Zahvaljujem predsedniku što mi je omogućio pristup instituciji.
Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, poštovani ministre, ja se obraćam ministru replikom, pošto me je ministar podučio da neće doći do presude zbog propuštanja, ukoliko tužba ima nejasan ili nerazumljiv zahtev.
Međutim, u glavi koja se odnosi na podneske u članu 100. kaže da, podnesak ako sadrži izjavu, ta izjava, ukoliko sadrži zahtev, stranka je dužna da u podnesku navede činjenice na kojima zasniva zahtev, kao i dokaze kada je to potrebno.
Dakle, tužba gde postoji zahtev i činjenice i dokazi koji su predloženi, ne može se odbaciti kao neuredna. Odluka o zahtevu je meritorno pitanje. Meritorno se odlučuje samo presudom, i ne može se o sadržini zahteva odlučivati u prethodnom ispitivanju podneska u smislu njegove urednosti.

Dakle, podsećam poslanike koji su mislili da se jave po amandmanu da su ovo bile replike, pošto nismo završili, onda gospodin Vučković, pa gospodin Pajović. Da podsetim, reč je još uvek o amandmanu na član 338.

Ja ću vrlo kratko da podržim ovo što je rekao gospodin Krasić. Molim vas, sada kako idemo sve dublje i dublje u ovaj zakon, sve više vidimo kako ne možemo da ga popravimo amandmanima i neke stvari smo sada tek videli da treba popraviti, jer su u međusobnoj koliziji.
Hoću da kažem, da i ako ima smisla ovo što je rečno, a nema ni u jednom amandmanu, osim da se ovaj član briše, a to je činjenica da je potrebno i da ima u nekim zakonodavstvima odredba po kojoj je u tužbi već navedeno da tužilac traži eventualnu presudu zbog propuštanja. Tu ima smisla i sa moralne tačke gledišta, jer ako se utvrđuje u pojedinim postupcima, tužiocu je važno da temeljno utvrdi svoje pravo. Neću da utvrdim pravo svojine na kuću na osnovu presude zbog propuštanja.
Neću da utvrdim nekome očinstvo na osnovu presude zbog propuštanja, hoću da se to utvrdi u meritornom postupku, u dokazivanju itd. To ima pravo tužilac da traži. Ako je stvar nevažna za njega, ako nema taj momenat, on može da kaže - molim vas, ja želim presudu zbog propuštanja, ali možda je važno da se utvrdi njegovo pravo i on ima interes da se tako utvrdi. Ne može zbog toga da sud sam odlučuje kako će utvrditi, jer nema isto to ni dejstvo. On ima formalno dejstvo, ali nema isto pravno dejstvo.
Ovde je sve urađeno na ovom zakonu da se olakša nešto sudu, da se optereti tuženi, a ništa da se prava građana što bolje i što jače zaštite. To je najmanji napor u tom smislu.

Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica.

Poštovani narodni poslanici, ja podržavam ovaj predlog uvaženog kolege Jovanovića, koji je predložio brisanje ovog člana, jer je zaista ovaj član nejasan, neprecizan i konfuzan.
Izgleda da je predlagač ovim zakonom, a posebno ovim članom hteo da ubrza donošenje presuda, koje će biti loše, a često nezakonite i ako je to mislio, onda je ovaj zakon dobar. Ako je mislio nešto drugo, da presuda treba da bude zakonita i dobra, onda ovaj zakon nije dobar i ovaj član nije dobar.
Uskraćena je ovim zakonom, ja bih rekao izmenama i dopunama, jer sve niste menjali, osnovno načelo procedure, ono je materijalno, utvrđivanje materijalne istine. Zatim u velikoj meri uskratili ste istražno načelo suda, iako parničnog, a sada ovim članom uskraćujete potpuno načelo koje je osnovni princip naše procesno-pravne procedure, bez kojeg je nezamislivo suđenje.
Pre svega, postoji pravna maksima, audiatur et altera pars (neka se sasluša i druga strana), princip saslušanja i druge strane. Kako ćete vi doneti presudu, ako niste saslušali drugu stranu. Hteli vi da priznate ili ne, svaki podnesak, svaki odgovor iako ne sadrži formalno-pravne, odnosno ako ne sadrži određene nedostatke, on je odgovor na tužbu, ali vi u stvari onemogućavate parničnoj stranci da se izjašnjava, da dođe da stvarno raspravi u sudu. Praktično, ovim se gaze tri osnovna načela građansko-procesne procedure. Zato mislim zaista dobronamerno, gospodine ministre, makar ovaj član brišite.

Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 342. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Vučković, Slobodan Pajović i Miodrag Đidić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Slobodan Vučković.

Gospodo narodni poslanici, malopre smo govorili o načelnom utisku, a to je da se sve čini da se sudu olakša, državi olakša, a ne pravima građana.
Međutim, ovde ima jedan slučaj gde se moglo sudu olakšati, a nije. Mi smo smatrali da uopšte obrazloženje presude nije celishodno da bude onako kao što je bilo do sada, jer kao što znate i svi oni koji imaju malo veze sa civilnim pravom, kod nas su obrazloženja presuda ogromna, a sadrže vrlo malo bitnih činjenica, kojima se obrazlaže presuda.
Mi smo ovde zato svesni da se to neće prihvatiti, da u presudama ne bude obrazloženja, jer bi tako bio i drugostepeni sud nateran da čita bolje, čita predmet, da bude samo izreka bez obrazloženja, kao što ima, to bi bio stvarno jedan veliki napredak i pomoć sudu.
Ovim amandmanom smo predložili da se u stavu 4. brišu reči kada kažu "u obrazloženju sud će izložiti zahteve stranaka i njihove navode o činjenicama na kojima se ti zahtevi zasnivaju", a dalje idu reči "dokaze, kao i propise na kojima je sud zasnovao presudu".
Zaista, nema nikakvog smisla da u obrazloženju presude stoje navodi stranaka o činjenicama na kojima se njihov zahtev zasniva. Dovoljno je da se navede zahtev stranke, da se navedu dokazi i sve ostalo što je predviđeno, ali navodi stranaka šta oni misle o pojedinim činjenicama, to sadrže naše presude velikim delom, a stranke kao što znate o svojim pravima navode najraznoraznije činjenice i nema smisla da se to u obrazloženju presude navodi.

Da li ima još neko po ovom amandmanu? Izvolite. Narodni poslanik Boško Ristić.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, poštovani ministre, smatram da je predloženi amandman celishodan, jer će rasteretiti sud pisanja dugih i nepotrebnih navoda stranaka, koje su dale tokom spora, jer se presuda inače zasniva na činjenicama i dokazima uz odgovarajuću primenu prava.
Vrlo često, kada dobijete presudu o minornim zahtevima imate preobimna obrazloženja koja samo znače puko prepisivanje izjava sa zapisnika ili iz podnesaka. Sve su to stranke već dobile kroz međusobne podneske ili imaju uvid u zapisnik, tako da je nepotrebno da se stranke upoznaju sa onim što su već same izjavljivale. Smatram da je možda bilo bolje rešenje čak i da se presude prvostepenih sudova donose bez obrazloženja, a da samo na zahtev stranaka sud ima obavezu da to obrazloženje izradi.

Da li ima još neko po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 360. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Izvolite, narodni poslanik Zoran Antić.