Reč ima narodni poslanik Slobodan Živkucin, replika.

Uvaženi profesor Milošević je pominjao neku prljavu krojačku radionicu Vuka Draškovića. Dakle, moram da vas informišem, nažalost, da Vuk Drašković nije vlasnik nikakve krojačke radionice, ali i da jeste verovatno ne bi bila prljava i neuredna, nego uredna. To je jedna stvar.
Druga stvar, rekli ste da vas neubedljivo, čak i neinteligentno pokušavam ubediti da ćemo dobiti neke benefite od eventualnog povlačenja tužbe. Da, pokušavamo da objasnimo šta je to što ćemo izvući kao dobro nakon povlačenja tužbe. Ali, vi nas niste čak ni neubedljivo, ni neinteligentno pokušali ubediti, niste nas ubedili šta mi to dobijamo, kao nacija i država, insistiranjem na opstanku tužbe.
Maločas je gospodin Marković slikovito govorio o tome kako se priznata ratna odšteta naplaćuje. Zar nam i to nije dovoljan argument i dovoljna pouka kada pričamo o ovome. Ukoliko zaista ne verujete u mogućnost da se povlačenjem tužbe dolazi do nekog benefita za naciju i državu, onda mora da verujete duboko u mogućnost da opstanak tužbe proizvodi presudu u našu korist i da proizvodi isplaćivanje ratne odštete u visini od 100 milijardi dolara.
Ako zaista to verujete, onda je pošteno da se to kaže i da se preuzme politička odgovornost za tako nešto. Verovati u tako nešto, po našem dubokom uverenju, nije primerno čak ni predškolskom uzrastu, a ne ozbiljnim, odgovornim, odraslim osobama.
Dakle, nemojmo se služiti demagogijom i nemojmo ubeđivati ljude u ono u šta ni sami do kraja ne verujemo. Pustimo te priče za neko drugo vreme. Ovo je vreme za ozbiljne stvari i vreme ozbiljne odgovornosti i tako moramo da se ponašamo. Budimo odgovorni i ozbiljni i ništa više od toga.

Narodni poslanik Nikola Milošević, povreda Poslovnika.

Voleo bih da mi gospodin Živkucin posveti onoliko pažnje koliko sam i ja njemu i da bude toliko ljubazan da sasluša ono što ću reći.
Gospodin Živkucin nema problema sa sluhom, već ima problema sa uvažavanjem onih koji drukčije misle. Za to spasa nema. Ja ga tome podučavati ne mogu. Teško da to može da nauči tamo odakle je potekao i gde sada jeste.
(Sanja Čeković, sa mesta: Da li sada svi mi iz SPO treba da repliciramo? Na šta to liči?)
Upozoravam na povredu Poslovnika.
Gospođo, na šta vi ličite kada sa mesta, neprijavljeni, ulazite u razgovor sa mnom. Ja pažljivo slušam sve što poslanici govore. Nikome nisam dobacivao sa mesta i nikoga nisam prekidao. Upozoravam vas na to da se civilizovano i demokratski ovde ponašate.
(Sanja Čeković, sa mesta: Sve ste nas povredili, jer svi dolazimo iz SPO-a.)
(Predsedavajući: Molim vas, pustite govornika da kaže, a vas, gospodine Miloševiću, isto molim da se sa uvažavanjem odnosite prema poslanicima.)
Gospodine Mihailoviću, opomenite one koji me prekidaju da se ne odnose sa uvažavanjem prema meni. To je ono što je bitno.
Upozoravam na povredu Poslovnika. Ovde sam govorio o gospodinu Draškoviću, isključivo kao o ministru spoljnih poslova, a ne kao predsedniku SPO-a. Nijednom rečju nisam pomenuo SPO.
Kada se gospodin Živkucin obraćao meni tako što kaže – vi nama ovo, vi nama ono, ja se, gospodine Živkucin, vašoj stranci nisam obraćao. Sve je rečeno na adresu ministra spoljnih poslova gospodina Draškovića. Razume se i nešto drugo, ako vi mislite da je gospodin Drašković ministar spoljnih poslova Srpskog pokreta obnove, onda povlačim sve što sam rekao. Ali, pošto ja držim da je on ministar spoljnih poslova savezne vlade, onda je ovo grub i otvoren prekršaj Poslovnika.

Izvolite, ovo je povreda Poslovnika, a ovo je replika.

Povreda Poslovnika. Uvaženi akademik Nikola Milošević je uvredio sve nas koji smo potekli iz SPO. Prethodno izlaganje sam počeo tako što sam rekao – uvaženi profesor Nikola Milošević. Tako i mislim. Siguran sam da nisam povredio i uvredio gospodina Miloševića.
Ali, akademik Milošević je, čini mi se, malo više nervozan i uzbuđen nego što bi trebalo da bude. Ta nervoza i ta uzbuđenost su proizvele činjenicu da je on, u toj svojoj nervozi, počeo da vređa poslanike i time pokazao da ih ne uvažava, što je ozbiljna povreda Poslovnika.
Dakle, ja i dalje mislim da je akademik Nikola Milošević uvaženi član ovog parlamenta, tako mu se i obraćam, a samo mu zameram i skrećem pažnju da više ne radi ovako ružne stvari - da nas ne vređa. Razumeli smo šta je hteo da nam kaže, nije potrebno dalje elaborirati. Apelujem da nam u svakom sledećem obraćanju pristupa sa uvažavanjem.

Imate pravo na repliku, pošto je bila i povreda Poslovnika.
Izvolite, gospodine Miloševiću.

Evo prilike da još jednom gospodina Živkucina podsetim na to da nije pristojno da u stojećem položaju sluša ono što ću reći i da nije pristojno da ne sluša ono što imam da kažem. Gospodine Živkucin, ja vas lepo molim da sednete. I ja sam sedeo dok ste vi govorili, pa nemojte da vas podsećam na nešto što je stvar elementarnog domaćeg vaspitanja.
Gospodine Živkucin, nisam ovde izrekao ovde ništa na adresu vaše stranke, nego na adresu vaše poslanice koja me je prekinula dok sam govorio sa mesta na kome se sada nalazim.
Gospodin Živkucin sada telefonira, upravo drži mobilni telefon na svom uhu, razume se, ne mari za ono što ću ja reći, što govori o gospodinu Živkucinu mnogo. Suvišan je svaki komentar koji bih priključio onome što sam već rekao.
Dozvolite mi da zaključim ovako: svako ko prekine nekoga ko je dobio legalno i legitimno ovde reč, ponaša se necivilizovano i nedemokratski, pa neka mi neko dokaže da to nije tako.

Hvala. Pošto je blizu 14,00 sati, određujem pauzu do 15,00 sati.

(Posle pauze - 16.40)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad.

Molim da pre početka utvrdimo kvorum. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, a neka se pripremi narodni poslanik Svetislav Krstić.

Izvolite, gospodine Jojiću.