Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo uvaženi poslanici, meni je zaista drago što ponovo imam priliku i zapravo mi čini čast da mogu ponovo da vam zahvalim na kraju ova dva dana rasprave, pre svega na tome što svi zajedno posvećujemo značajno vreme zdravstvenim zakonima.
Ministru zdravlja i Ministarstvu zdravlja može samo da imponuje posvećenost poslanika ovim problemima. To je danas bilo vidno, isto kao prvog dana rasprave. To se vidi u mnogim primerima iz života koji su danas navođeni. Tu, doduše, ima i puno nerazumevanja.
Kada se radi o konkretnim primerima, mogli bismo posle svih ovih godina klizanja naniže našeg društva, iz razloga koji su narodnim poslanicima sigurno mnogo jasniji nego građanima Srbije, ali sam uveren da je i građanima Srbije dovoljno jasno zašto smo ovde gde jesmo, zašto nismo na nekom drugom mestu, na lestvici koja meri kvalitet našeg svakodnevnog života.
Dakle, što se tiče primera iz našeg života, možemo biti konkretni. Ovde je pominjana Mačva i Loznica i iskoristiću priliku samo da kažem da u Loznici prvi put u istoriji Mačve postoji hitna pomoć koja ima svoj broj koji građanin pozove telefonom, postoji dispečerska mreža i vozila, i ekipe su u međusobnoj koordinaciji.
Takođe je pomenuto u jednoj diskusiji da izuzev krečenja, farbanja i opreme nije urađeno mnogo. To možda izgleda malo, ali svaki građanin Srbije vrlo dobro zna kako izgleda kada ode kod svog lekara u dom zdravlja ili bolnicu, pa vidi da otpada malter sa plafona i da prostorije nisu krečene godinama; ili da, recimo, sredinom osamdesetih godina u najvećoj ustanovi koja se bavi porođajima trudnica u toaletima nema prozora, pa se voda zamrzne u januaru i februaru.
Svakako da je izazov i težak zadatak okrečiti, ofarbati i kupiti nedostajuću opremu, upravo zato što je u onim vremenima koja su u izlaganjima nekih od poslanika nazivana idiličnim i uspešnim privilegovano opreman mali broj ustanova, bez ikakvog plana. Nije bilo nacionalne strategije u edukaciji mladih ljudi u oblasti zdravstva.
Zbog toga je danas posao ministra zdravlja u ovoj vladi i verovatno će još dugo vremena biti veliki deo posla da se bavi infrastrukturom. Međutim, svi vi ovde kao narodni poslanici i mi u izvršnoj vlasti u ovoj zemlji možemo biti zadovoljni jer šaljemo vrlo jasnu poruku - za razliku od marta, danas je novembar i u toku je angažovanje velike količine sredstava, i videćete ih u predloženom budžetu.
Sredstva koja će ove godine biti uložena u farbanje, krečenje i opremu pet puta su veća nego 2001. godine. Od toga se mora krenuti. Možemo mi reformisati sistem najidealnije moguće, po svim mogućim direktivama i preporukama, ukoliko u međuvremenu padne plafon, sruši se krov i opreme više uopšte nema, zapitaćemo se gde smo bili i šta smo radili.
Bojim se da bismo tada bili suočeni, ukoliko bismo tako postupali, sa potpunim krahom onoga za šta se ovde, i danas i u petak, pokazalo da je svima na duši. To je da zdravstveni sistem treba da bude organizovan i uređen tako da bude podjednako dostupan svakom građaninu, bez obzira da li živeo na jugu, severu, istoku ili zapadu naše republike, bez obzira koliko para ima u budžetu, bez obzira koji posao radi u ovom sistemu, da ima podjednaku i pravičnu dostupnost i da ono što dobija u zdravstvenom sistemu ima vrlo visok kvalitet.
Navođeni su i neki primeri koji zaslužuju da budu pomenuti, jer prosto "zveče" u svojoj praznini. Ako se govori o frakcionisanju plazme, sa malo većom odgovornošću treba da koristimo termine, reči i rečenice koje se tiču transfuzije krvi u Republici Srbiji.
Krv koju daju dobrovoljni davaoci krvi je nacionalno bogatstvo. Nama treba savremeno opremljen, dobro organizovan nacionalni sistem transfuzije.
Što se tiče Centra za frakcionisanje plazme, on će biti, kao što i sada jeste i kao što pedeset godina postoji, nacionalni centar transfuzije i u njemu će se obrađivati sva plazma. Ali, takođe treba reći da široki stručni krugovi do kraja 2004. godine donose jasan dokument koji se zove strategija transfuzije krvi u Republici Srbiji i koji je jedan od dokumenata koji izlaze iz strategije reforme zdravstvenog sistema i akcionog plana do 2010. godine.
Budimo malo ljudi od kontinuiteta u ovoj oblasti i kada strategiju struka stavi svima na raspolaganje, onda možemo dokumentovano govoriti o nekim tvrđenjima. Inače, tvrdnje koje se ponove sa ovakve govornice zvuče prazno i nepotrebno uznemiravaju građane. To je jedini razlog zbog koga sam to sada pomenuo.
Takođe, u jednom izlaganju je pomenuta Nacionalna kontrolna laboratorija Agencije za lekove. Jeste, Nacionalna kontrolna laboratorija je utvrdila da vakcine koje su proizvedene nisu dobre i nijedna nije otišla na tržište. Do 15. oktobra, do sledećeg ponedeljka svi centri će dobiti dovoljan broj vakcina da vakcinišu sve ugrožene grupe. To je činjenica.
Izgovoriti bez pokrića neku tvrdnju, koja je zasnovana na nečemu što nije činjenica, ostaje na odgovornosti onoga koji je izgovorio. Naravno, kada ministar zdravlja ima priliku da se obrati sa skupštinske govornice poslanicima, a istovremeno i građanima, on ima vrlo dobro svest o tome da je pravo na iznošenje drugačijeg mišljenja vrhunska kategorija demokratije i uvek ću se zalagati u svom životu, ne samo u politici nego i u struci, kao što uvek i jesam, za pravo onoga ko drukčije misli i da to mišljenje iznese.
Međutim, kada se radi o ovako ozbiljnim problemima i kada se iznose mišljenja koja su zasnovana povremeno na netačnim stavovima, nekada i na neistinama, bez pravih argumenata, postavlja se pitanje šta je zapravo cilj.
Cilj nije zalaganje za uređivanje jedne važne oblasti sa dva zakona koja su stalno ovde u nekoliko navrata pežorativno pominjana kao tehnički zakoni. To su zakoni koji regulišu jednu oblast života građana u Republici Srbiji. Važno je da u zdravstvenom sistemu i uopšte u našoj Republici propisi regulišu postupanja i procedure da bi se mogućnost voluntarizma i slobodne volje pri odlučivanju svela na najmanju moguću meru. Tako treba doživeti donošenje ovih zakona.
Bilo je pomena i o uticaju buke i očuvanju životne sredine. U jednom trenutku je pomenuto da se Ministarstvo zdravlja odreklo ovih oblasti. Daleko bilo da se iko u vlasti i u Ministarstvu zdravlja odrekao ovih oblasti.
Podsetiću vas, postoje 23 institucije, instituta i zavoda za zaštitu zdravlja u zemlji, koji su u poslednje tri godine finansirani iz budžeta na jedan jasan i prepoznatljiv način, novcem koji odvajamo za programe od opšteg interesa. Ali, to više nije birokratska stavka na papiru. Ovi instituti i zavodi, posle dugo vremena, počinju da planiraju projekte, da ih usklađuju sa zdravstvenom politikom i strategijom razvoja i reformisanja sistema i plaćeni su na osnovu realizacije tih programa.
Ne treba ignorisati život i očigledne činjenice, ignorisati pravnu realnost koja zahteva od nas u ovom trenutku da sa ova dva propisa vrlo jasno pošaljemo poruku građanima da je svih 250 poslanika u Skupštini Republike Srbije svesno da je, naravno, krečenje, farbanje i oprema nešto što nije sve, ali će se složiti sa mnom svaki građanin koji sada sluša ovo što pričamo - ako ne okrečimo taj prostor, ako ga ne učinimo dostojanstvenim za onoga koji dolazi da se leči, kao i za onoga ko radi u toj zdravstvenoj ustanovi, ako mu ne damo alatku u ruke kojom će moći na savremen način da postavi dijagnozu bolesti, da odgovorno čoveka leči i da stoji iza toga što uradi, ali i onoga što kaže, dakle ako to ne uradimo, zakoni će biti prazna slova na papiru.
Međutim, u ovom trenutku zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i zakon o sanitarnom nadzoru zapravo predstavljaju najbolji mogući primer da zakoni koje budete izglasali u ovoj skupštini kao poslanici imaju priliku da implementacijom i primenom ovih članova zažive, a mnoge od ovih oblasti koje se pominju u zakonima zavise, ne zaboravite, i od lokalne samouprave, i to u nekim vrlo ključnim stvarima. Pozivam vas da svi imate političku svest o tome da donoseći ova dva propisa zapravo činite nešto što je neophodno u poslednji čas.
Na kraju, želim ponovo da zahvalim na toliko puta pominjanoj obavezi Ministarstva zdravlja da se pred vama pojavi sa zakonom o komorama u zdravstvu, sa zakonom o zdravstvenoj zaštiti i sa regulisanjem zdravstvenog osiguranja. Tu vas držim za reč, a i vi mene naravno.
