Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan.

Nastavljamo rad sednice Desetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini.

Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 185 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da je u sali prisutno preko 130 narodnih poslanika i da, prema tome, postoji kvorum za rad Narodne skupštine.

Pošto je Narodna skupština završila razmatranje svih tačaka dnevnog reda, prelazimo na odlučivanje.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O RADIO-DIFUZIJI

Pošto je Narodna skupština obavila pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radio-difuziji, u načelu.

Za 144, protiv 31, nisu glasala tri, ukupno 178 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila Predlog zakona u načelu.

Pošto je Narodna skupština prihvatila Predlog zakona u načelu, prelazimo na odlučivanje o amandmanima.

Podsećam vas da je narodni poslanik Ljiljana Nestorović, na sednici Odbora za kulturu i informisanje, povukla amandman na član 1. koji je podnela 18. avgusta 2004. godine u 10,05 časova, kao i da je u 13,10 časova istog dana, podnela novi amandman na član 1.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Lazarević.

Odbor za kulturu i informisanje i predstavnik predlagača prihvatili su ovaj amandman.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 57, protiv 81, uzdržan 21, nije glasalo 18, od 177 poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Nestorović.

Odbor za kulturu i informisanje i predstavnik predlagača prihvatili su ovaj amandman.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 80, protiv 79, nije glasalo 18, ukupno 177 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 2. amandman je podnela Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine.

Odbor za kulturu i informisanje i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 26, protiv 150, nije glasalo pet, ukupno 181 narodni poslanik.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 2. amandman, sa ispravkama, podnela je narodni poslanik Ljiljana Nestorović.

Odbor za kulturu i informisanje i predstavnik predlagača prihvatili su ovaj amandman.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 75, protiv 82, uzdržan jedan, nije glasalo 22, ukupno 180 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Obradović.

Odbor za kulturu i informisanje i predstavnik predlagača nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 21, protiv 132, uzdržanih 22, nije glasalo 5, ukupno 180 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Obradović.

Odbor za kulturu i informisanje i predstavnik predlagača prihvatili su ovaj amandman.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 37, protiv 86, uzdržanih 52, nije glasalo 6, od 181 poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 10. amandman, sa ispravkom, podnela je narodni poslanik Ljiljana Nestorović.

Odbor za kulturu i informisanje i predstavnik predlagača prihvatili su ovaj amandman.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 76, protiv 83, nije glasalo 22, ukupno 181 narodni poslanik.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Pošto smo završili odlučivanje o amandmanima, pristupamo glasanju o Predlogu zakona u celini.

Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radio-difuziji, u celini.

Za 144, protiv 35, uzdržan jedan, nije glasao jedan, ukupno 181 narodni poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radio-difuziji.

Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ODLUKE O IZBORU SUDIJA

Pošto je Narodna skupština obavila jedinstveni pretres o Predlogu odluke, prelazimo na odlučivanje.

Pošto su narodni poslanici i Odbor za pravosuđe i upravu osporili jedan broj predloga Visokog saveta pravosuđa, odnosno predlažu da se ti kandidati ne izaberu, podsećam vas da se, saglasno članu 175. stav 4. Poslovnika, o svakom osporenom predlogu odmah odlučuje, a zatim o svim ostalim neosporenim predlozima u celini, javnim glasanjem.

Saglasno navedenom, prelazimo na odlučivanje o osporenim predlozima.

Stavljam na glasanje predlog Visokog saveta pravosuđa da se za sudiju Vrhovnog suda Srbije izabere Miodrag Brkljač, čiju su kandidaturu osporili narodni poslanici Miodrag Đidić i Boško Ristić.

Za 20, protiv 128, uzdržan jedan, nije glasalo 35, ukupno 184 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije izabrala Miodraga Brkljača za sudiju Vrhovnog suda Srbije.

Stavljam na glasanje predlog Visokog saveta pravosuđa da se za sudiju Vrhovnog suda Srbije izabere Nevenka Važić, čiju su kandidaturu osporili narodni poslanici Miodrag Đidić i Boško Ristić.

Za 136, protiv četiri, uzdržan dva, nije glasalo 39, ukupno 181 narodni poslanik.

Konstatujem da je Narodna skupština izabrala Nevenku Važić za sudiju Vrhovnog suda Srbije.

Stavljam na glasanje predlog Visokog saveta pravosuđa da se za sudiju Vrhovnog suda Srbije izabere Milomir Nikolić, čiju je kandidaturu osporio narodni poslanik Miodrag Đidić.

Za 136, protiv osam, uzdržana dva, nije glasalo 35, ukupno 181 narodni poslanik.

Konstatujem da je Narodna skupština izabrala Milomira Nikolića za sudiju Vrhovnog suda Srbije.

Stavljam na glasanje predlog Visokog saveta pravosuđa da se za sudiju Opštinskog suda u Boljevcu izabere Ljubinka Stanisavljević, čiju je kandidaturu osporila narodni poslanik Vjerica Radeta.

Za 146, protiv 35, uzdržan jedan, nije glasalo dva, ukupno 184 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština izabrala Ljubinku Stanisavljević za sudiju Opštinskog suda u Boljevcu.

Stavljam na glasanje predlog Visokog saveta pravosuđa da se za sudiju Okružnog suda u Jagodini izabere Radoslav Simić, čiju su kandidaturu osporili Odbor za pravosuđe i upravu i narodni poslanici Miodrag Đidić i Boško Ristić.

Za 19, protiv 123, uzdržana dva, nije glasalo 40, od 184 poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije izabrala Radoslava Simića za sudiju Okružnog suda u Jagodini.

Stavljam na glasanje predlog Visokog saveta pravosuđa da se za sudiju Okružnog suda u Jagodini izabere Mirjana Vojinović, čiju je kandidaturu osporila narodni poslanik Vjerica Radeta.

Za 121, protiv 31, nije glasao 31, ukupno 183 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština izabrala Mirjanu Vojinović za sudiju Okružnog suda u Jagodini.

Stavljam na glasanje predlog Visokog saveta pravosuđa da se za sudiju Okružnog suda u Kragujevcu izabere Dragan Leković, čiju su kandidaturu osporili narodni poslanici Miodrag Đidić i Boško Ristić.

Za 122, protiv 26, nije glasalo 35, ukupno 183 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština izabrala Dragana Lekovića za sudiju Okružnog suda u Kragujevcu.

Stavljam na glasanje predlog Visokog saveta pravosuđa da se za sudiju Opštinskog suda u Leskovcu izabere Predrag Dimitrijević, čiju su kandidaturu osporili narodni poslanici Miodrag Đidić i Vjerica Radeta.

Za tri, protiv 156, uzdržana dva, nije glasalo 22, ukupno 183 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije izabrala Predraga Dimitrijevića za sudiju Opštinskog suda u Leskovcu.

Stavljam na glasanje predlog Visokog saveta pravosuđa da se za sudiju Opštinskog suda u Leskovcu izabere Nevena Mitić, čiju su kandidaturu osporili Odbor za pravosuđe i upravu i narodni poslanici Miodrag Đidić i Vjerica Radeta.

Za 19 protiv 160, uzdržana tri, nisu glasala dva, ukupno 184 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije izabrala Nevenu Mitić za sudiju Opštinskog suda u Leskovcu.

Stavljam na glasanje predlog Visokog saveta pravosuđa da se za sudiju Okružnog suda u Novom Sadu izabere Zora Jamušakov, čiju su kandidaturu osporili Odbor za pravosuđe i upravu narodni poslanik Vjerica Radeta.

Za 61, protiv 96, uzdržanih sedam, nije glasalo 18, ukupno 182 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije izabrala Zoru Jamušakov za sudiju Okružnog suda u Novom Sadu.

Stavljam na glasanje predlog Visokog saveta pravosuđa da se za sudiju Opštinskog suda u Somboru izabere Mirjana Krstić, čiju je kandidaturu osporila narodni poslanik Vjerica Radeta.

Za 140, protiv 34, uzdržan jedan, nije glasalo devet, ukupno 184 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština izabrala Mirjanu Krstić za sudiju Opštinskog suda u Somboru.

Stavljam na glasanje predlog Visokog saveta pravosuđa da se za sudiju Opštinskog suda u Somboru izabere Snežana Vrsajkov, čiju je kandidaturu osporila narodni poslanik Vjerica Radeta.

Za 141, protiv 35, uzdržan jedan, nije glasalo osam, ukupno 185 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština izabrala Snežanu Vrsajkov za sudiju Opštinskog suda u Somboru.

Stavljam na glasanje predlog Visokog saveta pravosuđa da se za sudiju Okružnog suda u Šapcu izabere Vesna Arlov, čiju je kandidaturu osporila narodni poslanik Vjerica Radeta.

Za 120, protiv 33, uzdržana dva, nije glasalo 29, ukupno 184 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština izabrala Vesnu Arlov za sudiju Okružnog suda u Šapcu.

Stavljam na glasanje predlog Visokog saveta pravosuđa da se za sudiju Okružnog suda u Šapcu izabere Radenka Dražić, čiju je kandidaturu osporila narodni poslanik Vjerica Radeta.

Za 128, protiv 34, nisu glasala 22, ukupno 184 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština izabrala Radenku Dražić za sudiju Okružnog suda u Šapcu.

Stavljam na glasanje predlog Visokog saveta pravosuđa da se za sudiju Okružnog suda u Šapcu izabere Ivan Lazarević, čiju je kandidaturu osporio narodni poslanik Miodrag Đidić.

Protiv 126, uzdržana tri, nije glasalo 55, od 184 poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije izabrala Ivana Lazarevića za sudiju Okružnog suda u Šapcu.

Stavljam na glasanje predlog Visokog saveta pravosuđa da se za sudiju Okružnog suda u Šapcu izabere Olivera Pajić, čiju je kandidaturu osporio narodni poslanik Miodrag Đidić.

Za 135, protiv tri, uzdržana dva, nije glasalo 43, od 183 poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština izabrala Oliveru Pajić za sudiju Okružnog suda u Šapcu.

Stavljam na glasanje predlog Visokog saveta pravosuđa da se za sudiju Opštinskog suda u Šapcu izabere Aleksandra Janjetović, čiju su kandidaturu osporili narodni poslanici Miodrag Đidić i Vjerica Radeta.

Za 18, protiv 141, uzdržana dva, nije glasalo 22, od 183 poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije izabrala Aleksandru Janjetović za sudiju Opštinskog suda u Šapcu.

Stavljam na glasanje predlog Visokog saveta pravosuđa da se za sudiju Opštinskog suda u Šapcu izabere Leposava Ralić, čiju je kandidaturu osporio narodni poslanik Miodrag Đidić.

Za dva, protiv 118, uzdržana četiri, nije glasalo 57, od 181 narodnog poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije izabrala Leposavu Ralić za sudiju Opštinskog suda u Šapcu.

Stavljam na glasanje predlog Visokog saveta pravosuđa da se za sudiju Trgovinskog suda u Beogradu izabere Mladen Nikolić, čiju je kandidaturu osporio narodni poslanik Miodrag Đidić.

Za 105, protiv 25, uzdržana tri, nije glasalo 48, od 181 poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština izabrala Mladena Nikolića za sudiju Trgovinskog suda u Beogradu.

Pošto smo se izjasnili o svim osporenim predlozima, prelazimo na odlučivanje o Predlogu odluke, odnosno o ostalim neosporenim predlozima, u celini.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru sudija, bez predloga za izbor Dragana Jovanovića za sudiju Opštinskog suda u Kruševcu i mr Ilije Zindovića za sudiju Trgovinskog suda u Kraljevu i bez osporenih predloga o kojima se Narodna skupština prethodno izjasnila.

Za 146, uzdržan jedan, nije glasalo 34, od 181 narodnog poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke o izboru sudija, bez predloga za izbor Dragana Jovanovića za sudiju Opštinskog suda u Kruševcu i mr Ilije Zindovića za sudiju Trgovinskog suda u Kraljevu i bez osporenih predloga o kojima se Narodna skupština prethodno izjasnila.

Dozvolite mi da u vaše i svoje ime čestitam izabranim sudijama i poželim uspeh u radu.

Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: - IZBOR I IMENOVANjE PREDSEDNIKA I ČLANOVA ORGANA I TELA UTVRĐENIH ZAKONOM

Pošto je Narodna skupština obavila jedinstveni pretres o predlozima za izbor i imenovanje predsednika i članova organa i tela utvrđenih zakonom, prelazimo na odlučivanje.

Najpre ćemo glasati o Predlogu odluke o izboru predsednika i članova Komisije za hartije od vrednosti.

Pristupamo glasanju o podnetom amandmanu na Predlog odluke.

Na tačku I Predloga odluke o izboru predsednika i članova Komisije za hartije od vrednosti amandman je podnela Vlada Republike Srbije.

Stavljam na glasanje ovaj amandman.

Za 100, protiv 32, uzdržan jedan, nije glasalo pet, od 138 poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj amandman.

Pošto smo završili odlučivanje o podnetom amandmanu, prelazimo na odlučivanje o Predlogu odluke u celini.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru predsednika i članova Komisije za hartije od vrednosti, u celini.

Za 91, protiv 32, uzdržanih 10, nisu glasala dva, od 135 poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke o izboru predsednika i članova Komisije za hartije od vrednosti.

Dozvolite mi da u vaše i svoje ime čestitam izabranom predsedniku i članovima Komisije za hartije od vrednosti.

Prelazimo na odlučivanje o kandidatima za izbor članova Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa, sa liste koju je podnela Srpska akademija nauka i umetnosti.

Podsećam vas da, u skladu sa članom 19. stav 2. Zakona o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, Narodna skupština bira pet članova Republičkog odbora, sa liste koja sadrži 10 kandidata.

Podsećam vas da su predloženi sledeći kandidati: akademik Vasilije Krestić, dopisni član SANU Borislav Jovanović, dopisni član SANU Bogdan Đuričić, dopisni član SANU Vojislav Stanovčić, dopisni član SANU Nikola Janković, dopisni član SANU Vidojko Jović, Dragana Radojčić, direktor Etnografskog instituta SANU, Dragan Uskoković, direktor Instituta tehničkih nauka SANU, profesor Ljubinko Radenković, direktor Balkanološkog instituta SANU i Ivan Draganić, naučnik iz oblasti fizičke hemije u penziji.

Glasaćemo o svakom kandidatu sa liste pojedinačno, a izabrani su kandidati koji su dobili većinu glasova prisutnih narodnih poslanika i istovremeno najveći broj glasova.

Pristupamo glasanju.

Stavljam na glasanje Predlog da se za člana Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa izabere akademik Vasilije Krestić.

Za 88, protiv 57, nije glasalo 34, od 179 narodnih poslanika.

Stavljam na glasanje Predlog da se za člana Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa izabere dopisni član SANU Borislav Jovanović.

Za 87, protiv 13, uzdržanih 25, nije glasalo 54, od 179 poslanika.

Stavljam na glasanje Predlog da se za člana Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa izabere dopisni član SANU Bogdan Đuričić.

Za 9, protiv jedan, uzdržanih 78, nije glasalo 90, od 178 poslanika.

Stavljam na glasanje predlog da se za člana Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa izabere dopisni član SANU Vojislav Stanovčić.

Za 121, protiv četiri, uzdržana tri, nije glasalo 52, ukupno 180 narodnih poslanika.

Stavljam na glasanje predlog da se za člana Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa izabere dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti Nikola Janković.

Za 98, uzdržanih 28, nije glasalo 53, od 179 narodnih poslanika. Stavljam na glasanje predlog da se za člana Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa izabere dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti Vidojko Jović.

Za 18, uzdržanih 31, nije glasalo 129, od 178 narodnih poslanika. Stavljam na glasanje predlog da se za člana Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa izabere Dragana Radojčić, direktor Etnografskog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti.

Za 124, nije glasalo 55, ukupno 179 narodnih poslanika.

Stavljam na glasanje predlog da se za člana Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa izabere Dragan Uskoković, direktor Instituta tehničkih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti.

Za 43, uzdržanih šest, nije glasalo 128, od 177 narodnih poslanika. Stavljam na glasanje predlog da se za člana Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa izabere profesor Ljubinko Radenković, direktor Balkanološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti.

Za 122, uzdržan jedan, nije glasalo 55, od 178 narodnih poslanika. Stavljam na glasanje predlog da se za člana Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa izabere Ivan Draganić, naučnik iz oblasti fizičke hemije u penziji.

Za 46, uzdržan jedan, nije glasalo 133, od 180 narodnih poslanika.

Polazeći od rezultata glasanja, konstatujem da su za članove Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa izabrani kandidati koji su dobili većinu glasova prisutnih narodnih poslanika i, istovremeno, najveći broj glasova, i to: dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti Vojislav Stanovčić, dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti Nikola Janković, Dragana Radojčić, direktor Etnografskog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti i profesor Ljubinko Radenković, direktor Balkanološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti.

Dozvolite da u vaše i svoje ime izabranim članovima Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa čestitam na izboru.

Prelazimo na odlučivanje Narodne skupštine o POVREDAMA POSLOVNIKA na koje su u toku sednice ukazali narodni poslanici.

Pošto je u toku sednice ukazano na povrede Poslovnika Narodne skupštine, podsećam vas na odredbu člana 96. stav 4. Poslovnika, prema kojoj ako, i posle objašnjenja predsednika Narodne skupštine, narodni poslanik ostane pri tvrdnji da je Poslovnik povređen, Narodna skupština će bez pretresa odlučiti o tom pitanju u danu za glasanje.

Saglasno navedenoj odredbi Poslovnika, prelazimo na odlučivanje.

Narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, na sednici 19. avgusta 2004. godine, u 12,40 časova, ukazala je na povredu člana 79. Poslovnika Narodne skupštine.

Molim da Narodna skupština odluči da li je povređen navedeni član Poslovnika.

Za 45, protiv 98, uzdržan jedan, nije glasalo 36, od 180 poslanika. Konstatujem da je Narodna skupština odlučila da nije povređen navedeni član Poslovnika.

Narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, na sednici 19. avgusta 2004. godine, u 12,40 časova, ukazala je na povredu člana 163. stav 1. Poslovnika Narodne Skupštine.

Molim da Narodna skupština odluči da li je povređen navedeni član Poslovnika.

Za 46, protiv 103, nije glasalo 34, ukupno 183 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština odlučila da nije povređen navedeni član Poslovnika.

Narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, na sednici 19. avgusta 2004. godine, u 16,25 časova, ukazala je na povredu člana 135. Poslovnika Narodne Skupštine.

Molim da Narodna skupština odluči da li je povređen navedeni član Poslovnika.

Za 41, protiv 97, nije glasalo 44, ukupno 182 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština odlučila da nije povređen navedeni član Poslovnika.

Narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, na sednici 19. avgusta 2004. godine, u 16,35 časova, ukazala je da je predsednik Narodne skupštine povredio Poslovnik na taj način što nije odmah stavio na glasanje njen zahtev da Narodna skupština odluči da li želi da nastavi rad i bez izveštaja Odbora za finansije.

Molim da Narodna skupština odluči da li je povređen navedeni član Poslovnika.

Za 43, protiv 101, uzdržan jedan, nije glasalo 38, ukupno 183 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština odlučila da nije povređen navedeni član Poslovnika.

Pošto je Narodna skupština obavila razmatranje svih tačaka dnevnog reda i odlučivanje o njima, saglasno članu 95. Poslovnika, zaključujem sednicu Desetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini.

(Sednica je završena u 15,30 minuta.)

11. VANREDNO

ZASEDANjE

24. avgust 2004. godine

(Prvi dan rada)

(Sednica je počela u 15,30 časova. Predsedava Predrag Marković, predsednik Narodne skupštine.)

REPUBLIKA SRBIJA

NARODNA SKUPŠTINA

STENOGRAFSKE BELEŠKE

 

JEDANAESTO VANREDNO

ZASEDANJE

24. avgust 2004.

(Prvi dan rada)

(Sednica je počela u 15,30 časova. Predsedava Predrag Marković, predsednik Narodne skupštine.)

Prelazimo na rad sednice Jedanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, sazvane za 24. avgust 2004. godine.

Otvaram sednicu Jedanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini.

Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 185 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice poslaničke jedinice.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 140 narodnih poslanika i da, prema tome, postoji kvorum za rad Narodne skupštine.

Usvajanje zapisnika sa prethodnih sednica.

Dostavljeni su vam: zapisnik sednice Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 1, 5, 6, 7, 8, 12, 13, 14, 15, 19, 20, 21, 22. i 23. jula 2004. godine, zapisnik sednice Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, održane 14. jula 2004. godine, zapisnik sednice Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 23. jula 2004. godine i zapisnik sednice Devetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 17. avgusta 2004. godine.

Pošto današnjoj sednici prisustvuje više od 126 narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa prethodnih sednica.

Obaveštavam vas da je proverom u službi za poslove Administrativnog odbora utvrđeno da tom odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na zapisnike sa navedenih sednica.

Prelazimo na odlučivanje o zapisnicima.

Stavljam na glasanje zapisnik sednice Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 1, 5, 6, 7, 8, 12, 13, 14, 15, 19, 20, 21, 22. i 23. jula 2004. godine.

Za 113, nije glasao 71, od 184 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila zapisnik sednice Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 1, 5, 6, 7, 8, 12, 13, 14, 15, 19, 20, 21, 22. i 23. jula 2004. godine.

Stavljam na glasanje zapisnik sednice Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 14. jula 2004. godine.

Za 117, nije glasalo 76, od 193 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila zapisnik sednice Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 14. jula 2004. godine.

Stavljam na glasanje zapisnik sednice Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 23. jula 2004. godine.

Za 106, nije glasalo 90, od 196 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila zapisnik sednice Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 23. jula 2004. godine.

Stavljam na glasanje zapisnik sednice Devetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 17. avgusta 2004. godine.

Za 118, nije glasao 81, od 199 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila zapisnik sednice Devetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, održane 17. avgusta 2004. godine.

Uz saziv Jedanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, koje je sazvano na zahtev 104 narodna poslanika, saglasno članu 79. stav 3. Ustava Republike Srbije i članu 162. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, dostavljen vam je zahtev za održavanje Jedanaestog vanrednog zasedanja, sa utvrđenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.

Kao što ste mogli da vidite, za Jedanaesto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini, utvrđen je sledeći

D n e v n i r e d:

1. Predlog rezolucije o zabrani povlačenja ili odustajanja od tužbe koju je Savezna Republika Jugoslavija podnela Međunarodnom sudu pravde u Hagu protiv država članica NATO pakta za naknadu štete koja je počinjena tokom bombardovanja 1999. godine, koji su podnela 82 narodna poslanika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.

Rad po dnevnom redu.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG REZOLUCIJE O ZABRANI POVLAČENjA ILI ODUSTAJANjA OD TUŽBE KOJU JE SAVEZNA REPUBLIKA JUGOSLAVIJA PODNELA MEĐUNARODNOM SUDU PRAVDE U HAGU PROTIV DRŽAVA ČLANICA NATO PAKTA ZA NAKNADU ŠTETE KOJA JE POČINjENA TOKOM BOMBARDOVANjA 1999. GODINE

Izvolite, narodni poslanik Žarko Obradović, po Poslovniku.

Hvala. Kolege narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SPS, a u skladu sa članom 90. stav 3. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije, predlažem da vreme rasprave o ovoj tački dnevnog reda bude 10 sati. Hvala.

Zahvaljujem. Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika Žarka Obradovića da se rasprava o ovoj tački dnevnog reda produži na 10 sati.
Za 137, protiv 59, nije glasalo 10, od 206 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila da se vreme za raspravu o ovoj tački dnevnog reda produži na 10 sati.
Istovremeno, samo obaveštenje.
Obaveštavam vas da će, saglasno članu 38. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, na Jedanaestom vanrednom zasedanju Narodne skupštine Republike Srbije za prvu tačku dnevnog reda ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe G17 plus biti narodni poslanik Ksenija Milivojević. Zahvaljujem.
Primili ste Predlog rezolucije o zabrani povlačenja ili odustajanja od tužbe koju je SRJ podnela Međunarodnom sudu pravde u Hagu protiv država članica NATO pakta za naknadu štete koja je počinjena tokom bombardovanja 1999. godine, koji su podnela 82 narodna poslanika.
Primili ste izveštaje Odbora za inostrane poslove i Odbora za evropske integracije, kao i mišljenje Vlade Republike Srbije.
Podsećam vas da je predstavnik poslaničke grupe SPS predložio duže vreme rasprave i da iznosi 10 časova.
Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi 10 časova, konstatujem da je vreme rasprave, po poslaničkim grupama, sledeće: poslanička grupa SRS – tri sata 16 minuta 48 sekundi; DSS – dva sata; DS – Boris Tadić – jedan sat 28 minuta 48 sekundi; G17 plus – jedan sat 14 minuta 24 sekunde; SPO – NS – 52 minuta 48 sekundi; SPS 52 minuta 48 sekundi, a poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, a to su tri poslanika Socijaldemokratske partije i tri poslanika NDS-a, po pet minuta, a na osnovu člana 89. stav 3. Poslovnika.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 156. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu rezolucije.
Da li predstavnik predlagača, narodni poslanik Tomislav Nikolić, želi reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, višestranački saziv Narodne skupštine Republike Srbije imao je nekoliko puta priliku da rešava o najvažnijim državnim pitanjima, bezmalo da određuje sudbinu zemlje. Jeste to posao Narodne skupštine, a ovo je jedna od tih prilika. Ovde je svako od nas na ispitu na kome se suočava sa svojom savešću.
Ova tužba nas izdvaja iz životinjskog sveta. U životinjskom svetu jači može da radi šta želi, može da upadne u tuđe gnezdo, u pećinu, jamu, da sprovede silu i da ode nekažnjen. Kažu da postoji car životinja, ali sud ne postoji. U ovom našem svetu, u kome žive civilizovani ljudi, pravo jačega se ni u jednoj državi na svetu i ni u jednoj organizaciji na svetu ne primenjuje. Ova tužba je jedino što naša zemlja može da učini sada posle brutalne agresije za koju smo optužili samo 10 zemalja NATO. Više ih je, naravno, u tome učestvovalo, ali ih je samo 10 davalo avione koji su bombardovali našu zemlju.
Sudbina ove tužbe određuje sudbinu Srbije u budućnosti. Ili ćemo nekakvom odlukom, a za koju neću biti, pozvati svakog ko je jači od nas da nam radi šta god želi, ili ćemo svima, pa makar kako jaki bili i makar koliko novaca nekome od nas pojedinačno dali, reći da smo suverena, nezavisna i slobodna država, i da možda ne možemo vojno da se odbranimo ako nas neko napadne, ali da ne mogu da nas slome, ni dok taj napad bude trajao, a ni posle toga, jer postoji međunarodna pravda i postoji međunarodni sud pred kojim ćemo da pokrenemo spor.
Dakle, 29. aprila 1999. godine mi smo podneli, a da ne kažem tužili smo 10 država članica NATO: SAD, Španiju, Belgiju, Kanadu, Francusku, Nemačku, Italiju, Holandiju, Portugal i Veliku Britaniju. Tužili smo ih za genocid.

Bio je to jedini osnov po kome smo mogli da ih tužimo, zato što je nadležnost Međunarodnog suda pravde fakultativna, a sud je zasniva samo ako se države ili dogovore da reše spor pred Međunarodnim sudom pravde, ili su se na to unapred obavezale, kao što je to slučaj sa Konvencijom o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, a gde je članom 9. predviđena obavezna nadležnost suda.
Tužili smo mi i SAD i Španiju. Nisu tačne izjave predsednika Srbije Borisa Tadića i ministra spoljnih poslova Srbije i Crne Gore da nismo tužili Ameriku. Tužili smo. U ta dva slučaja, pošto su te dve države stavile rezervu na član 9, Španija odmah, a SAD posle zločina koji su izvršile u Nikaragvi, sud je odbacio tužbe protiv država koje nisu saglasne sa članom 9. konvencije.
SAD su priznavale član 9. sve dok njihova politika nije postala besomučno rušilačka prema malima. Zločin u Nikaragvi, u kome su se dogovorili i isplatili nepoznatu visinu odštete Nikaragvi, bio je povod da odmah istupe iz Konvencije, da ospore član 9. i protiv njih više tužba po tom osnovu nije dozvoljena. Nije protiv njih, ali jeste protiv osam država članica NATO, zato što ta tužba postoji, ima osam identičnih zahteva i na kraju su svi ti zahtevi objedinjeni u jedan.
Predmet spora su akti koje su tih osam država pojedinačno počinile kršenjem međunarodne obaveze zabrane upotrebe sile, zabrane intervencije i mešanja u unutrašnje poslove drugih zemalja, zabrane narušavanja suvereniteta drugih država, obaveza zaštite civilnih lica i objekata za vreme rata, obaveza zaštite čovekove okoline, obaveza koja se odnosi na slobodnu plovidbu u međunarodnim vodama, rekama, obaveza koja se odnosi na poštovanje ljudskih prava i sloboda, obaveza zabrane upotrebe zabranjenog oružja, kao i obaveza da se ne stvaraju uslovi života koji bi prouzrokovali fizičko uništavanje neke nacionalne grupe.
Sve ove zemlje pogazile su sve ove obaveze. Vi znate kako. Bombardovanjem pogazile su obavezu zabrane upotrebe sile protiv druge države, uzimajući učešća u obuci, naoružavanju, finansiranju, opremanju i podršci terorističkim grupama, tzv. OVK, počinili su akte protiv SRJ i prekršile obavezu nemešanja u unutrašnje stvari drugih država.
Uzimajući učešća u napadu na civilne objekte počinili su akte protiv SRJ kojima su prekršili obavezu zaštite civila i civilnih objekata. Uzimajući učešća u uništavanju i oštećenju manastira i spomenika kulture, počinili su akte kojima su prekršili obavezu zabrane bilo kakvih aktivnosti uperenih protiv istorijskih objekata i mesta koja predstavljaju kulturno i državno nasleđe naroda.
Uzimajući učešća u upotrebi klaster bombi, počinili su akte protiv Savezne Republike Jugoslavije, kojima je prekršena obaveza zabrane upotrebe zabranjenog oružja.
Uzimajući učešća u bombardovanju rafinerija i hemijskih postrojenja, počinili su akte protiv Savezne Republike Jugoslavije, kojima su prekršili obavezu da se ne sme naneti šteta čovekovoj okolini.
Uzimajući učešća u upotrebi osiromašenog uranijuma, počinili su akte protiv Savezne Republike Jugoslavije, kojima su prekršili obavezu zabrane upotrebe zabranjenog oružja i zabranu prouzrokovanja dugotrajnih posledica po zdravlje i prirodnu sredinu.
Uzimajući učešća u ubijanju civila, uništavanju preduzeća, komunikacija, zdravstvenih i kulturnih institucija, počinili su akte kojima su prekršili obavezu poštovanja prava na život, prava na rad, prava na informisanje, prava na zdravstvenu zaštitu i ostala osnovna ljudska prava.
Uzimajući učešća u uništavanju mostova na međunarodnim rekama, počinili su akte, kojima su prekršili obavezu poštovanja slobode plovidbe međunarodnim rekama.
Uzimajući učešća u svim navedenim aktivnostima, a posebno u prouzrokovanju enormnih šteta na životnoj sredini upotrebom osiromašenog uranijuma, počinili su akte kojima su prekršili obavezu zabrane stavljanja nacionalnih grupa u životne uslove kojima se dovodi ta grupa u uslove fizičkog uništenja u potpunosti ili delimično.
Tužba je proširena i za događaje na Kosovu i Metohiji nastale posle dolaska KFOR-a, posle dolaska NATO-a. Naime, proterivanje 300.000 Srba, zabrana i onemogućavanje povratka, rušenje skoro 200 crkava, pokazuju da je NATO imao genocidne namere i da je tačan naš tužbeni zahtev da je NATO opremao, trenirao i pomagao Oslobodilačku armiju Kosova u cilju vršenja genocida nad Srbima, što je i podvučeno u tužbi.
Agent i koagent bili su prof. Etinski i prof. Čukalović, a članovi tima dr Lopičić, dr Mitić, dr Đorđević i dr Perazić, a stranci prof. Braunli, prof. Sai, prof. Korten, prof. Devart. Tim je proširen i sa tri člana – iz Rusije je prof. Kolosov, iz Kine Liu Ven Zong i iz Indije Čimni. Treba napomenuti da su stranci radili za novac, izuzev ove trojice koji su radili potpuno besplatno i izrazili spremnost da rade besplatno i pomažu našim stručnjacima.
Posle 5. oktobra 2000. godine tim je raspušten. Ostao je samo Braunli, i niko više nije pozvao pomenute stručnjake iz Rusije, Kine i Indije, koji uživaju svetsku reputaciju.
Formiran je novi tim, na čelu sa Tiborom Varadijem, koji živi i radi u Mađarskoj i Sjedinjenim Američkim Državama, na Univerzitetu Soroš. Varadi je profesor međunarodnog privatnog prava i u predmetu koji on predaje nema ni jedne lekcije o Međunarodnom sudu pravde.
U tim je imenovan i Sorošev stipendista Vlada Đerić, bivši asistent, pripravnik na Pravnom fakultetu u Beogradu, koji je živeo i radio u Sjedinjenim Američkim Državama do 5. oktobra 2000. godine, a potom je imenovan za savetnika Gorana Svilanovića za sva pitanja.
Tibor Varadi je imenovan i za glavnog pravnog savetnika Saveznog ministarstva spoljnih poslova, iako niti živi, niti radi kod nas, a sa svojim ministarstvom održavao je veze telefonom, a iz Atlante davao uputstva i savetovao ministra inostranih poslova državne zajednice Srbije i Crne Gore telefonom, što u istoriji rada Ministarstva inostranih poslova naše zemlje do sada nije bila praksa.
Ovaj tim je odmah tražio odlaganje postupka protiv NATO, a takođe i povukao protivtužbu Savezne Republike Jugoslavije protiv Bosne i Hercegovine, ostavljajući nas na cedilu i nadajući se da će jednostranim povlačenjem izazvati Bosnu i Hercegovinu da to učini i ona, ali su se predstavnici Bosne i Hercegovine izjasnili da to neće da učine.
Na poslednjem ročištu pred Međunarodnim sudom pravde Tibor Varadi nije stavio akcenat na genocid nad srpskim narodom na Kosmetu posle dolaska KFOR-a, iako su rezultati KFOR-a dokaz da je bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije od strane NATO-a imalo za cilj genocid nad srpskim narodom.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je samo malo faktografije. U međuvremenu, vi ste nam ukinuli Saveznu Republiku Jugoslaviju. Formirali ste nam Srbiju i Crnu Goru. Izabrali ste Savet ministara Srbije i Crne Gore. U Savetu ministara nema ni jednog čoveka u koga imam poverenje.
Naravno, lako je vama da se smejete, većina od vas je učestvovala u ponižavanju Savezne Republike Jugoslavije i Srbije i Crne Gore, meni do smeha nije, a neće ni vama biti sigurno do smeha zato što je ovo ispit savesti. Uvek možete da se smejete dok ne proradi savest.
Zašto nemam poverenja? Predstavnici Crne Gore su predstavnici oligarhije koja kaže da nemamo zajedničku državu. Predstavnici Srbije – jedan je iz političke stranke koja kaže da treba odmah da se rastanemo mi i Crna Gora, a drugi je izvor ove rezolucije i to je ministar spoljnih poslova, Vuk Drašković. Njegova izjava da treba odmah odustati od tužbe prouzrokovala je naš zahtev da donesemo ovakvu rezoluciju.
Vlada Srbije obmanjuje Narodnu skupštinu svojim stavom povodom ove rezolucije. Zamislite Vladu Srbije, koja kaže da Srbija nije nadležna po pitanju toga hoćemo li ostali pri zahtevu da se sporimo sa osam država članica NATO ili ne? Na koga prebacuje Vlada Srbije? Kaže, nadležna je Skupština Srbije i Crne Gore. Čak i da je nadležna samo Srbija i Crna Gora, nije tačno da je Skupština nadležna.
Ovde je nadležna Republika Srbija po nekoliko osnova. Nadležna je po nekoliko osnova iz Ustava Republike Srbije i po nekoliko osnova iz Ustavne povelje, takve kakva je, tako kako ste je napisali.
Član 33. alineja 1. Ustavne povelje, nadležnost Saveta ministara Srbije i Crne Gore – "utvrđuje i sprovodi politiku Srbije i Crne Gore, saglasno zajedničkoj politici i interesima država članica".
Mi sada hoćemo da ova skupština utvrdi interes države članice Republike Srbije i da naloži Savetu ministara kako će da vodi politiku u odnosu na tužbu koja je podneta prema NATO-u.
Mi od vas ovde samo tražimo jednu stvar – da se izjasnite, da damo nalog svima koji predstavljaju Srbiju u Savetu ministara, u Skupštini Srbije i Crne Gore, da ne mogu da prihvate povlačenje tužbe, da ne smeju da učestvuju u glasanju, u odlučivanju o tome. Mi ne tražimo ništa drugo. Mi ne tražimo od vas, gospodo koja hoćete da nas vodite u NATO i u Partnerstvo za mir, da osudite bombardovanje. Mi od vas ne tražimo da kažete da je to bio genocid, a imao bih razloga od pojedinih od vas da to tražim, otvoreno, posebno od članova Srpskog pokreta obnove, imao bih.
Znate da je u Varvarinu ubijeno dete genije. Njen otac je član SPO i bio je predsednik opštine Varvarin posle 5. oktobra 2000. godine. Da li to možete da zaboravite? Da li će biti u SPO posle ovoga? Ili možda mislite da malu Milicu Rakić iz Batajnice možemo da zaboravimo? Ili onu devojčicu iz Kraljeva, kojoj je bomba odsekla nogu, a majka je povela da upiše prvi razred osnovne škole, pa kada su joj rekli da je noga odsečena, ona je rekla – a kada će da mi poraste nova? Možda vi to sve možete da zaboravite. Izađite gospođo i stavite prst u usta. To je radio vaš NATO. Možda vi to možete da zaboravite, ali to ne sme država da zaboravi.
Pojedinac ima pravo da oprašta, pojedinac ima pravo da zaboravlja, država ne sme ovo da zaboravi.
Nemojte da širite priču da je ovo izjašnjavanje o politici Slobodana Miloševića. Ovo je izjašnjavanje o politici NATO-a. U ovakav savez biste vi da uđete, pa da vas sutra pozovu da sa ona dva krša od aviona što su stari 30 godina, krenemo da bombardujemo neku zemlju, pa da naš pilot ubije nečije dete, a da tamo dovedu posle nekog od vas koji će da kaže, bio si u pravu što si ubio to dete. Nećemo da te tužimo, a i ako te neka budala pre nas tužila, mi ćemo tu tužbu da povučemo. Veliki je ovo ispit, samo to treba shvatiti.
Član 72. Ustava Republike Srbije, šta Republika Srbija uređuje i obezbeđuje. Pa sve ono što je čini državom, sve ono što je čini slobodnom. Mora da zaštiti svoj interes. Zamislite poslednji čin DPS pred razbijanje zajedničke države, odustajanje od tužbe protiv NATO.
Jesmo li mi toliko maloumni? Jesmo li mi zreli da se svako igra sa nama kako želi?
Ima jedan član Ustava Republike Srbije, koji ste sami koristili. Nikada nisam mislio da će biti uopšte u primeni. Međutim, DOS se dosetio tog člana Ustava kada je izručivao Srbe u Hag. Kaže – Ustav SRJ ne dozvoljava izručenje građana Srbije drugim državama ili drugim institucijama, ali mi imamo član 135. Ustava Republike Srbije koji kaže da, ako neko ponašanje saveznih organa – tadašnje SRJ – ili ako neka odredba saveznog Ustava ugrožava interese Srbije, Srbija ima pravo da zaštiti svoje interese.
Pošto nam savezni ustav ne dozvoljava da odvedemo Srbe u Hag, mi ćemo da zaštitimo svoje interese, da primenimo odredbu člana 135. Ustava i da Srbe izručujemo u Hag. Evo sada ponovo te odredbe.
Ako nas ugrozi bilo kojom odlukom Savet ministara, Skupština Srbije i Crne Gore ne može i neće. Bojim se samo Saveta ministara, jer su to ljudi koji ne predstavljaju nikoga, ljudi iz vazduha. Ministar spoljnih poslova gleda da svoju stranku održi na pet posto. Svi oni iz Crne Gore imaju 130 hiljada glasova na izborima i dodajte ovih sto, što imaju ovi. Hoće li 230 hiljada birača u ovolikoj državi da odustane od tužbe protiv NATO.
Zato pozivam Narodnu skupštinu Republike Srbije da današnjom odlukom samo predupredi izdajnički čin, izdajnički akt. Da podsetim vas, ekonomske eksperte, koji fino pljačkate ovu zemlju, sto milijardi dolara je taj zahtev. Da je neosnovan, dame i gospodo narodni poslanici, svet bi se tome smejao.
Amerika vas ne bi pozivala noću da vas tera da odustanete od tužbe, predstavnici NATO-a, Evropske unije, Evropske komisije, Partnerstva za mir, ne bi vas pozivali da izdejstvujete odustajanje od tužbe. Prepustili bi se Međunarodnom sudu, pa šta kaže sud. Oni ne smeju da idu na taj sud. Mala Nikaragva je uspela u sporu protiv Amerike, a šta bi tek bilo sa zemljom iz srca Evrope, zemljom koja je divljački, brutalno bombardovana.
Jeste, NATO agresija je nastavljena i u godinama posle agresije, drugim sredstvima, vašim dolaskom na vlast. Svojevrstan vid NATO agresije imamo i danas, inače se ne bismo oko ovoga uopšte raspravljali. Ovo je znak da smo država i da smo narod. Želim da taj znak ostane nad Srbijom večito, a na vama je da odlučite. Ako mislite da ćete time da umilostivite gospodare, grdno ste se prevarili, a ako imate mudrosti, znate da ćete razbesneti građane Srbije. Hvala.

Replika, reč ima narodni poslanik Veroljub Stevanović. Posle njega reč ima narodni poslanik Žarko Obradović.

Dame i gospodo poslanici, ponovo čujemo neke tonove koje smo slušali i zbog kojih smo prolazili kako smo prolazili. Prosto ne mogu da verujem kako se vrši zamena teza, a da ponovo ne bi neko rekao kako nešto nismo rekli ili nismo reagovali, pa naravno da ne najoštrije, nego zaista osuđujemo agresiju koja je bila neverovatna, ne ponovila se, užasna, i to nikada ne smemo zaboraviti.
Ali, gospodo, u jednom smo specifičnom trenutku. Reći ću vam u replici šta mislim. Dakle, poziv da se suočimo sa sopstvenom savešću naravno da stoji, ali kada se suočavamo sa savešću, setimo se i otkuda bombe i zašto bombe, i otkud kolone izbeglica, i ko beše ne vide te kolone kako prolaze putevima Srbije, ko to ukaza.
Ne zaboravimo na još jednu stvar, kada se suočavamo sa savešću, a treba da se suočimo sa savešću, ovo pričamo građanima i time im bacamo prašinu u oči. Dakle, ne zaboravimo šta se dešavalo u Rambujeu.
Nemojmo ponovo da se ne prisetimo šta je bilo ponuđeno, a što smo odbacili ovakvim nastupima, a bilo je ponuđeno, da podsetim, to da se prihvati rešenje koje garantuje srpsku vojsku na granici sa Albanijom, srpsku vojsku u garnizonima i deset hiljada policajaca, dupli zakon u pravosuđu, tako da Srbin može da zahteva u sporu sa Albancem da mu se sudi pred sudom u Srbiji i to nije prihvaćeno. Pa kao što to obično kod nas biva zbog ovoga svega i ovakvih nastupa, dođe drugi zahtev koji ne prihvatismo, dođoše bombe, pa onda isto to, teško i strašno prihvatismo, i sada nam se kaže kako treba da se suočimo sa savešću. Naravno da treba.
Slažem se da ova tužba, ne baš ova koju smo imali prilike da gledamo, a o tome ću posle da govorim kada dobijem priliku, nego ona tužba koja je upućena NATO-u odlučuje o sudbini i budućnosti Srbije. Odlučuje, naravno. Od toga koliko budemo mudri, kako se budemo postavili, zavisiće i naša budućnost.
Samo još jedna rečenica, pošto je replika, strašno smo ponižavani. Samo se pitajmo zbog čega, ne vidimo li uzroke u ovakvim i sličnim nastupima? Hvala.

Hvala. Kao predstavnik predlagača, reč ima gospodin Nikolić.

Još uvek se nadam da znate kome ste ove reči upućivali. Da vas podsetim, kada je bilo glasanje o tome da se sačini sastav delegacije za odlazak u Rambuje, Srpska radikalna stranka je odbila da u tome učestvuje. Da vas podsetim da je povodom uslova iz Rambujea Vuk Drašković izjavio: "Ovo ne sme da se prihvati, to bi bila kapitulacija".
Da vas podsetim, Savezna vlada, protiv koje je NATO otpočeo rat, imala je, kao ministra, Vuka Draškovića. Da vas podsetim još jednu stvar, da je sam Vuk Drašković, svedok optužbe protiv NATO u ovoj skupštini, za ovom govornicom, kada je trebalo da se odluči o planu Ahtisari-Černomirdin, Vuk Drašković je, iako nije bio poslanik, ali pozvan kao predsednik parlamentarne stranke, govorio u ovoj skupštini i rekao: "Samo da znate, ako ne prihvatimo plan Ahtisari-Černomirdin, Srbija će biti ravna kao sto, potpuno sravnjena sa zemljom".
Ko je gospodinu Draškoviću rekao da će da izvrši genocid nad Srbijom, da je sravni kao sto? To je bio izgovor za prihvatanje plana Ahtisari-Černomirdin nekoliko godina, a onda se videlo da više izgovora nema. Kakvih 10.000 policajaca po Sporazumu iz Rambujea? Do hiljadu vojnika i policajaca po Rezoluciji 1244 ne da niko da pošalje tamo SRJ i SCG, a dali bi vam 10.000.
Što ne kažete da je jedna od tačaka bila da NATO ima pravo da svoje jedinice i trupe šeta širom Srbije, da ima prioritet gde god se pojavi, da se na njega ne primenjuje domaće pravo i da svi pripadnici NATO uživaju imunitet od sudskog gonjenja u SRJ?
Sada mi recite, nađite mi jednog čoveka ozbiljnog, pametnog, odgovornog, koji bi takve uslove prihvatio.