Šteta što nema ministra, ali ovo je stvarno važna tema. Ako smo u prethodna dva člana imali presude na osnovu priznanja i na osnovu odricanja, koje su za osnovu imale izjavu stranaka koje učestvuju u nekom postupku, kod ovog trećeg instituta tzv. posebne presude, nije to ona opšta presuda, to je presuda zbog propuštanja, koja se zasniva na čitavom sistemu prezumpcija. Problem zakonskih pretpostavki se zasniva na tome što, ako vam je polazište pogrešno, onda čitav sistem prezumpcija može da dovede do minusa ili plusa, kao nečega što je sasvim izvesno da postoji. To ne sme u zakonu da postoji.
Da bih ukazao na to koliko su ovi eksperti, koji su prepisivali, pogrešili, pročitaću kako glasi taj član zakona te strane države. On kaže – presuda zbog propuštanja: "Kad tuženi, kome je uredno dostavljena tužba u kojoj je tužilac predložio donošenje presude zbog propuštanja ...", što znači da je tužilac u tužbi predložio da se donese takva presuda, "... ne dostavi pismeni odgovor na tužbu u zakonskom roku, sud će doneti presudu kojom se usvaja tužbeni zahtev, osim ako je tužbeni zahtev očigledno neosnovan''. ''Tužbeni zahtev je očigledno neosnovan", pa su navedeni razlozi i kaže se: "presuda zbog propuštanja neće se doneti o zahtevima i delovima zahteva kojima stranke ne mogu raspolagati".
Sledeći član: "Protiv presude zbog propuštanja nije dozvoljena žalba, ali tuženi može podneti predlog za povraćaj u pređašnje stanje, u skladu sa odredbama ovog zakona".
Namerno nisam naveo razloge i uslove koji treba da budu ispunjeni za donošenje ove presude, kako je to navedeno u zakonu ove inostrane države, ali pročitajte šta piše kod nas u članu 338. Piše: "Ako tuženi ne podnese odgovor na tužbu u određenom roku, sud donosi presudu kojom se usvaja tužbeni zahtev, ako su ispunjeni sledeći uslovi", pa navodi. Znači, nema da je tužilac predložio takvu mogućnost.
Pogledajte šta piše u trećem stavu: "Ako iz činjeničnih navoda u tužbi ne proizilazi osnovanost tužbenog zahteva, sud će zakazati pripremno ročište, a ako tužba na ročištu nije preinačena, sud će doneti presudu kojom se tužbeni zahtev odbija". Molim vas, presuda kojom se tužbeni zahtev odbija, u istom članu gde se govori o presudi zbog propuštanja. To je konfuzija, to je nemoguće, to ne sme da stoji u zakonu.
Da je to izvučeno kao poseban član – neće se doneti presuda zbog propuštanja, pa će se doneti presuda kojom se odbija tužbeni zahtev itd. to je druga situacija.
Mi i dalje imamo sudije koji pišu naziv presude. Mi smo sada izbacili iz zakona presudu zbog izostanka. Praktično, ona je izbačena, a ovo je novi institut koji je došao, ali je pogrešan institut. Čitajte dalje, od četvrtog stava na ovamo, gde piše: "Donošenje presude zbog propuštanja odložiće se ako je potrebno da se ..." itd. Gde je tu efikasnost? Presuda zbog izostanka je bila efikasnije sredstvo.
Svi ćete da se složite sa tim. Ovde je neuspeli pokušaj da se odgovor na tužbu podigne na nivo obaveznog podneska, da mu se da obavezna formalna snaga, pa se iz toga izvlači sistem prezumpcija i jedna od tih prezumpcija je odredba člana 338, koja je u jednoj polovini nešto, a u drugoj polovini nešto potpuno dijametralno suprotno, drugačije.
To ne može da bude u zakonu, tako ne sme da stoji. Znači, ako predlagač zakona smatra da mu je potreban institut zbog propuštanja, onda neka prepiše ono što je prepisivao, ali neka ga prepiše tamo kako je napisano. Ako smatra da treba da ostane presuda zbog izostanka, neka navede presudu zbog izostanka, ali ako pravi ovakav miks, ja vam tvrdim da nijedan sudija neće da shvati šta je hteo zakonodavac ovim članom da uradi. Nema efikasnosti, ima samo konfuzije.
Mi ovim amandmanom gde tražimo brisanje, u stvari tražimo, skrećemo pažnju predlagaču da nešto nije u redu sa ovim članom i neka ga preformuliše na drugačiji način, ali ne ovako.
