Nastavljamo popodnevni rad. Molim pre nastavka samo da utvrdimo da li imamo kvorum za rad.

Molim poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.

Molim sve poslanike koji su na stalnom radu da ubace svoje identifikacione kartice.

Pošto smo konstatovali da imamo kvorum nastavljamo sa radom.

Na član 108. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Miljko Četrović.

Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, sa ispravkom, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Miljko Četrović, izvolite.

Poštovani narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam ovaj amandman, kao što je i namera bila ostalih amandmana poslaničke grupe SRS da se predloženi tekst zakona o parničnom postupku poboljša, imajući to u vidu i član 108. stav 2.
U predloženom tekstu zakona je navedeno da će sud na ročište blagovremeno pozvati stranke i ostala lica čije prisustvo smatra potrebnim. Ova reč blagovremeno može se tumačiti izuzetno široko, pogotovo od onih koji su dužni da, na osnovu rešenja o određivanju ročišta, bilo pripremnog ročišta, bilo ročišta za glavnu raspravu, pozovu stranke na to ročište.
Sa druge strane, kada se posmatraju odredbe ovog člana 108. kao i odredbe članova 288. i to zadnja odredba u tom članu, da se poziv za pripremno ročište dostavlja najkasnije osam dana pre ročišta. U članu 294. u zadnjem stavu kojim je predviđeno da se za poziv za zakazivanje ročišta za glavnu raspravu primenjuju ove odredbe člana 288.
Isto tako da se najkasnije osam dana pre ročišta za glavnu raspravu dostavlja poziv strankama u postupku imajući u vidu sve probleme i neefikasnosti i neažurnosti sudova koji primenjuju ili će primenjivati i ove odredbe zakona o parničnom postupku, smatrao sam, a što je i opravdano da ova reč "blagovremeno" treba da se zameni rečima "odmah po određivanju datuma održavanja ročišta".
Ročište određuje sud, kada je zakonom to propisano ili kada zahtevaju potrebe postupka. Normalno je da se donosi rešenje od strane suda o određivanju ročišta i protiv tog rešenja čak nije ni žalba dozvoljena.
Pozivanje stranaka vrši se pozivom. Najčešće uz poziv strankama ide određeni podnesak na osnovu koga stranke saznaju povod za određivanje ročišta. Da li je dovoljno, što je navodno navedeno u ova dva člana oko poziva za pripremu ročišta ili glavnu raspravu, najmanje osam dana? To bi gledajući logički trebalo da bude izuzetak, međutim, gledajući kako se stvarno sve to događa, to je postala praksa u sudovima.
Da li može u roku od osam dana stranka u postupku da razmotri taj podnesak, da eventualno pribavi druge dokaze, da ako nema angažuje advokata ili da obezbedi svedoke ili druge dokaze koji su bitni za brzo delovanje sagledavajući neažurnost sudova? I to je unutrašnje pitanje funkcionisanja sudova, šta je cilj svakog sudskog postupka.
Cilj svakog sudskog postupka je da stranke u postupku što pre dođu do pravosnažne izvršne sudske odluke i da takvom odlukom bude razrešen jedan pravni spor koji je nastao između stranaka. To je cilj svakog postupka i posle pravosnažne izvršne odluke sledi izvršenje da li dobrovoljnim ili prinudnim putem. Nije čudo što su stranke ili građani Srbije izgubili poverenje u sudove, jer imajući u vidu da se često, ne svojom krivicom, krivicom suda, krivicom postupka, učesnika u postupku, od strane suda postupak odugovlači neprimereno dugo, da stranke izgube svaku nadu da će doći do istine i do pravde.
Nije ni čudo, imam jedan lični primer, ne ja kao učesnik u postupku, da u Kraljevu jedan spor traje 22 godine i došlo se do pravosnažne izvršne odluke od 1982. do 2004. godine. Zamislite dete se rodi i sa 22 godine ako je bolji student on je završio prava. On je malte ne mogao da uđe u taj postupak u ime jedne od stranaka u postupku. Imajući u vidu sve ovo što sam rekao, ne mogu da shvatim da Odbor nije imao razumevanja da jednu od odredbi koja bi trebalo da odrede rok za sud ili učesnike u postupku koji rade u ime suda.
Ovde se radi o zapisniku ili Pisarnici ili radnicima suda koji treba da sprovedu postupak pozivanje stranaka ili uručenja poziva. Ovo Odbor nije prihvatio.
(Predsednik: Vreme gospodine Četroviću.)
Nadam se da će ministar koji je ovde prisutan, s obzirom da je bio dobre volje, da je neki amandman prihvatio, da će i ovaj amandman prihvatiti.

Hvala. Da li još neko po ovom amandmanu?
Nemanja Šarović, izvolite.

 Zahvaljujem. Nadam se da će gospodin ministar prihvatiti ovaj amandman poput amandmana na član 103, zato što zaista mislim da je dobar i da poboljšava ovaj zakon. O čemu se radi? Ovakvom zakonskom formulacijom kakva je u Predlogu zakona, dato je sudu na volju da odlučuje šta se smatra blagovremenim kada se radi o pozivanju stranaka i drugih lica koja treba da prisustvuju određenom ročištu.
Amandman koji je podneo Miljko Četrović kaže da se reč "blagovremeno" zamenjuje rečima "odmah po određivanju datuma održavanja ročišta". Svako ko je radio u sudstvu zna da se ročišta zakazuju i dva i po meseca unapred. Nisu to neki rokovi od 10-15 dana, pa da bi ova reč blagovremeno mogla imati neki pozitivan efekat. Takođe znamo i to da kada damo nekome na volju da procenjuje da li će poziv poslati danas ili će to uraditi sledeće nedelje i kada se ima na umu veliki obim posla koji danas imaju sudovi, veliki broj predmeta, onda se zna da se to ostavlja za kasnije, jer ima još dva i po meseca do dana održavanja ročišta onda se to tako odugovlači u nedogled.
Oni koji znaju kakav je sistem rada u sudu, znaju da bi sudija jednom odredio datum održavanja ročišta mora biti iznet predmet. Znaju da je bolje da pozivi odmah budu raspisani i poslati strankama i drugim licima, nego da se na mesec dana odlaže taj predmet, da posle mesec dana opet se nosi sudiji da on pregleda poštu i da on kaže – sad šaljite poziv. Takođe, ako ovo povežemo i sa članovima zakona koji regulišu dostavljanje i promenu adrese, mislim da je bolje, ako već imamo rok od mesec ili dva, kada se zakaže održavanje ročišta, pa se pokuša bezuspešno dostavljanje, da se na ovaj način ostavi dovoljno vremena sudu da i stranci koja je promenila prebivalište, odnosno promenila adresu stana, ili ukoliko se radi o punomoćniku za primanje pismena koji promeni adresu stana, a ne obavesti, što je dužan sud, da se da sudu dovoljno vremena da to pismeno ili poziv koji se dostavlja pribije na oglasnu tablu suda, da prođe taj rok od osam dana koji je neophodan da bi se dostavljanje smatralo uspešnim i da se onda na taj način otklone svi procesni nedostaci koji bi morali dovesti do odlaganja ročišta. Hvala.

Hvala vama. Još neko po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 110. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Vučković, Slobodan Pajović, Miodrag Đidić, Milan Marković, Leila Ruždić-Trifunović i Boško Ristić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
(Poslanici se javljaju za reč.)
Na član 120. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.
Molim vas, javljajte se pravovremeno, budite ljubazni i poštujte vreme Skupštine. Biće prilike.
Na član 120. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Izvolite gospodine Iliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 120. Predloga zakona o parničnom postupku koji se odnosi na stav 1. Citiram član 120. stav 1. menja se i glasi: "zapisnik se sastavlja tako što predsednik veća kazuje jasno zapisničaru šta će uneti u zapisnik. Na zahtev stranke u zapisnik se moraju uneti izjave i iskazi lica koja učestvuju tako što će neposredno da diktiraju zapisničaru. Na zahtev stranke, predsednik veća mora odobriti magentofonsko snimanje na ročištu, što se konstatuje u zapisniku. Stranka koja je snimana na ročištu mora u pisanom obliku prekucani tekst magnetofonskog zapisa sa ročišta da dostavi sudu u roku od sedam dana od dana održavanja ročišta.''
Član 120. u Predlogu zakona Vlade Srbije, odnosno ministarstva, u stavu 1. ima samo jednu rečenicu koja glasi: - zapisnik se sastavlja na taj način što predsednik veća kazuje glasno zapisničaru šta će uneti u zapisnik.
U čemu se razlikuje zakonsko rešenje po ovom amandmanu kako je predloženo od strane Vlade? Razlikuje se u tome što se na zahtev stranke koja učestvuje u postupku unose izjave u zapisnik, neposredno, diktiranjem zapisničaru, a ne kao što je predloženo od strane Vlade i kao što je to do sada bila praksa, da u zapisnik uđe sažeto tumačenje predsednika veća, onoga što je lice ili stranka u postupku izjavila. Na takav način može bitno da se promeni smisao izjave lica ili stranke u postupku, što može da se negativno odrazi na dalji tok vođenja procesa.
Druga novina po ovom amandmanu je mogućnost magnetofonskog snimanja izjava stranaka u postupku. Za magnetofonsko snimanje odnosno za audio zapis postoje neka druga tumačenja, ako bi se uvrstio u dokazni materijal. U ovom slučaju audio zapis bi bio potvrđen prekucanim tekstom snimka sa održanog ročišta, što mu daje autentičnost.
Po Zakonu o krivičnom postupku data je mogućnost da okrivljeni, prilikom izlaganja svoje odbrane, može da zahteva da mu sudija dozvoli da direktno zapisničaru diktira svoju odbranu. Zašto to ne bi bilo prihvatljivo i prilikom vođenja parničnog postupka.
Šta bi se postiglo usvajanjem ovog amandmana? Ovim amandmanom se stvaraju uslovi da se zabeleže, bukvalno svi detalji bitni za postupak koji se vodi, a na zahtev stranke i lica koja učestvuju u postupku. Zatim, isključuje se mogućnost pogrešne interpretacije izjave lica ili stranke koja učestvuje u procesu i takođe bi se ovim amandmanom uvažio veći stepen opremljenosti naših sudova.
Sudski postupci koji se budu vodili po Zakonu o parničnom postupku, sa ovim amandmanom koji je predložila SRS, biće neuporedivo, s pravne strane gledano, pravedniji i zasnovaniji na verodostojnim izjavama učesnika u postupku. Pravnici znaju iz iskustva da su mnoge presude obarane ili preinačene baš na osnovu žalbi lica ili stranaka na verodostojnost zapisnika sačinjenog od strane predsednika veća. Zna se da su parnice procesi koji se obično dugo vuku po sudovima, i iznuruju učesnike u postupku velikim sudskim troškovima. Zato je neophodno da se prihvati ovaj amandman, zbog svih navedenih razloga, na kraju i zbog efikasnijeg i bržeg rada suda.

Hvala najlepše.
O istom amandmanu, narodni poslanik Marković.

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, nama jednostavno nije data mogućnost da malopre govorimo o amandmanu na član 110. koji smo podneli. Ne znam zašto ste nam, gospodine predsedniče, uskratili tu mogućnost. Znači, naša poslanička grupa, da to nazovemo nesporazumom, nije se izjašnjavala ni u načelnoj raspravi, a i ne samo naša. Podsećam vas da ni poslanička grupa SRS nije imala mogućnost da se izjasni u načelnoj raspravi o jednom ovako važnom zakonu. Ovo je jedan od temeljnih zakona države.
Inače smo nezadovoljni načinom na koji se donosi ovaj zakon, i inače smatramo da je javna rasprava, koja je bila u toku leta, bila jako loša, loše je rađena, nije obuhvatila dovoljno širok krug ljudi, i isto tako mislimo da je ovaj zakon trebalo pomeriti na 15. ili 16. tačku dnevnog reda, pa u međuvremenu popraviti neke očigledne nelogičnosti na koje smo zajednički naišli.
Javnost treba da obavestim i o tome da je DS juče bojkotovala Odbor za pravosuđe. Na Odboru za pravosuđe se ne raspravlja o amandmanima. Ako amandman dolazi od poslaničke grupe Demokratske stranke on se jednostavno odbija ma šta u njemu pisalo. Nisu bolje prošli ni radikali, ali ja sada govorim o našim amandmanima.
To tako nije bilo u prošlom sazivu ovog parlamenta, kada se na Odboru za pravosuđe vrlo ozbiljno i kompetentno razgovaralo o predlozima zakona koji su na dnevnom redu. I ovo se još nije desilo, pokušali smo da vam signaliziramo ...

Gospodine Markoviću, ali i u prošlom i u ovom sazivu važi isti Poslovnik. Po članu 99. govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu. Podsećam vas, ako niste pratili sednicu, na dnevnom redu je član 120. Amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić. Budite ljubazni, potrošili ste minut i 47 sekundi govoreći o tom amandmanu. Izvolite.

Nije sporno, poštovani gospodine predsedniče. Ovakav netolerantan odnos kakav sada vi pokazujete, i ono što ste malopre uradili, ne dozvolivši nam da se izjasnimo o članu 110. na koji smo podneli amandman, može da prouzrokuje, sa naše strane, da se nas 20 poslanika javlja od sada pa nadalje po svakom amandmanu, koristeći puno vreme za to.
Znači, ne može se rad u Skupštini zasnivati na tome koliko se kome Poslovnikom dozvoljava, već mora da postoji izvesna tolerantnost među poslanicima i predsednikom Skupštine. Vi, kao predsednik Skupštine, morate da vodite računa o ukupnoj atmosferi u ovoj skupštini i ponovo vas molim da se izjasnimo o članu 110. Primetio sam da ni druge kolege nisu primetile kada je taj član 110. prošao i kada se prešlo na raspravu po članu 120.
Pretpostavljam da vi nećete da nam dozvolite da se izjasnimo?
Što se tiče člana 120. on je u vezi sa članom 110. Da, prirodno je on u vezi sa članom 110. Naime, ceo ovaj zakon je koncipiran tako da se ubrza vođenje parničnog postupka i mi smo svi ovde jednoglasni u oceni da kod nas postupci predugo traju, čime se uopšte dovodi u pitanje ostvarivanje prava građana putem suda.
Naravno, odgovor koliko je značajno ostvariti prava građana putem suda dobijamo ako se zamislimo nad sasvim drugačijim pitanjem – a gde će to građani ostvariti svoje pravo ako ne putem suda. Zato smo se svi ovde potrudili da u ovom kratkom roku damo što više amandmana, kako bi ubrzali taj postupak. Između ostalog i naš amandman na član 110. je bio upravo u tom pravcu.
Mi smo smatrali da sud raspravu uvek treba da odloži na određeno vreme, a na neodređeno vreme samo onda kada su stranke saglasne da se to tako učini. No, taj amandman je prošao, opet bez rasprave, i moram da priznam da sam lično razočaran time. Ovo se do sada nije dešavalo u Narodnoj skupštini.
Što se tiče člana 120. sama ideja je dobra. Kolega ima dobru ideju. Međutim na Odboru ono malo nazovi diskusije, ako to uopšte može tako da se nazove na tom odboru, više je išlo u drugom pravcu. Dakle, dobra je ideja, samo način na koji sada to želimo da ostvarimo nije dobar. Potrebno je obezbediti odgovarajuća materijalno-tehnička sredstva da bi moglo da se na ovaj način vrši praćenje suda.
Zaista pozdravljam ovu ideju. Mi iz DS-a, ali ovoga puta jednostavno ne možemo glasati za ovaj amandman, u nadi da ćemo vrlo brzo, možda za godinu ili dve imati izmene Zakona o parničnom postupku, kada ćemo moći svi zajedno da konstatujemo da su naši sudovi spremni da se i na taj način prati postupak, dakle, putem savremenih sredstava, a ne da bude kao sada, putem zapisnika. Hvala na pažnji.