Ovo je možda treća tačka na kojoj se odslikava problem ovog predloga zakona. Naravno, neću pričati i neću koristiti razloge koje je moj prethodnik koristio, jer je to njega motivisalo da podnese amandman, ali bih ukazao da, ako se već nešto prepisuje iz nekog zakona, onda to treba prepisati do kraja, u punom tekstu, da bi to imalo nekog smisla.
Profesori koji su radili ovaj predlog zakona prepisali su to iz člana 71. onog zakona koji su koristili i taj član 71. je potpun, kreće se u obliku onog sistema koji promoviše taj inostrani zakon, a ovde imamo jedan miks iz koga se praktično ne vidi pravna priroda odgovora na tužbu.
Zašto kažem da je ovo treća uporišna tačka o kojoj mora nešto da se kaže? Pričam zbog amandmana na član 285. i neminovne veze koja postoji sa članom 338.
Vi ovde dajete jednim podneskom koji se zove odgovor na tužbu obaveznu snagu, da je to obavezan podnesak. Ukoliko njega nema, tuženi preuzima gotovo apsolutni rizik da se parnica okonča na njegovu štetu samo zbog toga što nije podneo odgovor na tužbu. To je u suprotnosti sa nekim osnovnim načelima na kojima se temelji ovaj predlog zakona.
Ne može pasivna odbrana tuženog da bude zakonski razlog za donošenje neke presude kojom će on biti osuđen, odnosno presuda će biti na neku činidbu. Znači, pravna priroda odgovora na tužbu je tako strogo postavljena. I zato što ste to strogo postavili naveli ste sve zahteve koje mora da ispunjava odgovor na tužbu.
Formalno-pravno odgovor na tužbu treba da ispunjava još neke zahteve, ali to što se navodi trebalo bi da bude u zakonu kao instrukcija, kao preporuka, kao nešto što treba da sadrži odgovor na tužbu, da bi se ubrzao postupak u smislu pripremnog ročišta i ročišta za glavnu raspravu. Vi ste to ovde postavili kao zakonski uslov, jer onda ceni sudija da li je odgovor na tužbu uredan, neuredan, potpun, nepotpun i praktično pasivnost jedne stranke koja čak i nema obavezu da dokazuje. Zašto bi tuženi dokazivao nešto? Zašto bi dokazivao svoju nevinost? Valjda tužilac dokazuje osnov i postojanje činjenice i daje dokaze da je njegov tužbeni zahtev osnovan. Da li će tuženi da brani svoje interese? Kako će da ih brani? To je njegova dispozicija.
Cenim to što ste hteli da se u fazi pripreme rasprave, i u fazi pripremnih radnji do pripremnog ročišta što više raščiste stvari procesne prirode, obezbede dokazi, navedu koje činjenice treba dokazivati itd. Ja to cenim i to je u funkciji ubrzanja i efikasnosti jednog sudskog postupka, ali vi ste prekoračili tu crtu. Ovde ste onemogućili tuženog da se brani.
Tuženi može da se brani ćutanjem, jer tužilac treba da dokaže da je njegov tužbeni zahtev osnovan. Ovde preuzima rizik tuženi ako nije dostavio odgovor na tužbu, i to ćete videti kada dođemo do člana 338. On je izgubio parnicu. Znači, ako ste prepisivali, onda ste trebali da prepišete član 71. tog zakona iz inostranstva, pa i član 182. i ove druge, jer taj zakon i ima neku logiku, a ovo što su vam profesori napravili to je običan miks koji ne vodi ničemu.