Da raščistimo odmah. Jedini koga je Boris Tadić omlatio, to je onaj veselnik u Guči, drugog nema. Meni su neke kolege rekle da vaše oči odaju da imate neko teško psihičko stanje. Nisam stručnjak u tome, ali kako procenjujem, vi ste kao mali imali mnogo tvrdu stolicu.

Gospodin Petrović, po Poslovniku.

Gospodine Nikoliću, tragičnije od vašeg primitivizma je ovaj primitivizam koji se kroz smeh oličava.
Imate vi jedan problem, gospodine Nikoliću, to što vaš primitivizam ne može da pobedi u Srbiji i zbog toga što je Srbija civilizovana zemlja, primitivna politika, primitivni ljudi, primitivni predsednici, primitivni kandidati bili su poraženi do sada u Srbiji. Primitivac kao vi, bogu hvala, nikad u Srbiji nikakva vlast neće biti.

Gospodin Vučić, replika.

Dakle, kada ponestane argumenata, gospodin Petrović počinje da govori o evropeizmu, primitivizmu, ne znam ni ja čemu još. Nije se setio treće stvari, valjda će do kraja večeri. O procentima još nije pričao. To radi, to ne priča, to je u službenoj upotrebi.
Što se tiče onoga ko će da pobeđuje u Srbiji i kakvi su građani Srbije, tačno je, građani Srbije su ozbiljni ljudi, odgovorni ljudi koji čekaju da vide šta će to neko da uradi. Znate li ko su primitivci?
Primitivci su ne oni koji vas pobede u direktnom duelu sa skupštinske govornice, ne oni koji su od vas i duhovitiji, obrazovaniji, pametniji, šta god hoćete, primitivci su oni koji kažu narodu – osnivamo narodnu kancelariju da razgovaramo sa građanima, osnivamo narodnu kancelariju da vam pomažemo, dragi građani Srbije.
A kada građani Srbije dođu ispred zgrade Predsedništva i Narodne kancelarije, onda ih dočekaju specijalci i žandari, policija, da ne smeju ni da priđu vratima Predsedništva, vratima svog predsednika koga su birali i toj Narodnoj kancelariji.
Na svakog čoveka je bilo po tri do zuba naoružana policajca. Demokratski, nema šta. Gospodine Petroviću, to je primitivizam, kada vređate inteligenciju naroda, kad vređate građane, kada im obećate veće plate, veće penzije, nova radna mesta. Onda jedino što radite po ceo dan, to je: mi spasavamo Srbiju od radikala. Vi spasavajte Srbiju od sebe. Bolje što pre da se sklanjate, jer sve što ste mogli da otmete, oteli ste. U svakoj korupcionaškoj aferi u kojoj ste mogli da učestvujete, učestvovali ste.
Građani Srbije će znati da ocene i tu vrstu neispunjenih obećanja i nemorala i, ako hoćete, najgoreg mogućeg primitivizma. Interes građana Srbije jeste najvažniji i mi o tome moramo da vodimo računa. Onaj koji je dobio većinu na izborima za predsednika, ne zahvaljujući vašoj stranci, već zahvaljujući mnogima koji su to podržali, predstavnicima Vlade i nekih drugih opozicionih stranaka i još nekih faktora, zahvaljujući tome što ste plašili narod i rekli da će se desiti ne znam šta. Naravno, ne bi se desilo ništa. I to ste izmišljali.
Sada, sa tim, nemojte da govorite o nečijem primitivizmu, nego uradite nešto za građane Srbije, uradite nešto da građani Srbije žive bolje, da imaju veći standard. Gde su vam ta nova radna mesta, gde su vam ti skinuti lanci i katanci, kako ste govorili zajedno sa onim koji vas je podržavao? To uradite, gospodine Petroviću, pa nećete biti primitivni. Ovako, svaki put ćete da izlazite, pokušavaćete da se nadmećete sa Tomislavom Nikolićem, Natašom Jovanović, sa bilo kim, ali ni sa kim od njih nemate nikakvu šansu. Reći ću vam zašto?
(Predsedavajuća: Vodite računa o vremenu, gospodine Vučiću.)
Zato što su to obični ljudi, ljudi iz naroda, govore u ime naroda i u svoje ime, ne u ime nekog drugog ili trećeg. Zato što ti ljudi nikada nisu učestvovali ni u jednoj korupcionaškoj aferi. Zato vas se nisu plašili ni 2000. ni 2001. godine, zato vas se ne plašimo ni danas kad mislite da ste mnogo snažni i da možete da radite šta hoćete. Zato ćemo, gospodine Petroviću, uz mnogo strpljenja i mnogo muka, jer znamo da građani Srbije pate pod vašom vlašću, sačekati nove izbore, pobediti vas i pokazati kako u Srbiji mogu da se sprovedu promene i kako građani Srbije mogu da žive neuporedivo bolje, i bez primitivizma nosilaca vlasti, kakav vi danas, gospodine Petroviću, pokazujete.

Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković, a neka se pripremi narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođa Nataša Jovanović malopre reče da jednog gospodina u Šapcu zovu "gospodin pet posto", a nije ni svesna koliko su građani Šapca srećni, jer ovi u Nišu iz njegove stranke ništa nisu radili ispod 10 posto.
Slušao sam pažljivo predsednika Vlade, koji je rekao da danas imamo jedan ozbiljan zadatak, da biramo tri ministra koji će voditi tri važna resora i da Vlada time pokazuje da je tim koji može da se menja u hodu, kako bi rezultati bili još bolji. Da bi neki rezultati bili bolji, mora prethodno da bude bilo kakvih rezultata. Zaista, ne želeći da budem zlonameran, neke bitnije promene primetio nisam, a pouzdano znam da građani Srbije ne žive ništa bolje.
Onomad smo u Nišu imali demonstracije prvo onih radnika i prodavaca koji rade na buvljacima, a zatim su došli oni koji imaju uredno prijavljene lokale, prodavnice u nekom poslovnom centru. I jedni i drugi su bili nezadovoljni. Nezadovoljni su i radnici "Jastrepca", radnici Mašinske industrije, radnici Duvanske industrije i svi oni koji danas nešto kao rade u gradovima u Srbiji.
Ne znam, možda se vama čini, gospodine predsedniče, da ima pomaka, ali mi koji redovno idemo na pijace, koji redovno kupujemo u dragstorima, prodavnicama, vidimo šta tamo ljudi misle o ovoj vladavini i o stanju danas u Srbiji.
Kakva je politička stabilnost, koja je jedan kvalitet koji ste vi naveli? Pogledajte, nema političke stabilnosti kada vlada poziva građane Srbije na Kosovu i Metohiji da ne izađu na izbore, a predsednik države te iste građane poziva i kaže – izađite na izbore. Nema političke stabilnosti kada građani Srbije sa Kosova i Metohije protestuju ispred zgrade Narodne skupštine, protestuju ispred zgrade u kojoj radi predsednik Srbije, želeći da ih u svojstvu narodnog advokata primi, a ispred njih izlazi kordon specijalne policije, žandarmerija teško naoružana, bože me oprosti, kao da se u Srbiji vodi rat.
Nema političke stabilnosti dokle god sarađujete, dokle god pokušavate da u mnogim gradovima Srbije stvorite političko jedinstvo sa onom strankom o kojoj mislite sve najgore.
To nerazumevanje od strane Vlade, od strane ministarstva, onemogućilo je da se taj zakon popravlja, a dosta smo zakona i predloga zakona dobili u ovih zadnjih mesec dana. Još uvek ne vidim dopune i izmene Zakona o privatizaciji, a činjenica je da zbog zastoja u privatizacionom procesu imamo probleme i sa budžetom, a to je bila prethodna tačka dnevnog reda.
Ovo je prilika za mene koji predstavljam, a to je odbor, a to je da Vladi i predsedniku Vlade i ministrima kažem ono što je očigledno veliki problem u samom procesu privatizacije.
Ukoliko se već nema volje da se izvrši revizija onih nepravilnosti, oni nepravednih privatizacija iz mandata prethodne vlade, mislim da je bitno da se makar ubuduće proces privatizacije odvija znatno agilnije i zakonitije i da se svi nedostaci koji su uočeni isprave kroz izmene i dopune Zakona o privatizaciji.
Najveći problem do sada u samom toku privatizacije su ugovori koji su tipski, koji onemogućavaju državu, Vladu, radnike da se izbore za svoja prava. Malo je interesovanja Vlada pokazala za stanje u revizorskim kućama koje je katastrofalno i stalno se suočavamo sa falsifikovanim izveštajima iz revizije. Kontrola i nadzor privatizacije je jako loša i samo stanje u trgovinskim sudovima je toliko loše da nismo u situaciji ni kada pokrenemo postupak za raskid ugovora da zaštitimo subjekte privatizacije i naša preduzeća od daljeg uništavanja.
Kada je u pitanju tržište, a pre svega u okviru Zakona o tržištu hartija od vrednosti, ima dosta manjkavosti, a pokazuje se i kroz ove afere sa "Knjaz Milošem" i "C marektom". Nije dobro u samom zakonu to što je uveden mehanizam za preuzimanje akcija od radnika, a čime su u potpunosti mali akcionari stavljeni u situaciju da nemaju nikakvu zaštitu i to su neki problemi, koje nažalost moram preko ove skupštinske govornice da iznosim, jer do sada nije bilo dovoljno razumevanja od članova Vlade i Ministarstva za privredu za sve njihove probleme.
Kvalitet dosadašnje privatizacije je izuzetno loš i to je ono o čemu bi Vlada i te kako morala da povede računa. Umesto da smo dobili veći broj radnih mesta, umesto da imamo bolje plate, umesto da imamo nove proizvodne programe, dešava se nešto sasvim suprotno. Nije ni čudo da je toliko nezadovoljstvo građana dosadašnjim tokom privatizacije.
Kada je makroekonomska politika u pitanju i stanje u privredi, inflacija u svakom slučaju jeste veliki problem sa kojim se susreće ova vlada. Trgovinski deficit, a o tome su govorili i moji prethodnici, dobrim delom neangažovanjem Vlade, došli smo u situaciju da se uvećava, jer nije bilo mera kojima je taj trgovinski deficit morao biti smanjen.
Nije bilo podsticaja za izvoz i došli smo u situaciju da je možda jedino ono što je svetlo u dosadašnjem radu Vlade taj privredni rast koji je visok na prvi pogled, a koji, bar u zadnjih par meseci, posustaje. Kao zemlja imamo ionako nizak nivo investicija u svim oblastima. Mislim da je to nekih 14 - 15% od bruto društvenog proizvoda, a za razliku iz zemalja okruženja, iz zemalja koje su u tranziciji, gde je to do 20 do 25%. Trebalo je Vlada da do sada mnogo više računa povede o javnoj potrošnji, jer javna potrošnja je na onom nivou koji naša privreda ne može da izdrži.
Na kraju, rekao bih da je očigledno da ova vlada nije stabilna, da je ova vlada na određeni rok i da je to osnovni razlog zbog čega ova vlada ne može ozbiljnije da se upusti u privredne reforme i ne može da bude garancija da ćemo iz ovih privrednih poteškoća u kojima se nalazimo u nekom doglednom roku da izađemo. To je razlog zbog čega SRS i poslanici SRS-a neće moći da glasaju za ove ministre, jer je očigledno da nam je potrebna stabilnija vlada, koja će sistemski, strateški, na jedan duži rok, moći da rešava sve probleme u privredi.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, a neka se pripremi narodni poslanik Branislav Rankić. Imate još 53 minuta.

Ovo je tačka dnevnog reda koja se čekala nekoliko meseci. Čekala se zbog toga što Vlada Republike Srbije dosta dugo nije imala ili, da budem preciznije, gotovo od osnivanja i formiranja nije imala ministra zaduženog za privatizaciju. Verovatno je to deo neke taktike, igre, da se ministar kandiduje za predsednika i da se to prepusti nekoj stihiji. Svedoci smo da je ovih osam meseci nastavljena stihija, za ovih osam meseci ona nije stvorena, nego je nastavljena tamo gde je prethodnik stao.
Obzirom da je tri petine izlaganja predsednika Vlade bilo posvećeno rezultatima rada ove vlade, a one dve petine biografskim podacima o kandidatima, stičem utisak da danas ne treba da ponavljamo onu raspravu koju smo imali pre osam meseci, bez obzira što smo čuli po drugi put jedan mini ekspoze. Moramo da se orijentišemo i da vidimo zašto to što bi trebalo da predstavlja Vladu Republike Srbije ne vlada u Srbiji, ili ako ima nekih naznaka da Vlada, to sasvim loše izgleda.
Naravno, ne može da se zaobiđe logička, prirodna, a rekao bih ideološka, politička, pa i finansijska ako hoćete, i svaka druga veza između ove i prethodne vlade. Da li sada ovu zvali DOS minus 1, pa to sve u zagradi plus 1, 2, 3, ili nekim drugim nazivom, ali sve se to svodi na isto.
Imali smo prethodnu vladu koja je očigledno bila zadužena da završi prvu fazu tranzicije. Ona nam je pričala o tome kako se pravi kuća, ali od krova, nikako od temelja. Imali smo razne bravure, u političkom smislu i parlamentarnom, da je mogao da glasa ko je god hteo. Parlamentarizam da se svede na najniže moguće grane, organizovani kriminal, infiltraciju, kao i sve što bi se predložilo sa Zapada, predloženo je kao najveća tekovina.
Nešto slično se dešava i sa ovom vladom. Uzima ono što je prethodna u nacrtu napravila, promeni nekoliko reči, kao postoji neka bitna razlika od one prethodne vlade, kao nešto novo.
Opet to podržavaju MMF, investicioni fond, OEBS, druge institucije vladine i nevladine i ko zna koje organizacije. Dobijaju se aplauzi ukoliko se postupi po nalogu iz inostranstva.
Šta to znači konkretno kod nas u našem životu? To gotovo da nikoga ne interesuje. Imamo situaciju da Vlada uživa podršku, pa ne uživa podršku, pa stranke koje činu Vladu na lokalnom nivou sarađuju, pa ne sarađuju, pa međusobno se podržavaju, a imamo dokaz o tome da se dešava nešto neprirodno, ali očigledno smišljeno. Smišljeno da se u ovoj situaciji političke nestabilnosti vapi za političkom stabilnošću. Ono što nepogrešivo možemo da pogodimo, to je da ova vlada za osam meseci nije obezbedila političku stabilnost.
Vlada koja nema političku stabilnost ne može da bude taj organ koji treba da sprovodi izvršnu vlast u ovoj zemlji. Zato se javlja unutar Vlade sukob političkih i onih drugih interesa i zato nije ni čudo što se u ovoj vladi dešava da ministar za kapitalne investicije nacrni ministra finansija, mnogo više nego da je u pitanju lider neke od opozicionih stranaka.
U takvim uslovima ne može da se radi. To zbunjuje građane, a čim se Vlada neprirodno sastavi ne predstavlja izvornu, autentičnu volju građana Republike Srbije, i onda se kao bumerang javlja odsustvo građana sa izbora, pa nije ni čudo što je 30 i nešto posto sada izašlo. Ukoliko se nastavi ovako, verovatno će još veća apatija kod naših birača da bude, a to je upravo interes ove vlade. Ona je na tom tragu, na tom putu.
Kada se u okviru stranaka demokratskog bloka, bez obzira koga sve tu trpate, svađate, prepirete, budite sigurni da građani prepoznaju međusobno unutrašnje pozicioniranje prema građanima Srbije, a ne nešto novo, strateški novo, nešto različito, nešto što bi sutra moglo da znači neku konkretnu, opipljivu, pa makar i malu korist. Građani osam meseci ne vide tu korist.
Po starom maniru priča se o velikim uspesima, transformaciji, reformama, reformski zakon stupa 2007. godine, reformsko ovo 2005. godine, ovo reformsko videćemo. Kada? Kada se sklope kockice onda će biti.
Politička stabilnost nije obezbeđena, a unutar stranaka demokratskog bloka postoje teške podele, opet radi pozicioniranja, ali mi se čini da ova podela oko izlaska na izbore, okupatorske izbore na Kosovu i Metohiji, može da bude ta kap koja će da prelije tu čašu čemera i jada koja se skuplja odavno kod naših građana. Mislim da ste olako ušli u to.
Kao što ste primetili, ta medijska potpora, a ona postoji, jer gotovo svi mediji imaju svoje sponzore i znaju šta treba da zastupaju, to je ta ista demokratska priča, a ona se svodi na priču o nekoj novoj realnosti. Nema tu strategije.
U toj strategiji nema naših interesa, interesa ove države i ovog naroda. Tu se javlja kao nova realnost - mi smo dobri, mi želimo, ali, znate, sa Zapada stižu pritisci, pa moramo to da uradimo. Za sve je takvo opravdanje.
Preti nam dužničko ropstvo i to nam ozbiljno preti, ono se najavljuje, preti nam da će u predstojećim stečajnim postupcima takođe da se razvrgne i taj preostali deo društvene svojine. Ko će to da kupi već se zna, nema tu neke principijelne razlike, da li je Beba, Čeda, Kole, ovaj, onaj, sve je to isto. Ako je ono ranije bilo burazersko, ovo je kumovsko, partijsko. Skrivaju se pare, peru se pare. Najveći uspeh u Elektroprivredi, malopre smo čuli, ušli smo u konekciju. Naravno, Hamović i Lazarević mogu da završe posao, mogu slobodno da posluju, sistemi su u rasulu.
Da biste shvatili u kakvoj je situaciji Srbija i sa ovom vladom pogledajte železnicu. Kažu da je železnica ogledalo jedne države. Ako pogledate našu železnicu i pitate ljude koji rade na železnici, pitate one koji koriste usluge železničkog saobraćaja, dobićete pravu sliku stanja u našoj državi. Niti se zna ko vrši vlast, niti se zna šta su to strateški ciljevi, niti se zna u kom pravcu treba da ide reforma, niti se zna u kom roku koja etapa treba da se završi, i ni po jednom od tih pitanja se ne postiže politička saglasnost.
A onda kao iz vedra neba se kaže - mi to radimo kao tekuće, ali ono glavno ćemo da radimo tek kada se promeni Ustav. Niti ima jedne celovite vizije na šta bi to ličio ustav, a apsolutno sam siguran da bi taj novi ustav ličio na Beogradski sporazum. Sećate se, nekoliko njih ga je potpisalo, a dvojica su odmah rekli - mi ne znamo šta smo potpisali.
Onda se ovde kaže - mi se deklarativno zalažemo za državnu zajednicu, treba joj dati šansu, treba pružiti itd, ali ona druga strana neće. Kada se kaže da može u dva koloseka, dobro, šta da radimo, to je nova realnost. To je ta politika. Prihvata se neka nova realnost, a nova realnost to je neki mač koji stoji sa strane, ili da ne budem toliko oštar, da kažem da je to onaj štap i ona šargarepa, pa se sada sve i svašta uslovljava.
Šta zameram ovoj vladi? Zameram ovoj vladi što nije ispunila nijedno obećanje. Vlada je rekla da će da posveti pažnju tome šta se dešava u Hagu protiv naših građana. Posvetila je pažnju pa je ministar odveo jednog pritvorenika. Šta je drugo uradila po pitanju Haga? Ništa. Blokirali su zakon, izmenu Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom, ne pada im na pamet da se otvori neka kancelarija ili bilo kakva asocijacija, nije bitno kako šta da se zove, da pomogne ljudima tamo da dokažu istinu.
Zašto bi oni pomagali? Predsednik okružnog suda, koji je bio u to vreme Vidovdana 2001. godine kada je bila isporuka, sada je sudija Vrhovnog suda. Nikakva odgovornost ne postoji. Šta se pomaže? Dreknuli neki oko porodica haških pritvorenika, a Vlada kao da je jedva dočekala.
Šetaju se ovde razne delegacije, svako može da nam drži predavanja o humanosti, o demokratiji. Nikada ova vlada nekog nije upozorila da to u Srbiji ne sme da se radi. Ova vlada do kraja nije izvela neke stvari. Zašto bi? Ova i ona prethodna vlada tražile su amnestiju za šiptarske teroriste. Oni su svi narodni heroji i sada kažemo 17. mart. O čemu to pričamo? Čemu se nadamo mi sa ovom vladom?
Kolika je podrška ove vlade najbolje pokazuju prethodni izbori, ne samo lokalni, nego i oni predsednički. Neću da izražavam u procentima, ali sa ovim sastavom i ovim predlogom, neću da se bavim ni podacima ko su predloženi kandidati, na bazi jednog od predloženih kandidata može da se zaključi da je Vlada došla do epohalnog zaključka da, ako skupi 25 ljudi koji predstavljaju neku stranku koja je dobila po jedan posto, Vlada obezbeđuje neku većinu. Ta većina u biračkom telu budite sigurni da je sada ispod 20% u zbiru. Evo i dokaza. Jedan od kandidata za ministra nije ni procenat ostvario na ovim izborima.
Ova vlada u ovom sastavu, pa i u nekom drugom kohabitacijskom, pa čak i u onom tumačenju reči kohabitacija, ne može da izvuče Srbiju. Ne može da izvuče Srbiju jer nema elementarne političke stabilnosti. Narod ne veruje ovoj vladi. Dokaz za to jeste da i kada se pojavi neki društveni konflikt ljudi nemaju načina drugačije da ga reše pa moraju da izađu na ulicu.
Ova vlada ne sme da stane pred građane nego jednostavno pusti neka to ide nekim svojim tokom, to će da dohvate mediji, oni će to da razvodne za dva, tri, pet ili šest dana. Ako to ne uspe, onda se servira neka nova bombasta vest. Tu je Legija, Beba, Čeda, ovi drugi koji mogu da skrenu malo pažnju, Hamović, Dinkić sa njegovim finansijskim lobijem gura svoj posao.
Da ne pričam, to je opštepoznata stvar, zna se koja stranka drži finansije, zna se koja stranka drži policiju, zna se koja stranka drži državnu bezbednost, zna se koja stranka drži neke investicije, zna se koja stranka treba da se zaduži, sve se zna, sve je isparcelisano i sada da se vratim na ono pre osam meseci.
Ovo je vlada kompromisa, finansijskih lobija iz zemlje i iz inostranstva, koja neće baš mnogo da talasa, pustiće ovo da sve ide nekom maticom, a u odgovarajućem trenutku, kada izgube i poverenje građana na izborima, obavestiće nas, to je demokratski, mi priznajemo, s tim što se usput izgubila država i zato mi izlazimo i kritikujemo.
Vaše je pravo da predložite, vaše je ovlašćenje, obzirom da imate odgovarajuću većinu da to izglasate, vaše je da se organizujete da radite, ali vodite računa malo i o građanima Srbije, vodite o tome da vi nemate političku stabilnost i da nas vi, ovakvi kakvi jeste i ovako kako radite, vodite u pogrešnom smeru. A kada se budemo orijentisali, videćemo da je neko pao u jamu.

Reč ima narodni poslanik Branislav Rankić, a neka se pripremi narodni poslanik Aleksandar Đorđević.