Amandman koji je podneo narodni poslanik Momir Marković ispred poslaničke grupe SRS je apsolutno prihvatljiv, jer je on delotvoran i oslanja se na prethodne amandmane, pa je potrebno da se ovaj amandman usvoji i ostajemo kod tog predloga i predlažemo Narodnoj skupštini da usvoji ovaj amandman, jer se time ubrzava postupak izvršenja, a neće propustiti odugovlačenje postupka i neće se dozvoliti da dužnici manipulišu i na taj način izbegavaju i odugovlače izvršenje.

Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Odbor za pravosuđe i upravu i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandmana, a zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici,  za ovom govornicom se mnogo puta čulo mišljenje poslanika SRS da smo, što se tiče pravnih lekova u postupku izvršenja i obezbeđenja protiv žalbe, a za prigovor ističem određene opravdane razloge.
Amandman koji sam podneo u ime poslaničke grupe SRS na član 17. Predloga zakona, dakle, kaže se, izuzetno iz razloga predviđenih u članu 15. tačka 8) ovog zakona izvršni dužnik može izjaviti žalbu protiv rešenja o izvršenju i po isteku roka za žalbu, dakle, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno.
Amandman na odredbe člana 17. Predloga zakona glasi da se član 17. briše, a zbog čega? Već sam naveo da smo mi u SRS protiv postojanja pravnog leka, žalbe u izvršnom postupku.
U ovom slučaju i konkretno što je vezano za amandman na član 17. Predloga zakona, zato što se dozvoljava izjavljivanje žalbe i posle isteka roka iz člana 12. stav 4. Predloga zakona, jer odredbama ovog člana predviđeno je da su žalbe i prigovor mogući u izjavljivanju u roku od tri dana od dana dostavljanja rešenja.
Međutim, razlozi za žalbu predviđeni u članu 15. su taksativno nabrojani, između ostalih u tački 8. člana 15. Predloga zakona, predviđeno je da ako je potraživanje prestalo na osnovu činjenice koja je nastupila posle izvršnosti odluke ili pre toga i između ostalog u slučaju postojanja poravnanja.
Sada je to diskutabilno po odredbama kako u članu 15. Predloga zakona, tako i u načelu o postojanju žalbe kao instituta, odnosno pravnog leka u izvršnom postupku, gde smo bili u SRS za prigovor protiv rešenja o izvršenju donetog na osnovu verodostojne isprave i protiv rešenja o izvršenju donetog u skraćenom postupku, jer to obezbeđuje dovoljno pravne sigurnosti i zaštitu interesa učesnika u izvršnom postupku.
Sudu se dostavlja poravnanje između učesnika u postupku, odnosno izvršnog poverioca i izvršnog dužnika. Poravnanje, pogotovo ako je upravno poravnanje, ono se može dostaviti i po službenoj dužnosti, tako da je suvišno ulaganje žalbe kao pravnog leka. Kada je u pitanju ispunjenje odredbe člana 15. tačke 8. ovog Predloga zakona, mogu se utvrditi i ostale činjenice, a bez podnošenja žalbe od strane učesnika postupka.
Nema potrebe izjavljivanja pravnog leka. Ovim se pre zaštićuje dužnik u postupku, što je suprotno potrebama ostvarivanja efikasnijeg sudstva i eventualne namere predlagača, koja se ističe u obrazloženju Predloga ovog zakona. Na ovaj način postupak izvršenja ne postaje efikasniji, naprotiv dužniku u sudskom postupku izvršenja omogućava se razvlačenje tog postupka u nedogled. Uostalom, samo izjavljivanje žalbe, odnosno pravo učesnika spora na žalbu je problematična i nepotrebna. Time se stvaraju uslovi za vođenje nove parnice, odnosno novog postupka.
Postojanjem i ostvarivanjem prava na žalbu, odnosno ulaganja pravnog leka, učesnik u postupku može ostvariti svoju nameru odugovlačenja spora, a namera će biti u svakom slučaju na strani izvršnog dužnika, kako bi sprečio izvršenje rešenja suda. Dame i gospodo narodni poslanici, na kraju, rešenje iz člana 12. ovog Predloga zakona u svakom slučaju narušava pravnu sigurnost.

Da li još neko želi reč? (Ne.)       
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Boško Ristić.
Odbor za pravosuđe i upravu i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Narodni poslanik Slobodan Pajović.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj kolega Boško Ristić podneo je amandman na član 18. Predloga zakona o izvršnom postupku, koji reguliše pitanje odgovora na žalbu. Naime, predviđeno je ovim članom da izvršni poverilac može u roku od tri dana dati odgovor na žalbu, a da po prijemu odgovora na žalbu, isteku roka za odgovor na žalbu prvostepeni sud može ako to oceni za potrebnim zakazati ročište za raspravljanje o žalbi.
Ovim amandmanom predviđeno je da se stav 3. briše i da ne postoji mogućnost suda da raspravlja o žalbi. Smatram da se na ovaj način nepotrebno izvršni postupak odugovlači, prvostepeni sud je u mogućnosti da reši ako ima uslove po prigovoru, ako nema može dostaviti po žalbi, ako nema može žalbu dostaviti drugostepenom sudu. Dakle, ovo je samo jedan od načina odugovlačenja postupka i potpuno je nepotreban ovaj član.

Da li još neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, sada tek dolazimo u situaciju da su odredbe ovog zakona u nekim delovima protivurečne sa drugim odredbama zakona. Primetićete sada samo ako pogledate odredbe člana 18., koji u drugom stavu propisuju, što je rekao prethodni govornik kolega, po prijemu odgovora na žalbu ili po isteku roka za odgovor prvostepeni sud ako to oceni potrebnim zakazaće ročište za raspravljanje o žalbi.
Šta sad? Kako to sad može prvostepeni sud da rešava pitanje žalbe? Kod koga ovo može? Možda kod neke nevladine organizacije ili kod Mauricija Masarija, koji je bio protagonista za ovo. Šta će sudije sada da kažu, koji budu odlučivali o ovom predmetu o ovakvim slučajevima?
Tamo govorite u predlogu treba dozvoliti žalbu i drugostepenost i ako je takva preporuka Saveta Evrope pod oznakom R 95/5, koja govori o uvažavanju određenih odredaba kada je u pitanju rešavanje žalbi, u drugom stepenu, dame i gospodo, kako sada dati ovlašćenje prvostepenom sudu. Ovamo isključujemo, a ovamo mu dajemo pravo da sada on odlučuje o žalbi. To nema pravnu logiku. Nema pravne logike da se ovaj stav u ovom delu uopšte može raspravljati i da ovo ostane u Predlogu zakona.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Odbor za pravosuđe i upravu i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo, mene raduje što je 90% odredaba ovog zakona prepisano iz onog zakona koji je važeći što se tiče krivičnog postupka. Međutim, smatram da je potrebno u konkretnom slučaju zadržati postojeće rešenje, jer je to efikasnije i delotvornije i zbog toga ukratko samo dve rečenice, da je ovaj amandman pravno moguć, kako kaže Zakonodavni odbor, a s druge strane rešenje u postojećem zakonu je apsolutno delotvorno u odnosu na efikasnost postupka i ostvarivanje prava građana pred sudom.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Boško Ristić.
Odbor za pravosuđe i upravu i predstavnik predlagača nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Pajović.