Biću vrlo kratak. Radi se o pravnim lekovima. Mislim da je predlagač uočio jedan nedostatak dosadašnjeg postupka, ali za taj nedostatak nije krivo postojeće rešenje, nego izvesna sudska praksa koja je derogirala dobro zakonsko rešenje.
Dakle, SRS se zalaže da se kao pravni lek javi prigovor i nakon toga da nema žalbe. To moram, praktično, objasniti šta znači.
Dakle, nakon donošenja rešenja o izvršenju, ostavljeno je pravo prigovora stranci u određenom roku. Stranka ulaže taj prigovor i nakon toga odlučuje veće trojica sudija. Praksa je pokazala da prilikom prijema predmeta u sudu, to se zavodi, stavlja se pečat, stavlja se klauzula o izvršenju i dostavlja se suprotnoj strani.
To radi administracija, a u vrlo malom broju slučajeva to rade izvršne sudije. Tek kada se uloži prigovor na tako usvojeno rešenje o izvršenju, dolazi se do situacije da veće treba da rešava. Međutim, veće nema zasedanje, po pravilu, već to samo radi sudija pojedinac, odnosno izvršni sudija. Onu dvojicu sudija kada pitate da li su odlučivali o tom i tom, u većini slučajeva sležu ramenima, što znači da ne znaju o tom izvršenju ništa.
Da bi se to izbeglo, predlagač je predložio uvođenje žalbe, ali time odugovlači ovaj postupak. Ovo problematično pitanje moglo bi se rešiti samo jednim dodatkom, a to je da postoji pravo prigovora, ali da zasedanju veća moraju prisustvovati stranke. Time bi se problem rešio i sudski postupak izvršenja bi bio efikasan.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Miljko Četrović.
Odbor za pravosuđe i upravu i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Miljko Četrović. Izvolite.

Član 13. Predloga zakona je tesno povezan sa članom 12. Pošto Odbor za pravosuđe i Vlada nisu prihvatili amandman na član 12. najverovatnije ne prihvata ministar ni amandman na član 13. da se član 13. briše, kako sam predložio u ime poslaničke grupe SRS. Moram reći da nisam radio u sudu, pogotovo sam imao u svom poslu, kao diplomirani pravnik, dosta susreta sa izvršnim postupkom, sa sudijama koji su radili u izvršnom postupku i prema njihovom sagledavanju i sagledavanju drugih sudija i težnja sudija, u rasporedu obavljanja sudijskih funkcija početkom godine, da izbegnu taj deo posla u opštinskim sudovima, došao sam do zaključka, kao i oni, da je to najteži deo posla u okviru nadležnosti opštinskih sudova, kao stvarno i mesno nadležni za izvršenja.
Hiljade predmeta u izvršenju, sa težnjom dužnika da ne dođe do izvršenja i korišćenjem raznih sredstava da se ne izvrši usvojeno rešenje od strane suda.
Sada, umesto ova načela hitnosti u izvršnom postupku da budu zastupljena u svim odredbama ovog zakona, sa odredbom člana 12. i 13. i ostalih odredbi, u suštini, ovde se to načelo gazi i ide u suprotnom pravcu.
Umesto prigovora i veća trojice sudija opštinskog suda, sada se uvodi žalba kao sredstvo, a o žalbi odlučuje drugostepeni sud. Šta ćemo imati sada na terenu, u funkcionisanju izvršnog postupka? Uložene žalbe, izvršni predmeti se šalju u okružne sudove, zatrpani okružni sudovi sa žalbama u izvršnom postupku, vreme se utrostručuje, a i ovako je dug izvršni postupak. Svrha ovog zakona nije pospešivanje izvršenje, a osnovni cilj svakog sudskog postupka je da dođe do izvršenja po pravosnažnom presuđenju određene stvari.
Suština je da stranka koja je neko svoje pravo ostvarila u sudskom postupku, to pravo će vrlo teško ostvariti ili često puta i nikada ostvariti. Protekom vremena, dolazi do mnogih okolnosti, uz zloupotrebu od strane dužnika, uz sada i mogućnosti predviđene ovim članom 13. i ostalim odredbama zakona, da se žalbom taj postupak odugovlači u nedogled.
Čak i zadnji stav člana 13. čak i na rešenje doneseno u sprovođenju izvršenja podleže žalbi, može se izjaviti žalba. To automatski znači, iako je doneto rešenje o izvršenju od strane suda, pa nije bilo žalbe na rešenje o izvršenju, a donosi neko rešenje u samom postupku izvršenja, onda opet ogroman zastoj, opet predmet u okružni sud i čeka se odluka tog veća trojice sudija iz okružnog suda.
Da li ova problematika, pored pravosnažne izvršne odluke, treba da bude ovako regulisana i, zamislite, sa ovom odredbom, okružni sud i to veće trojice sudija? Smatram da je trebalo uvažiti, od strane Odbora i Vlade, amandman i na član 12. pogotovo na član 13. koji sledi i da bi postupak oko samog izvršenja trebalo zadržati u odnosu na eventualne primedbe dužnika, da se zadrže postojeća rešenja koja su donekle dala rezultate u sprovođenju ovih nekoliko godina, ali izgleda da će se ovim odredbama vratiti stanje kao što je bilo pre nekoliko godina, da će i malo veći opštinski sud imati četiri, pet ili šest hiljada predmeta u izvršenju.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvođenjem instituta žalbe kao pravni lek, umesto nje, bio je dovoljan prigovor, jer je kao što sam rekao, i naši poslanici i kolege koji su iz drugih stranaka isticali, izjavljivana je ranije žalba povodom predmeta prinudnog izvršenja. Imali smo pravosnažnu sudsku odluku, išla je čak jednom i na okružni sud, imali smo situaciju kada je veći broj predmeta išao i na revizijski sud i da je čak revizijom rešavan sporni odnos.
Mislio sam da nema mesta žalbi u izvršnom postupku, jer dovoljan je prigovor i da prigovore rešavaju, pre svega, zaklete sudije, trojica sudija istog suda. Dakle, veće suda istog suda.
Ističem da je privid žalba kad se kaže, ne zadržava izvršenje. Tako gde je propisano, jer faktički zadržava, predmet se sa spisima dostavlja višem drugostepenom sudu. Dakle, dostavlja mu se na razmatranje.
Ukazuje da u brojnim slučajevima nije ni propisano da žalba odlaže izvršenje, ali je zato propisano da se u određenim slučajevima postupak nastavlja, ali po pravosnažnosti rešenja, a ne po izvršnosti rešenja, što znači da žalba u praksi zadržava izvršenje.
Dakle, tamo gde nije ni propisana. Mi srpski radikali smatramo da bi se time učinio efikasnijim izvršni postupak, a ovako, izvršni postupak će da produži na neograničeno vreme i na taj način štiti se dužnički lobi. Sprečimo sve prepreke da se zaštiti dužnik po svaku cenu, zaštitimo prava jednom svih poverilaca. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Rankić.
Odbor za pravosuđe i upravu i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandmana, a zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Branislav Rankić.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 14. Zakona o izvršnom postupku glasi: "Član 14. briše se".
Naime, član 14. je veoma kratak i već u amandmanima na član 12, odnosno tu je i član 13. obrazloženo je zašto smatramo da je žalba kao pravni lek nepotreban u izvršnom postupku, a pročitaću vam član 14. pošto je kratak i kaže se: "O žalbi odlučuje drugostepeni sud, osim u slučaju iz člana 19. stav 1. i 2. ovog zakona".
Sada kada dođete do člana 19. stav 1. i 2. kažu sledeće, stav 1. da prvostepeni sud može, ako oceni da je osnovana žalba izvršnog dužnika izjavljena protiv rešenja o izvršenju u roku, usvojiti, ukinuti rešenje o izvršenju, obustaviti rešenje u celini ili delimično i ukinuti sprovedene radnje. Stav 2. kaže - na isti način prvostepeni sud može da postupi i povodom žalbe izjavljene po isteku roka u smislu člana 17. ovog zakona, pa ako zadržite član 14, onda sa člana 19. morate da idete na član 17.
On kaže sledeće, izuzetno iz razloga predviđenih u članu 15. tačka 8) ovog zakona izvršni dužnik može izjaviti žalbu protiv rešenja o izvršenju i po isteku roka za žalbu sve dok izvršenje ne bude sprovedeno.
Ovamo se kaže u članu 19. da su rokovi propisani u članu 17, ali nisu, jer vidi se samo da se žalba može podneti po isteku roka. Sada nas ovaj član 17. upućuje na član 15. tačku 8).
Član 15. ima naslov - razlozi za žalbu. Znači, navedeni su razlozi za rokove, ali pročitaću vam tačku 8) gde se kaže, ako je potraživanje prestalo na osnovu činjenice koja je nastupila posle izvršnosti odluke, ali u vreme kada izvrši, dužnik to nije mogao da istakne u postupku odakle potiče izvršna isprava, odnosno ako je potraživanje prestalo na osnovu činjenice koja je nastupila posle zaključenog poravnanja.
Ovaj član 14. je vrlo kratak i jednostavno je jedna rečenica prouzrokovala da sutra onaj ko bude radio po ovom zakonu mora da šeta po raznim članovima, odnosno oko člana 14, a inače institut žalbe kao pravnog leka, a već su moje kolege amandmanima na član 12. i 13. obrazložile, tako da ja imam samo toliko. Hvala.

Da li još neko želi reč?
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Koprivica.
Odbor za pravosuđe i upravu i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandmana, a zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)

Poštovani narodni poslanici, poštovani predsedavajući, podneo sam amandman na član 15. Zakona o krivičnom postupku gde reč "žalba" treba zameniti rečju: "prigovor".
Smatram da postojeće rešenje važećeg zakona treba zadržati, jer postojećim zakonom, žalba nije bila dozvoljena, već samo prigovor. Prigovorom dužnik može navesti dokaze za koje smatra da su za njega relevantni, radi zaštite svojih prava u izvršnom postupku. Ovo pitanje postojeći zakon rešava na celishodan način i praktičan način, uređuje da dužnik rešenja o izvršenju potpuno i delimično može pobijati samo prigovorom, a prigovor u izvršnom postupku treba da bude isključivi pravni lek. Dakle, protiv rešenja o izvršenju, čime se uskraćuje i ubrzava izvršni postupak.
Nadam se da ćete ovaj moj amandman usvojiti.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Odbor za pravosuđe i upravu i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandmana, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)