Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS-a podneo sam amandman na naslov iznad člana 2. Predloga zakona o sanitarnom nadzoru, koji se briše, a u članu 2. st. 1. i 2. menjaju se i glase: "Sanitarni nadzor je inspekcijski nadzor nad sprovođenjem zakona i drugih propisa, koji obuhvataju nadzor nad licima i delatnostima, građevinskim objektima, prostorijama i prostoru, postrojenjima i uređajima koji na bilo koji način mogu štetno da utiču na zdravlje ljudi i sanitarno-higijenske uslove.
Sanitarni nadzor je i zdravstveni nadzor na granici i drugim mestima u kojima se vrši carinjenje nad životnim namirnicama i predmetima opšte upotrebe koji se uvoze, kao i sanitarni nadzor na granici nad putnicima, njihovim stvarima i saobraćajnim sredstvima u međunarodnom saobraćaju, u skladu sa posebnim zakonima, potvrđenim međunarodnim ugovorima i međunarodnim sanitarnim konvencijama."
Inače, sam pojam sanitarnog nadzora je mnogo širok i uključuje druge subjekte, poslove i aktivnosti koje po svojoj prirodi ne pripadaju organima državne uprave, na primer, poslove preventivne medicinske zaštite, koje obavljaju zdravstvene institucije, fakulteti zdravstvene struke i slično.
Suština ovog zakona treba da bude to da sve što je štetno po zdravlje bude podvrgnuto sanitarnom nadzoru, odnosno kontroli koja pripada sektoru zaštite zdravlja. Formulacijama u članu 2. ograničava se sanitarni nadzor i stvara mogućnost da te poslove koji suštinski i organski pripadaju sektoru zdravlja preuzimaju razne interesne grupe i sektori koji nisu kompetentni da ocenjuju uticaj na zdravlje ljudi.
Najjednostavniji primer imamo kod vodosnabdevanja. Naime, 23% stanovnika u gradovima u kojima se vodovodi kontrolišu pije mikrobiološki rizičnu vodu, 20% pije fizičko-hemijski rizičnu vodu, dok 14% kombinuju oba ova rizika. To su zvanični podaci Instituta za zaštitu zdravlja "Batut".
Ne postoji jedinstvena državna strategija za rešavanje pitanja vodosnabdevanja stanovništva higijenski ispravnom vodom u dovoljnoj količini. Zbog nepostojanja takve strategije svi su u haosu, počev od javnih preduzeća koja proizvode i distribuiraju vodu, preko vodoprivrede, pa sve do institucija koje treba da kontrolišu vodu za piće i organa sanitarne inspekcije.
U takvim uslovima organizovanog haosa u ovoj oblasti stvoreni su uslovi za mešetarenje raznih interesnih grupa koje se vrlo dobro organizaciono povezuju. To stanje koriste pojedine interesne grupe koje su se okrenule promociji flaširanih voda mnogobrojnih proizvođača.
To možda i ne bi bilo tako loše da je kao u ozbiljnim zemljama pravilno rešeno javno vodosnabdevanje. U tim zemljama flaširana voda je pitanje izbora građana, a kod nas je predmet manipulacije tim istim građanima. Projekat je vrlo jednostavan. Sve je veći broj voda koje se proglašavaju neispravnim, a građani su prisiljeni da kupuju flaširanu vodu, a na tome se neko bogati.
Još bih iskoristio prisustvo gospodina ministra da ga upitam da li je upoznat sa radom novoizabranih direktora domova zdravlja u mačvanskom i lozničkom kraju.
Mislim da je bilo ozbiljnih prigovora na njihov rad, upućenih nadležnom ministarstvu, ali se ništa ne preduzima, jer se veruje njima, tj. direktorima na reč, jer su oni mahom svi iz G17 plus. Mislim da bi tu prava inspekcijska kontrola imala posla.
Kada govorimo o Predlogu zakona o sanitarnom nadzoru i sanitarni inspektori bi imali pune ruke posla, jer mnoge zdravstvene stanice nemaju ni osnovne uslove za rad. Kako rekoste, osnovni cilj donošenja ovog zakona je ostvarivanje sveukupne preventivne zaštite stanovništva. Za početak bih preporučio gospodinu ministru da sanitarni inspektori dođu kada je pijačni dan, pa da na licu mesta, kako kaže član 37, naplate kaznu od zdravstvenih radnika koji se nađu van doma zdravlja u radnoj odeći i obući. Mislim da bi to bila značajna stavka u punjenju osiromašenog budžeta.
Na kraju da kažem, amandmanom sam dao opštu definiciju sanitarnog nadzora, a u narednim članovima će moje kolege iz SRS-a detaljnije odrediti sadržinu tog nadzora.