DESETO VANREDNO, ZASEDANjE, 24.08.2004.

3. dan rada

OBRAĆANJA

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Prelazimo na rad sednice Jedanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, sazvane za 24. avgust 2004. godine.

Otvaram sednicu Jedanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini.

Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 185 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice poslaničke jedinice.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 140 narodnih poslanika i da, prema tome, postoji kvorum za rad Narodne skupštine.

Usvajanje zapisnika sa prethodnih sednica.

Dostavljeni su vam: zapisnik sednice Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 1, 5, 6, 7, 8, 12, 13, 14, 15, 19, 20, 21, 22. i 23. jula 2004. godine, zapisnik sednice Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, održane 14. jula 2004. godine, zapisnik sednice Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 23. jula 2004. godine i zapisnik sednice Devetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 17. avgusta 2004. godine.

Pošto današnjoj sednici prisustvuje više od 126 narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa prethodnih sednica.

Obaveštavam vas da je proverom u službi za poslove Administrativnog odbora utvrđeno da tom odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na zapisnike sa navedenih sednica.

Prelazimo na odlučivanje o zapisnicima.

Stavljam na glasanje zapisnik sednice Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 1, 5, 6, 7, 8, 12, 13, 14, 15, 19, 20, 21, 22. i 23. jula 2004. godine.

Za 113, nije glasao 71, od 184 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila zapisnik sednice Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 1, 5, 6, 7, 8, 12, 13, 14, 15, 19, 20, 21, 22. i 23. jula 2004. godine.

Stavljam na glasanje zapisnik sednice Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 14. jula 2004. godine.

Za 117, nije glasalo 76, od 193 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila zapisnik sednice Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 14. jula 2004. godine.

Stavljam na glasanje zapisnik sednice Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 23. jula 2004. godine.

Za 106, nije glasalo 90, od 196 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila zapisnik sednice Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 23. jula 2004. godine.

Stavljam na glasanje zapisnik sednice Devetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 17. avgusta 2004. godine.

Za 118, nije glasao 81, od 199 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila zapisnik sednice Devetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 17. avgusta 2004. godine.

Uz saziv Jedanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, koje je sazvano na zahtev 104 narodna poslanika, saglasno članu 79. stav 3. Ustava Republike Srbije i članu 162. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, dostavljen vam je zahtev za održavanje Jedanaestog vanrednog zasedanja, sa utvrđenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.

Kao što ste mogli da vidite, za Jedanaesto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, utvrđen je sledeći

D n e v n i r e d:

1. Predlog rezolucije o zabrani povlačenja ili odustajanja od tužbe koju je Savezna Republika Jugoslavija podnela Međunarodnom sudu pravde u Hagu protiv država članica NATO pakta za naknadu štete koja je počinjena tokom bombardovanja 1999. godine, koji su podnela 82 narodna poslanika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.

Rad po dnevnom redu.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG REZOLUCIJE O ZABRANI POVLAČENjA ILI ODUSTAJANjA OD TUŽBE KOJU JE SAVEZNA REPUBLIKA JUGOSLAVIJA PODNELA MEĐUNARODNOM SUDU PRAVDE U HAGU PROTIV DRŽAVA ČLANICA NATO PAKTA ZA NAKNADU ŠTETE KOJA JE POČINjENA TOKOM BOMBARDOVANjA 1999. GODINE

Izvolite, narodni poslanik Žarko Obradović, po Poslovniku.
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

Socijalistička partija Srbije
Hvala. Kolege narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SPS, a u skladu sa članom 90. stav 3. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije, predlažem da vreme rasprave o ovoj tački dnevnog reda bude 10 sati. Hvala.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Zahvaljujem. Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika Žarka Obradovića da se rasprava o ovoj tački dnevnog reda produži na 10 sati.
Za 137, protiv 59, nije glasalo 10, od 206 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila da se vreme za raspravu o ovoj tački dnevnog reda produži na 10 sati.
Istovremeno, samo obaveštenje.
Obaveštavam vas da će, saglasno članu 38. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, na Jedanaestom vanrednom zasedanju Narodne skupštine Republike Srbije za prvu tačku dnevnog reda ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe G17 plus biti narodni poslanik Ksenija Milivojević. Zahvaljujem.
Primili ste Predlog rezolucije o zabrani povlačenja ili odustajanja od tužbe koju je SRJ podnela Međunarodnom sudu pravde u Hagu protiv država članica NATO pakta za naknadu štete koja je počinjena tokom bombardovanja 1999. godine, koji su podnela 82 narodna poslanika.
Primili ste izveštaje Odbora za inostrane poslove i Odbora za evropske integracije, kao i mišljenje Vlade Republike Srbije.
Podsećam vas da je predstavnik poslaničke grupe SPS predložio duže vreme rasprave i da iznosi 10 časova.
Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi 10 časova, konstatujem da je vreme rasprave, po poslaničkim grupama, sledeće: poslanička grupa SRS – tri sata 16 minuta 48 sekundi; DSS – dva sata; DS – Boris Tadić – jedan sat 28 minuta 48 sekundi; G17 plus – jedan sat 14 minuta 24 sekunde; SPO – NS – 52 minuta 48 sekundi; SPS 52 minuta 48 sekundi, a poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, a to su tri poslanika Socijaldemokratske partije i tri poslanika NDS-a, po pet minuta, a na osnovu člana 89. stav 3. Poslovnika.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 156. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu rezolucije.
Da li predstavnik predlagača, narodni poslanik Tomislav Nikolić, želi reč? (Da.) Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, višestranački saziv Narodne skupštine Republike Srbije imao je nekoliko puta priliku da rešava o najvažnijim državnim pitanjima, bezmalo da određuje sudbinu zemlje. Jeste to posao Narodne skupštine, a ovo je jedna od tih prilika. Ovde je svako od nas na ispitu na kome se suočava sa svojom savešću.
Ova tužba nas izdvaja iz životinjskog sveta. U životinjskom svetu jači može da radi šta želi, može da upadne u tuđe gnezdo, u pećinu, jamu, da sprovede silu i da ode nekažnjen. Kažu da postoji car životinja, ali sud ne postoji. U ovom našem svetu, u kome žive civilizovani ljudi, pravo jačega se ni u jednoj državi na svetu i ni u jednoj organizaciji na svetu ne primenjuje. Ova tužba je jedino što naša zemlja može da učini sada posle brutalne agresije za koju smo optužili samo 10 zemalja NATO. Više ih je, naravno, u tome učestvovalo, ali ih je samo 10 davalo avione koji su bombardovali našu zemlju.
Sudbina ove tužbe određuje sudbinu Srbije u budućnosti. Ili ćemo nekakvom odlukom, a za koju neću biti, pozvati svakog ko je jači od nas da nam radi šta god želi, ili ćemo svima, pa makar kako jaki bili i makar koliko novaca nekome od nas pojedinačno dali, reći da smo suverena, nezavisna i slobodna država, i da možda ne možemo vojno da se odbranimo ako nas neko napadne, ali da ne mogu da nas slome, ni dok taj napad bude trajao, a ni posle toga, jer postoji međunarodna pravda i postoji međunarodni sud pred kojim ćemo da pokrenemo spor.
Dakle, 29. aprila 1999. godine mi smo podneli, a da ne kažem tužili smo 10 država članica NATO: SAD, Španiju, Belgiju, Kanadu, Francusku, Nemačku, Italiju, Holandiju, Portugal i Veliku Britaniju. Tužili smo ih za genocid.

Bio je to jedini osnov po kome smo mogli da ih tužimo, zato što je nadležnost Međunarodnog suda pravde fakultativna, a sud je zasniva samo ako se države ili dogovore da reše spor pred Međunarodnim sudom pravde, ili su se na to unapred obavezale, kao što je to slučaj sa Konvencijom o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, a gde je članom 9. predviđena obavezna nadležnost suda.
Tužili smo mi i SAD i Španiju. Nisu tačne izjave predsednika Srbije Borisa Tadića i ministra spoljnih poslova Srbije i Crne Gore da nismo tužili Ameriku. Tužili smo. U ta dva slučaja, pošto su te dve države stavile rezervu na član 9, Španija odmah, a SAD posle zločina koji su izvršile u Nikaragvi, sud je odbacio tužbe protiv država koje nisu saglasne sa članom 9. konvencije.
SAD su priznavale član 9. sve dok njihova politika nije postala besomučno rušilačka prema malima. Zločin u Nikaragvi, u kome su se dogovorili i isplatili nepoznatu visinu odštete Nikaragvi, bio je povod da odmah istupe iz Konvencije, da ospore član 9. i protiv njih više tužba po tom osnovu nije dozvoljena. Nije protiv njih, ali jeste protiv osam država članica NATO, zato što ta tužba postoji, ima osam identičnih zahteva i na kraju su svi ti zahtevi objedinjeni u jedan.
Predmet spora su akti koje su tih osam država pojedinačno počinile kršenjem međunarodne obaveze zabrane upotrebe sile, zabrane intervencije i mešanja u unutrašnje poslove drugih zemalja, zabrane narušavanja suvereniteta drugih država, obaveza zaštite civilnih lica i objekata za vreme rata, obaveza zaštite čovekove okoline, obaveza koja se odnosi na slobodnu plovidbu u međunarodnim vodama, rekama, obaveza koja se odnosi na poštovanje ljudskih prava i sloboda, obaveza zabrane upotrebe zabranjenog oružja, kao i obaveza da se ne stvaraju uslovi života koji bi prouzrokovali fizičko uništavanje neke nacionalne grupe.
Sve ove zemlje pogazile su sve ove obaveze. Vi znate kako. Bombardovanjem pogazile su obavezu zabrane upotrebe sile protiv druge države, uzimajući učešća u obuci, naoružavanju, finansiranju, opremanju i podršci terorističkim grupama, tzv. OVK, počinili su akte protiv SRJ i prekršile obavezu nemešanja u unutrašnje stvari drugih država.
Uzimajući učešća u napadu na civilne objekte počinili su akte protiv SRJ kojima su prekršili obavezu zaštite civila i civilnih objekata. Uzimajući učešća u uništavanju i oštećenju manastira i spomenika kulture, počinili su akte kojima su prekršili obavezu zabrane bilo kakvih aktivnosti uperenih protiv istorijskih objekata i mesta koja predstavljaju kulturno i državno nasleđe naroda.
Uzimajući učešća u upotrebi klaster bombi, počinili su akte protiv Savezne Republike Jugoslavije, kojima je prekršena obaveza zabrane upotrebe zabranjenog oružja.
Uzimajući učešća u bombardovanju rafinerija i hemijskih postrojenja, počinili su akte protiv Savezne Republike Jugoslavije, kojima su prekršili obavezu da se ne sme naneti šteta čovekovoj okolini.
Uzimajući učešća u upotrebi osiromašenog uranijuma, počinili su akte protiv Savezne Republike Jugoslavije, kojima su prekršili obavezu zabrane upotrebe zabranjenog oružja i zabranu prouzrokovanja dugotrajnih posledica po zdravlje i prirodnu sredinu.
Uzimajući učešća u ubijanju civila, uništavanju preduzeća, komunikacija, zdravstvenih i kulturnih institucija, počinili su akte kojima su prekršili obavezu poštovanja prava na život, prava na rad, prava na informisanje, prava na zdravstvenu zaštitu i ostala osnovna ljudska prava.
Uzimajući učešća u uništavanju mostova na međunarodnim rekama, počinili su akte, kojima su prekršili obavezu poštovanja slobode plovidbe međunarodnim rekama.
Uzimajući učešća u svim navedenim aktivnostima, a posebno u prouzrokovanju enormnih šteta na životnoj sredini upotrebom osiromašenog uranijuma, počinili su akte kojima su prekršili obavezu zabrane stavljanja nacionalnih grupa u životne uslove kojima se dovodi ta grupa u uslove fizičkog uništenja u potpunosti ili delimično.
Tužba je proširena i za događaje na Kosovu i Metohiji nastale posle dolaska KFOR-a, posle dolaska NATO-a. Naime, proterivanje 300.000 Srba, zabrana i onemogućavanje povratka, rušenje skoro 200 crkava, pokazuju da je NATO imao genocidne namere i da je tačan naš tužbeni zahtev da je NATO opremao, trenirao i pomagao Oslobodilačku armiju Kosova u cilju vršenja genocida nad Srbima, što je i podvučeno u tužbi.
Agent i koagent bili su prof. Etinski i prof. Čukalović, a članovi tima dr Lopičić, dr Mitić, dr Đorđević i dr Perazić, a stranci prof. Braunli, prof. Sai, prof. Korten, prof. Devart. Tim je proširen i sa tri člana – iz Rusije je prof. Kolosov, iz Kine Liu Ven Zong i iz Indije Čimni. Treba napomenuti da su stranci radili za novac, izuzev ove trojice koji su radili potpuno besplatno i izrazili spremnost da rade besplatno i pomažu našim stručnjacima.
Posle 5. oktobra 2000. godine tim je raspušten. Ostao je samo Braunli, i niko više nije pozvao pomenute stručnjake iz Rusije, Kine i Indije, koji uživaju svetsku reputaciju.
Formiran je novi tim, na čelu sa Tiborom Varadijem, koji živi i radi u Mađarskoj i Sjedinjenim Američkim Državama, na Univerzitetu Soroš. Varadi je profesor međunarodnog privatnog prava i u predmetu koji on predaje nema ni jedne lekcije o Međunarodnom sudu pravde.
U tim je imenovan i Sorošev stipendista Vlada Đerić, bivši asistent, pripravnik na Pravnom fakultetu u Beogradu, koji je živeo i radio u Sjedinjenim Američkim Državama do 5. oktobra 2000. godine, a potom je imenovan za savetnika Gorana Svilanovića za sva pitanja.
Tibor Varadi je imenovan i za glavnog pravnog savetnika Saveznog ministarstva spoljnih poslova, iako niti živi, niti radi kod nas, a sa svojim ministarstvom održavao je veze telefonom, a iz Atlante davao uputstva i savetovao ministra inostranih poslova državne zajednice Srbije i Crne Gore telefonom, što u istoriji rada Ministarstva inostranih poslova naše zemlje do sada nije bila praksa.
Ovaj tim je odmah tražio odlaganje postupka protiv NATO, a takođe i povukao protivtužbu Savezne Republike Jugoslavije protiv Bosne i Hercegovine, ostavljajući nas na cedilu i nadajući se da će jednostranim povlačenjem izazvati Bosnu i Hercegovinu da to učini i ona, ali su se predstavnici Bosne i Hercegovine izjasnili da to neće da učine.
Na poslednjem ročištu pred Međunarodnim sudom pravde Tibor Varadi nije stavio akcenat na genocid nad srpskim narodom na Kosmetu posle dolaska KFOR-a, iako su rezultati KFOR-a dokaz da je bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije od strane NATO-a imalo za cilj genocid nad srpskim narodom.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je samo malo faktografije. U međuvremenu, vi ste nam ukinuli Saveznu Republiku Jugoslaviju. Formirali ste nam Srbiju i Crnu Goru. Izabrali ste Savet ministara Srbije i Crne Gore. U Savetu ministara nema ni jednog čoveka u koga imam poverenje.
Naravno, lako je vama da se smejete, većina od vas je učestvovala u ponižavanju Savezne Republike Jugoslavije i Srbije i Crne Gore, meni do smeha nije, a neće ni vama biti sigurno do smeha zato što je ovo ispit savesti. Uvek možete da se smejete dok ne proradi savest.
Zašto nemam poverenja? Predstavnici Crne Gore su predstavnici oligarhije koja kaže da nemamo zajedničku državu. Predstavnici Srbije – jedan je iz političke stranke koja kaže da treba odmah da se rastanemo mi i Crna Gora, a drugi je izvor ove rezolucije i to je ministar spoljnih poslova, Vuk Drašković. Njegova izjava da treba odmah odustati od tužbe prouzrokovala je naš zahtev da donesemo ovakvu rezoluciju.
Vlada Srbije obmanjuje Narodnu skupštinu svojim stavom povodom ove rezolucije. Zamislite Vladu Srbije, koja kaže da Srbija nije nadležna po pitanju toga hoćemo li ostali pri zahtevu da se sporimo sa osam država članica NATO ili ne? Na koga prebacuje Vlada Srbije? Kaže, nadležna je Skupština Srbije i Crne Gore. Čak i da je nadležna samo Srbija i Crna Gora, nije tačno da je Skupština nadležna.
Ovde je nadležna Republika Srbija po nekoliko osnova. Nadležna je po nekoliko osnova iz Ustava Republike Srbije i po nekoliko osnova iz Ustavne povelje, takve kakva je, tako kako ste je napisali.
Član 33. alineja 1. Ustavne povelje, nadležnost Saveta ministara Srbije i Crne Gore – "utvrđuje i sprovodi politiku Srbije i Crne Gore, saglasno zajedničkoj politici i interesima država članica".
Mi sada hoćemo da ova skupština utvrdi interes države članice Republike Srbije i da naloži Savetu ministara kako će da vodi politiku u odnosu na tužbu koja je podneta prema NATO-u.
Mi od vas ovde samo tražimo jednu stvar – da se izjasnite, da damo nalog svima koji predstavljaju Srbiju u Savetu ministara, u Skupštini Srbije i Crne Gore, da ne mogu da prihvate povlačenje tužbe, da ne smeju da učestvuju u glasanju, u odlučivanju o tome. Mi ne tražimo ništa drugo. Mi ne tražimo od vas, gospodo koja hoćete da nas vodite u NATO i u Partnerstvo za mir, da osudite bombardovanje. Mi od vas ne tražimo da kažete da je to bio genocid, a imao bih razloga od pojedinih od vas da to tražim, otvoreno, posebno od članova Srpskog pokreta obnove, imao bih.
Znate da je u Varvarinu ubijeno dete genije. Njen otac je član SPO i bio je predsednik opštine Varvarin posle 5. oktobra 2000. godine. Da li to možete da zaboravite? Da li će biti u SPO posle ovoga? Ili možda mislite da malu Milicu Rakić iz Batajnice možemo da zaboravimo? Ili onu devojčicu iz Kraljeva, kojoj je bomba odsekla nogu, a majka je povela da upiše prvi razred osnovne škole, pa kada su joj rekli da je noga odsečena, ona je rekla – a kada će da mi poraste nova? Možda vi to sve možete da zaboravite. Izađite gospođo i stavite prst u usta. To je radio vaš NATO. Možda vi to možete da zaboravite, ali to ne sme država da zaboravi.
Pojedinac ima pravo da oprašta, pojedinac ima pravo da zaboravlja, država ne sme ovo da zaboravi.
Nemojte da širite priču da je ovo izjašnjavanje o politici Slobodana Miloševića. Ovo je izjašnjavanje o politici NATO-a. U ovakav savez biste vi da uđete, pa da vas sutra pozovu da sa ona dva krša od aviona što su stari 30 godina, krenemo da bombardujemo neku zemlju, pa da naš pilot ubije nečije dete, a da tamo dovedu posle nekog od vas koji će da kaže, bio si u pravu što si ubio to dete. Nećemo da te tužimo, a i ako te neka budala pre nas tužila, mi ćemo tu tužbu da povučemo. Veliki je ovo ispit, samo to treba shvatiti.
Član 72. Ustava Republike Srbije, šta Republika Srbija uređuje i obezbeđuje. Pa sve ono što je čini državom, sve ono što je čini slobodnom. Mora da zaštiti svoj interes. Zamislite poslednji čin DPS pred razbijanje zajedničke države, odustajanje od tužbe protiv NATO.
Jesmo li mi toliko maloumni? Jesmo li mi zreli da se svako igra sa nama kako želi?
Ima jedan član Ustava Republike Srbije, koji ste sami koristili. Nikada nisam mislio da će biti uopšte u primeni. Međutim, DOS se dosetio tog člana Ustava kada je izručivao Srbe u Hag. Kaže – Ustav SRJ ne dozvoljava izručenje građana Srbije drugim državama ili drugim institucijama, ali mi imamo član 135. Ustava Republike Srbije koji kaže da, ako neko ponašanje saveznih organa – tadašnje SRJ – ili ako neka odredba saveznog Ustava ugrožava interese Srbije, Srbija ima pravo da zaštiti svoje interese.
Pošto nam savezni ustav ne dozvoljava da odvedemo Srbe u Hag, mi ćemo da zaštitimo svoje interese, da primenimo odredbu člana 135. Ustava i da Srbe izručujemo u Hag. Evo sada ponovo te odredbe.
Ako nas ugrozi bilo kojom odlukom Savet ministara, Skupština Srbije i Crne Gore ne može i neće. Bojim se samo Saveta ministara, jer su to ljudi koji ne predstavljaju nikoga, ljudi iz vazduha. Ministar spoljnih poslova gleda da svoju stranku održi na pet posto. Svi oni iz Crne Gore imaju 130 hiljada glasova na izborima i dodajte ovih sto, što imaju ovi. Hoće li 230 hiljada birača u ovolikoj državi da odustane od tužbe protiv NATO.
Zato pozivam Narodnu skupštinu Republike Srbije da današnjom odlukom samo predupredi izdajnički čin, izdajnički akt. Da podsetim vas, ekonomske eksperte, koji fino pljačkate ovu zemlju, sto milijardi dolara je taj zahtev. Da je neosnovan, dame i gospodo narodni poslanici, svet bi se tome smejao.
Amerika vas ne bi pozivala noću da vas tera da odustanete od tužbe, predstavnici NATO-a, Evropske unije, Evropske komisije, Partnerstva za mir, ne bi vas pozivali da izdejstvujete odustajanje od tužbe. Prepustili bi se Međunarodnom sudu, pa šta kaže sud. Oni ne smeju da idu na taj sud. Mala Nikaragva je uspela u sporu protiv Amerike, a šta bi tek bilo sa zemljom iz srca Evrope, zemljom koja je divljački, brutalno bombardovana.
Jeste, NATO agresija je nastavljena i u godinama posle agresije, drugim sredstvima, vašim dolaskom na vlast. Svojevrstan vid NATO agresije imamo i danas, inače se ne bismo oko ovoga uopšte raspravljali. Ovo je znak da smo država i da smo narod. Želim da taj znak ostane nad Srbijom večito, a na vama je da odlučite. Ako mislite da ćete time da umilostivite gospodare, grdno ste se prevarili, a ako imate mudrosti, znate da ćete razbesneti građane Srbije. Hvala.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Replika, reč ima narodni poslanik Veroljub Stevanović. Posle njega reč ima narodni poslanik Žarko Obradović.
...
Monarhisti

Veroljub Stevanović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9
Dame i gospodo poslanici, ponovo čujemo neke tonove koje smo slušali i zbog kojih smo prolazili kako smo prolazili. Prosto ne mogu da verujem kako se vrši zamena teza, a da ponovo ne bi neko rekao kako nešto nismo rekli ili nismo reagovali, pa naravno da ne najoštrije, nego zaista osuđujemo agresiju koja je bila neverovatna, ne ponovila se, užasna, i to nikada ne smemo zaboraviti.
Ali, gospodo, u jednom smo specifičnom trenutku. Reći ću vam u replici šta mislim. Dakle, poziv da se suočimo sa sopstvenom savešću naravno da stoji, ali kada se suočavamo sa savešću, setimo se i otkuda bombe i zašto bombe, i otkud kolone izbeglica, i ko beše ne vide te kolone kako prolaze putevima Srbije, ko to ukaza.
Ne zaboravimo na još jednu stvar, kada se suočavamo sa savešću, a treba da se suočimo sa savešću, ovo pričamo građanima i time im bacamo prašinu u oči. Dakle, ne zaboravimo šta se dešavalo u Rambujeu.
Nemojmo ponovo da se ne prisetimo šta je bilo ponuđeno, a što smo odbacili ovakvim nastupima, a bilo je ponuđeno, da podsetim, to da se prihvati rešenje koje garantuje srpsku vojsku na granici sa Albanijom, srpsku vojsku u garnizonima i deset hiljada policajaca, dupli zakon u pravosuđu, tako da Srbin može da zahteva u sporu sa Albancem da mu se sudi pred sudom u Srbiji i to nije prihvaćeno. Pa kao što to obično kod nas biva zbog ovoga svega i ovakvih nastupa, dođe drugi zahtev koji ne prihvatismo, dođoše bombe, pa onda isto to, teško i strašno prihvatismo, i sada nam se kaže kako treba da se suočimo sa savešću. Naravno da treba.
Slažem se da ova tužba, ne baš ova koju smo imali prilike da gledamo, a o tome ću posle da govorim kada dobijem priliku, nego ona tužba koja je upućena NATO-u odlučuje o sudbini i budućnosti Srbije. Odlučuje, naravno. Od toga koliko budemo mudri, kako se budemo postavili, zavisiće i naša budućnost.
Samo još jedna rečenica, pošto je replika, strašno smo ponižavani. Samo se pitajmo zbog čega, ne vidimo li uzroke u ovakvim i sličnim nastupima? Hvala.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala. Kao predstavnik predlagača, reč ima gospodin Nikolić.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Još uvek se nadam da znate kome ste ove reči upućivali. Da vas podsetim, kada je bilo glasanje o tome da se sačini sastav delegacije za odlazak u Rambuje, Srpska radikalna stranka je odbila da u tome učestvuje. Da vas podsetim da je povodom uslova iz Rambujea Vuk Drašković izjavio: "Ovo ne sme da se prihvati, to bi bila kapitulacija".
Da vas podsetim, Savezna vlada, protiv koje je NATO otpočeo rat, imala je, kao ministra, Vuka Draškovića. Da vas podsetim još jednu stvar, da je sam Vuk Drašković, svedok optužbe protiv NATO u ovoj skupštini, za ovom govornicom, kada je trebalo da se odluči o planu Ahtisari-Černomirdin, Vuk Drašković je, iako nije bio poslanik, ali pozvan kao predsednik parlamentarne stranke, govorio u ovoj skupštini i rekao: "Samo da znate, ako ne prihvatimo plan Ahtisari-Černomirdin, Srbija će biti ravna kao sto, potpuno sravnjena sa zemljom".
Ko je gospodinu Draškoviću rekao da će da izvrši genocid nad Srbijom, da je sravni kao sto? To je bio izgovor za prihvatanje plana Ahtisari-Černomirdin nekoliko godina, a onda se videlo da više izgovora nema. Kakvih 10.000 policajaca po Sporazumu iz Rambujea? Do hiljadu vojnika i policajaca po Rezoluciji 1244 ne da niko da pošalje tamo SRJ i SCG, a dali bi vam 10.000.
Što ne kažete da je jedna od tačaka bila da NATO ima pravo da svoje jedinice i trupe šeta širom Srbije, da ima prioritet gde god se pojavi, da se na njega ne primenjuje domaće pravo i da svi pripadnici NATO uživaju imunitet od sudskog gonjenja u SRJ?
Sada mi recite, nađite mi jednog čoveka ozbiljnog, pametnog, odgovornog, koji bi takve uslove prihvatio.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Izvolite.
...
Monarhisti

Veroljub Stevanović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9
Naravno da ne mislim tako kako ste rekli i kako ste dobacili. Naravno da to neću da kažem.
Ali, izostavio sam samo da kažem da je bilo potrebno prihvatiti snage NATO, koje bi zajedno sa našim snagama razoružale UČK i donele mir na Kosovu.
Znam da ćete vi tako da reagujete, ali vi sve vreme pričate o konačnom predlogu, koji je stigao po principu - neću, i po principu - protivim se, da bi došli do tog zadnjeg, kakav nije bio prihvatljiv i koji nas je doveo dovde dokle nas je doveo.
Samo vas molim da iz svega ovoga izvučemo pouku. I da vas u ovom obraćanju samo podsetim na sledeće: ako neko misli da treba uraditi u jednom političkom trenutku nešto na jedan način, to iznese javno, to se može prihvatiti, a ne mora.
Tolika buka oko nečega što ima smisla, a što ćemo probati da objasnimo, nema smisla.
Dakle, i ova rezolucija koju vi predlažete jeste falsifikat. Zašto je falsifikat? Zašto niste, kada ste napisali rezoluciju, rekli ovom narodu kako zaista glasi tužba, doslovce? Zašto smo tužili, koga smo tužili, šta su posledice i šta će biti u oktobru, posle odluke suda u Hagu?
To je ta budućnost Srbije i o tome pričam. Nemojmo se deliti na patriote i na one koji to nisu, jer patriota je čovek koji misli o budućnosti svog naroda, koji ne pravi ni jedan korak koji bi mogao da ugrozi budućnost naroda. Podsećam vas da smo pravili takve korake, da smo ugrožavali budućnost ovog naroda, da imamo izbeglice, da imamo raseljena lica, da imamo razrušenu privredu, da treba apsolutno osuditi agresiju, ali vas pozivam na razum.
Dakle, da ovog trenutka, osuđujući agresiju, maksimalno razumno postupimo prema nečemu što se zove svet, što se zove Evropa.
Konačno pitanje u ovom delu. Svi se zalažemo za Evropu. Neko da, a neko ne za Partnerstvo za mir, ali se svi zalažemo za Evropu. Ako hoćemo Evropu, kako da uđemo u tu Evropu, a u ovoj tužbi je sedam najjačih zemalja Evrope.
Materijalna šteta je četvrta nabrojana. Znate, ako ste imali veze sa pravom, šta znači kako vide rešenje tužbe i kada se dolazi do materijalne štete. To je ta zamena teza i to je taj falsifikat o kome govorim.