Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 366. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici, kao što ste već čuli reč je o članu 366. o odgovoru na žalbu. Predlagač je tražio da drugostepeni organ, odnosno drugostepeni sud, neblagovremeno podnet odgovor ne razmatra. Stav SRS je da to nije dobro, imajući u vidu koliko traje odluka ili donošenje odluke o prvostepenoj presudi kod drugostepenog suda.
Smatramo da je to loše i sa one druge strane, da ta strana koja treba da odgovori možda nije mogla da spremi adekvatan dokazni materijal u nekom zakonskom roku i da ga podnese drugostepenom sudu. I taj drugostepeni sud, ako nema mogućnost da jedan takav odgovor razmatra, nije mu ta mogućnost ostavljena. Dovodi se u pitanje kakvu će presudu da donese, hoće li da je potvrdi u prvostepenom postupku, da je poništi ili da je preinači. Ako je težina dokaznog materijala u tom odgovoru velika, a drugostepeni sud ne može da je razmatra, onda će ta strana da traži reviziju postupka kod Vrhovnog suda i onda sve iz početka.
Znači, treba ostaviti drugostepenom sudu da razmatra svu dokumentaciju koja do njega stigne, ipak, uz jednu otežavajuću okolnost da ne blagovremeno izjavljen odgovor ne mora da razmatra. Ali mu ipak treba dati tu mogućnost da bi ta presuda bila doneta na osnovu činjeničnog stanja i dokaza a ne samo puke forme u vezi rokova za podnošenje žalbi i odgovora.

Hvala vama.
Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? Izvolite, reč ima narodni poslanik Milan Marković.

Ovaj amandman praktično ide u istom pravcu kao i naš amandman. I jedan i drugi amandman jesu dobri i ... prihvatićete?  Znači, ovaj amandman gospodina Arsića je na istoj liniji kao i naš amandman.
U principu bilo bi dobro da se jedan od ova dva amandmana prihvati, zbog toga što ne vidim čemu takvo disciplinovanje stranaka koje ovog puta baš ne ide nikom na korist, a malopre smo razgovarali o nekim drugim oblicima discipline ili ne discipline, pa smo dozvolili da neko može da se poigrava s tim da li hoće ili neće da prizna tužbeni zahtev, odnosno da ga prizna pa ga ne prizna itd.
U ovom slučaju zaista bih molio za razumevanje, prosto da prihvatite jedan od ova dva amandmana zbog toga što ne može da škodi to što bi ga prihvatili. Hvala.

Hvala vama.
Na član 369. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Marković, Leila Ruždić-Trifunović i Boško Ristić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? Izvolite, reč ima narodni poslanik Slobodan Pajović.

Dame i gospodo narodni poslanici mi smo predvideli da se umesto člana 369. stav 2. unese nov stav, ali sada sam primetio da bi bilo bolje da smo predvideli još jednim amandmanom i mogućnost da se briše stav 2. ovog člana, ako već predlagač ne bude želeo da prihvati naš predlog.
Naime, stavom 2. ovog člana predviđeno je da drugostepeni sud u žalbenom postupku može otvoriti raspravu ako nađe da je zbog pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja neophodno izvesti ponovo dokaze koji su ranije izvedeni. Ovaj stav je postojao i u ranijim zakonima, bar 30 godina postoji, i znamo da u praksi nikada drugostepeni sud nije iskoristio ovo pravo jer nije želeo da otvara raspravu.
Na Odboru za pravosuđe svi su se složili, a mislim i ministar, da nije poznat slučaj da je sud iskoristio ovaj stav pa je zaista nepotrebno da se koristi neka odredba zakona koja se evidentno ne primenjuje.
Poslanička grupa DS-a je zbog toga predložila da se umesto ovog stava koji nikada nije primenjen unese novi stav gde će u sporovima u kojima postoje uslovi za izjavljivanje revizije, samo dakle u najsloženijim predmetima postojati mogućnost da punomoćnici, zakonski zastupnici prisustvuju sednici veća drugostepenog suda.
To je nešto slično kao u krivičnom postupku, ali to bi dosta doprinelo ozbiljnosti drugostepenog suda pri donošenju drugostepenih odluka i to onih najsloženijih, jer bi punomoćnici i stranke mogli da prisustvuju onome što iznosi sudija izvestilac i da kratko to komentarišu.
Mislim da bi ovo rešenje bilo dobro. Hvala.

Hvala vama.
Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? Izvolite, reč ima narodni poslanik Boško Ristić.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo ovim amandmanom predložili u suštini obavezu drugostepenog suda da pozove stranku, odnosno njenog punomoćnika ili zakonskog zastupnika na sednicu drugostepenog veća gde se odlučuje po žalbi u slučaju da je stranka u žalbi ili u odgovoru na žalbu to zahtevala.
Osnovni uslovi da se stvori obaveza suda da pozove stranku je da se radi o sporovima u kojima je moguće izjaviti reviziju. Prema ovom predlogu zakona reviziju je moguće izjaviti ako je ispunjen cenzus vrednosti spora od 500.000 dinara ili ukoliko se radi o zahtevima iz oblasti stanovanja, radnih odnosa, odnosa vezanih za obavezno izdržavanje, odnosno za porodične odnose, bez obzira na vrednost spora.
Dakle, radi se ili o velikim imovinsko-pravnim zahtevima ili se radi o posebnoj vrsti sporova koji su veoma značajni i za stranke ali i za državu.
Zašto smo predložili da se pozivaju stranke na drugostepeni sud? Zato da bi se ostvarila transparentnost i javnost u zasedanju u drugostepenom postupku, ali isto tako i da se ostvari najznačajnije načelo parničnog postupka a to je raspravno načelo, da stranke mogu neposredno pred sudom da dodatno iznesu neku činjenicu ili svoj stav u vezi sa činjenicom, odnosno da daju dodatno tumačenje prava na kome će drugostepeni sud zasnovati i svoju odluku.
Ovo je u smislu potpune demokratičnosti postupka u kome učestvuju građani, koji dođu u situaciju da sudovi rešavaju njihove međusobne sporove. Hvala.

Hvala vama.
Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? Izvolite, reč ima narodni poslanik Marko Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici, glavom XXVII uređuje se materija redovnih pravnih lekova. Kada bi pitali građane, a G17 plus ih pita - šta bi im bilo najznačajnije u ovom postupku što treba da se uradi, oni bi rekli - skratite sve moguće rokove.
Mi u ovom postupku nemamo nikakav rok u kome drugostepeni sud treba da odluči po žalbi građana povodom presude prvostepenog suda. Alfa i omega svega toga jeste da bude rok.
Moram da vam kažem da u Zakonu o radu ima jedan rok od šest meseci da se reši radni spor, od podnošenja tužbe do pravosnažnosti. Koliko znam kao advokat taj rok do sada nije ispoštovan ni u jednom slučaju.
Mislim da taj rok moramo kontrolisati a da ovim zakonom moramo propisati rokove u kojima je drugostepeni sud dužan da postupi i donese presudu povodom žalbe. Dakle, to bi mogao biti jedan rok koji bi se protezao od prijema predmeta kod suda do donošenja odluke, a koji ne bi mogao biti duži od 90 dana.
Mislim da bi najveća tekovina ovog zakona bilo upravo to da učinimo nešto za građane, a to je da skratimo rokove u kojima sudovi nešto rade. Sudovi jesu nezavisni u suđenju, ali nisu nezavisni od rada. Prema tome, propišimo rokove. Mislim da će građani time biti veoma zadovoljni.