Želela bih, bez obzira što imamo još pet minuta do završetka današnjeg rada, mislim da je jako važno, da izrazim stav svoje stranke po pitanju ove rezolucije.
Kako je nekoliko puta ovde naglašeno, s tim se potpuno slažem, ova rezolucija jeste politički stav, pre svega. Mislim da i treba da je tretiramo kao politički stav i da se u odnosu na nju tako i ponašamo, odnosno da svoj stav kao stranke u Skupštini i dajemo u odnosu na to. Jer, činjenica jeste da u ovom trenutku samo pitanje povlačenja tužbe protiv NATO-a uopšte u Srbiji nije i ne treba da bude tema. To ne treba da bude tema iz više razloga.
Jedan je taj što suštinski to pitanje u ovom trenutku nema nikakav ni pravni, ni materijalni značaj u kontekstu bilo kojih procesa u kojima se ova zemlja nalazi. To se odnosi kako na proces pristupanja Partnerstvu za mir, tako i proces pristupanja Evropskoj uniji. Međutim, u tom kontekstu i G17 plus je protiv samog, bezuslovnog i u ovom trenutku, povlačenja te tužbe. O tome treba razmišljati, kao i o tome kako će uopšte država Srbija postupiti u odnosu na tu tužbu, onda kada za to i dođe pravi trenutak.
Drugo je, međutim, pitanje kakav je sam politički stav, ne prema toj tužbi, nego politički stav prema jednoj politici, koja je činjena dugo vremena, za mene i predugo, u ime ovog naroda i za ovaj narod, za srpski narod, i politici koja je uspela da za, otprilike, jednu deceniju taj narod ponizi najviše u njegovoj istoriji.
U tom smislu G17 plus izražava politički stav da će poslanička grupa G17 plus, u skladu sa tim, glasati protiv ove rezolucije.
Želela bih da vam pročitam delove ove rezolucije, pošto vidim da, iako je ona, naravno, javnosti dostupna kroz rad skupštine, do sada nismo imali prilike da čujemo njene delove, pa pretpostavljam da ćete iz nje prepoznati i određenu vrlo specifičnu retoriku, karakterističnu za neka prošla vremena.
Tačka 2. rezolucije: "Nijedan predstavnik Republike Srbije u organima državne zajednice Srbija i Crna Gora i organima Republike Srbije ne sme i ne može da potpiše, ili da na bilo koji drugi način prihvati ili da saglasnost za formalno ili faktičko, direktno ili posredno povlačenje ili odustajanje od tužbe" itd.
Tačka 3: "Svi akti ili radnje koje se preduzmu suprotno tačkama 1. i 2. ove rezolucije ništavni su i ne obavezuju Republiku Srbiju, a smatraju se izdajom Republike Srbije i najtežim zločinom prema narodu koji se kažnjava kao teško krivično delo".
Znači, opet dolazimo na onu raskrsnicu, gde sa jedne strane stoje patrioti, a sa druge strane stoje izdajnici, strani plaćenici i više raznoraznih termina koji su bili u upotrebi, hvala bogu i ne mogu da ih se setim.
Postavlja se pitanje ovde – šta je zapravo patriotizam? Uvek sam tumačila patriotizam kao ono osećanje i onaj stav kada želite dobro svom narodu i svojoj državi. Ne vidim da se ovom rezolucijom želi dobro niti narodu, a još manje državi. Zašto?
Vrlo jednostavno – ovo je način političke komunikacije. Znači, možemo mi izražavati svoje stavove i svaki stav je u tom kontekstu legitiman, bio on za ili protiv povlačenja tužbe ili njenog nepovlačenja.
U tom smislu se slažem sa onim što je ovde izrečeno u više navrata. Ne, ne treba povlačiti tužbu sada i svakako ne treba to činiti bezuslovno.
Sa druge strane, postavlja se pitanje kako mi mislimo i da li mi uopšte mislimo da komuniciramo sa svetom? Ako smo taj problem prevazišli, onda uopšte nema mesta za to da raspravljamo o jednom ovakvom tekstu, odnosno jednoj ovakvoj rezoluciji. Postoji li neki drugi način da mi sa svetom komuniciramo, da to bude u interesu naše zemlje, a da to ne bude u ovom tonu koji nudi ova rezolucija.
Verujem da postoji način da odbranimo svoje interese, da jednostavno nađemo najpovoljniju poziciju za našu državu i da ta pozicija odražava snagu naše države, a ne da se i našim građanima, Evropi i svetu obraćamo na ovaj način. Jer, upravo to radimo.
Koliko god da ova rezolucija, u tekstu koji je predložen, obavezuje samo organe države Srbije, odnosno njene građane koji je zastupaju, ona predstavlja jedan signal koji mi šaljemo i koji nikako nije dobar signal. To je onaj signal i u tonu sa onim signalima koje smo davali tokom cele prethodne decenije.
Vrlo dobro svi znamo gde nas je to odvelo, odnosno vrlo dobro svi znamo koliko smo bili izolovani i kakva je naša pozicija bila. To, naravno, ne znači da je bilo ko u ovoj zemlji, od građana ove zemlje, doprineo bombardovanju, odnosno da je za njega odgovoran. Građani to sigurno nisu.
Mislim da je apsolutno tragično da pet godina posle bombardovanja 1999. godine mi slušamo kako se zapravo bombardovanje upotrebljava, odnosno kako se zloupotrebljava tragedija koja se desila jednom narodu u čisto političke svrhe. Zašto da pričamo o tome gde su sve bombe pale? Gospodo, pala je jedna preko puta moje kuće, ali to ne znači da svaki put, kada govorimo o tome, treba da to koristimo u svrhu političkog marketinga, jer to nije politički marketing. To je 78 dana, koji su za srpski narod bili tragični.
Isto tako, moramo da krenemo od sebe, da se zapitamo kakva je to politika u naše ime vođena, koja je doprinela tome da se nađemo u poziciji u kojoj smo se našli 1999. godine, jer to je ono što je najtragičnije, što je ta politika vođena u naše ime.
Zato, kada govorimo o stranim plaćenicima i domaćim izdajnicima, to su oni ljudi koji jednostavno to tada nisu hteli da dozvole. Nisu želeli da dozvole da se u njihovo ime vodi politika koja je vodila potpunoj destrukciji Srbije. To, gospodo, nema nikakve veze sa samom tragedijom koja se desila tokom 78 dana NATO bombardovanja. To su dve odvojene stvari. Prestanite već jednom da menjate teze.
Ovakav ton, koji stoji u ovoj rezoluciji, G17 plus nikada neće prihvatiti. Znači, mi prihvatamo da se razgovara o tome kako da se dobije najbolji mogući položaj za Srbiju u međunarodnoj zajednici, o tome kako da Srbija, sa najbolje pregovaračke pozicije, krene i u proces pristupanja Partnerstvu za mir i u proces evropskih integracija.
U tom smislu, ovde je pitanje Haškog tribunala samo jedanput spomenuto, pa ću ga spomenuti još jednom. Hajde da govorimo onako kako stvari jesu, a činjenično stanje jeste da je to jedno od pitanja koje moramo da rešimo, ne samo pre svih ovih tužbi, nego onda kada postignemo konsenzus šta zapravo hoćemo. Jer, koliko god svi deklarativno govorimo o Evropi, na osnovu onoga što se čini u ime države i za državu, postavlja se veliko pitanje da li zaista iza toga stojimo.
U kontekstu svojih principijelnih stavova, kada je reč i o evropskim integracijama, i o interesima Srbije i o njenoj poziciji, kako unutar, tako i prema međunarodnoj zajednici, G17 plus je izričito protiv ove rezolucije, i tako će se izjasniti i u ovoj skupštini, i tokom ovog glasanja. Hvala.
