Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo drugi deo današnjeg zasedanja.
Molim vas da pre nastavka utvrdimo kvorum.
Molim poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema.
Imamo kvorum za rad.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZVRŠNOM POSTUPKU (pojedinosti)
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Petar Jojić, Boško Ristić, Nemanja Šarović, Vjerica Radeta, Božidar Koprivica, Nataša Jovanović, Milan Stevović, Sreto Perić, Miljko Četrović, Branislav Rankić, Momir Marković, Milovan Radovanović, Milorad Mirčić, Dragoljub Stamenković, Igor Bečić, Zlatan Jovanović, Dragan Čolić, Veroljub Arsić, Branislav Blažić, Miroslav Nedeljković, Igor Mirović, Mileta Poskurica, Milan Veselinović, Ljubomir Kragović, Nenad Mitrović, Gordana Pop-Lazić, Vojislav Milajić i zajedno Petar Cvetković, Jovan Palalić i Goran Rakovac.
Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila zajednički načelni pretres, u okviru koga je razmatran i Predlog zakona o izvršnom postupku, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Odbor za pravosuđe i upravu i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Petar Jojić. Izvolite.
Molim da se pozove jedan od potpredsednika, ako je moguće, da pomogne u radu.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o izvršnom postupku. Ovim članom regulišu se odredbe u odnosu na sastav suda. U izvršnom postupku, prema važećem zakonu, rešenje i odluku o dozvoli izvršenja donosi sudija pojedinac. U postojećem Zakonu o izvršnom postupku predviđeno je da nezadovoljna stranka, odnosno dužnik ima pravo da izjavi prigovor. U Ustavu Republike Srbije, u članu 22. stav 2. propisano je da je svakom zagarantovano pravo na žalbu ili neko drugo pravno sredstvo.
Kada smo radili Zakon o izvršnom postupku 2000. godine, zalagao sam se, zbog skraćenosti postupka i efikasnosti, da se pre svega obezbedi zaštita poverilaca, a da se na taj način ne štiti dužnički lobi. U Predlogu ovog zakona predviđa se rešenje koje nije zasnovano na Ustavu, nije ustavna kategorija, jer između ostalog, on predviđa poverene funkcije suđenja sudskim pomoćnicima, što smatram da je neprihvatljivo.
Kada sam razmišljao ranije, pri donošenju prethodnog zakona o izvršnom postupku, analogno sam razmišljao, kada je Savezna skupština usvojila taj predlog 2000. godine, da se ukine pravo na žalbu, ali ostaje drugo pravno sredstvo, a to je prigovor. Zašto da se ukine žalba? Zato što je već vođen parnični postupak pred prvostepenim sudom, da je stranka nezadovoljna izjavila žalbu, da je ta žalba rešena pred drugostepenim sudom i da je ta odluka postala izvršna.
Zbog toga bi bilo suvišno, necelishodno i nedelotvorno za poverioce da se ponove dozvoli institut žalbe. Dakle, imali bi povodom jedne iste pravne stvari dva puta da se rešava od strane drugostepenog suda. To nije delotvorno.
Analogno tome, skrenuću vam pažnju na jednu činjenicu. Ako prvostepeni sud, u sastavu veća od tri sudije, to se u krivici zove KV veće, ako rešava o pritvoru, onda može da rešava isti sud, po predlogu za izvršenje, na prigovor da predmet ne šeta u okružni sud i da se dva puta ne izjavljuju žalbe i na taj način odugovlači i sprečava efikasnost vođenja izvršnog postupka. Zato smatram i ovaj dodatak da je potrebno da se zaključkom predvidi da se izdaje nalog službenom licu za sprovođenje pojedinih radnji i odlučuje o drugim pitanjima upravljanja postupkom.
Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da je bilo celishodno da je ostalo postojeće rešenje. U tom slučaju, postupak izvršenja bio bi efikasniji. Međutim, sa ovim nećemo postići efikasnost. Kada je u pitanju efikasnost pravosuđa, postavljam pitanje onima koji su pripremali ovaj predlog – kako to da se u Nemačkoj parnica vodi u proseku pet meseci, a kod nas šest i po godina?
Postavljam pitanje, šta će se desiti sada kada se uloži žalba, koliko će žalbeni postupak da traje, jer to je tako reći nova parnica, novi postupak, novo odugovlačenje. Zbog toga sam bio da taj isti prvostepeni sud koji je doneo odluku, čija je konačna za izvršenje, da on ima pravo i da odluči o prigovoru. Zato predlažem kao celishodno i delotvorno da se više ne štiti dužnički lobi, da se zaštite poverioci. Hvala.

Reč ima narodni poslan Zoran Krasić, a zatim narodni poslanik Nataša Jovanović.
Istovremeno obaveštavam sve poslanike da pravovremeno znaju da po članu 81. stavu 4. će se raditi i sutra od 10,00 časova zbog obima dnevnog reda i važnosti ovih zakona za građane Srbije. Hvala.

SRS je pokušala da sa nekoliko amandmana na ove prve početne članove ovog zakona izrazi koncepcijsko neslaganje povodom zakona o izvršnom postupku.
Verovatno prvih 10 amandmana se odnose na načelno pitanje.
Naime, obaveza može da postoji ukoliko je proistekla iz nekog ugovora i onda se kaže da je to ugovorna obaveza. Obaveza može da postoji, ukoliko je propisana zakonom i onda se kaže da je to zakonska obaveza.
Obaveza može da postoji, ukoliko je određena sudskom presudom. Dakle, šire posmatrano to je ta takozvana osuđujuća presuda, gde se nekome propisuje obaveza u vidu neke činidbe ili nekog nečinjenja.
Zakon o izvršnom postupku reguliše upravo izvršenje obaveza koje su utvrđene sudskim odlukama. To je slučaj kada dužnik nije dobrovoljno izvršio svoju obavezu koja je utvrđena sudskom odlukom, ali se u načelu postavlja pitanje, da li takve obaveze treba privremeno da izvršava sud, da li možda te obaveze može da izvršava neki drugi organ, obzirom da je sud kao najveći autoritet u parnici odlučio i završio posao?
Da ne otvaram tu temu, postoje pravni sisteme gde sudske pravosnažne presude izvršavaju drugi organi koji nisu sudski organi, nisu sudovi. U našoj zemlji je opredeljenje da prinudno izvršenje sudskih presuda iz ove građanske oblasti sprovodi sud u izvršnom postupku.
Uvek se proverava autoritet države, autoritet suda. Ako je neminovno da se jedna sudska presuda izvrši sudski, onda to više nije pitanje ranijih parničnih stranaka, poverioca i dužnika. To je samo pitanje poverioca u onom delu gde on donosi samostalnu odluku da li će da pokrene postupak ili ne. Sve ono dalje što ide je stvar izvršnog suda koji obezbeđuje autoritet i garantuje autoritet države zbog one presude koja je doneta u parničnom postupku.
Da nije tako, onda bi se s pravom postavilo pitanje, a zašto je neko vodio parnični postupak, izdejstvovao presudu, ako ona ne može da se izvrši. Pošto država garantuje da se njene sudske odluke na njenoj teritoriji izvršavaju, zato se donosi zakon o izvršnom postupku. Iz ovog kratkog uvoda se vidi da u suštini je žalba besmislena i pravo na žalbu ne treba vezivati u ovoj situaciji kao neko garantovano pravo, dakle, da protiv svakog rešenja može da se vodi neki postupak, ali je i prigovor sredstvo kojim se pruža zaštita.
Ako se dozvoli žalba i da o žalbi rešava viši organ, drugostepeni sud, onda u startu znamo da se tu gubi nekoliko meseci u fizičkoj dislokaciji predmeta iz jedne zgrade u drugu zgradu.
Nema tu velike neizvesnosti, jer se kao dužnik javlja lice koje zna, ono je izgubilo parnicu, ono je već sudskom presudom koja je doneta, verovatno šest meseci pre nego što su se stekli uslovi da se pokrene izvršni postupak, zna da je obavezno.
Nema tu narušavanja nikakvog prava, ako se kaže da u izvršnom postupku postoji mogućnost da se samo podnese prigovor.
Dakle, da se prigovor locira samo na one stvari koje se tiču izvršnog postupka, a to su predmet, sredstvo i način izvršenja. To je problem ovog zakona, jer omogućava beskonačno odugovlačenje izvršnog postupka i samim tim dovodi u pitanje zašto je neko vodio parnični postupak.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, 2000. godine kada je predlagač ovog amandmana gospodin Petar Jojić bio savezni ministar pravde, on je sa grupom eksperata uradio Zakon o izvršnom postupku i zaista, ta rešenja su tada data u tom predlogu zakona. Ako je, počev od ovog amandmana koji je predložio danas za izmenu predloženog zakona od strane ministra Stojkovića i ove aktuelne Vlade, gospodin Jojić želeo da sledi taj put i da rešenjem iz tog savršenog Zakona o izvršnom postupku koji su uradili eksperti na čelu sa njim kao ministrom iz reda SRS, mi zadržimo, jer bi samim tim stvorili mogućnost da se na mnogo bolji način ta oblast uredi.
Zbog toga je on tražio da se u članu 4. Predloga zakona izvršni postupak u prvom stepenu vodi i odluke donosi sudija pojedinac, a o prigovoru odlučuje veće trojica sudija istog suda. Takođe u drugom stavu Odluke u postupku izvršenja i obezbeđenja, sud donosi u obliku rešenja ili zaključka, i u trećem stavu zaključkom se izdaje nalog službenom licu za sprovođenje pojedinih radnji i odlučuje o drugim pitanjima upravljanja postupkom.
Ovaj amandman je samo početak onoga što je intencija srpskih radikala, da se zadrži to rešenje iz zakona, odnosno iz celokupne oblasti izvršnog postupka koji je tada uradio kao ministar gospodin Jojić i vi ćete videti kako bude tekla rasprava o amandmanima, od strane poslanika SRS da su to mnogo bolja rešenja, nego ova koja su predložena.
Kada smo već kod izvršenja, dame i gospodo narodni poslanici, meni je zaista izuzetno zadovoljstvo i čast da vam saopštim da je vaša koleginica i potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije gospođa Gordana Pop-Lazić, pre pet minuta postala predsednik opštine Zemun, time je došlo do smene vlasti i od danas, a ja joj čestitam na tom izboru, verujem i svi vi, ne samo poslanici SRS. Ta opština kao jedna od najvećih beogradskih opština, ponovo će imati ugled i sjaj i imala je u periodu od 1996. do 2000. godine. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Boško Ristić.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, u najvećoj opštini u Nišu je gospodin Ćirković predsednik opštine, ali nije ovo mesto da to objavljujem.
U svakom slučaju, čestitam svima koji su izabrani za mesto predsednika opštine.
Što se tiče Zakona o izvršnom postupku, osnovna moja primedba je da je zakon dao mogućnost da se postupak razvlači do unedogled i da pored, na početku zakona proklamovanih obaveza suda da mora u roku od tri dana da određuje izvršne radnje i da nalaže strankama u postupku da u roku od tri dana sprovode i izvršavaju određene obaveze u skladu sa izvršnim postupku.
U drugom delu zakona predlagač daje ovlašćenje sudiji da može zastati sa izvršenjem i da može upućivati stranke na nove parnične postupke. To je institut prigovora trećeg lica, dužnika i institut tužbe, da bi se izvršenje proglasilo nedopustivim. Dakle, aktuelni Zakon o izvršnom postupku po meni daje veću mogućnost za efikasno izvršavanje pravosnažnih izvršnih presuda.
Ova rešenja koja nudi sadašnji predlagač, ukoliko se usvoje, u neizmenjenom sadržaju, daće mogućnost za neprimereno odlaganje izvršenja. Ja se zato zalažem da se od strane predlagača uvaže oni amandmani koji zaista predstavljaju izraz stručnog iskustva, pre svega advokata, sudija, pravnih stručnjaka, pa i samih stranaka koji su se suočili u svojim postupcima sa nemogućnošću da naplate svoja potraživanja utvrđenih pravosnažnim izvršnim presudama.
Ovde se zakonom uvodi neki institut kojem nije mesto u izvršnom postupku, kao recimo u članu 7. gde izvršni sudija ima mogućnost da po proteku svih zakona propisanih rokova omogući da tužilac još jednom podnese inicijativu za zahtev za zaštitu zakonitosti.
Šta to znači? Svaka stranka u postupku prema Zakonu o parničnom postupku ima mogućnost da izjavi vanredni pravni lek. Stranka može da inicira preko republičkog tužioca da podnese zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od tri meseca od dana kada se više redovnim pravnim lekom tj. žalbom nije mogla presuda pobijati. U ovom slučaju zakon daje mogućnost, ovako kako je predložen od strane Vlade i od strane ministra, da izvršni sudija posle devet godina i jedanaest meseci uputi predmet tužiocu kome su svi rokovi istekli u skladu sa Zakonom o parničnom postupku da podigne zahtev za zaštitu zakonitosti.
To zaista probija pravni sistem, čini ga nelogičnim, čini ga kontradiktornim i protivrečnim i daje ovlašćenja izvršnom sudiji koji nema nijedna druga stranka u postupku, niti jedan drugi pravni subjekt. To govori o tome da je ovaj zakon sačinjen na brzinu, da samo predstavlja jednu zavesu kao paravan koji treba da dokumentuje ili prikaže građanima Srbije da Vlada nešto radi. O interesima građana Srbije do kraja se nije vodilo računa.
Ovakav zakon će poremetiti odnos među građanima u Srbiji, tako što će prijatelji izgubiti prijatelje, jer će mu pozajmiti novac bez mogućnosti da to u regularnom i redovnom roku naplati. Time se povređuju i prava koja garantuju evropski standardi, a to je pravo na blagovremeno suđenje. To znači da je onaj ko ima pravo, to pravo mora da ostvari preko nadležnog suda blagovremeno i bez nepotrebnog odugovlačenja.
Ja ću se o pojedinim rešenjima iz ovog zakona, odnosno iz predloga zakona izjašnjavati tokom rasprave, ali zato smatram da treba podržati amandmane, pre svega one koji su dobronamerni, koji idu za tim da se očuva cilj i svrha donošenja ovog zakona, a to je blagovremena, celishodna i ekonomična zaštita prava građana utvrđenih pravosnažnim sudskim presudama, bez ostvarivanja mogućnosti za zloupotrebu procesnih prava. Ja se zato zalažem da je amandman o kome trenutno raspravljamo bude u potpunosti usvojen.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Boško Ristić.
Odbor za pravosuđe i upravu i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Boško Ristić.

Dame i gospodo, ja sam predložio da se briše stav 5. u članu 5. koji kaže: ''Postupanje je protivno odredbama stava 1. i 2. ovog člana, i smatra se odugovlačenjem postupka od strane sudija u smislu odredaba Zakona o sudijama.'' Mi smo doneli set zakona o sudijama, koji između ostalog i definiše kaznene odredbe, odnosno uslove za razrešenje pojedinih sudija koje nesavesno i nestručno obavljaju svoj rad.
U tom smislu je predložen i još jedan amandman od strane predstavnika SRS, koji je kompatibilan sa mojim predlogom, s tim što ja predlažem da se ovaj stav obriše, a oni ovaj stav žele da poprave u smislu Zakona o sudijama. Zašto smatram da amandman koji sam ja predložio treba pre svega usvojiti? Zato što se sudije stavljaju u neravnopravan položaj. Sudija koji odugovlači postupak u krivičnom postupku ili u parničnom postupku nema ovako zaprećenu sankciju, tako da se ovim stavom sudije stavljaju u neravnopravan položaj.
Uskoro, ukoliko ovaj zakon bude ovako usvojen nećete imati sudiju koji će prihvatiti da sudi u izvršnom postupku, odnosno da sprovodi i da odlučuje u izvršnoj materiji, zbog toga što su za njega predviđeni drugačiji uslovi za razrešenje i utvrđivanje odgovornosti za nestručan i nesavestan rad u odnosu na sudije u drugim sudskim materijama.
Zato smatram da je ovaj član suvišan, a ukoliko ne bude usvojen na način kako sam ja predložio, ja u tom smislu podržavam sledeći amandman koji se odnosi na isti stav.