Dame i gospodo narodni poslanici, ministar je u poslednjem izlaganju pohvalio zakone, pre svega Predlog zakona o sanitarnom nadzoru, i pokazao neke nove aspekte: pooštrene mere nadzora nad higijenom objekata koji podležu sanitarnom nadzoru; poseban preventivni nadzor inspektora nad zgradama u koje treba da se usele oni koji planiraju zdravstvenu delatnost; kao i nadzor nad proizvodnjom namirnica ili vode za piće; precizno propisana ovlašćenja sanitarnog inspektora, gde je pooštrena kaznena politika; preciznu normu o načinu postupka u slučaju pojave opasnosti od zaraznih bolesti koje nisu utvrđene listom ili zaraznih bolesti nepoznate etiologije.
Po novom predlogu zakona ministar može da osobi koja je bila u kontaktu sa obolelim od infektivne bolesti zabrani izlazak iz kuće, to jest naredi karantin u kućnim uslovima, a za osobe koje su zdrave a dolaze iz zemalja u kojima vladaju epidemiološke bolesti može da se odredi zdravstveni nadzor.
Predlogom zakona je regulisano i pitanje sistemske imunizacije.
Znači, postoje delovi u Predlogu zakona o sanitarnom nadzoru koji su pozitivni, ali s obzirom da su poslanici pozicije, a i poslanici opozicije koji podržavaju Vladu govorili o pozitivnim konotacijama ovog zakona, smatram da ne treba svi da imamo potpuno isto mišljenje. I kada pojedini poslanici govore da treba kao stručnjaci iz ove oblasti da svi podržavamo istu tezu, siguran sam da nisu u pravu; jer, i ove zakone o parničnom i izvršnom postupku su pisali diplomirani pravnici i učestvovali u raspravi; a na kraju krajeva, i mnogi doktori medicinskih nauka imaju različit pristup u terapiji pojedinih pacijenata, tako da nema razloga da i mi podržavamo neke stvari za koje smo sigurni da nisu adekvatne.
Sam naziv Predloga zakona o sanitarnom nadzoru nije odgovarajući, jer je suština u određivanju mesta, uloge i sadržaja rada sanitarne inspekcije, pre svega zbog toga što je Zakon o sanitarnoj inspekciji i taj pojam sanitarnog nadzora mnogo širi i uključuje i druge subjekte, poslove i aktivnosti koji po svojoj prirodi ne pripadaju organima državne uprave. Na primer, poslovi preventivne medicinske zaštite, koje obavljaju zdravstvene institucije, fakulteti zdravstvene struke i sl.
Tekst Predloga zakona predstavlja kozmetičku obradu postojećeg Zakona o nadzoru i ne predstavlja doprinos približavanju i usklađivanju našeg pozitivnog zakonodavstva sa zajedničkim zakonodavstvom Evropske unije.
U svakom slučaju, potrebno je dati opštu definiciju sanitarnog nadzora, da je sanitarni nadzor inspekcijski nadzor nad sprovođenjem zakona i drugih propisa, koji obuhvataju nadzor nad licima i delatnostima, građevinskim objektima, prostorijama i prostoru, postrojenjima i uređajima koji na bilo koji način mogu štetno da utiču na zdravlje ljudi. Suština ovog zakona treba da bude upravo to da sve što je štetno po zdravlje treba da bude podvrgnuto sanitarnom nadzoru.
U zakonu se ograničava sanitarni nadzor i stvara mogućnost da te poslove, koji suštinski i organski pripadaju sektoru zdravlja, preuzimaju razne interesne grupe i razni sektori koji nisu kompetentni da ocenjuju uticaj na zdravlje ljudi.
Postoji fragmentirana, parcijalna organizacija svih inspekcijskih službi po ministarstvima. Pokazala se kao izrazito neefikasna i kontraproduktivna pre svega reformom ovih službi, pa može da se dogodi da sanitarna inspekcija bude u sastavu nekog organa ili organizacije zadužene za inspekcijski nadzor i moramo da vodimo računa da ostavimo i takvu mogućnost.
S obzirom da stalno pričamo o decentralizaciji, potrebno je da se otvori mogućnost za poveravanje određenih poslova, pre svega subjektima lokalne samouprave, odnosno gradovima i opštinama.
Posebnom odredbom treba regulisati izbor i imenovanje sanitarnih inspektora, budući da se radi o licima sa posebnim ovlašćenjima u opštem upravnom postupku, odnosno licima koja vode upravni postupak, donose rešenja i mogu da pokreću i da učestvuju u upravnim sporovima.
Olako su do sada prepuštane čitave oblasti koje spadaju u preventivnu medicinsku zaštitu nekompetentnim i nestručnim organima, tako da je trenutno stvoren haos koji se negativno odražava na zdravlje stanovništva, a tek može da izazove krupne posledice. Zbog toga treba i neke nove oblasti da uvedemo: ispunjavanje sanitarno-tehničkih i higijenskih uslova u postupku izdavanja građevinske dozvole, dozvole za lokaciju tokom gradnje i izdavanja upotrebne dozvole za građevinske objekte koji podležu sanitarnom nadzoru; oblast proizvodnje i prometa otrova i zaštite od štetnog dejstva otrova; oblast zaštite stanovništva od izvora jonizujućih i nejonizujućih zračenja, odnosno sprovođenje mera zaštite lica profesionalno izloženih štetnom delovanju jonizujućih i nejonizujućih zraka.
Treba uvesti novu oblast proizvodnje i prometa lekova, medicinskih i homeopatskih proizvoda, sa postojećom organizacijom inspekcije za lekove u okviru agencije, jer neće se pokriti ni minimum potreba i zahteva koji postoje na terenu.
Treba uvesti oblast uticaja na zdravlje, štetnosti i dispozicije u životnoj sredini pre svega otpadnih voda i čvrstog otpada; oblast zaštite stanovništva od štetnog delovanja duvana i duvanskih prerađevina; oblast ekshumacije i prenosa umrlih lica koji se obavlja na teritoriji Republike i preko državnih granica.
Navedene oblasti treba precizno razraditi i precizirati ovlašćenja sanitarnih inspektora.
Nisu precizno postavljeni poslovi sanitarnih inspektora različite struke, već je to ostavljeno ministru da rešava sistematizacijom, što sigurno nije najbolje rešenje, što je već praksa i pokazala.
Potrebno je precizno definisati poslove sanitarne inspekcije od republičkog značaja, poslove pokrajinskog značaja koji se poveravaju, poslove gradskog, odnosno lokalnog značaja.
Posle definisanja ovakve podele treba izvršiti i propisivanje uslova za potrebne kadrove; odrediti zakonom i normativom prema broju stanovnika, kao i u pogledu razuđenosti teritorije, potreban broj sanitarnih inspektora, za pokrivenost svih oblasti sanitarnog nadzora na čitavoj teritoriji Republike Srbije.
Donošenjem Zakona o ministarstvima jedinstveni granični sanitarni i veterinarski nadzor, koji je bio institucionalizovan u okviru istoimenog saveznog organa, razbijen je na tri potpuno nova organizaciona dela, od kojih je jedan pripao Ministarstvu zdravlja, a to je sanitarni nadzor i dva Ministarstvu za poljoprivredu i vodoprivredu – veterinarski i fitosanitarni nadzor.
Ministarstvo zdravlja se olako odreklo nadležnosti u oblasti sanitarnog nadzora nad prometom i transportom otrovnih materija, iako je članom 51. Zakona o proizvodnji i prometu ovih materija to definisano i taj član glasi: "Otrovi se mogu uvoziti samo preko graničnog prelaza na kojem je organizovano vršenje inspekcijskog nadzora. Uvoznik je dužan da o prispeću pošiljke otrova blagovremeno obavesti sanitarnog inspektora. Organi carinske službe mogu izvršiti carinjenje otrova samo uz saglasnost saveznog sanitarnog inspektora."
Članom 56. istog zakona utvrđuje se da poslove iz člana 54. stav 1. ovog zakona vrši savezni inspektor, koji pored opštih uslova mora da poseduje i druge uslove, a to je šesti ili sedmi stepen stručne spreme u oblasti farmacije ili medicine.
Zbog toga inspekcijski nadzor nad sprovođenjem mera bezbednosti propisanih ovim zakonom, kao i propisa donetih na osnovu ovog zakona, pri uvozu otrovnih, zaraznih, kao i radioaktivnih materija preko granica, misli se na uvoz, izvoz, kao i tranzit, neposredno vrši savezni organ uprave nadležan za poslove zdravstva preko svojih sanitarnih inspektora.
Kontrola uvoza otrova ne vrši se više organizovano od strane graničnih sanitarnih inspektora, koji su to godinama uspešno i efikasno radili, već je to nezakonito dato ekološkim inspektorima, koji nisu predviđeni na graničnim prelazima nijednim propisom.
Nastala je totalna dezorganizacija, jer su nadzor počeli da vrše republički ekološki inspektori raznih struka - šumarski inženjeri, molekularni biolozi, inženjeri arhitekture, biohemičari, biolozi, zoolozi, inženjeri zaštite prirode, a nikako ljudi iz struke tj. farmacije i medicine, kako to zakon nalaže.
Pošto ekološki inspektori ne borave na graničnim prelazima na granicama se stvaraju nepotrebno gužve, uvoznici i špediterske kuće negoduju zbog zadržavanja ovih opasnih materija koje predstavljaju potencijalnu opasnost i za ljude i za njihovu okolinu. S pravom se postavlja pitanje koliko je racionalno povećati broj inspektora, odnosno inspekcija na granici i zapošljavati nove inspektore tj. granične ekološke inspektore, kada već postoje sasvim kompetentni, stručni i zakonom ovlašćeni organi za ove poslove.
Podsetiću vas da je služba sanitarnog nadzora na državnoj granici najstarija granična inspekcija, sa tradicijom dugom više od 100 godina, posebno u oblasti zaštite stanovništva od zaraznih bolesti koje ugrožavaju čitavu zemlju, zdravstvene ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe, kao i drugim oblastima od značaja za zaštitu zdravlja stanovništva i zaštitu životne sredine kada se radi o prometu otrova i otrovnih materija preko državne granice, izvora jonizujućih zračenja, zaraznih i infektivnih materijala.
Razlozi za organizaciju samostalne službe sanitarnog nadzora na državnoj granici u okviru Ministarstva zdravlja Republike Srbije, shodno Zakonu o ministarstvima, ogledaju se u sledećem – poslovi sanitarnog nadzora na državnoj granici predstavljaju u oblasti sanitarnog nadzora i preventivne zdravstvene zaštite poslove od najvećeg nacionalnog interesa prema međunarodnim standardima. Ostvaruje se zaštita stanovništva od zaraznih bolesti koje ugrožavaju celu zemlju, karantinskih kao i drugih opasnih bolesti, a tu pre svega mislim na infektivne, zarazne bolesti; zaštita ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe koji se uvoze u, pre svega, spoljnotrgovinskom prometu; kontrola prometa preko državne granice otrova i otrovnih materijala, izvora jonizujućih zračenja, sadnih zaraznih, infektivnih materijala.
Pre svega, u svojoj višedecenijskoj istoriji služba koja je bila za to nadležna nije nikada bila organizovana na nižem organizacionom nivou od sektora, odnosno inspektorata. To je organ koji je u sastavu Ministarstva. Inkorporiranje ove službe u postojeći sektor za sanitarni nadzor umanjilo bi pre svega operativnost i sposobnost ove službe, koja je specifična, s obzirom na regionalnu i lokalnu nadležnost postojećih sektora, kao i druge specifične poslove u ovoj oblasti koja je potpuno različita od delokruga rada službe sanitarnog nadzora na granici.
Organizovanost ove službe prema graničnim područjima, kroz niže organizacione oblike, od odeljenja, otežalo bi i te kako delovanje ove službe. Inkorporiranje ove službe u već postojeći sektor za sanitarni nadzor, pre svega mislim na unutrašnju kontrolu, ugrozilo bi postojeću tehničko-tehnološku i prostornu infrastrukturu ove službe, bez koje ovaj oblik sanitarnog nadzora ne bi mogao da funkcioniše ili bi funkcionalnost bila značajno otežana. Vratili bi se mnogo godina unazad.
Sektor sanitarnog nadzora na državnoj granici, kao mogući organizacioni oblik u odnosu na usvojeni Zakon o ministarstvima, omogućio bi neposredno vertikalno rukovođenje ovom službom na liniji ministar - pomoćnik ministra - načelnici odeljenja - granični inspektor. U svakom slučaju, treba da iskoristimo iskustvo drugih zemalja u okruženju, kako bi se napravila posebna organizaciona celina u sastavu Ministarstva zdravlja, sektor za sanitarni nadzor na državnoj granici ili sektor granične sanitarne inspekcije.
Savezni sanitarni, veterinarski i fitosanitarni inspektorat je kao upravni organ obavljao poslove nadzora i kontrole nad prometom i prevozom otrovnih materija preko svojih sanitarnih inspektora na graničnim prelazima. Pošto je donošenjem akata nove državne zajednice inspektorat prestao sa radom, došlo je do pravne praznine pre svega u izvršavanju poslova iz njihove nadležnosti budući da nisu preuzeti na najbolji i na adekvatan način.
Naime, po logici stvari, nadležnosti bi trebalo da preuzme republičko Ministarstvo za zdravlje, jer se radi o poslovima koji po svom osnovu spadaju u sferu zdravstvene zaštite, toksikologija kao nauka o otrovima, iako im se ne može osporiti multidisciplinarnost, odnosno da postoji veći broj aspekata same nauke o otrovima, jer je pre svega u pitanju zaštita životne sredine. Ali, moramo imati na umu da i Svetska zdravstvena organizacija upravo definiše svoj pristup i svoje programe zaštiti od trovanja i kontroli otrova. Oni spadaju u delokrug zaštite zdravlja, kako ljudi tako i okoline.
Takođe, postoji i pravna regulativa u Evropskoj uniji, kao i u našim susednim zemljama, koje su u fazi zaključivanja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, gde se definiše da sličan princip organizacije kao i rad na kontroli otrova imamo i mi.
Umesto tako organizovanog pristupa, kao i poštovanja pravnog kontinuiteta i pravne analogije u bavljenju ovim poslovima, Ministarstvo za zdravlje Republike Srbije je te poslove prepustilo Ministarstvu za prirodna bogatstva i zaštitu životne sredine, koje nije bilo ni organizaciono ni kadrovski sposobno da efikasno deluje i da obavlja ove poslove o kojima sam govorio, kao i buduće.
Zbog toga je došlo do velikog diskontinuiteta u vršenju ovih poslova, pre svega kod odobrenja za promet otrova preko državne granice, nije imao ko da ih izda, čime je i Savezni sanitarni, veterinarski i fitosanitarni inspektorat onemogućen da obavlja svoju funkciju, pre svega u ovoj oblasti. Pravna lica i preduzetnici koji se bave prometom otrova preko državne granice dovedeni su u takvu situaciju da ne mogu da realizuju započete i ugovorene poslove, a krajnji korisnici tj. privreda i stanovništvo su neopravdano dovedeni u situaciju da trpe ekonomske gubitke, bez nekog valjanog razloga.
O proizvodnji otrova unutar zemlje i njihovom unutrašnjem prometu, odnosno o izostanku nadzora nad njima zbog neadekvatnog preuzimanja nadležnosti i rizicima koji nastaju zbog toga, mislim da je suvišno i da govorim.
Obratio bih vašu pažnju i na genetski modifikovane organizme i proizvode od genetski modifikovanih organizama. Uvoz tih genetski modifikovanih organizama i njihovih proizvoda nije regulisan propisima. U celoj Evropi korišćenje ovih proizvoda je u žiži interesovanja javnosti i predmet žestokih rasprava kako stručne tako i naučne javnosti.
Postoje vrlo jasni i glasno izraženi stavovi da genetski modifikovana hrana nije dovoljno ispitana, da bi se s pravom mogla smatrati opasnom po čoveka, kao i da u inostranstvu ima dosta rezultata, jer su vršeni eksperimenti na životinjama, koji ukazuju na i te kakvu štetnost genetski modifikovane hrane tj. soje. Meso koje je dobijeno od životinja hranjenih genetski modifikovanom hranom tj. sojinom sačmom jedu naši građani, sa svim eventualnim štetnim posledicama o kojima se u javnosti diskutuje.
Po podacima koje imam, od 1. januara 2002. do 12. septembra 2002. godine samo preduzeće "Transport" Novi Sad je uvezlo preko 50.000 tona sojine sačme iz SAD, a ukupni uvoz na teritoriji Srbije u tom periodu iznosio je 89.210 tona.
Sojina sačma pre svega služi kao komponenta za stočnu hranu. Ona je nusproizvod koji nastaje ekstrakcijom ulja iz sojinog zrna. U svetu je u prometu oko 40 miliona tona, od čega je 36 miliona tona modifikovana soja.
Omogućavanje ovakvog nastavka kontinuiranog uvoza sojine sačme proizvedene od genetski modifikovane soje svojevrstan je nonsens u kontekstu celog problema korišćenja genetski modifikovane hrane, o čemu i te kako ljudi u ministarstvu treba da vode računa.
S obzirom da je voda jedan od osnovnih elemenata potrebnih za život svih bića, Institut za zaštitu zdravlja "Dr Milan Jovanović - Batut" izneo je podatke da je svaki drugi vodovod u Srbiji rizičan u mikrobiološkom ili fizičko-hemijskom pogledu, a svaki treći u oba.
Mikrobiološko rizičnu vodu inače pije 23% stanovništva, pre svega u gradovima u kojima se vodovodi kontrolišu, a 20% stanovništva pije fizičko-hemijski rizičnu vodu, dok 14% kombinuje oba rizika. To su zvanični podaci Instituta za zaštitu zdravlja "Dr Milan Jovanović - Batut".
Ne postoji jedinstvena državna strategija za rešavanje pitanja vodosnabdevanja stanovništva higijenski ispravnom vodom u dovoljnoj količini. Zbog nepostojanja takve strategije u haosu su svi, počev od javnih preduzeća koja proizvode i distribuiraju vodu, preko državnih institucija, preko vodoprivrede, pa sve do institucija koje treba da kontrolišu vodu za piće, kao i organa sanitarne inspekcije. Umesto da država obavi jednu celovitu analizu vodosnabdevanja stanovništva Srbije i animira javnost, da bi potom usledilo definisanje strategije i operativna planska rešavanja vodosnabdevanja svakog područja u Srbiji, ona je stanje prepustila stihiji.
To stanje koriste pojedine interesne grupe koje su okrenute promociji flaširanih voda mnogobrojnih proizvođača koji se množe kao pečurke posle kiše. To možda i ne bi bilo tako loše kada bismo, kao u ozbiljnim zemljama u našem okruženju, pravilno rešili javno vodosnabdevanje, jer u tim zemljama flaširana voda je pitanje izbora građana. Kod nas je predmet manipulacije tim istim građanima, jer postoji haos, pre svega državnih institucija u kojima caruje neznanje, neodgovornost i neorganizacija.
Navešću vam nekoliko primera. U Topoli je 2002. godine izbila prava epidemija zbog katastrofalnog stanja javnog gradskog vodovoda. To se moglo očekivati jer je na čelu sanitarne inspekcije gospođa Aleksandra Makaj. Epidemija se razbuktala, a ona kao prvi čovek sanitarne inspekcije nije znala da organizuje svoju službu, a još manje druge zdravstvene institucije, tako da epidemiju nisu mogli da saniraju. Umesto da podnese ostavku kao moralni čin zbog same pojave ove epidemije, koja je bila prisutna na ovim teritorijama samo u prošlom veku, ona postaje nezamenljivi partijski kadar i u ovoj novoj vladi. Pošto je bila u prošloj vladi sada je i u ovoj novoj vladi.
Međutim, ova epidemija pruža novo polje za veliki biznis, jer se počinje sa plasiranjem novih proizvoda flaširane vode i to jednog broja vrlo privilegovanih proizvođača koji naprosto obožavaju gospođu Aleksandru.
Ima još mnogo primera. U Kraljevu je početkom 2003. godine došlo do pojave navodno povećane koncentracije fenola u rekama Sitnica i Ibar iz kojih se snabdevaju Kraljevčani. Gospođa Makaj je, kao najodgovorniji i jedino stvarno nadležni republički funkcioner za ovaj problem, nedeljama nemo posmatrala kako nestručne osobe predlažu i realizuju javno snabdevanje vodom.
Iako je voda u mreži bila ispravna, što je odmah trebalo i potvrditi a ne maltretirati građane sa cisternama i nekim alternativnim izvorima, gospođa Makaj je pored nadležnog kraljevačkog zavoda dovela Gradski zavod iz Beograda da paralelno pregledaju vodu, pa onda alternativne izvore, a sve sa namerom da se voda što više zamuti.
Onda počinju da se javljaju, u tako namerno zamućenoj situaciji, najpre stidljivo sa donacijom proizvođači flaširanih voda, a onda kreće masovna prodaja te iste flaširane vode. Kako se sva ta prašina slegla, proizvođačima ostaje pozamašna zarada, a gospođa Makaj je vrlo uvažena osoba u krugovima proizvođača te vode.
U Ubu jedan duži vremenski period sanitarna inspekcija drži vodu iz gradskog vodovoda pod zabranom, navodno ima povećanu koncentraciju teških metala. Građani ovog mesta smatraju da se i ovde radi o namernoj zabrani zbog prodaje veće količine flaširane vode.
Isto se pokušalo i u Vranju kada je gospođa Makaj u saradnji sa vranjskim higijenskim zavodom izvršila pritisak na lokalnu samoupravu, pre svega na sanitarnu inspekciju, da se zabrani korišćenje vode iz gradskog vodovoda zbog povećanog mangana u vodi. Tome se lokalna inspekcija protivila bojeći se da će tom zabranom u letnjim mesecima, kada se to dešavalo, da izazovu neku novu crevnu zarazu.
Kako nije išlo glatko, gospođa Makaj je angažovala Institut "Batut" koji je oglasio da voda nije ni za piće, ni za kuvanje. Distribucija nije bila zabranjena, ali je po lokalnim medijima vršena strahovita propaganda da se voda ne upotrebljava, dok su lokalni proizvođači flaširane zdrave i pitke vode sa zadovoljstvom trljali ruke. Koliko je propaganda bila agresivna svedoči i to što je čak upozorenje shvaćeno da voda nije ni za piće, ali ni za kupanje. Na kraju, početkom jeseni građanima je stigao "završni račun" u vidu epidemije zarazne žutice, čega se lokalna sanitarna inspekcija i pribojavala.
Repriza te priče iz Vranja pokušana je u Leskovcu, ali tamo ipak lokalni inspektorski organi nisu popustili pod pritiskom gospođe Makaj i Instituta "Batut". Ovaj institut je inače poznat kao laboratorija koja komercijalno prati zdravstvenu ispravnost voda naših proizvođača. U javnosti je izneto mnogo primedaba na račun rada i kontrole koju vodi i vrši "Batut". Već je izneto da mnoge od tih voda ne ispunjavaju uslove iz naših propisa, čak da se u javnim vodovodima zbog istih vrednosti zabranjuje, a dozvoljava se u flaširanim vodama.
Ovim sumnjama i iznetim stavovima svakako bi se pozabavila svaka vlada i vlast koja drži do sebe i do svog imidža, ali kod nas to nije slučaj, jer ona za ovaj stvoreni haos odaje priznanje gospođi Makaj i ponovo je imenuje na istu funkciju.
Čudno je da ova vlada nije znala za Beogradski vodovod, kada je oglašena pojava pesticida "atrazina" u vodi i kada se gospođa Makaj proslavila svojom izjavom da je u svetu dozvoljena koncentracija dva miligrama po kubnom litru, a da je kod nas propis mnogo stroži i kriterijumi mnogo veći, pa je limit 0,1 miligram po kubnom litru, na taj način uveseljavajući stručnu i ostalu javnost, jer kubni litar kao merna jedinica ne postoji!
Očigledno je Aleksandra Makaj, aktuelni pomoćnik ministra zdravlja, koji vodi sektor za sanitarni nadzor, primer funkcionera u državnoj upravi koji je nekompetentan za posao koji obavlja, a stečene pozicije koristi za ličnu promociju, kao i protežiranje moćnih lobija u trgovini poljoprivrednim proizvodima. Ona inače ne poseduje ni elementarna znanja za obavljanje jedne operativne funkcije u oblasti kreiranja i organizovanja sanitarnog nadzora u Republici Srbiji.
Postojećim aktom o sistematizaciji poslova u Ministarstvu zdravlja je propisano da se na to mesto može imenovati lice koje je specijalista jedne od grana medicine, sa osam godina rada u struci na poslovima vezanim za sanitarni nadzor. Da li je dovoljno završiti tromesečni kurs iz porodične, tj. obiteljske medicine, u trajanju od 180 časova, što nikakve veze nema sa specijalizacijom iz oblasti medicine, koja ne može, u svakom slučaju, ni u hrvatskoj državi da bude priznata, a kamoli u našem zakonodavstvu. U svakom slučaju, radni vek je provela na poslovima organizacije i primarne zdravstvene zaštite, što takođe nije tačno, jer je u Virovitici bila lekar opšte prakse.
Da ne pričam o tome što je i srpska dijaspora objavila da se lažno predstavljala pokrajinskom ministru zdravlja u Gracu, u Austriji, pa je on bio nemalo iznenađen kada je saznao istinu, što je i te kako bio diplomatski skandal koji je vrlo brzo bio zataškan od strane moćnih zaštitnika, pre svega u Vladi i SDP-u.
Njena nestručnost i nepoznavanje problematike sanitarnog nadzora su doveli do mnogih pogrešnih odluka i procena. Jedna od najtežih grešaka, a pitanje je da to nije i namerno uradila, jeste njeno pozitivno mišljenje i predlog da se sanitarna inspekcija na teritoriji AP Vojvodine u potpunosti prepusti pokrajinskim organima, čime se odrekla bilo kakve nadležnosti nad ovom inspekcijom na teritoriji AP Vojvodine. Time je sanitarni nadzor jedina oblast u kojoj državni organi Republike Srbije nemaju apsolutno nikakvu nadležnost na teritoriji AP Vojvodine.
Ona je promovisala i neke privatne aranžmane sa nazivima "Reforma mreže laboratorija za kontrolu hrane", pre svega, sa nemačkom nevladinom organizacijom GTZ, pod vrlo sumnjivim okolnostima, jer je projekat definisan bez učešća stručne javnosti.
Na kraju su izabrane određene laboratorije koje treba da čine mrežu laboratorija za kontrolu hrane. Izabrano je devet laboratorija. Od toga je najviše finansirala i održavala američka multinacionalna kompanija koja proizvodi genetsku modifikovanu hranu - "Monsanto", koja je više puta mnogima, pa i gospođi Aleksandri plaćala putovanje u SAD.
Postoje osnovani dokazi da su za nabavku opreme sprovedeni fantomski tenderi, gde su na volšeban način odbacivane firme sa najpovoljnijim ponudama, a prihvatane unapred odabrane firme sa višestrukom cenom. Primer je firma "Medija" iz Zemuna koja nije dobila posao, iako je bila najpovoljnija. Gde je razlika između stvarne i naduvane cene, može samo da se nagađa. Čak je i Evropska unija pokrenula istragu o promašenim ulaganjima od strane Evropske agencije za rekonstrukciju, koja su bila ideje Aleksandre.
Kada su u pitanju mnoge epidemije, pre svega, zoonoza, kakve su bile epidemije trihineloze ili bruceloze, ona sprečava učešće sanitarnih inspektora, izgovarajući se da je nenadležna. Rezultati koji nastaju zbog takvog ponašanja, pre svega ponašanja sanitarnog inspektora po njenom zahtevu, jesu širenje ove bolesti.
Već sam rekao šta je bilo sa vodosnabdevanjem i problemima u koje su pojedini uspeli da uvedu politiku, pre svega u Kraljevu, Ubu, Vranju, Leskovcu, Topoli. U Topoli je čak pokazivano da postoji dugotrajan rizik, pa se opet ništa nije uradilo, a onda je izbila hidrična epidemija velikih razmera.
Zbog nepoznavanja problematike ona se odrekla nadležnosti nad kontrolom otrovnih materija i zaštite od jonizujućih zračenja. To je učinila jednim običnim dopisom aprila meseca 2003. godine, pozivajući se samo na novi Zakon o ministarstvima Republike Srbije, a zanemarujući pregršt postojećih saveznih propisa koji nisu prestali da važe ni kada je nestala SRJ i kada je formirana državna zajednica Srbija i Crna Gora, koji važe i dalje dok se ne donesu novi zakoni i novi propisi.
Očigledno su njene namere bile zapošljavanje novih ekoloških inspektora, a cilj je bio da uvoznici dobiju nezakonite, nekompetentne, a u mnogim slučajevima nepotrebne kontrole. O svemu tome najbolje govori podatak da su ekološki inspektori o kojima sam pričao dozvolili da vagon sa radioaktivnim otpadnim materijalom prođe granicu Republike Makedonije, dođe u Srbiju i zaustavi se u Nišu, iako je konstatovano da postoji velika radioaktivnost.
Granični prelazi su, izgleda mi, specijalnost našeg pomoćnika ministra zdravlja. Na graničnom prelazu Subotica ona je iselila inspektore iz namenskih prostorija koje je gradila ova država za njihove potrebe i uselila ih je u prostorije Zavoda za zaštitu zdravlja Subotica, bez ikakvih potreba i bez ikakvih stvarnih razloga.
Znate da je svaki sanitarni inspektor samostalan. Ja sam jedno kratko vreme radio kao republički sanitarni inspektor i znam sva ovlašćenja sanitarnog inspektora, kakve su mogućnosti i šta može da se radi. Ona je znala da ne sme da potpiše podmetnuti ugovor, ali je zato taj ugovor potpisao sekretar Ministarstva zdravlja Dragoljub Morača, normalno, na njen nagovor.
Tako su prostorije u koje je država uložila silne pare sada prazne i biće izložene zubu vremena, sa pratećom opremom, ali su zato od toga sigurno profitirali pojedinci, koji, pribavljajući na ovaj način zaradu jednoj ustanovi, najverovatnije i sami imaju neku materijalnu korist.
Aleksandra Makaj je smenila načelnika subotičke granične inspekcije, bez ikakvog obrazloženja i na to mesto dovela dr Sinišu Trajkovića, koji je specijalista urgentne medicine i slučajno je, ne znam baš kako, kum sa doktorom Nebojšom Brcanom, direktorom Zavoda u Subotici. Mnogo slučajnosti kada je u pitanju gospođa Aleksandra Makaj. Ne mogu da odolim utisku da je to kombinacija elementarnog neznanja, začinjenog arogancijom i željom za ličnom promocijom.
Na samom kraju, Predlog zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti je mnogo bolji u odnosu na predloženi zakon o sanitarnom nadzoru, ali očigledno se postavlja nekoliko ključnih pitanja. Zašto je određeno 70 bolesti? Zašto bolesti nisu kategorisane po značaju i prilagođene značaju i zašto svih 70 bolesti koje su na listi moraju da se prijavljuju?
Zašto se kod karantina ne koriste odredbe Međunarodnog zdravstvenog pravilnika? Na osnovu toga može da se stekne utisak da je zakon staromodan. Predloženi zakon će doneti velike probleme u praktičnom radu, prvenstveno zbog velikog broja oboljenja koja su proglašena za bolesti od interesa za državu.
Zakon ne poštuje međunarodne ugovore koje je, između ostalog, ratifikovala i naša zemlja. Zakon u mnogim svojim odredbama uvodi nepotrebno administratiranje, odnosno administraciju. Na kraju, zakon ima intenciju da ograničava ljudska prava i slobode, pre svega, slobodu kretanja kada je u pitanju karantin, a s obzirom da je vlast demokratska, smatram da joj nisu bile namere da ograničava ljudska prava. Hvala.
