Ovo je sada nešto drugo. Ja sam očito prevideo da ste se vi javili, nisam vas video, završena je bila rasprava o amandmanima i zato vam nisam dao reč. Izvinjavam se ako vas pre toga nisam video.
Da li još neko želi reč o amandmanu na član 1? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Blažić.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov.

Poštovani narodni poslanici, možda bi bolje bilo da kažem - građani Srbije, jer ovaj dijalog vodimo sa građanima, vidite šta je ovde suština: u stvari, zakonodavac se poziva da je harmonizovao ovaj zakon sa propisima Svetske zdravstvene organizacije, Evropske unije, pa nakon epidemioloških situacija, napravio je jednu mešavinu.
Sada je jako teško videti šta je od koga uzeo kada nije citirao tačno izvor, a ja bih molio kada to kažete i tvrdite, a to je nemoguće u isto vreme jedno, drugo i treće, Svetska zdravstvena organizacija priča o bolestima zaraznim za čitav svet, za čitavu planetu. Znači, postoji Afrika i postoje bolesti koje su tipične za taj deo sveta, pa Azija i bolesti koje su za taj region vezane, a sarsa ovde nije bilo, a u Kini je bio.
Vi pričate uopšteno – mi smo harmonizovali ovo. Vi ovo niste harmonizovali. Naš predlog je da se uzme ono što je predvidela, ovde piše Direktiva br. 2119 iz 1998. godine, Evropska zajednica i da to budu bolesti od opšteg interesa. Mi ne sporimo da vi možete da stavite ovde nomenklaturu Svetske zdravstvene organizacije i da tvrdite da su sve te bolesti od opšteg interesa za zemlju Srbiju.
Pitam se kako su sve one retke bolesti od interesa, pogotovu variola vera, koja je radicirana, to je potpuno jasno, u čitavom svetu. Vi čak dozvoljavate sebi da kažete, kada neko dođe iz zemlje gde ima variole vere... A gde danas postoji? Po tim dokumentima Svetske zdravstvene organizacije ona je iskorenjena u svetu, koliko ja znam, to je otprilike neko udžbeničko tumačenje.
Nećete direktno da mi odgovorite, ali vas molim da mi kažete kako je ovo u skladu sa evropskim pozitivnim zakonodavstvom. Mislim na Evropsku uniju. To mi objasnite. Znači, mi vam dajemo 42 bolesti koje čitava Evropa usvaja da su od interesa; može se proširiti, slažem se, ali gde vam je dokaz da nas ubedite da je naša epidemiološka situacija lošija zbog te i te bolesti, pa da kažete – tom i tom studijom utvrđeno je da u Srbiji imamo više ovih bolesti i smatramo da na njih moramo da stavimo akcenat, da su to bolesti od opšteg interesa. Pogotovu što kada nabrojite sve ovo što ste uzeli iz klasifikacije, a klasifikacija je jedno, ona ne podrazumeva i opšti značaj za čitavu našu državu, ona samo klasifikuje sve te bolesti, vi obavezujete lekara da prijavljuje sve te bolesti, namećete mu veliki posao i dijagnostički, a onda ćete ga rigoroznim kaznama kažnjavati ako slučajno dođe do propusta.
Molim vas, nemojte da se igramo ovde priča i raznih igara koje ne stoje. Mi vam nudimo evropsko rešenje, kažemo vam da je to dokument iz 1998. godine koji sve to reguliše, a vi kažete da ugrađujete dokument Evropske unije, pa mi recite koji ste to ugradili ovde, pa ćemo da se razumemo, reći ćemo vam – dobro, slažemo se, ugradili ste neku direktivu Evropske unije.
Klasifikacija infektivnih bolesti nije ono što predstavljaju bolesti od interesa za zemlje Evrope u ovom trenutku.
Još nešto da vam kažem, kada su infektivne bolesti u pitanju, situacija kod nas nije gora nego u zemljama Evrope i zemljama u okruženju. To mogu slobodno da tvrdim.

Da li još neko želi reč o amandmanu? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik ...
Samo radi zapisnika, gospođo Dacin, jeste li zadovoljni izvinjenjem i objašnjenjem ili tražite da se... Zadovoljni ste, zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Goran Cvetanović.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite.

U ime SRS, na Predlog zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti podneo sam amandman na član 4. Članom 4. su definisani mehanizmi kojima se ostvaruje zaštita stanovništva od zaraznih bolesti.
U stavu 1. je definisano da se zaštita stanovništva od zaraznih bolesti sprovodi obavljanjem epidemiološkog nadzora i primenom propisanih mera, njihovim programiranjem, planiranjem, organizovanjem, kontrolom sprovođenja tih mera i obezbeđivanjem materijalnih i drugih sredstava za njihovo sprovođenje.
U stavu 2. je definisano da epidemiološki nadzor iz stava 1. ovog člana organizuju i sprovode instituti, odnosno zavodi za zaštitu zdravlja u saradnji sa domovima zdravlja, u skladu sa zakonom. U stavu 5. je definisano da podatke o epidemiološkom nadzoru nad zaraznim bolestima, njihovoj pojavi i kretanju na teritoriji Republike, sistematski objedinjuje, analizira, tumači i razmenjuje Institut za zaštitu zdravlja Srbije.
Ti stavovi su potpuno dobro definisani i mi kao poslanici SRS nemamo ništa protiv njih, ali insistiramo da se stavovi 3. i 4. brišu. Zbog čega?
U stavu 3. je definisano da zaštita stanovništva od zaraznih bolesti obuhvata i primenu mera utvrđenih međunarodnim sanitarnim konvencijama i potvrđenim međunarodnim ugovorima.
Ništa u preambuli nije definisano, a mi smatramo da mora da se precizira koja je to konvencija, iz koje godine, gde je usvojena, kada je ratifikovana. Ovako je to zaista nedefinisano i nismo sigurni da imate te konvencije za vas.
Što se tiče stava 4, tu je definisano da sprovođenje mera za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti propisanih ovim zakonom i obezbeđivanje sredstava za njihovo sprovođenje ima prioritet u odnosu na sprovođenje ostalih mera u oblasti zdravstvene zaštite i obezbeđivanje sredstava za njihovo sprovođenje.
Čak i da je tačno ovo što ste definisali, odnosno da je potrebno da se obezbede sredstva koja imaju prioritet u odnosu na ostale mere zdravstvene zaštite, to ne možete regulisati ovim zakonom, već je to sve definisano Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i zbog toga bih apelovao na ministra da se stavovi 3. i 4. brišu.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Poštovani narodni poslanici, znam da vam se ne dopada što izlazim, ali šta mogu, moram da pojasnim neke stvari. Kada smo mi dali primedbu na ovo, nama je rečeno lakonski – ko bi to sada pisao, sve one izmene međunarodne konvencije, ko bi se time bavio, to se stalno menja, život teče i ne možemo mi da pratimo to.
Opet moram da mašem papirima kako to izgleda u EU. Evo jednog propisa koji reguliše upravo sanitarnu zaštitu i zarazne bolesti, na dve i po stranice imenuje sve ono na šta se on oslanja i iz čega proističe. Sve izmene koje su se događale ovde su lepo naznačene.
U našim starim zakonima, opet sam bio slobodan da gledam, uvek ispred samog uvodnog dela imate ono što je prethodilo, hronološki poređano i imenovano. Ne može, kao što je rekao uvaženi kolega Cvetanović, ovde da stoji neodređena konvencija. Mora se imenovati konvencija, tačan datum, tačan naziv, mora to da stoji ovde. Ovo je nedozvoljeno i ovakva improvizacija je nedozvoljena, pravnici bi mogli više i bolje da kažu o tome.
Mi smo vam rekli da smatramo da bi ovaj zakon mogao da prođe sa izmenama. Ovo je staromodan i rigidan zakon, koji je došao iz novosadske škole. Mi to dobro znamo, znamo i autora i poštujemo tog autora. Taj zakon ne uživa opštu podršku, nema savremenih regulativa koje je trebalo ugraditi i mi smo vam kazali šta niste ugradili. Niste ugradili internacionalni zdravstveni regulator, a pogotovo onu verziju koja ide za 2005. godinu, a nešto kasnije ćemo vam kazati gde ste tu omašili.
Ovo ne može. Pravnici neka izađu da kažu da li može da se ovako neodređeno piše. Isto je rekao kolega Cvetanović, ne možete vi kazati da će prioritet biti obezbeđen za ovo što se reguliše ovim zakonom.
Stariji zakon, onaj koji niste doneli, koji ste davno obećali i koji svi iščekujemo, sistemski zakon – zakon o zdravstvenoj zaštiti stanovništva.

Još neko o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Milomir Dunjić.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Mileta Poskurica.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Mileta Poskurica.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je tehnički deo naše intervencije koji podrazumeva da se bukvalno prenese drugi stav iz narednog člana i učini da to bude peti stav u prethodnom članu 12. To znači da ministar propisuje način vođenja podataka o laboratorijskim ispitivanjima, kao i rokove i način obaveštavanja o dobijenim rezultatima. Time bi se član 13. učinio nepotrebnim i mislim da bi se pojednostavio.
Nije to nekakva velika primedba, neće to suštinski da promeni ni zakon, ni smisao. Da smo hteli da idemo u detalje, vidite, već u drugom stavu piše, skoro nesuvislo, recimo – laboratorijsko ispitivanje iz stava 1. ovog člana vrše zdravstvene ustanove i drugi oblici obavljanja zdravstvene delatnosti. Trebalo je malo pismenije to napisati, pa staviti – i druge zdravstvene institucije, ustanove itd. Moglo se to malo lepše i pismenije. Mi smo hteli samo da ovo zaokružimo. U nekoj žurbi je to verovatno doneto, ne znam pod kakvom presijom. Trebalo je da se donese, ali intervencije ovoga tipa su pokazatelji i indikatori dobre volje.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Goran Cvetanović.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor predlaže da Narodna skupština odbije ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Goran Cvetanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 12. i članu 13, koji su uzajamno povezani, definisano je laboratorijsko ispitivanje radi utvrđivanja uzročnika zaraznih bolesti.
U načelnoj raspravi sam rekao da je, za razliku od zakona o sanitarnom nadzoru, ovaj predlog zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti mnogo bolji, ali između ostalog primedbe koje sam imao na ovaj zakon jesu da svojim odredbama uvodi nepotrebno administriranje.
Upravo je to sa članom 13, gde se definiše da su laboratorije dužne da vode podatke o laboratorijskom ispitivanju i da daju obaveštenje o dobijenim rezultatima u rokovima i na način propisan ovim zakonom, pa je definisano da su dužne da o dobijenim rezultatima obaveste: 1) podnosioca zahteva po čijem je zahtevu vršeno laboratorijsko ispitivanje; 2) institut, odnosno zavod za zaštitu zdravlja na teritoriji gde se vrši ispitivanje.
Referentne laboratorije su dužne da o dobijenim rezultatima izvršenih laboratorijskih ispitivanja obaveste: podnosioca zahteva, zavod za zaštitu zdravlja, kao i organ uprave nadležan za poslove sanitarnog nadzora.
Poslednji stav, gde je definisano da ministar propisuje način vođenja podataka o laboratorijskim ispitivanjima iz stava 1. ovog člana, kao i rokove i način obaveštavanja o dobijenim rezultatima, treba da bude poslednji stav člana 12, a član 13. da se kompletno briše i da to bude jedna celina bez previše nepotrebne administracije.