Dame i gospodo narodni poslanici, višestranački saziv Narodne skupštine Republike Srbije imao je nekoliko puta priliku da rešava o najvažnijim državnim pitanjima, bezmalo da određuje sudbinu zemlje. Jeste to posao Narodne skupštine, a ovo je jedna od tih prilika. Ovde je svako od nas na ispitu na kome se suočava sa svojom savešću.
Ova tužba nas izdvaja iz životinjskog sveta. U životinjskom svetu jači može da radi šta želi, može da upadne u tuđe gnezdo, u pećinu, jamu, da sprovede silu i da ode nekažnjen. Kažu da postoji car životinja, ali sud ne postoji. U ovom našem svetu, u kome žive civilizovani ljudi, pravo jačega se ni u jednoj državi na svetu i ni u jednoj organizaciji na svetu ne primenjuje. Ova tužba je jedino što naša zemlja može da učini sada posle brutalne agresije za koju smo optužili samo 10 zemalja NATO. Više ih je, naravno, u tome učestvovalo, ali ih je samo 10 davalo avione koji su bombardovali našu zemlju.
Sudbina ove tužbe određuje sudbinu Srbije u budućnosti. Ili ćemo nekakvom odlukom, a za koju neću biti, pozvati svakog ko je jači od nas da nam radi šta god želi, ili ćemo svima, pa makar kako jaki bili i makar koliko novaca nekome od nas pojedinačno dali, reći da smo suverena, nezavisna i slobodna država, i da možda ne možemo vojno da se odbranimo ako nas neko napadne, ali da ne mogu da nas slome, ni dok taj napad bude trajao, a ni posle toga, jer postoji međunarodna pravda i postoji međunarodni sud pred kojim ćemo da pokrenemo spor.
Dakle, 29. aprila 1999. godine mi smo podneli, a da ne kažem tužili smo 10 država članica NATO: SAD, Španiju, Belgiju, Kanadu, Francusku, Nemačku, Italiju, Holandiju, Portugal i Veliku Britaniju. Tužili smo ih za genocid.
Bio je to jedini osnov po kome smo mogli da ih tužimo, zato što je nadležnost Međunarodnog suda pravde fakultativna, a sud je zasniva samo ako se države ili dogovore da reše spor pred Međunarodnim sudom pravde, ili su se na to unapred obavezale, kao što je to slučaj sa Konvencijom o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, a gde je članom 9. predviđena obavezna nadležnost suda.
Tužili smo mi i SAD i Španiju. Nisu tačne izjave predsednika Srbije Borisa Tadića i ministra spoljnih poslova Srbije i Crne Gore da nismo tužili Ameriku. Tužili smo. U ta dva slučaja, pošto su te dve države stavile rezervu na član 9, Španija odmah, a SAD posle zločina koji su izvršile u Nikaragvi, sud je odbacio tužbe protiv država koje nisu saglasne sa članom 9. konvencije.
SAD su priznavale član 9. sve dok njihova politika nije postala besomučno rušilačka prema malima. Zločin u Nikaragvi, u kome su se dogovorili i isplatili nepoznatu visinu odštete Nikaragvi, bio je povod da odmah istupe iz Konvencije, da ospore član 9. i protiv njih više tužba po tom osnovu nije dozvoljena. Nije protiv njih, ali jeste protiv osam država članica NATO, zato što ta tužba postoji, ima osam identičnih zahteva i na kraju su svi ti zahtevi objedinjeni u jedan.
Predmet spora su akti koje su tih osam država pojedinačno počinile kršenjem međunarodne obaveze zabrane upotrebe sile, zabrane intervencije i mešanja u unutrašnje poslove drugih zemalja, zabrane narušavanja suvereniteta drugih država, obaveza zaštite civilnih lica i objekata za vreme rata, obaveza zaštite čovekove okoline, obaveza koja se odnosi na slobodnu plovidbu u međunarodnim vodama, rekama, obaveza koja se odnosi na poštovanje ljudskih prava i sloboda, obaveza zabrane upotrebe zabranjenog oružja, kao i obaveza da se ne stvaraju uslovi života koji bi prouzrokovali fizičko uništavanje neke nacionalne grupe.
Sve ove zemlje pogazile su sve ove obaveze. Vi znate kako. Bombardovanjem pogazile su obavezu zabrane upotrebe sile protiv druge države, uzimajući učešća u obuci, naoružavanju, finansiranju, opremanju i podršci terorističkim grupama, tzv. OVK, počinili su akte protiv SRJ i prekršile obavezu nemešanja u unutrašnje stvari drugih država.
Uzimajući učešća u napadu na civilne objekte počinili su akte protiv SRJ kojima su prekršili obavezu zaštite civila i civilnih objekata. Uzimajući učešća u uništavanju i oštećenju manastira i spomenika kulture, počinili su akte kojima su prekršili obavezu zabrane bilo kakvih aktivnosti uperenih protiv istorijskih objekata i mesta koja predstavljaju kulturno i državno nasleđe naroda.
Uzimajući učešća u upotrebi klaster bombi, počinili su akte protiv Savezne Republike Jugoslavije, kojima je prekršena obaveza zabrane upotrebe zabranjenog oružja.
Uzimajući učešća u bombardovanju rafinerija i hemijskih postrojenja, počinili su akte protiv Savezne Republike Jugoslavije, kojima su prekršili obavezu da se ne sme naneti šteta čovekovoj okolini.
Uzimajući učešća u upotrebi osiromašenog uranijuma, počinili su akte protiv Savezne Republike Jugoslavije, kojima su prekršili obavezu zabrane upotrebe zabranjenog oružja i zabranu prouzrokovanja dugotrajnih posledica po zdravlje i prirodnu sredinu.
Uzimajući učešća u ubijanju civila, uništavanju preduzeća, komunikacija, zdravstvenih i kulturnih institucija, počinili su akte kojima su prekršili obavezu poštovanja prava na život, prava na rad, prava na informisanje, prava na zdravstvenu zaštitu i ostala osnovna ljudska prava.
Uzimajući učešća u uništavanju mostova na međunarodnim rekama, počinili su akte, kojima su prekršili obavezu poštovanja slobode plovidbe međunarodnim rekama.
Uzimajući učešća u svim navedenim aktivnostima, a posebno u prouzrokovanju enormnih šteta na životnoj sredini upotrebom osiromašenog uranijuma, počinili su akte kojima su prekršili obavezu zabrane stavljanja nacionalnih grupa u životne uslove kojima se dovodi ta grupa u uslove fizičkog uništenja u potpunosti ili delimično.
Tužba je proširena i za događaje na Kosovu i Metohiji nastale posle dolaska KFOR-a, posle dolaska NATO-a. Naime, proterivanje 300.000 Srba, zabrana i onemogućavanje povratka, rušenje skoro 200 crkava, pokazuju da je NATO imao genocidne namere i da je tačan naš tužbeni zahtev da je NATO opremao, trenirao i pomagao Oslobodilačku armiju Kosova u cilju vršenja genocida nad Srbima, što je i podvučeno u tužbi.
Agent i koagent bili su prof. Etinski i prof. Čukalović, a članovi tima dr Lopičić, dr Mitić, dr Đorđević i dr Perazić, a stranci prof. Braunli, prof. Sai, prof. Korten, prof. Devart. Tim je proširen i sa tri člana – iz Rusije je prof. Kolosov, iz Kine Liu Ven Zong i iz Indije Čimni. Treba napomenuti da su stranci radili za novac, izuzev ove trojice koji su radili potpuno besplatno i izrazili spremnost da rade besplatno i pomažu našim stručnjacima.
Posle 5. oktobra 2000. godine tim je raspušten. Ostao je samo Braunli, i niko više nije pozvao pomenute stručnjake iz Rusije, Kine i Indije, koji uživaju svetsku reputaciju.
Formiran je novi tim, na čelu sa Tiborom Varadijem, koji živi i radi u Mađarskoj i Sjedinjenim Američkim Državama, na Univerzitetu Soroš. Varadi je profesor međunarodnog privatnog prava i u predmetu koji on predaje nema ni jedne lekcije o Međunarodnom sudu pravde.
U tim je imenovan i Sorošev stipendista Vlada Đerić, bivši asistent, pripravnik na Pravnom fakultetu u Beogradu, koji je živeo i radio u Sjedinjenim Američkim Državama do 5. oktobra 2000. godine, a potom je imenovan za savetnika Gorana Svilanovića za sva pitanja.
Tibor Varadi je imenovan i za glavnog pravnog savetnika Saveznog ministarstva spoljnih poslova, iako niti živi, niti radi kod nas, a sa svojim ministarstvom održavao je veze telefonom, a iz Atlante davao uputstva i savetovao ministra inostranih poslova državne zajednice Srbije i Crne Gore telefonom, što u istoriji rada Ministarstva inostranih poslova naše zemlje do sada nije bila praksa.
Ovaj tim je odmah tražio odlaganje postupka protiv NATO, a takođe i povukao protivtužbu Savezne Republike Jugoslavije protiv Bosne i Hercegovine, ostavljajući nas na cedilu i nadajući se da će jednostranim povlačenjem izazvati Bosnu i Hercegovinu da to učini i ona, ali su se predstavnici Bosne i Hercegovine izjasnili da to neće da učine.
Na poslednjem ročištu pred Međunarodnim sudom pravde Tibor Varadi nije stavio akcenat na genocid nad srpskim narodom na Kosmetu posle dolaska KFOR-a, iako su rezultati KFOR-a dokaz da je bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije od strane NATO-a imalo za cilj genocid nad srpskim narodom.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je samo malo faktografije. U međuvremenu, vi ste nam ukinuli Saveznu Republiku Jugoslaviju. Formirali ste nam Srbiju i Crnu Goru. Izabrali ste Savet ministara Srbije i Crne Gore. U Savetu ministara nema ni jednog čoveka u koga imam poverenje.
Naravno, lako je vama da se smejete, većina od vas je učestvovala u ponižavanju Savezne Republike Jugoslavije i Srbije i Crne Gore, meni do smeha nije, a neće ni vama biti sigurno do smeha zato što je ovo ispit savesti. Uvek možete da se smejete dok ne proradi savest.
Zašto nemam poverenja? Predstavnici Crne Gore su predstavnici oligarhije koja kaže da nemamo zajedničku državu. Predstavnici Srbije – jedan je iz političke stranke koja kaže da treba odmah da se rastanemo mi i Crna Gora, a drugi je izvor ove rezolucije i to je ministar spoljnih poslova, Vuk Drašković. Njegova izjava da treba odmah odustati od tužbe prouzrokovala je naš zahtev da donesemo ovakvu rezoluciju.
Vlada Srbije obmanjuje Narodnu skupštinu svojim stavom povodom ove rezolucije. Zamislite Vladu Srbije, koja kaže da Srbija nije nadležna po pitanju toga hoćemo li ostali pri zahtevu da se sporimo sa osam država članica NATO ili ne? Na koga prebacuje Vlada Srbije? Kaže, nadležna je Skupština Srbije i Crne Gore. Čak i da je nadležna samo Srbija i Crna Gora, nije tačno da je Skupština nadležna.
Ovde je nadležna Republika Srbija po nekoliko osnova. Nadležna je po nekoliko osnova iz Ustava Republike Srbije i po nekoliko osnova iz Ustavne povelje, takve kakva je, tako kako ste je napisali.
Član 33. alineja 1. Ustavne povelje, nadležnost Saveta ministara Srbije i Crne Gore – "utvrđuje i sprovodi politiku Srbije i Crne Gore, saglasno zajedničkoj politici i interesima država članica".
Mi sada hoćemo da ova skupština utvrdi interes države članice Republike Srbije i da naloži Savetu ministara kako će da vodi politiku u odnosu na tužbu koja je podneta prema NATO-u.
Mi od vas ovde samo tražimo jednu stvar – da se izjasnite, da damo nalog svima koji predstavljaju Srbiju u Savetu ministara, u Skupštini Srbije i Crne Gore, da ne mogu da prihvate povlačenje tužbe, da ne smeju da učestvuju u glasanju, u odlučivanju o tome. Mi ne tražimo ništa drugo. Mi ne tražimo od vas, gospodo koja hoćete da nas vodite u NATO i u Partnerstvo za mir, da osudite bombardovanje. Mi od vas ne tražimo da kažete da je to bio genocid, a imao bih razloga od pojedinih od vas da to tražim, otvoreno, posebno od članova Srpskog pokreta obnove, imao bih.
Znate da je u Varvarinu ubijeno dete genije. Njen otac je član SPO i bio je predsednik opštine Varvarin posle 5. oktobra 2000. godine. Da li to možete da zaboravite? Da li će biti u SPO posle ovoga? Ili možda mislite da malu Milicu Rakić iz Batajnice možemo da zaboravimo? Ili onu devojčicu iz Kraljeva, kojoj je bomba odsekla nogu, a majka je povela da upiše prvi razred osnovne škole, pa kada su joj rekli da je noga odsečena, ona je rekla – a kada će da mi poraste nova? Možda vi to sve možete da zaboravite. Izađite gospođo i stavite prst u usta. To je radio vaš NATO. Možda vi to možete da zaboravite, ali to ne sme država da zaboravi.
Pojedinac ima pravo da oprašta, pojedinac ima pravo da zaboravlja, država ne sme ovo da zaboravi.
Nemojte da širite priču da je ovo izjašnjavanje o politici Slobodana Miloševića. Ovo je izjašnjavanje o politici NATO-a. U ovakav savez biste vi da uđete, pa da vas sutra pozovu da sa ona dva krša od aviona što su stari 30 godina, krenemo da bombardujemo neku zemlju, pa da naš pilot ubije nečije dete, a da tamo dovedu posle nekog od vas koji će da kaže, bio si u pravu što si ubio to dete. Nećemo da te tužimo, a i ako te neka budala pre nas tužila, mi ćemo tu tužbu da povučemo. Veliki je ovo ispit, samo to treba shvatiti.
Član 72. Ustava Republike Srbije, šta Republika Srbija uređuje i obezbeđuje. Pa sve ono što je čini državom, sve ono što je čini slobodnom. Mora da zaštiti svoj interes. Zamislite poslednji čin DPS pred razbijanje zajedničke države, odustajanje od tužbe protiv NATO.
Jesmo li mi toliko maloumni? Jesmo li mi zreli da se svako igra sa nama kako želi?
Ima jedan član Ustava Republike Srbije, koji ste sami koristili. Nikada nisam mislio da će biti uopšte u primeni. Međutim, DOS se dosetio tog člana Ustava kada je izručivao Srbe u Hag. Kaže – Ustav SRJ ne dozvoljava izručenje građana Srbije drugim državama ili drugim institucijama, ali mi imamo član 135. Ustava Republike Srbije koji kaže da, ako neko ponašanje saveznih organa – tadašnje SRJ – ili ako neka odredba saveznog Ustava ugrožava interese Srbije, Srbija ima pravo da zaštiti svoje interese.
Pošto nam savezni ustav ne dozvoljava da odvedemo Srbe u Hag, mi ćemo da zaštitimo svoje interese, da primenimo odredbu člana 135. Ustava i da Srbe izručujemo u Hag. Evo sada ponovo te odredbe.
Ako nas ugrozi bilo kojom odlukom Savet ministara, Skupština Srbije i Crne Gore ne može i neće. Bojim se samo Saveta ministara, jer su to ljudi koji ne predstavljaju nikoga, ljudi iz vazduha. Ministar spoljnih poslova gleda da svoju stranku održi na pet posto. Svi oni iz Crne Gore imaju 130 hiljada glasova na izborima i dodajte ovih sto, što imaju ovi. Hoće li 230 hiljada birača u ovolikoj državi da odustane od tužbe protiv NATO.
Zato pozivam Narodnu skupštinu Republike Srbije da današnjom odlukom samo predupredi izdajnički čin, izdajnički akt. Da podsetim vas, ekonomske eksperte, koji fino pljačkate ovu zemlju, sto milijardi dolara je taj zahtev. Da je neosnovan, dame i gospodo narodni poslanici, svet bi se tome smejao.
Amerika vas ne bi pozivala noću da vas tera da odustanete od tužbe, predstavnici NATO-a, Evropske unije, Evropske komisije, Partnerstva za mir, ne bi vas pozivali da izdejstvujete odustajanje od tužbe. Prepustili bi se Međunarodnom sudu, pa šta kaže sud. Oni ne smeju da idu na taj sud. Mala Nikaragva je uspela u sporu protiv Amerike, a šta bi tek bilo sa zemljom iz srca Evrope, zemljom koja je divljački, brutalno bombardovana.
Jeste, NATO agresija je nastavljena i u godinama posle agresije, drugim sredstvima, vašim dolaskom na vlast. Svojevrstan vid NATO agresije imamo i danas, inače se ne bismo oko ovoga uopšte raspravljali. Ovo je znak da smo država i da smo narod. Želim da taj znak ostane nad Srbijom večito, a na vama je da odlučite. Ako mislite da ćete time da umilostivite gospodare, grdno ste se prevarili, a ako imate mudrosti, znate da ćete razbesneti građane Srbije. Hvala.
