Reč ima narodni poslanik Milica Vojić-Marković.

Poštovano predsedništvo, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, pred nama se nalaze dva predloga: Predlog zakona o sanitarnom nadzoru i Predlog zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, oba su iz oblasti zdravstva, oba su pomoćna tzv. tehnička zakona. Mogu da kažem da je dobro da se oni danas nalaze pred nama, zato što je jako važno da se oni nađu u nekim našim praktičnim,  realnim životima.
Kakva je situacija na terenu? Zaista imamo jako mnogo primera, ako pogledamo samo ono što je poslednjih godina objavljeno u medijima. Recimo, problem sa pijaćom vodom u Topoli, sa epidemijom u Topoli; zatim, problem sa pijaćom vodom u mnogim selima. Neću da pominjem kakvu vodu piju naši građani koji žive na selu; vodu koju deca u selu piju iz školskih bunara; situaciju sa trovanjima hranom u obdaništu u Beogradu; situaciju u jednom romskom naselju, u okolini mog grada Valjeva, koje se zove Balaćka i u koje kad uđete, ulazite u rani srednji vek, jer u tom naselju se voda pije, verovali ili ne, sa potoka. Dakle, to je neka naša realna situacija. Zbog toga smatram da je jako važno da se ovi zakoni danas nađu pred nama i da oni krenu u primenu u praksi.
Oba ova predloga zakona, i Predlog zakona o sanitarnom nadzoru i Predlog zakona o zaštiti zdravlja stanovništva od zaraznih bolesti, usaglašena su sa onim što od nas traži Evropska unija, sa direktivama koje Evropska unija od nas traži. Usaglašeni su i sa Komisijom Evropske zajednice i sa Svetskom zdravstvenom organizacijom.
Ono što je meni najvažnije, oni su usaglašeni i sa trenutnim stanjem u ovoj zemlji, sa onim što je nama ovde potrebno, sa konkretnim stepenom razvoja našeg sanitarnog nadzora i sa našom epidemiološkom situacijom.
Oba predloga usklađuju svoju oblast sa novim pravnim propisima. Time se stvara situacija za nesmetanu i organizovanu zaštitu zdravlja stanovništva, što je i ustavna kategorija.
Napominjem član 30. stav 1. Ustava Republike Srbije. Samim tim se naš pravni sistem dalje usklađuje sa pravnim sistemom Evrope, Evropske unije i, što je najvažnije, tom harmonizacijom se postiže nesmetani razvoj i promet robe i lica.
Uz sve to, moram da napomenom da postoji jedan stepen neusklađenosti nadležnosti sa saveznog ranga na republički. Ovim dolazi do prenošenja jednog dela nadležnosti sa saveznog na republički nivo. Zbog toga je jako važno da se donesu ovi novi zakoni koji su, zapravo, usaglašeni i koji upravo moraju da donesu nove suštinske, pravne i terminološke promene u ovoj oblasti.
Kada govorimo o zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, njime se uređuje zaštita stanovništva od zaraznih bolesti, zatim sledi jedna lista ne samo bolesti koje su dobro poznate i lekarima i laicima, nego i nekih bolesti koje su se pojavile ili su identifikovane u skorije vreme. Isto tako, pojavljuje se u toj listi jedan deo bolesti koje se prenose sa životinja (zoonoza), za koje mislim da su izuzetno važne da se nađu u ovoj oblasti. Zapravo, nije zatvorena lista i to smatram prednošću ovog zakona. Sve ove bolesti ugrožavaju zdravlje stanovnika naše republike. Jako je važno da se njihovo suzbijanje sprovodi na pravi način.
Zatim, ovim zakonom se utvrđuju i obavezna ponašanja, čitav repertoar ponašanja u sferi javnog života, i to, recimo, u sledećim oblastima: u oblasti celokupne zdravstvene zaštite; u oblasti ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe; u oblasti javnog snabdevanja tekućom vodom za piće; u oblasti uslužnih delatnosti (ugostiteljstvu, turizmu), kulturi, obrazovanju, sportu, fizičkoj kulturi, rekreaciji itd.
Ovaj zakon precizno uređuje obim prava i obaveza svih učesnika u postupcima ostvarivanja prava na zaštitu od zaraznih bolesti, kao i ovlašćenja organa u čijem je delokrugu rada kontrola i primena zakona. Ovo smatram naročito važnim zato što nećemo moći, po našem starom običaju, da sležemo ramenima i da se proglašavamo nenadležnim za sve ono što nećemo ili ne umemo da uredimo. Time se uspostavlja odgovornost svake karike u lancu zaštite zdravlja i time svaki građanin u ovoj zemlji može da ostvari svoja prava brzo, jednostavno i na pravi način.
Šta je još prednost ovog zakona? Njegovom primenom se postiže solidna raspodela poslova između zdravstvenih službi na celoj teritoriji naše republike, ali i racionalna raspodela nadležnosti između drugih državnih organa.
Zakon o sanitarnom nadzoru takođe ima jako mnogo prednosti, koje sam navela kada sam govorila o prethodnom zakonu, a pre svega mislim na usaglašenost sa zakonima i direktivama Evropske unije, kao i sa zakonima savezne države.
Zatim, praćenje savremene problematike i inovirane savremene terminologije; precizno uređenje nadležnosti organa koji sprovode postupke sanitarnog nadzora i jasno data ovlašćenja sanitarnih inspektora i stranaka u postupku sanitarnog nadzora. Dakle, ovaj zakon daje novija, savremenija i efikasnija rešenja koja pomažu svakom našem građaninu da brže ostvari svoja prava.
Zbog čega DSS hoće da glasa za ove zakone? Zbog dve stvari. Pre svega, oba ova predloga uspostavljaju institucije, što je jako važno. Dalje, daje odgovornost svake institucije za poverene joj poslove, isto tako, kontrolu poslova koje te institucije vrše. Dakle, niko ne može neovlašćeno i samoinicijativno da radi neke poslove, nego su oni precizno određeni, dat je obim poslova, dat je okvir u kome se mogu kretati i nikako drugačije.
Ono što je najvažnije i zbog čega DSS hoće da podrži ove zakone jeste to što svakodnevna primena ovih zakona omogućava našim građanima da mnogo jednostavnije, brže i efikasnije ostvare svoja prava, jer ako se zna podela poslova i ako se zna ko za šta odgovara, onda je krajnje jednostavno kontrolisati i pomoći ljudima da svoja prava ostvare. Hvala.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 89. Poslovnika?
Izvolite, narodni poslanik Živodarka Dacin.

Poštovani potpredsedniče, gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, znate, dobro je što se ova diskusija čula ovde pred građanima Srbije. Kada se nalazimo u predizbornim kampanjama onda se svi zaklinjemo da ćemo raditi isključivo u interesu građana. Šta je najveći interes građana? Zdravlje, zdravlje, zdravlje, rekla bih opet, samo zdravlje, a potom rast privredne proizvodnje, samim tim rast standarda, ali ukoliko čovek nema zdravlje, verujte, nije mu mnogo bitno šta će se dešavati na ovoj drugoj strani.

Ko je najodgovorniji za zdravlje stanovništva u Republici Srbiji? Prvo, svaki građanin kao pojedinac je najodgovorniji za svoje zdravlje. Naravno da potom sledimo i svi mi koji smo se po Hipokratu zakleli da ćemo raditi u skladu očuvanja zdravlja svakog stanovnika i pacijenta pojedinačno, naravno da je tu odgovorno i Ministarstvo, a naravno da smo tu odgovorni i mi kao narodni poslanici koji sigurno značajno utičemo na donošenje, a danas ili sutra na sprovođenje istih tih predloga zakona.

Ja sam u prvom javljanju rekla da će poslanička grupa SPS apsolutno podržati ova dva zakona u celini bez ikakve primedbe. Htela bih još jednom da podvučem zašto ćemo mi glasati za ove zakone.

Pod broj jedan, zato što se ovde radi o dva zakona koja su od opšteg interesa za građane Srbije. Bilo je komentara da je bilo potrebno uneti malo više decentralizacije, a ja bih rekla da ovi zakoni ne trebaju tu decentralizaciju po svakoj stavci, jer je usvajanjem omnibus zakona u ovoj skupštini u prošlom sazivu sprovedena ta decentralizacija i jedan deo poverenih poslova jesu u AP Vojvodini.

Zatim, pod broj dva, želimo da istaknemo da se vidi da su ova dva zakona zaista radili ljudi iz struke, dakle, oni koji poznaju problematiku, šta je to sanitarni nadzor i kakav je problem epidemioloških službi i situacija na terenu.

Mi u SPS-u smo se uvek bunili za sve tzv. kabinetske zakone koje su pravili neki teoretičari, a oni praktično ne znaju šta to znači rad sa ljudima na terenu, nikada nisu proveli jedan radni dan sa pacijentima. Priznaćete da razlika ipak postoji i, što je značajno, u izradi ova dva predloga zakona to se zaista može primetiti.

Predlog zakona o sanitarnom nadzoru, naravno, reguliše kompletne oblasti kojima će se baviti. Reguliše obaveze, mere i način sprovođenja sanitarnog nadzora od strane sanitarnih inspektora, sa jedne strane, ali isto tako i obaveze onih koji podležu sanitarnom nadzoru.

Taj sanitarni nadzor zapravo ima jednu osnovnu funkciju, a to je da spreči eventualno pojavljivanje zaraznih bolesti koje mogu nastati usled neadekvatne higijene, zatim zbog neispravne vode (kao životne namirnice), bilo da je u pitanju hemijska ili mikrobiološka neispravnost, i naravno, može nastati zbog neispravnosti životnih namirnica. Ovde smo od kolega imali prilike da čujemo niz takvih slučajeva, koji se, na svu sreću, sporadično dešavaju i nisu poprimili neke ogromne epidemiološke razmere.

Ono što je novina u ovom zakonu, a što bi trebalo podržati, jeste sanitarni nadzor koji se odvija na granicama naše zemlje. Do sada nije bilo prilike da se vrši taj nadzor i da se kontrolišu kompletno životne namirnice, kako mi ovde kažemo - proizvodi široke potrošnje koji se uvoze, odnosno ulaze u zemlju. Isto tako, s obzirom da želimo da proradi taj promet na nivou granica pojedinih zemalja, računamo da će te životne namirnice ići u izvoz i one moraju biti ispravne ukoliko ih izvozimo u neku drugu zemlju.

Jednostavno, ovo su stvari koje su osnovne, elementarne i moramo da budemo za to da se što pre sprovedu u delo. Ovi zakoni jesu primenjivi.

Što se tiče Predloga zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, jasno je rečeno da je to trebalo da bude urađeno pre 10 meseci i da mi kao SPS i ovde prisutna poslanička grupa zameramo što se ovi zakoni nisu i ranije doneli, jer to je obaveza države Srbije.

Ustavnom poveljom, gašenjem Savezne Republike Jugoslavije, mi smo bili u obavezi da ove zakone kao samostalna država Republika Srbija donesemo, a još nas obavezuje i Zakon o Akcionom planu harmonizacije ekonomskih sistema država članica Srbije i Crne Gore, kako bi se poboljšao protok lica, životnih namirnica, kapitala, svega ostalog, na nivou ove dve članice.

Drugo, ne samo na nivou Srbije i Crne Gore, nego naravno da su ovi elementarni zakoni vrlo jednostavni radi usklađivanja sa zakonodavstvom svih zemalja na nivou Evropske unije.

Naravno da je ovde bilo još nekih primedaba i verovatno ćemo ih imati još prilikom razmatranja amandmana koji nas očekuju, ali rekla bih da je u kontekst ovih predloga zakona zbilja smešteno samo ono što treba. Određene oblasti pokrivaju drugi zakoni, kao što je npr. sanitarni nadzor nad otpadnim vodama regulisan Zakonom o komunalnim delatnostima; problematika jonizujućih zraka, o kojima je ovde mnogo bilo reči, naročito onih koji se koriste u dijagnostičke i terapijske svrhe, smeštena je u poseban zakon; i, naravno, briga o otrovnim materijama, o kojima je bilo ovde reči i koje ne treba zanemariti, preneta je na upravu Ministarstva za zaštitu životne sredine.

Želim ovde još jednom da podvučem da mi u SPS-u zaista zastupamo stav da je potrebno ministarstvo za zaštitu životne sredine, upravo zbog praćenja svih ovih stvari koje nam se dešavaju, a da ne kažem o tome šta nam se dešavalo ranije.

Naravno da mi ne želimo kao socijalisti da idealizujemo ova dva zakona. Nijedan zakon nije idealan, ali ovo su zakoni koji su u ovom trenutku vrlo primenjivi i trebalo bi ih što pre usvojiti. Vreme i život, uslovi života, uslovi sistema i promene kroz koje ćemo mi svi zajedno proći, omogućiće nam da uradimo adekvatnu izmenu i dopunu ovih zakona, ubacivanjem ili izbacivanjem pojedinih odredaba.

Mislim da zaista ništa od toga u ovom trenutku za nas nije sporno i zbog toga će poslanička grupa SPS dati podršku po pitanju ova dva zakona. Zahvaljujem.

Zaključujem zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o sanitarnom nadzoru i Predlogu zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.

Nastavljamo rad po dnevnom redu.

Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O SANITARNOM NADZORU (pojedinosti)

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Goran Cvetanović, Milivoje Vuković, Miroslav Nedeljković, Mileta Poskurica, Branislav Blažić, Dragoslav Milković, Milomir Dunjić i Vjerica Radeta.

Primili ste izveštaje Odbora za zdravlje i porodicu i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade Republike Srbije o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila zajednički načelni pretres, u okviru koga je razmatran i Predlog zakona o sanitarnom nadzoru, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Narodni poslanik Goran Cvetanović podneo je amandman na naziv Predloga zakona, naslov iznad člana 1. i član 1.

Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima Goran Cvetanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o sanitarnom nadzoru u članu 1. je definisano da se ovim zakonom uređuju poslovi sanitarnog nadzora, način i postupak vršenja sanitarnog nadzora, određuju oblasti i objekti koji podležu sanitarnom nadzoru i sanitarni uslovi koje ti objekti moraju ispunjavati, kao i ovlašćenja, prava i dužnosti sanitarnih inspektora u postupku sanitarnog nadzora.
U ime SRS-a podneo sam amandman na član 1. da se naziv zakona menja i glasi: "Predlog zakona o sanitarnoj inspekciji " umesto "Predlog zakona o sanitarnom nadzoru", kao i da se naslov iznad člana 1. briše, a u članu 1. reč "oblasti" zamenjuje se rečju "delatnosti". Ovo amandmansko rešenje Srpske radikalne stranke je mnogo primerenije od predloženog, a sama reč "oblast" faktički definiše teritoriju, pa je samim tim mnogo primerenije.
Sam naziv Predloga zakona o sanitarnom nadzoru nije odgovarajući, pre svega zbog toga što je suština u određivanju mesta, uloga i sadržaja rada sanitarne inspekcije, kao delatnosti u okviru organa državne uprave, pa zbog toga zakon i treba da nosi naziv - predlog zakona o sanitarnoj inspekciji. Sam pojam sanitarnog nadzora je mnogo širi. Uključuje mnoge druge subjekte, poslove i aktivnosti koje po svojoj prirodi ne pripadaju organima državne uprave, a pre svega se misli na poslove preventivne medicinske zaštite, koje obavljaju zdravstvene institucije, fakulteti zdravstvene struke i slično.
Sanitarni nadzor predstavlja inspekcijski nadzor nad sprovođenjem zakona i drugih propisa, koji obuhvataju nadzor nad licima i delatnostima, građevinskim objektima, prostorijama, prostorom, postrojenjima i uređajima koji na bilo koji način mogu štetno da utiču na zdravlje ljudi.
Suština ovog predloga je da sve što je štetno po zdravlje treba da bude podvrgnuto sanitarnoj inspekciji, odnosno kontroli koja pripada sektoru zaštite zdravlja. Zbog toga smatramo da ministar treba da prihvati predloženi amandman, jer je mnogo bolje i preciznije predlog zakona definisan.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? Narodni poslanik Paja Momčilov.

Poštovani narodni poslanici, mislim da je potpuno jasna ova intervencija kolege Cvetanovića. Ja bih samo ukazao na još jednu nepovoljnu situaciju. Mi nismo dobili odgovor Vlade na ove amandmane. Odgovor Vlade na amandmane za zakon o zaraznim bolestima smo dobili u toku popodneva u petak. Prema tome, mi ne znamo šta je Vlada odgovorila i mislim da ovakav način rada nije u redu.
Mislim da je kolega Cvetanović potpuno u pravu, jer pošto je sam predlagač zakona u članu 2. već definisao sanitarni nadzor kao inspekcijski nadzor, logično je bilo da se i ovaj zakon tako i naziva; tako se naziva i hrvatski zakon i neki drugi zakoni koji se ovim bave.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Ujedno molim poslanike da čitaju mišljenja koja se nalaze ispred njih. Podeljena su još u petak. Nemojte ostavljati materijale za sobom.
Narodni poslanik Milivoje Vuković podneo je amandman na naslov iznad člana 2. i član 2.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu predlažu da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Milivoje Vuković.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS-a podneo sam amandman na naslov iznad člana 2. Predloga zakona o sanitarnom nadzoru, koji se briše, a u članu 2. st. 1. i 2. menjaju se i glase: "Sanitarni nadzor je inspekcijski nadzor nad sprovođenjem zakona i drugih propisa, koji obuhvataju nadzor nad licima i delatnostima, građevinskim objektima, prostorijama i prostoru, postrojenjima i uređajima koji na bilo koji način mogu štetno da utiču na zdravlje ljudi i sanitarno-higijenske uslove.
Sanitarni nadzor je i zdravstveni nadzor na granici i drugim mestima u kojima se vrši carinjenje nad životnim namirnicama i predmetima opšte upotrebe koji se uvoze, kao i sanitarni nadzor na granici nad putnicima, njihovim stvarima i saobraćajnim sredstvima u međunarodnom saobraćaju, u skladu sa posebnim zakonima, potvrđenim međunarodnim ugovorima i međunarodnim sanitarnim konvencijama."
Inače, sam pojam sanitarnog nadzora je mnogo širok i uključuje druge subjekte, poslove i aktivnosti koje po svojoj prirodi ne pripadaju organima državne uprave, na primer, poslove preventivne medicinske zaštite, koje obavljaju zdravstvene institucije, fakulteti zdravstvene struke i slično.
Suština ovog zakona treba da bude to da sve što je štetno po zdravlje bude podvrgnuto sanitarnom nadzoru, odnosno kontroli koja pripada sektoru zaštite zdravlja. Formulacijama u članu 2. ograničava se sanitarni nadzor i stvara mogućnost da te poslove koji suštinski i organski pripadaju sektoru zdravlja preuzimaju razne interesne grupe i sektori koji nisu kompetentni da ocenjuju uticaj na zdravlje ljudi.
Najjednostavniji primer imamo kod vodosnabdevanja. Naime, 23% stanovnika u gradovima u kojima se vodovodi kontrolišu pije mikrobiološki rizičnu vodu, 20% pije fizičko-hemijski rizičnu vodu, dok 14% kombinuju oba ova rizika. To su zvanični podaci Instituta za zaštitu zdravlja "Batut".
Ne postoji jedinstvena državna strategija za rešavanje pitanja vodosnabdevanja stanovništva higijenski ispravnom vodom u dovoljnoj količini. Zbog nepostojanja takve strategije svi su u haosu, počev od javnih preduzeća koja proizvode i distribuiraju vodu, preko vodoprivrede, pa sve do institucija koje treba da kontrolišu vodu za piće i organa sanitarne inspekcije.
U takvim uslovima organizovanog haosa u ovoj oblasti stvoreni su uslovi za mešetarenje raznih interesnih grupa koje se vrlo dobro organizaciono povezuju. To stanje koriste pojedine interesne grupe koje su se okrenule promociji flaširanih voda mnogobrojnih proizvođača.
To možda i ne bi bilo tako loše da je kao u ozbiljnim zemljama pravilno rešeno javno vodosnabdevanje. U tim zemljama flaširana voda je pitanje izbora građana, a kod nas je predmet manipulacije tim istim građanima. Projekat je vrlo jednostavan. Sve je veći broj voda koje se proglašavaju neispravnim, a građani su prisiljeni da kupuju flaširanu vodu, a na tome se neko bogati.
Još bih iskoristio prisustvo gospodina ministra da ga upitam da li je upoznat sa radom novoizabranih direktora domova zdravlja u mačvanskom i lozničkom kraju.
Mislim da je bilo ozbiljnih prigovora na njihov rad, upućenih nadležnom ministarstvu, ali se ništa ne preduzima, jer se veruje njima, tj. direktorima na reč, jer su oni mahom svi iz G17 plus. Mislim da bi tu prava inspekcijska kontrola imala posla.
Kada govorimo o Predlogu zakona o sanitarnom nadzoru i sanitarni inspektori bi imali pune ruke posla, jer mnoge zdravstvene stanice nemaju ni osnovne uslove za rad. Kako rekoste, osnovni cilj donošenja ovog zakona je ostvarivanje sveukupne preventivne zaštite stanovništva. Za početak bih preporučio gospodinu ministru da sanitarni inspektori dođu kada je pijačni dan, pa da na licu mesta, kako kaže član 37, naplate kaznu od zdravstvenih radnika koji se nađu van doma zdravlja u radnoj odeći i obući. Mislim da bi to bila značajna stavka u punjenju osiromašenog budžeta.
Na kraju da kažem, amandmanom sam dao opštu definiciju sanitarnog nadzora, a u narednim članovima će moje kolege iz SRS-a detaljnije odrediti sadržinu tog nadzora.