Hvala vama.
Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? Izvolite, reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, tačno je da moraju postojati rokovi i da se suđenja moraju ubrzati, ali ono što poslanička grupa SRS svakako ne želi, a nadam se ni ostale poslaničke grupe u ovom parlamentu, je to da brzina i efikasnost idu na uštrb istine.
Ono što je najbitnije u jednom postupku je da odluka koja bude doneta bude doneta na osnovu pravilno utvrđenog činjeničnog stanja, da bude pravilno primenjeno materijalno pravo i amandman koji je podnela poslanička grupa SRS, odnosno narodni poslanik Veroljub Arsić, upravo ide ka tom cilju, jer mi tražimo da, u koliko odgovor na žalbu bude dostavljen nakon proteka roka ali pre nego što je drugostepeni sud, odnosno okružni sud odlučivao po toj žalbi, da taj odgovor na žalbu bude dostavljen drugostepenom sudu koji neće morati, ali će svakako imati mogućnost, da i navode iz odgovora na žalbu uzme u obzir, i na taj način donese kvalitetniju presudu, i da se skrati postupak koji bi mogao dalje da ide na reviziju i na druge vanredne pravne lekove.
Zbog toga predlažem da se amandman na član 366. gospodina Veroljuba Arsića usvoji.

Da li još neko želi reč o amandmanu 369? (Ne.)
Na član 372. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Vučković, Slobodan Pajović i Miodrag Đidić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 378. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Blažić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS amandman na član 378. Predloga zakona o parničnom postupku podneo je gospodin Branislav Blažić. Ovim amandmanom traženo je da se u članu 378. nakon prvog stava doda i drugi stav, koji glasi: "Ako drugostepeni sud ponovo ukine prvostepenu presudu donetu u ponovnom prvostepenom postupku, onda naređuje da se nova glavna rasprava održi pred drugim većem ili sudijom".

Smisao ovog amandmana je da, kada se po nekoliko puta, što je veoma čest slučaj u praksi, ukida odluka prvostepenog suda koju donosi isto veće, odnosno sudija pojedinac, da se ustanovi obaveza da se taj predmet dodeli u rad drugom sudiji pojedincu, odnosno drugom veću.

Dosadašnja praksa je pokazala da se na ovaj način dosta odugovlači u rešavanju sporova i neophodno je da, ukoliko jedanput date sudiji šansu da reši određeni spor i ako on to ne uspe, znači kada presuda bude ukinuta odlukom drugostepenog suda, u toj odluci o ukidanju se, pored ostalog, navodi zašto je ukinuta, koji su to novi dokazi koje treba pribaviti, koji su to materijalni propisi koje treba uzeti u obzir i uopšte drugostepeni sud upućuje prvostepeni sud, odnosno sudiju pojedinca u kom pravcu treba da vodi postupak, kako bi ponovna odluka u tom predmetu bila dobra i kako bi mogla da prođe proveru pred drugostepenim organom.

Ukoliko drugostepeni sud ponovo donese istu odluku, onda je neophodno da se takav predmet jednostavno izuzme iz rada tog sudije i da se dodeli nekom drugom, jer je očigledno da na taj način može doći do mnogobrojnih zloupotreba. Imali smo primer koji je vezan za opštinu Zemun i za zgradu Magistrata koju je DOS-ov režim pokušavao da oduzme SRS, da je sudija tri puta donosio istovetnu odluku, iako je okružni sud uporno ukidao tu odluku.

U takvim slučajevima očigledno je da se radi o zloupotrebi koja može, ukoliko se ne prihvati amandman SRS, da traje praktično u nedogled, jer je po sadašnjem važećem zakonodavstvu moguće da isti sudija i deset puta donosi nepravilnu odluku, da mu okružni sud tu odluku ukida, da mu se ponovo vraća predmet u rad, iako je već više puta dokazao da je očigledno da nije sposoban da u tom konkretnom predmetu, iz ovih ili onih razloga, donese odgovarajuću odluku.

Nadam se da će ovo biti jedan od amandmana koji će ministarstvo prihvatiti, odnosno ministar pravde gospodin Stojković. Trenutno nije tu, ali ukoliko ga ne prihvati nadam se da će poslaničke grupe imati toliko svesti o važnosti ovog amandmana i da će u danu za glasanje, zarad dobrobiti svih naših građana, glasati za amandman gospodina Blažića.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako hoćemo efikasnost rešavanja sporova u parničnom postupku, onda je ovaj amandman sasvim prihvatljiv i on je sasvim realan i ne bi trebalo uopšte razmišljati o tome - treba ga prihvatiti bez ikakvih primedbi.
U praksi se dešava da imamo veliki broj predmeta koji se ukidaju od strane viših sudova, a pre svega okružnih sudova. U tim slučajevima presudu treba ukinuti i kada se presuda ukine treba dodeliti, naložiti u drugostepenoj odluci od strane drugostepenog suda, da se presuda ukida i predmet vraća istom sudu, ali drugom veću. Zašto?
Kada bi se izvršila analiza i dostavila narodnim poslanicima uverili bi se u to da imamo dobre sudije i dobra veća, da rešavaju pravilno sporove i da imaju jedan broj takvih sudija kojima se u manjem broju ili retko dešava da se ukidaju presude. Imamo takva veća i takve predsednike veća i sudije kojima se uglavnom 80 posto presuda ukida. Šta raditi u tom slučaju? U tom slučaju treba presudu ukinuti i predmet vratiti prvostepenom sudu, ali drugom veću.
Ovaj amandman je sasvim prihvatljiv, u praksi delotvoran i zato ga treba prihvatiti. Poboljšaće tekst zakona, a neradnicima mesta u pravosuđu ne bi trebalo da bude.

Reč ima narodni poslanik Marko Krstin.

Uvažavajući sve razloge koji stoje da bi to bilo dobro, upozoriću na čl. 369. st. 3. gde drugostepeni sud, kada treba da ukida ponovo rešava sam. Mi smo to na taj način prevazišli, ali mislim da samo zbog ovoga ne bi trebalo usvojiti amandman. Inače, razlog je zaista opravdan. Već smo uredili tu situaciju, ako treba da se poništava ponovo, sam drugostepeni sud otvara raspravu i rešava predmet.

Niko vas nije pomenuo. Narodni poslanik Marko Krstin je govorio o Branislavu Blažiću i intenciji koja postoji u njegovom amandmanu. Vi niste Branislav Blažić. Ako ćete po Poslovniku recite mi. Izvolite, po Poslovniku.

Povređen je član 100, gospodine Markoviću, zato što niste pažljivo pratili raspravu. Da jeste, nesporno je da ja nisam Branislav Blažić, ali je isto tako nesporno da sam ja obrazložio u ime gospodina Branislava Blažića ovaj amandman. Onda je izašao gospodin Krstin i pogrešno protumačio to moje izlaganje.
Ja sam zbog toga tražio repliku. Gospodin se slaže, tako da ne vidim šta je sporno.
Radi se o tome da kada drugostepeni sud ukida tu odluku ima obavezu da otvori raspravu u drugom stepenu, ali samo ukoliko se pobijana presuda zasniva na pogrešnom i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju, ili su u postupku pred prvostepenim sudom učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka.
Ukoliko je došlo do pogrešne primene materijalnog prava, onda drugostepeni sud, vi kažete preinačiće, neće preinačiti i vrlo dobro znamo da okružni sudovi preinačuju jednu od 50 presuda. U svim ostalim slučajevima to se vraća prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Jednostavno na ovaj način se ta mogućnost zloupotrebe ukida. Nemamo ništa protiv, ali onda se mora propisati isto tako obaveza drugostepenog suda da, u slučaju pogrešne primene materijalnog prava, uvek preinači pobijanu prvostepenu odluku.