Da bi skratili vreme, samo želim u ime SRS i predlagača dr Branislava Blažića da ostanem kod ovog predloga, utoliko što bih ukazao na prigovor trećeg lica. Postavlja se još jedno pitanje i problem što trećem zainteresovanom licu treba da se ostavi mogućnost da pokrene parnicu. Tu je veliki problem i zbog toga smatram da bi trebalo uvažiti ovaj predlog, jer je izuzetno koristan za poboljšanje Predloga zakona. Vidim da i ministar ima razumevanja.
Ovo je diskusija, ovo su oprečna mišljenja. Kaže se da više zna njih pet nego jedan, ali mislim da se racionalno razmišlja i današnja rasprava pokazuje da je vredelo uložiti amandmane i da je vredelo da Vlada oceni da su amandmani bili izuzetno korisni i da su delotvorni za ovaj izvršni postupak.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Nedeljković.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 26.. amandman je podneo narodni poslanik Igor Mirović.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, narodni poslanik Igor Mirović je u ime SRS podneo amandman na član 26. Predloga zakona i vi ste verovatno razumeli, počev od amandmana na član 4. kolege Petra Jojića, da je način, a videli ste i na osnovu amandmana koje ste prihvatili do sada, uređenja zakona o izvršnom postupku koncept SRS takav da želi da zadrži određena postojeća zakonska rešenja.
Izvršenje strane izvršne isprave je amandman na član 26, gde ste vi u pet stavova definisali ovo poglavlje. Kolega Igor Mirović smatra da je dovoljno da se zadrži samo stav, odnosno da se promeni, a sve ostalo iz člana 26. da se briše. Dakle, da se kompletno promeni i da glasi: "Izvršenje odluke stranog suda može se odrediti i sprovesti u Republici Srbiji ako odluka ispunjava zakonom propisane uslove za priznanje".
To znači priznanje te strane i praćenje svih drugih pozitivnih zakonskih propisa u tom smislu, a sve drugo što ste naveli smatramo da je bespotrebno u članu 26. i preciznija bi pravna formulacija bila ovakva, bez mnogo zabune, bez mnogo objašnjenja i zato pozivam poslanike da prihvate amandman kolege Igora Mirovića na član 26, a i vas, pošto je očigledno da je ovo mnogo bolje rešenje i preciznije nego što je predloženo.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako se prihvati ovaj predlog zakona izazvaće nesagledive posledice. Na prvi pogled ko ne obraća pažnju, ne shvata i nema u vidu činjenice da li je naša zemlja zaključila sa dotičnom zemljom međunarodni ugovor u pogledu izvršenja naših sudskih odluka u stranom sudu. Ako se prihvati ovo stanovište i ovaj predlog izazvaće nesagledive posledice i štetne po našu državu, što znači da će strana država u našoj državi tražiti izvršenje njenih odluka.
Naša zemlja neće imati pravo da traži izvršenje naših sudskih odluka u dotičnoj zemlji. Ako nema međunarodnog ugovora o ukazivanju međunarodne pravne pomoći i ako nema bilateralnog ugovora i sporazuma između država, javiće se veliki problemi i naša zemlja će trpeti nesagledive posledice. Zbog toga smatramo da predloženo rešenje u Predlogu zakona apsolutno nije prihvatljivo. Nije prihvatljivo za našu zemlju.

Reč ima narodni Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, na član 26. u ime poslaničke grupe SRS amandman je podneo narodni poslanik Igor Mirović i smisao ovog amandmana jeste da se ova formulacija koja nam je data u Predlogu zakona, a koja je dosta opširna i detaljna, promeni i mi smo dali jednu opštiju formulaciju koja glasi da se izvršenje odluke stranog suda može odrediti i sprovesti u Republici Srbiji ako odluka ispunjava zakonom propisane uslove za priznanje.
SRS smatra da je pogrešno do u detalje formulisati u Zakonu o izvršnom postupku uslove pod kojima neka odluka strane države može biti sprovedena kod nas, iz razloga što se ti uslovi definišu međunarodnim sporazumima, odnosno međunarodnim konvencijama. Te konvencije, s jedne strane, podložne su promenama, a sa druge strane, jednom kada su zaključene i ratifikovane u skladu sa Ustavom Republike Srbije, one se neposredno primenjuju kao da su domaće pravo.
Ukoliko bi mi ovde detaljno definisali koji su to uslovi potrebni, mi bismo u slučaju promene neke međunarodne konvencije, odnosno zaključenja nekih konvencija pod drugim uslovima bili svaki put u prilici za svaku zemlju sa kojom zaključimo da menjamo i Zakon o izvršnom postupku.
Mnogo je bolje dati jednu opštu formulaciju, gde se kaže koji su uslovi i onda od međunarodne konvencije do međunarodne konvencije, od zemlje do zemlje jednostavno bilateralnim ugovorima formulisati koji su to uslovi pod kojima se strana odluka može izvršiti.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 27. amandman je podneo narodni poslanik Boško Ristić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 29. amandman je podneo narodni poslanik Boško Ristić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Vučković.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde se uvodi jedan sasvim nepoznat i nov institut u Zakonu o izvršnom postupku, a to je davanje ove izjave o imovini pod pretnjom krivičnog progona i krivičnih sankcija. Mi to do sada nismo imali, a to je ta izjava u tački 13. da kada poverilac ne može da naplati svoje potraživanje i kada nema podataka o imovini dužnika, onda sud zove, videćete kasnije u Zakonu, dužnika da se izjasni o tome koju imovinu ima i on pod pretnjom krivične odgovornosti i krivičnih sankcija izjavljuje koju imovinu ima, a kasnije svako ko zna nešto o njegovoj imovini može da ga prijavi i da odgovara krivično zbog davanja lažnog iskaza i prevare.
To je jedan nov institut i zato ga napadamo na početku zakona. Kasnije bi morao da se briše. Uvodi se istražno načelo. Svaka dispozicija stranaka se ništi, a sa druge strane dovodi do toga da poverilac može da bude apsolutno neaktivan u pronalaženju imovine i staranju o svojim pravima i to neaktivan od početka, da ne mora da pazi sa kim ulazi u građansko-pravni odnos, sa kim ulazi u imovinske odnose.
Time opterećuje i sud i sebe i društvo, nego se uzda u to da će ući sa svakim, a onda će on morati da mu da izjavu o imovini, pod pretnjom krivičnih sankcija, a to će biti garancija za njegov dug. Ovo je protivno i ljudskim pravima, kao što je i poznato, a u direktnoj je suprotnosti sa odredbama Zakona o krivičnom postupku.
Mene pita istražni sudija ili bilo koga – da li je izvršio ubistvo, a taj ima pravo da ćuti ili da ne govori istinu i da za to ne trpi nikakve pravne posledice, kao što znate, osim ako se utvrdi da je izvršio ubistvo.
On sam nije dužan da da takvu izjavu i može da ćuti, a ovde ga neko pita – da li ti imaš para negde, a dužnik mora da mu odgovori – jeste, imam u sefu, u fioci ili bilo gde, imam nešto para.
Dakle, nešto što je intimno, što je samo onoga koji to ima i ne znaju mu ni žena ni deca, a sada odjedanput poverilac mora da zna da i on ima određenu svotu novca ili neku imovinu za koju on ne želi da se zna. To je sasvim neprihvatljivo i mislim da treba da se briše. Zalažem se da uviđate da je ovde jedna kolizija i sa krivičnim propisima, sa ljudskim pravima i sa dosadašnjim stavom prema građansko-pravnim odnosima, tako da je to sasvim nužno i ispravno.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.