Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Dragan Čolić je u ime poslaničke grupe SRS podneo amandman na član 22. i mislim da je i ovo jedan od amandmana koji moraju da budu usvojeni. Naime, iznad člana 22. postoji jedan veoma čudan naslov – Uslovi za pokretanje parničnog ili drugog postupka. Zašto bi u Zakonu o izvršnom postupku definisali uslove za pokretanje parničnog ili drugog postupka.
Prethodno smo na dnevnom redu imali Zakon o parničnom postupku gde smo definisali koji su uslovi da bi se pokrenuo parnični postupak. Ovome apsolutno nije mesto u ovom zakonu.
Druga stvar, iako se formalno teži ubrzanju, kako parničnog tako i izvršnog postupka, članom 22. daju se diskreciona ovlašćenja sudu da u određenim slučajevima zaustavi izvršenje i da uskrati dužniku pravo žalbe. Kaže član 22. da izvršni dužnik ima pravo da radi utvrđivanja neke činjenice koja se odnosi na samo potraživanje, a među strankama je sporna, valjda je svaka činjenica prethodno bila sporna, ali ona učinjena nespornom, pravosnažnom, izvršnom, sudskom presudom, na osnovu koje je traženo ovo izvršenje.
Zašto bismo mi u izvršnom postupku utvrđivali činjenice koje se odnose na samo potraživanje? To je već učinjeno prethodno u parničnom postupku.
Stav 3. – Sud može tokom celog postupka radi utvrđivanja činjenice koja se odnosi na samo potraživanje, a među strankama je sporna, ako to oceni potrebnim, rešenjem uputiti izvršnog dužnika da u roku od 15 dana od dostavljanja rešenja pokrene parnični ili drugi postupak radi nedopustivosti izvršenja.
Ovde se daje sudu mogućnost da u određenim slučajevima, kada na osnovu svog diskrecionog ovlašćenja oceni da je to celishodno, kaže – da imate izvršnu presudu, ali zastaćemo ovde pa ćemo uputiti par dužnika da pokrenu parnični ili drugi postupak.
Nastavlja se još gore – na predlog izvršnog dužnika sud može da odloži izvršenje pod uslovima iz stava 3. ovog člana. Znači, odlaže se izvršenje bez obzira što je dužnik već vodio jedan parnični postupak koji je možda trajao 10 godina, koji je prošao fazu drugostepenog i eventualno trećeg stepena, prošla je revizija, prošao je zahtev za zaštitu zakonitosti, odluka okružnog suda i onda opet, kada poverilac želi da to svoje potraživanje konačno ostvari, vi mu kažete – ne, sačekaćete još jedan parnični postupak, jer izvršni dužnik smatra da ovo nije dovoljno raspravljeno.
Na kraju ide peti stav koji je potpuno skandalozan i koji kaže da protiv rešenja iz stava 3. ovog člana ne može se izjaviti žalba. Nedopustivo je da nekome ko je prethodno prošao tri sudske instance i koji ima pravosnažnu izvršnu sudsku presudu u izvršnom postupku, u kome samo treba da se na što brži i na što bezbolniji način obezbedi izvršenje ove sudske odluke, jednostavno kažete - ne, ne možeš izvršiti, idemo na novu parnicu, a protiv ove odluke čak nemaš ni pravo žalbe.
Ovde je očigledno došlo do neke greške. Ovaj član 22. Zakona o izvršnom postupku nije bilo moguće popraviti na bilo koji drugi način osim da se predloži njegovo brisanje. Mi smo to i učinili. Ukoliko želite da imamo neki koncept kod izvršnog postupka, onda je apsolutno neophodno da se ovaj član obriše. Hvala.
