Zahvaljujem. Za one kojima je neophodno razjašnjenje, već sam u prethodnom delu sednice rekao: kada je u pitanju odlučivanje o hitnom postupku, ne može se pozvati na član 87., nego isključivo na član 158. Istovremeno, sada sam obratio pažnju, kada je u pitanju član 87., koji se odnosi na dopunu i izmenu dnevnog reda, on predviđa da o aktu može da govori isključivo predlagač promene. Svima se izvinjavam, to je moja greška, ali u četvrtom stavu piše da učešće u pretresu može trajati najduže tri minuta. Dakle, ako se neko javlja po članu 87., isključivo predlagač i isključivo u trajanju od tri minuta.
Gospodine Obradoviću, izvolite, povreda Poslovnika.

Zahvalio bih se gospodinu Markoviću što mi je naknadnom analizom odredaba Poslovnika stvorena mogućnost da se obratim Narodnoj skupštini. Danas sam podneo jedan Predlog o izmenama i dopunama Zakona na dodatu vrednost. Neću se baviti velikim istorijskim temama, niti velikim političkim pitanjima od značaja za Srbiju. Iza tog rogobatnog naziva – izmene i dopune poreza na dodatu vrednost kriju se tri proste stvari. Smatrao sam svojom moralnom, političkom i poslaničkom obavezom da kažem nekoliko reči poslanicima o tome.
Predložio sam, želim da poslanici to znaju, da se ukine porez po posebnoj stopi, za knjige, za monografska izdanja i za udžbenike. Reč je o jednoj prostoj, čini mi se za ogroman broj ljudi u Srbiji, jako važnoj temi, oblasti. Žao mi je što Narodna skupština Republike Srbije danas nije prepoznala potrebu da raspravlja o tom zakonu i ukine porez na dodatu vrednost.
Ovih dana, u vreme Sajma knjiga, mnogi od vas su bili učesnici sajma i slušali o problemima koje imaju oni ljudi koji se bave izdavanjem knjiga. Mi, kao narodni poslanici, predstavnici naroda, imamo potrebu da govorimo o problemima onih koji koriste knjige, o problemima običnih ljudi, koji ako hoće da pročitaju knjigu moraju da je kupe, a porez na dodatu vrednost po posebnoj stopi koja je određena za knjige, udžbenike i monografije jeste nešto što dodatno opterećuje cenu knjige.
Predložio sam da Skupština o tome raspravlja. Skupština nije prepoznala potrebu. Meni je jako žao zbog toga, a to na čast ne služi onim ljudima koji su prethodnih dana i zvanično i nezvanično govorili da će podržati da se o tome Skupština izjasni i da i oni imaju potrebu da se ovaj Zakon razmatra i usvoji.
Hvala gospodinu Markoviću što je i on, kao predsednik Narodne skupštine, a i kao poslanik, glasao za ovaj Predlog zakona, iako on nije prošao, ali, primera radi, ništa se katastrofalno ne bi desilo vezano za prihode u budžetu i da je predlog usvojen. Namerno sam izdvojio samo knjige, udžbenike i monografije, jer smatram da postoji interes, potreba, a gubitak u budžetu nije značajan, i da se taj zakon mogao razmatrati, zatim usvojiti.
To rešenje nije nepoznato evropskim zemljama. Evo, mi ćemo sada imati set zakona o pravosuđu pa ćemo se stalno pozivati na pravni sistem Evropske unije. To rešenje postoji već u pet, šest zemalja Evropske unije. Postoji i u jednoj zemlji, koja je naš komšija, u Hrvatskoj, koja je takođe donela ovaj porez za knjige po posebnoj stopi od 8%, pa su to posle ukinuli. Znači, postoji neko rešenje koje se moglo prihvatiti.
Na kraju, da ne bih zloupotrebio Poslovnik i vreme nastaviću, u skladu sa poslovničkim mogućnostima, da i dalje tražim od Narodne skupštine Republike Srbije da se izjasni o ovom Predlogu zakona. Naravno, očekujem da će na sledećem zasedanju interes da se knjiga, udžbenici i sl. oslobode ovog poreza na dodatu vrednost biti interes većine poslanika Narodne skupštine Republike Srbije, pošto sam potpuno ubeđen u to da je to interes građana Republike Srbije. Hvala.

Hvala. Izvolite gospodine Petroviću, povreda Poslovnika?

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu člana 100. Poslovnika pošto je gospodin Nikolić predsednika Republike, koji je i predsednik Demokratske stranke, ovde nazvao neodgovornim. Predsednik Republike je pozvao Srbe da izađu na izbore na Kosovu i Metohiji. Učinio je to procenjujući da je to najbolji državni interes.
Demokratska stranka je potpuno podržala politiku predsednika Republike. Zbog čega drugi poslanici, poslanici drugih poslaničkih grupa, nisu glasali da se po hitnom postupku ova inicijativa uvrsti u dnevni red ne znam, a ukoliko žele oni će to obrazložiti.
Očigledno je i laicima, a kamoli onima koji poznaju ustavno pravo, naravno i poslanicima kojima je to posao, da je predsednik Republike postupao u skladu sa Ustavom i u skladu sa ovlašćenjima koja iz Ustava proizilaze. Potpuno je sa one strane pameti staviti pod znak pitanja pravo predsednika Republike Srbije da vodi politiku i da zauzima političke stavove.
Zbog toga je Demokratska stranka i poslanička grupa Demokratske stranke glasala protiv toga da se ova inicijativa po hitnom postupku stavi na dnevni red. Ono što je stav Demokratske stranke, a on je iznet u javnosti, je da smo videli da ovde postoji politička volja, da postoji većina za to da se ovakav postupak predsednika Republike oceni kao neustavan, Demokratska stranka ne bi bila smetnja da se takva ocena iznese pred sud građana Srbije i da se na referendumu oni izjasne o tome da li je predsednik Republike postupao po Ustavu ili ne.
Očigledno je da takve političke volje nema i da je to dobro korišćenje vremena u ovom Parlamentu, da je to znak da se u Srbiji politički život racionalizuje. Hvala lepo.

Hvala. Samo momenat, po Poslovniku - gospodin Dačić pa gospodin Jović. Izvolite.

Dame i gospodo, narodni poslanici, želim da povodom inicijative za pokretanje postupka povodom ocena da je predsednik Srbije, Boris Tadić, prekršio Ustav i pokretanja postupka za njegov opoziv, kažem da ću u ime poslaničke grupe SPS-a, koja je inače bila potpisnik ove inicijative zajedno sa SRS, predložiti i tražiti od predsednika parlamenta sastanak šefova poslaničkih klubova o daljoj sudbini ove inicijative.
Nisam siguran da Poslovnik jasno reguliše da li će ova inicijativa, koja je danas odbijena, da se uvrsti u dnevni red po hitnom postupku, da li će se o njoj raspravljati u redovnom postupku u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Naročito zbog toga što smo tim povodom već imali jedan sastanak šefova poslaničkih klubova i tada je bilo različitih tumačenja. Mislim da ovo pitanje veoma brzo treba da bude razmotreno i treba utvrditi sve mogućnosti po Poslovniku, koji jasno pravi razliku između hitnog i redovnog postupka, ali se takođe nigde jasno i decidirano ne govori o tome kakav postupak treba da ima inicijativa za pokretanje postupka za opoziv predsednika Republike.
Da li ovo što je danas odbijena inicijativa da se uvrsti u dnevni red po hitnom postupku znači da je inicijativa odbačena ili će se o njoj raspravljati u redovnom postupku?
Molim vas, oko toga treba da se obave konsultacije. Vi znate da je stav DS-a na tim konsultacijama, pošto Boško Ristić dobacuje, inače bio svakako da to pitanje treba raspravljati, odnosno da li je to redovan ili hitan postupak.
Posle tog sastanka je predlagač Tomislav Nikolić predložio hitan postupak, kako bi se što pre to stavilo na dnevni red ali ni do dana današnjeg nije objašnjeno. Zato sam se javio za reč. Da li današnje odbijanje stavljanja na dnevni red po hitnom postupku znači odbacivanje te inicijative ili će ona doći na dnevni red po redovnom postupku?
Oko toga je neophodno da se obave konsultacije i zato sam se javio povodom pitanja Poslovnika. Očigledno je da se danas ustanovljava jedna nova praksa da se povodom pokretanja pitanja povrede Poslovnika uvodi rasprava o dnevnom redu, koja je inače ranije postojala i koju je DS ukinula zato što smo u to vreme, i u Saveznoj skupštini i u prošlim sazivima, to koristili za otvaranje rasprave o svim ovim pitanjima.
Što se tiče Borisa Tadića, za njega nije potrebna inicijativa za opoziv. Rezultati izbora i odziv Srba koji su učestvovali na izborima na Kosovu i Metohiji su jasna poruka koliko Srba podržava njegovu politiku. Ovo je bila samo formalnost, tako mi se čini. Zato mislim da bi bilo dobro da nema pravnih nejasnoća u Poslovniku, u Ustavu, oko sudbine ove inicijative. Hvala.

Hvala. Sada reč ima dr Rade Jović, narodni poslanik, izvolite. Povreda Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, danas je trebalo na dnevnom redu da bude Zakon o Narodnoj skupštini. Narodna skupština, kao jedan od temelja, od stubova uređenja države, nije očigledno vredna pažnje. Lako smo odbili da to bude na dnevnom redu. Postavlja se sada pitanje  da li je 205 poslanika, koji su potpisali inicijativu da se o zakonu gde se celovito uređuje materija vezana za Narodnu skupštinu raspravlja, pogazili sopstvene potpise.
Hajde da ne raspravljamo o mnogim spornim temama koje su bile na dnevnom redu i vezane za ovaj zakon. Možda treba štošta tu doraditi, prepraviti itd. Ali haranga koja je dignuta protiv poslanika i ove institucije je bila neverovatna i nepodnošljiva. Toliko je laži i neistina izneto u javnosti o statusu poslanika i svemu onome što se dešava u ovoj Skupštini da to postaje nepodnošljivo i ponižavajuće za instituciju Narodne skupštine i narodnog poslanika kao nekoga ko je nosilac jednog od stubova vlasti u Republici Srbiji.
Zato bih želeo da na sledećoj sednici Skupštine kada konačno budemo govorili o toj materiji, jasno kažemo svoju reč o svim onim lažima i poluistinama koje su iznete i o poslanicima i o Narodnoj skupštini.
Stvorena je atmosfera u Srbiji da svako ima pravo na ulici da pljune na poslanika. Tendenciozno se ovde slikaju poslanici koji da bi stigli na vreme na skupštinsko zasedanje krenu u četiri ujutru i onda zadremaju pa stvara se utisak da svi poslanici dremaju ovde.
Dole u skupštinskom restoranu je pored poslanika armija ljudi koja i pije i jede po povlašćenim cenama, a onda se o tome priča kako samo poslanici piju i popili su toliko i toliko. Neću dalje da nabrajam laži i neistine i poluistine koje se tiču ovoga. Gospodo, kome je interes da se jedan takav zakon, koji će urediti Narodnu skupštinu i status narodnog poslanika, ne donese? Interes je gospodo tajkuna koji žele da za male pare kupuju poslanike ovde i da donese zakone kako njima odgovara.
To su isti oni koji su pljačkali Srbiju dok smo bili u najtežem periodu. Protiv njih moramo da dignemo glas i da podignemo dostojanstvo i narodnog poslanika i Narodne skupštine. Zato svoje koleginice i kolege pozivam da, kada na sledećem zasedanju budemo govorili o tom zakonu, ostavimo po strani ove demagoge koji nas prodaju da bi dobili nekakav sitan poenčić u biračkom telu i da otvoreno i jasno govorimo o ovom zakonu – ono što realno mislimo i ono što smo potpisali u predlogu. Zahvaljujem.

Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona na predlog narodnog poslanika Miloljub Albijanić, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da shodno članu 90. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave u zajedničkom načelnom pretresu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOZI ZAKONA O PARNIČNOM I IZVRŠNOM POSTUPKU (načela)
Da li predstavnik predlagača Zoran Stojković, ministar pravde želi reč? (Da.)
Jedno obaveštenje, pre nego što počnete, doktor Dragor Hiber je određen za predstavnika poslaničke grupe DS za ove dve tačke dnevnog reda.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, danas imam zadovoljstvo da vam u kratkim crtama izložim osnovne elemente dva, po meni ključna, reformska zakona koja regulišu procesnu materiju odvijanja postupaka pred sudom. Iskreno, malo mi je žao što i Zakon o medijaciji nije ovde na dnevnom redu, već će za nekoliko dana ući u proceduru. Tada bi dobili kompletno regulisanu proceduru pred sudovima u postupcima gde se štite ona osnovna prava naših građana, počev od imovinskih, statusnih i sličnih.
Zakon donosimo zato što je po Ustavnoj povelji ova materija data u nadležnost republika pa je bio red da mi donesemo valjane zakone i regulišemo ovu oblast. Dva razloga su tu veoma bitna.
Jedan je da udovoljimo onome što je naša obaveza prema građanima ove zemlje, a to je da u razumnom roku omogućimo zaštitu prava građana i ostvarenje njihovih prava od strane domaćih sudova. Znači dati im mogućnost zaštite u tzv. razumnom roku. Drugi je da zadovoljimo sve one standarde koje smo prihvatili ratifikacijom i poveljom o ljudskim pravima i o usvojenim standardima Saveta Evrope. Znači istovremeno ispunjavati i obaveze koje smo preuzeli ulaskom u Savet Evrope.
Mislim da ovi zakoni veoma dobro izjednačavaju oba elementa jer svi oni valjani standardi su zaista ugrađeni, tako da je ocena Saveta Evrope da je to urađeno na veoma dobar način, a mislim da će ove izmene zakona dati zaista dobro ubrzanje i omogućiti građanima da dođu do svojih prava u tom razumnom roku.
Ubrzanje postupka se ogleda u više izmena i novina a ja ću ukazati samo na pojedine. Pre svega, napušteno je načelo materijalne istine i dat je prioritet načelu raspravnosti da ne bi, kao do sada, sudovi gubili užasno mnogo vremena dokazujući neku materijalnu istinu, a stranke to zloupotrebljavale i razvlačile. Sada je preneta obaveza na stranke da svoja prava, odnosno da za svoja prava daju valjane argumente i valjane dokaze, da pruže dokaze za ono što tvrde da je njihovo pravo i obrnuto. Dakle, onaj ko osporava treba da pruži dokaze na te okolnosti.
Istovremeno, postupak je ubrzan na taj način što je predviđeno ono isključenje o nemogućnosti kod zloupotreba neurednih podnesaka i tužbi. Sada je to veoma pojednostavljeno, postupci će biti strogi prema nepoštovaocima tih odredbi. Istovremeno je predviđeno da se daje mogućnost izuzeća samo u izuzetnim situacijama i smanjen je onaj obim i mogućnost stranaka da zloupotrebljavaju taj institut izuzeća.
Ukinut je institut mirovanja kako bi se postupak ubrzao. Predviđena je obaveza odgovora na tužbu i njegovo propuštanje i sankcionisanje i donešenje presude zbog propuštanja. Znači, učinjen je niz izmena koje se odnose na sam postupak kako bi se dobila jedna zaista valjana situacija, jedno ubrzanje i kako bi se dala mogućnost sudovima da brže postupaju u ovim predmetima.
Uvedena je znatno veća obaveza svih učesnika u postupku. Dakle, da se ponašaju u skladu sa Zakonom i da bi se sprečila njihova zloupotreba. Pre svega veća ovlašćenja predsednika veća da regulišee postupke pred sudom, a sa druge strane da izriče valjane kazne.
Takođe, uveden je niz novih instituta koji treba da dovedu do ubrzanja postupka. To je mogućnost da se zastane sa postupkom i da se dobije pravni stav, jer to je ona naša obaveza usaglašavanja stavova različitih sudova.
To je regulisano posebnim poglavljem gde je data mogućnost da se zastane, da se dobije pravni stav Vrhovnog suda i onda u velikom broju predmeta koji postoje u Srbiji imamo jedan standardni stav koji može da se primeni i da se predmeti završe brzo.
Verovatno ste uočili kao novinu, da je uvedena neposredna revizija koja daje mogućnost da stranke kad imaju pravo žalbe mogu da se dogovore i da odu direktno na reviziju kod Vrhovnog suda, a i da dobiju pravni stav ako je sporno pravno pitanje. Na taj način se izbegava ona procedura žalbe, pa drugostepeni sud, pa ukidanje, pa ponavljanje postupka, pa se dolazi do revizije, a izgubi se nekoliko godina.
Znači, osnovna je bila želja da se postupak ubrza. Ono što je možda najveće ubrzanje u postupku je odredba koja reguliše pitanje žalbe. Za razliku od dosadašnje prakse gde ste imali mnoga ukidanja i ponavljanja postupaka, sada je to pojednostavljeno pa, ako drugostepeni sud nađe da ima neki propust, odnosno da postoji povreda u postupku kod prvostepenog suda, nakon prvog ukidanja, već kod druge presude, drugostepeni sud, ako nađe da ima mesta za ukidanje ranije, sada više ne može da ukine, može da otvori raspravu pred drugostepenim sudom i da donese presudu.
Sledstveno tome i Zakon o izvršnom postupku, faktički predstavlja jedan logičan nastavak ovog prvog zakona, jer nije dovoljno samo dobiti presudu, nego treba ostvariti svoje pravo iz presude u valjanom roku. U tom smislu je pojednostavljen i ubrzan Zakon o parničnom postupku, ali se vodilo računa o zaštiti interesa dužnika.
Pre svega, predviđeno je znatno veće ubrzanje pri donošenju rešenja o dozvoli izvršenja. Nakon donošenja rešenja o dozvoli izvršenja, sve one pravne radnje koje su ranije davale mogućnost dužniku i trećim licima, koja nisu bila jasno ni definisana, da odugovlačee postupak, sada su isključene.
Postoji mogućnost i sada da se izjavi prigovor ili eventualno žalba ali su postupci veoma kratki. Data je mogućnost izvršnom sudu da ako eventualno ima žalbe i ako nađe da ima elemenata za valjanost te žalbe, zakaže ročište i da reši to pitanje, da se ne gubi vreme odlaska žalbe kod drugostepenog suda. I kod odlaska predmeta po žalbi rokovi su veoma kratki. Ako sudije ne poštuju te rokove, to je zakonom predviđeno kao jedan od slučajeva nesvesnog rada sudija i daje se mogućnost njegovog razrešenja.
Da bi se postiglo valjano ubrzanje data je mogućnost nastavka postupka i kada treće lice ili izvršnim tužbama traži zaštitu nekog svog prava. Zakon tu predviđa da će se postupak izvršenja nastaviti i završiti, a lica koja imaju ta prava mogu da ostvare svoja prava sutra u parnici i jako je dobro regulisano pitanje reizvršenja, što do sada nije bio slučaj.
U svakom slučaju, data je velika mogućnost ubrzanja, a sa druge strane određena zaštita poverilaca. Sada postoji mogućnost da se traži registracija imovine, odnosno evidentiranje imovine dužnika, tako da svaki poverilac, ne samo taj nego i budući poverilac ili zainteresovano lice, može da vidi o kakvoj imovini se radi, zbog eventualne kasnije naplate svojih potraživanja.
Takođe je proširen obim imovine čije se izvršenje traži. Naročito je značajno da je ovde data mogućnost izvršenja i na imovini i nepokretnostima koje nisu upisane u zemljišne knjige. Posebno bih želeo da ukažem da se kao mogućnost izvršenja predviđa i na akcijama i suvlasničkim udelima, što do sada takođe nije bilo slučaj.
Posebno želim da ukažem na jednu novinu koja ima izuzetnog značaja za samo izvršenje. To je onaj skraćeni postupak kod trgovinskih sudova jer danas imamo situaciju da se postupci izvršenja odvijaju veoma sporo i firme koje ne mogu da ostvare svoja prava idu u stečaj zbog dužine trajanja postupka i nemogućnosti da dođu do svojih sredstava. Sada je uveden taj tzv. skraćeni postupak koji može da se završi kod samog izvršnog suda. Amandmanima, koje ćemo usvojiti, dato je i proširenje obima te imovine koja će biti obuhvaćena u tom skraćenom postupku, a i suženje razloga zbog kojih može da se izjavi prigovor.
Kada se tu pogleda još nekoliko novina koje imaju velikog značaja, pre svega novine u vezi sa vrstama postupaka, pa čak i nekih novih postupaka, pitanje obezbeđenja u toku postupka, kao i davanja jemstva, mislim da je ovaj zakon veoma moderan i veoma dobro usklađen sa standardima Evrope, koja traži ubrzanje postupka kako bi i mi postigli ono što se od nas tražilo, na primer, da nema postupka koji traje preko 23 meseca u parnicima a negde oko godinu i tri meseca u izvršenju, već da se sve svede na dva do tri meseca.
To je osnovna intencija ovog zakona. Postoji tu čitav niz novina, kao što je, na primer, poseban postupak za oduzimanje deteta i slično.
Mislim da na ovaj način, neću vas dalje zadržavati, postižemo zaista ono što je neophodna potreba naših građana i preduzeća. Pre svega, da ostvare kod suda svoje pravo, a zatim da u izvršenju i dobiju to svoje potraživanje koje imaju.
S druge strane, ako želimo da idemo dalje treba radimo ono što od nas traži Evropa, a to je da savladamo ovu prvu stepenicu na kojoj se nalazimo kao članovi Saveta Evrope. Mogu da vam kažem da oni smatraju da već može da se razgovara o drugoj fazi našeg pridruživanja. Hvala vam.