ČETVRTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 04.11.2004.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

3. dan rada

04.11.2004

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 11:00 do 18:00

  • TAGOVI

  • Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja (2004)
  • Predlog zakona o parničnom postupku (pojedinosti) (2004)
  • Predlog zakona o izvršnom postupku (pojedinosti) (2004)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Da li još neko o ovom amandmanu želi reč? (Ne.)
    Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača Zoran Stojković, ministar pravde, želi da da završnu reč?
    ...

    Zoran Stojković

    Želeo bih da se zahvalim poslanicima na saradnji. Mislim da nije bilo političkih istupa i želje za političkim dokazivanjem. Zaista je bila razmena jednog stručnog mišljenja. Dobar broj amandmana koji je podnet, po mišljenju predlagača, menjao bi koncepciju zakona, a pošto smatramo da je ova koncepcija dobra, jedan broj nije prihvaćen, a jedan broj je zaista prihvaćen, jer se radilo o poboljšanjima, kako u jezičkom, tako u tehničkom i u smislu preciznosti određenih normi.
    Prema tome, želim da kažem da sam prijatno iznenađen jednom željom da se pomogne da se nešto uradi da dobijemo jedan zakon koji bi trebalo da predstavlja ubrzanje.
    Hteo bih da dodam samo još jednu stvar koja se pojavila kod dobrog broja poslanika koji su podnosili amandmane. Reč je o ovim novinama u zakonu, a jedna od njih je i neposredna revizija.
    Želeo bih da kažem da nema straha od nekog precedentnog prava, jer u principu, ako se prihvata da će jedan sud presuditi, pa protumačiti pravo, to je njegov posao. Nema smetnji da onaj po žalbi protumači, pa na kraju kaže – pogrešno si ga protumačio ti dole, ja mislim ovako. Normalno da onda Vrhovni sud, kao najviši sud, u krajnjoj liniji kao najiskusniji, treba da bude sastavljen od najboljih sudija i da da konačno mišljenje u tumačenju prava i ujednačavanju, jer ako ne bi bilo toga bojim se da bi onda svaka stranka došla u situaciju da svaki sudija tumači na svoj način i da ne znamo šta je prava suština zakona.
    Prema tome, u tom smislu nema bojazni i mislim da će ovim Vrhovni sud definitivno, kada se uspostavi onaj pravi drugostepeni koji radi po žalbama, Vrhovni sud po vanrednim pravnim sredstvima, definitivno dobiti svoju ulogu da ujednači praksu u ovoj zemlji. Hvala vam još jednom.
    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
    Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
    Na osnovu člana 81. stav 1. određujem pauzu do 15,15 časova.
    (Posle pauze.)
    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo drugi deo današnjeg zasedanja.
    Molim vas da pre nastavka utvrdimo kvorum.
    Molim poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema.
    Imamo kvorum za rad.
    Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZVRŠNOM POSTUPKU (pojedinosti)
    Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
    Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Petar Jojić, Boško Ristić, Nemanja Šarović, Vjerica Radeta, Božidar Koprivica, Nataša Jovanović, Milan Stevović, Sreto Perić, Miljko Četrović, Branislav Rankić, Momir Marković, Milovan Radovanović, Milorad Mirčić, Dragoljub Stamenković, Igor Bečić, Zlatan Jovanović, Dragan Čolić, Veroljub Arsić, Branislav Blažić, Miroslav Nedeljković, Igor Mirović, Mileta Poskurica, Milan Veselinović, Ljubomir Kragović, Nenad Mitrović, Gordana Pop-Lazić, Vojislav Milajić i zajedno Petar Cvetković, Jovan Palalić i Goran Rakovac.
    Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora.
    Pošto je Narodna skupština obavila zajednički načelni pretres, u okviru koga je razmatran i Predlog zakona o izvršnom postupku, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
    Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
    Odbor za pravosuđe i upravu i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li neko želi reč? Narodni poslanik Petar Jojić. Izvolite.
    Molim da se pozove jedan od potpredsednika, ako je moguće, da pomogne u radu.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Petar Jojić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o izvršnom postupku. Ovim članom regulišu se odredbe u odnosu na sastav suda. U izvršnom postupku, prema važećem zakonu, rešenje i odluku o dozvoli izvršenja donosi sudija pojedinac. U postojećem Zakonu o izvršnom postupku predviđeno je da nezadovoljna stranka, odnosno dužnik ima pravo da izjavi prigovor. U Ustavu Republike Srbije, u članu 22. stav 2. propisano je da je svakom zagarantovano pravo na žalbu ili neko drugo pravno sredstvo.
    Kada smo radili Zakon o izvršnom postupku 2000. godine, zalagao sam se, zbog skraćenosti postupka i efikasnosti, da se pre svega obezbedi zaštita poverilaca, a da se na taj način ne štiti dužnički lobi. U Predlogu ovog zakona predviđa se rešenje koje nije zasnovano na Ustavu, nije ustavna kategorija, jer između ostalog, on predviđa poverene funkcije suđenja sudskim pomoćnicima, što smatram da je neprihvatljivo.
    Kada sam razmišljao ranije, pri donošenju prethodnog zakona o izvršnom postupku, analogno sam razmišljao, kada je Savezna skupština usvojila taj predlog 2000. godine, da se ukine pravo na žalbu, ali ostaje drugo pravno sredstvo, a to je prigovor. Zašto da se ukine žalba? Zato što je već vođen parnični postupak pred prvostepenim sudom, da je stranka nezadovoljna izjavila žalbu, da je ta žalba rešena pred drugostepenim sudom i da je ta odluka postala izvršna.
    Zbog toga bi bilo suvišno, necelishodno i nedelotvorno za poverioce da se ponove dozvoli institut žalbe. Dakle, imali bi povodom jedne iste pravne stvari dva puta da se rešava od strane drugostepenog suda. To nije delotvorno.
    Analogno tome, skrenuću vam pažnju na jednu činjenicu. Ako prvostepeni sud, u sastavu veća od tri sudije, to se u krivici zove KV veće, ako rešava o pritvoru, onda može da rešava isti sud, po predlogu za izvršenje, na prigovor da predmet ne šeta u okružni sud i da se dva puta ne izjavljuju žalbe i na taj način odugovlači i sprečava efikasnost vođenja izvršnog postupka. Zato smatram i ovaj dodatak da je potrebno da se zaključkom predvidi da se izdaje nalog službenom licu za sprovođenje pojedinih radnji i odlučuje o drugim pitanjima upravljanja postupkom.
    Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da je bilo celishodno da je ostalo postojeće rešenje. U tom slučaju, postupak izvršenja bio bi efikasniji. Međutim, sa ovim nećemo postići efikasnost. Kada je u pitanju efikasnost pravosuđa, postavljam pitanje onima koji su pripremali ovaj predlog – kako to da se u Nemačkoj parnica vodi u proseku pet meseci, a kod nas šest i po godina?
    Postavljam pitanje, šta će se desiti sada kada se uloži žalba, koliko će žalbeni postupak da traje, jer to je tako reći nova parnica, novi postupak, novo odugovlačenje. Zbog toga sam bio da taj isti prvostepeni sud koji je doneo odluku, čija je konačna za izvršenje, da on ima pravo i da odluči o prigovoru. Zato predlažem kao celishodno i delotvorno da se više ne štiti dužnički lobi, da se zaštite poverioci. Hvala.
    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Reč ima narodni poslan Zoran Krasić, a zatim narodni poslanik Nataša Jovanović.
    Istovremeno obaveštavam sve poslanike da pravovremeno znaju da po članu 81. stavu 4. će se raditi i sutra od 10,00 časova zbog obima dnevnog reda i važnosti ovih zakona za građane Srbije. Hvala.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Zoran Krasić

    Srpska radikalna stranka
    SRS je pokušala da sa nekoliko amandmana na ove prve početne članove ovog zakona izrazi koncepcijsko neslaganje povodom zakona o izvršnom postupku.
    Verovatno prvih 10 amandmana se odnose na načelno pitanje.
    Naime, obaveza može da postoji ukoliko je proistekla iz nekog ugovora i onda se kaže da je to ugovorna obaveza. Obaveza može da postoji, ukoliko je propisana zakonom i onda se kaže da je to zakonska obaveza.
    Obaveza može da postoji, ukoliko je određena sudskom presudom. Dakle, šire posmatrano to je ta takozvana osuđujuća presuda, gde se nekome propisuje obaveza u vidu neke činidbe ili nekog nečinjenja.
    Zakon o izvršnom postupku reguliše upravo izvršenje obaveza koje su utvrđene sudskim odlukama. To je slučaj kada dužnik nije dobrovoljno izvršio svoju obavezu koja je utvrđena sudskom odlukom, ali se u načelu postavlja pitanje, da li takve obaveze treba privremeno da izvršava sud, da li možda te obaveze može da izvršava neki drugi organ, obzirom da je sud kao najveći autoritet u parnici odlučio i završio posao?
    Da ne otvaram tu temu, postoje pravni sisteme gde sudske pravosnažne presude izvršavaju drugi organi koji nisu sudski organi, nisu sudovi. U našoj zemlji je opredeljenje da prinudno izvršenje sudskih presuda iz ove građanske oblasti sprovodi sud u izvršnom postupku.
    Uvek se proverava autoritet države, autoritet suda. Ako je neminovno da se jedna sudska presuda izvrši sudski, onda to više nije pitanje ranijih parničnih stranaka, poverioca i dužnika. To je samo pitanje poverioca u onom delu gde on donosi samostalnu odluku da li će da pokrene postupak ili ne. Sve ono dalje što ide je stvar izvršnog suda koji obezbeđuje autoritet i garantuje autoritet države zbog one presude koja je doneta u parničnom postupku.
    Da nije tako, onda bi se s pravom postavilo pitanje, a zašto je neko vodio parnični postupak, izdejstvovao presudu, ako ona ne može da se izvrši. Pošto država garantuje da se njene sudske odluke na njenoj teritoriji izvršavaju, zato se donosi zakon o izvršnom postupku. Iz ovog kratkog uvoda se vidi da u suštini je žalba besmislena i pravo na žalbu ne treba vezivati u ovoj situaciji kao neko garantovano pravo, dakle, da protiv svakog rešenja može da se vodi neki postupak, ali je i prigovor sredstvo kojim se pruža zaštita.
    Ako se dozvoli žalba i da o žalbi rešava viši organ, drugostepeni sud, onda u startu znamo da se tu gubi nekoliko meseci u fizičkoj dislokaciji predmeta iz jedne zgrade u drugu zgradu.
    Nema tu velike neizvesnosti, jer se kao dužnik javlja lice koje zna, ono je izgubilo parnicu, ono je već sudskom presudom koja je doneta, verovatno šest meseci pre nego što su se stekli uslovi da se pokrene izvršni postupak, zna da je obavezno.
    Nema tu narušavanja nikakvog prava, ako se kaže da u izvršnom postupku postoji mogućnost da se samo podnese prigovor.
    Dakle, da se prigovor locira samo na one stvari koje se tiču izvršnog postupka, a to su predmet, sredstvo i način izvršenja. To je problem ovog zakona, jer omogućava beskonačno odugovlačenje izvršnog postupka i samim tim dovodi u pitanje zašto je neko vodio parnični postupak.
    ...
    Pokret obnove Kraljevine Srbije

    Vojislav Mihailović

    Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Nataša Jovanović

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, 2000. godine kada je predlagač ovog amandmana gospodin Petar Jojić bio savezni ministar pravde, on je sa grupom eksperata uradio Zakon o izvršnom postupku i zaista, ta rešenja su tada data u tom predlogu zakona. Ako je, počev od ovog amandmana koji je predložio danas za izmenu predloženog zakona od strane ministra Stojkovića i ove aktuelne Vlade, gospodin Jojić želeo da sledi taj put i da rešenjem iz tog savršenog Zakona o izvršnom postupku koji su uradili eksperti na čelu sa njim kao ministrom iz reda SRS, mi zadržimo, jer bi samim tim stvorili mogućnost da se na mnogo bolji način ta oblast uredi.
    Zbog toga je on tražio da se u članu 4. Predloga zakona izvršni postupak u prvom stepenu vodi i odluke donosi sudija pojedinac, a o prigovoru odlučuje veće trojica sudija istog suda. Takođe u drugom stavu Odluke u postupku izvršenja i obezbeđenja, sud donosi u obliku rešenja ili zaključka, i u trećem stavu zaključkom se izdaje nalog službenom licu za sprovođenje pojedinih radnji i odlučuje o drugim pitanjima upravljanja postupkom.
    Ovaj amandman je samo početak onoga što je intencija srpskih radikala, da se zadrži to rešenje iz zakona, odnosno iz celokupne oblasti izvršnog postupka koji je tada uradio kao ministar gospodin Jojić i vi ćete videti kako bude tekla rasprava o amandmanima, od strane poslanika SRS da su to mnogo bolja rešenja, nego ova koja su predložena.
    Kada smo već kod izvršenja, dame i gospodo narodni poslanici, meni je zaista izuzetno zadovoljstvo i čast da vam saopštim da je vaša koleginica i potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije gospođa Gordana Pop-Lazić, pre pet minuta postala predsednik opštine Zemun, time je došlo do smene vlasti i od danas, a ja joj čestitam na tom izboru, verujem i svi vi, ne samo poslanici SRS. Ta opština kao jedna od najvećih beogradskih opština, ponovo će imati ugled i sjaj i imala je u periodu od 1996. do 2000. godine. Hvala.
    ...
    Pokret obnove Kraljevine Srbije

    Vojislav Mihailović

    Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Boško Ristić.