Dame i gospodo narodni poslanici, kod ovog člana 48. predviđene su kazne, a prethodnim članovima 46. i 47. propisani su prekršaji. I pored svih vaših priča o ulasku u Evropu, o tome koliko želite da pomognete građanima da dođu do informacija, posle svih priča o transparentnoj vlasti, sve se svodi na to da kada propisujete kazne i kada se vidi kolike su propisane kazne, onda sa sigurnošću možemo da kažemo koliko je vama zaista stalo do toga da donesete dobar zakon na osnovu kojeg će građani moći da dođu do informacija koje žele.
Ono što je osnovno, nije propisano nijedno krivično delo. Bez obzira na važnost informacije, bez obzira na moguće zloupotrebe od svih državnih organa, iako u nekim drugim zakonima, čak manje važnim od ovoga, ima propisanih krivičnih dela, ovoga puta se za to niste odlučili.
Zašto? Zato što su prava koja su predviđena ovim zakonom prava koja vi u stvari ne želite da date građanima i ne želite da zaštitite građane u postupcima koji će se voditi pred državnim organima, već naprotiv ta prava dajete samo formalno. Ukinuli ste im pravo na žalbu, a sada i ovako smešnim kaznama koje ste propisali jasno građanima dajete do znanja da vi ne želite da ovaj propis bude ikada primenjen. Kazna od pet hiljada dinara neće nikoga naterati da da informaciju koja može biti od državnog značaja. Sa druge strane, ukoliko organ želi da je da nekoj stranoj državi, to će moći da učini bez problema.
Bilo bi dobro da se setite u ovom trenutku i da su kazne koje ste propisivali kod nekih poreskih zakona za one koji zakasne sa plaćanjem svoje poreske obaveze, iako je uredno prijave, ali na primer iz objektivnih razloga to ne mogu da plate u roku, bile i po milion dinara. Znači, kada želite da građanima oderete kožu sa leđa onda kazne mogu da budu i po milion, dva dinara, ali kada građani treba da iskoriste neko svoje pravo onda kazna koju propisujete za odgovorno lice u državnom organu iznosi pet hiljada dinara.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 49. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Milajić.
Vlada i Odbor za kulturu i informisanje predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Da. Narodni poslanik Vojislav Milajić.

Srpska radikalna stranka je načelno i suštinski osporila instituciju poverenika i zamenika poverenika kako je predviđeno predlogom ovog zakona. U članu 49. stav 2. reguliše se način izbora poverenika, gde je predviđeno da se poverenik bira u roku od 45 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Osvrnuo bih se na neke pravno-tehničke nedostatke koje sadrži ovaj član zakona, a u vezi s tim i drugi članovi zakona, jer je o suštini poverenika i zamenika poverenika već bilo dosta reči, tako da ne bih ponavljao moje prethodnike i uopšte koncept koji zagovara Srpska radikalna stranka.
Za izbor poverenika traže se tri uslova, od toga su dva uslova pozitivna i jedan je negativan uslov. Traži se da se za poverenika bira lice koje ima priznat ugled i stručnost u oblasti zaštite i unapređivanja ljudskih prava i koje ispunjava uslove za rad u državnim organima. To su pozitivni uslovi koji se traže od tog lica i jedan negativan uslov, a to je da poverenik ne može biti lice koje obavlja funkciju ili je zaposleno u drugom državnom organu ili političkoj stranci.
Tu postoji jedna nepreciznost, zato što u ovom sazivu Skupštine nisu sve stranke. Mi imamo jednu političku organizaciju koja nije ni stranka ni partija, nego se vodi pod šifrom. Preciznije je bilo reći politička organizacija, a ne politička stranka.
Što se tiče zamenika poverenika, za izbor zamenika poverenika potreban je samo jedan uslov, a to je da lice ispunjava uslove za rad u državnim organima. Ova dva uslova koja se traže za izbor poverenika ne traže se i za zamenika. Zašto je to bitno? Bitno je zato što zamenik poverenika obavlja dužnosti poverenika u slučaju njegovog odsustva, smrti, isteka mandata, razrešenja, kao i privremene ili trajne sprečenosti poverenika da vrši svoje nadležnosti.
Postavlja se osnovno pitanje koje su onda dužnosti zamenika poverenika. Po ovom predlogu zakona ispada da zamenik poverenika čeka da se nešto desi povereniku da bi on preuzeo njegovu dužnost. On apsolutno nema nikakva prava i ovlašćenja dok poverenik obavlja svoju dužnost.
U članu 49. stav 2. samo je predviđen rok za izbor poverenika. To je rok od 45 dana od stupanja na snagu ovog zakona. Uopšte nije predviđeno u kom roku će se izabrati zamenik poverenika.
Nije predviđeno u kom roku poverenik treba da predloži skupštinskom odboru, odnosno Skupštini da se izabere poverenik, s obzirom da samo poverenik ima ekskluzivno pravo da predloži svog zamenika, a ne i Skupština. To su, između ostalog, pored ovih suštinskih razloga koje je iznela SRS, u pravno-tehničkom smislu krupni nedostaci koji će imati posledica u praktičnoj primeni ovog zakona.