ČETVRTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 04.11.2004.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

3. dan rada

04.11.2004

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 11:00 do 18:00

OBRAĆANJA

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Da li još neko želi po ovom amandmanu? Ministar.

Zoran Stojković

Moram da dam jedno malo objašnjenje, neću dugo, jer nema potrebe za to. Nije tačno da su stranke neravnopravne. Pogledajte i tužbu i šta mora tužilac da uradi da bi njegova tužba bila uredna. Ako ona ne sadrži činjenice i dokaze ili ima druge nedostatke, odbacuje se. Znači i on trpi posledice.
Neće se doneti presuda zbog propuštanja, ako nema ovih prethodnih uslova. Prema tome, ne bi bilo štetnih posledica. Jednostavno, obe stranke su stavljene u poziciju, gospodine Vučkoviću, baš da se promeni pravno shvatanje i navika da parnica treba da traje 20 godina. Ne treba. Ovakvim vašim stavom mogla bi da traje godinama.
Ovde obe stranke imaju i te kakve obaveze i moraju da snose određene posledice. Ako ovaj ne pruži dokaze i činjenice, biće mu odbačena tužba i obrnuto, ako ne postupi, a ova tužba ima sve što treba, trpeće. Drugo, nije mu uskraćeno pravo da raspravlja. Dato mu je pravo, a da li hoće ili neće, to je njegova stvar.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Narodni poslanik Slobodan Vučković, replika.
Samo jedno pojašnjenje. Pošto je juče bilo problema oko toga, na sve u sali se odnosi i za predstavnike izvršne vlasti, samo kada je u pitanju pravovremeno javljanje za reč. Da se ne bi dogodilo, kao što mi je juče zamereno što se sada radi po Poslovniku, a u prethodnim sazivima to nije. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Slobodan Vučković

Demokratska stranka – Boris Tadić
Moram da kažem da me je ministar pogrešno shvatio. Nikada nisam nigde, a najmanje za ovom govornicom, kazao da hoću da parnice traju 20 godina, nego da se ne može tuženi šikanirati i terati da daje odgovore na tužbu i da mora biti teret dokazivanja na tužiocu, a da tuženi ne mora imati nikakav teret dokazivanja. To su običaji, kulturne navike proizašle iz pravnih poredaka, koje smo mi nasledili i koje smo pratili. To je uvek bila navika i to su bili propisi našeg civilnog prava.
Mi možemo odjedanput to menjati za ljubav nekih konstrukcija koje ne vode ničemu, koje vode većoj obavezi tuženog koji, ustvari, može biti sasvim neodgovoran i nedužan u tom odnosu. To je sasvim ne prihvatljivo. Sem toga, dispozicija stranaka je ovde potpuno narušena. Ja mogu da odgovorim na tužbu, ne moram da odgovorim na tužbu, to je tako bilo po ranijem zakonu, to je tako po nemačkom zakonu danas, po austrijskom, tako je i po francuskom pravu. Otkud mi sada odjedanput iskačemo iz evropskog konteksta? Nema tuženi te obaveze.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Gospodine Jojiću, javljate se po amandmanu? Žao mi je, to smo završili. Upozorio sam da nećemo dozvoliti vraćanje. Ovo je bila replika na izlaganje ministra. Zahvaljujem na razumevanju.
Na član 285. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Čolić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Narodni poslanik Dragan Čolić želi reč. Izvolite.

Dragan Čolić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o parničnom postupku, kojim tražim da se član 285. briše, iz razloga što, ako se propusti u odgovoru na tužbu nešto od obaveznih elemenata, ne može da se smatra da tuženi nije dostavio odgovor na tužbu, što je u direktnoj suprotnosti sa predloženim članom 286. stav 2. Citiram: "Ako tuženi nije dostavio odgovor na tužbu, a nema uslova za donošenje presude zbog propuštanja, sud će pripremno ročište zakazati i održati najkasnije u roku do 30 dana, kada tuženi dostavi odgovor na tužbu".
Naime, u pripremnom ročištu nedostatak odgovora se otklanja, te parnična stranka može da postupi. Ako bi se zadržao predloženi član 285, u praksi bi se pojavio problem u postupanju, jer sud ne zna po kom bi članu postupio – član 285. ili član 286. stav 2.
Napominjem član 287. – pripremno ročište je obavezno za sud i za stranke. Zakon o parničnom postupku bi trebalo da bude jedan od preduslova za efikasan rad u pravosudnoj sferi, ali nisam tog mišljenja i uverenja da ćete ovim predlogom zakona bilo šta popraviti u sferi pravosuđa.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? Gospodin Krasić.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Ministre, preporučio bih vam da član 284. preformulišete, a 285. koji je obuhvaćen ovim amandmanom, izbrišite iz zakona, jer imajte u vidu da  su ovi vaši profesori koji su prepisali onaj strani zakon, loše prepisali član 71. tog zakona, a uopšte nisu shvatili član 182. tog zakona iz koga su prepisivali. Upozoravam sve da je ovo vrlo važna stvar, jer ovi amandmani su u direktnoj vezi sa jednim potpuno novim institutom koji se kod nas uvodi, a to je presuda zbog propuštanja, iz člana 338.
Podsetiću vas da, ako se već priča o institutu presuda zbog propuštanja, onda se kaže da je to situacija kada tuženi kojem je uredno dostavljena tužba u kojoj je tužilac predložio donošenje presude zbog propuštanja, pa se ne pojavi odgovor na tužbu itd.
U tom inostranom zakonu postoji mogućnost, ali vi u članu 338, a član 285. je u direktnoj vezi sa članom 338. Kod nas u članu 338. stoji nešto sasvim drugo. Profesori su pobrkali babe i žabe kada su prepisivali, a kada su oni pogrešili i oni ne mogu da shvate šta su napravili, onda zamislite šta će da radi sudija nekog opštinskog suda, koji ima desetak sudija u nekoj maloj opštini u Republici Srbiji. Kada on bude video ovaj zakon, ukoliko se ovako izglasa, on neće znati šta da radi.
Izbacili ste presudu zbog izostanka, uveli ste novi institut – presuda zbog propuštanja, koja je nedorečena. U članu 338. ste ubacili dve vrste presuda zbog propuštanja i nastala je opšta zbrka. Profesori, ovi iz instituta i ove nevladine organizacije su vam podmetnuli ovo.
Kada budete izvršili analizu svih ovih članova, uzmite četvoricu običnih sudija prvostepenih sudova, opštinskih sudova, neka vam daju mišljenje o ovim članovima i definišite to: član 285, 284, 338. i pitajte – kolega, kako mislite da primenite ova tri člana. Oni će da kažu – mi ne možemo ovo da primenimo. Ako biste pitali sudije Ustavnog suda, pa i ovog Ustavnog suda, verovatno bi i oni rekli da ovo nije u skladu sa nekim elementarnim stvarima.
Zato vam predlažem, prepravite ovo, pre nego što dođe dan za glasanje, pogledajte, jer ovde se izgubila logika. Nije svejedno kako se prepisuje. Ako se nešto prepisuje u jednom sistemu, to ima neku logiku. Ako se nešto prepisuje, a pravi se potpuno drugačiji sistem, onda nastaje zbrka, konfuzija, dakle, i vi nećete smanjiti broj predmeta u sudu, već ćete samo povećati broj loših predmeta u sudu. U toj zemlji u inostranstvu protiv presude zbog propuštanja dozvoljava se povraćaj u pređašnje stanje, a vi ovde nemate čak ni to.
Onaj ko je prepisivao, nije shvatio institute i napravio je grešku koju sudovi ne mogu tumačenjem da reše, jer oni vide pogrešnu volju zakonodavca. Volja zakonodavca u ovim članovima ne postoji, ona je konfuzna. Kao što se tužba vraća zato što nije potpuna, ja bih vratio ovaj zakon kao nepotpun.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?
...
Srpska radikalna stranka

Petar Jojić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, predlog sadržaja člana 285. je apsolutno neprihvatljiv iz brojnih razloga.
Naša sudska praksa i važeći zakon o parničnom postupku je izuzetno dobar, dakle, on je normirao tako odredbe koje se odnose na odgovore na tužbe. Dame i gospodo narodni poslanici, dovoljno je da je tuženi istakao, prvo, da osporava činjenične navode iz tužbe i osporava tužbeni zahtev u celosti i predlaže sudu da se tužilac sa tužbenim zahtevom odbije kao neosnovanim, i završena priča.
Otkud tuženi sada zna koje će nove dokaze, a koje je ponudio tužilac u tužbi, drži u malom džepu i koje će kasnije ponuditi. Na te dokaze tuženi nije mogao da odgovori, zato što nije raspolagao sa činjenicama sa kojima raspolaže tužilac.
Ovde se u prvom redu krši Ustav. U drugom redu načelo utvrđivanja materijalne istine, zatim načelo usmenosti, načelo istraženosti, načelo celishodnosti i ekonomičnosti.
Imaćemo u praksi, ukoliko bi se ovaj član prihvatio, takvu situaciju da će sudija jedva čekati odgovor na tužbu i ako mu se nešto ne bude svidelo u toj tužbi, ako proceni da ima jedan formalni nedostatak, smatraće se da nije dao odgovor na tužbu. Šta onda sledi? Donošenje presude. Dakle, ne pružiti mogućnost strankama da raspravljaju pred sudom, to je protivustavno. Ustav garantuje građanima da raspravljaju pred sudom i da imaju pravo da zaštite svoja prava i svoje interese.
Kažem, brojnih slučajeva u praksi ima i sledi, onda se postavlja pitanje i kvalifikacija i stručnosti sudova, odnosno sudija koji su postupali u prvostepenom postupku. Možda nešto vidi naopako, možda je za njega jedan dokaz relevantan, a okružni sudija će kazati, molim vas, to je bitno za odlučivanje, to je odlučna činjenica.
Mislim da je ovo zaista neprihvatljivo i predlažem ministru da ovaj amandman u ime Vlade prihvati, jer će se u praksi pokazati kao nedelotvoran za građane Republike Srbije koji uglavnom dolaze u sud radi ostvarivanja svojih prava i zaštite. Hvala vam.