Ministre, preporučio bih vam da član 284. preformulišete, a 285. koji je obuhvaćen ovim amandmanom, izbrišite iz zakona, jer imajte u vidu da su ovi vaši profesori koji su prepisali onaj strani zakon, loše prepisali član 71. tog zakona, a uopšte nisu shvatili član 182. tog zakona iz koga su prepisivali. Upozoravam sve da je ovo vrlo važna stvar, jer ovi amandmani su u direktnoj vezi sa jednim potpuno novim institutom koji se kod nas uvodi, a to je presuda zbog propuštanja, iz člana 338.
Podsetiću vas da, ako se već priča o institutu presuda zbog propuštanja, onda se kaže da je to situacija kada tuženi kojem je uredno dostavljena tužba u kojoj je tužilac predložio donošenje presude zbog propuštanja, pa se ne pojavi odgovor na tužbu itd.
U tom inostranom zakonu postoji mogućnost, ali vi u članu 338, a član 285. je u direktnoj vezi sa članom 338. Kod nas u članu 338. stoji nešto sasvim drugo. Profesori su pobrkali babe i žabe kada su prepisivali, a kada su oni pogrešili i oni ne mogu da shvate šta su napravili, onda zamislite šta će da radi sudija nekog opštinskog suda, koji ima desetak sudija u nekoj maloj opštini u Republici Srbiji. Kada on bude video ovaj zakon, ukoliko se ovako izglasa, on neće znati šta da radi.
Izbacili ste presudu zbog izostanka, uveli ste novi institut – presuda zbog propuštanja, koja je nedorečena. U članu 338. ste ubacili dve vrste presuda zbog propuštanja i nastala je opšta zbrka. Profesori, ovi iz instituta i ove nevladine organizacije su vam podmetnuli ovo.
Kada budete izvršili analizu svih ovih članova, uzmite četvoricu običnih sudija prvostepenih sudova, opštinskih sudova, neka vam daju mišljenje o ovim članovima i definišite to: član 285, 284, 338. i pitajte – kolega, kako mislite da primenite ova tri člana. Oni će da kažu – mi ne možemo ovo da primenimo. Ako biste pitali sudije Ustavnog suda, pa i ovog Ustavnog suda, verovatno bi i oni rekli da ovo nije u skladu sa nekim elementarnim stvarima.
Zato vam predlažem, prepravite ovo, pre nego što dođe dan za glasanje, pogledajte, jer ovde se izgubila logika. Nije svejedno kako se prepisuje. Ako se nešto prepisuje u jednom sistemu, to ima neku logiku. Ako se nešto prepisuje, a pravi se potpuno drugačiji sistem, onda nastaje zbrka, konfuzija, dakle, i vi nećete smanjiti broj predmeta u sudu, već ćete samo povećati broj loših predmeta u sudu. U toj zemlji u inostranstvu protiv presude zbog propuštanja dozvoljava se povraćaj u pređašnje stanje, a vi ovde nemate čak ni to.
Onaj ko je prepisivao, nije shvatio institute i napravio je grešku koju sudovi ne mogu tumačenjem da reše, jer oni vide pogrešnu volju zakonodavca. Volja zakonodavca u ovim članovima ne postoji, ona je konfuzna. Kao što se tužba vraća zato što nije potpuna, ja bih vratio ovaj zakon kao nepotpun.