Reč ima narodni poslanik Milan Dimitrijević, a neka se pripremi narodni poslanik Vesna Lalić.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, prethodna dva dana se vodila rasprava o dva zakona iz oblasti zdravstva, zakonu o sanitarnom nadzoru i zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.
Iz prethodne rasprave mi se učinilo da je tu ključno jedno pitanje: da li su nam zakoni potrebni ili ne? Ja svakako mislim da su nam zakoni potrebni. Zbog čega tako mislim? Pozvaću se i na zaključak Svetske zdravstvene organizacije iz 1996. godine. Kaže se – nema zemlje na svetu bez zaraznih bolesti i smrti od njih. Niko od njih nije pošteđen. Nijedna zemlja, nijedna zajednica, ni ljudi ne smeju ih ignorisati. One se uvek vraćaju.
Ako ovo pravilno i dobro shvatimo, videćemo zbog čega je značajno donošenje ova dva zakona. Zarazne i parazitne bolesti, sa poboljšanjem higijenskih uslova i prilika, i saznanja o uzrocima i širenju u razvijenim zemljama, ne predstavljaju onoliki zdravstveni problem kao u prošlosti. One su još uvek globalno u pojedinim zemljama i teritorijama među vodećim bolestima. U poslednje dve decenije, pored eradikacije nekih bolesti, kao što su velike boginje, i eliminacije uglavnom bakcibelnih bolesti, pojavljuje se izvestan broj novih zaraznih bolesti koje se još uvek, i pored pokušaja njihove kontrole, ne rešavaju uspešno. Ponoviću samo, hepatitis B, C, D i E, HIV infekcija, ebola itd.
Zarazne i parazitne bolesti, u odnosu na interhumani prenos i dominantnost grupe zaraznih bolesti koje se prenose aerogenim i kapljičnim putem, objašnjavaju se prenaseljenošću gradova, intenzivnim kretanjem stanovništva, kretanjem izbeglica, odnosno vremenom kada je svet izmešan više nego ikada u svojoj istoriji.
Povratak difterije devedesetih godina, prisutnost morbila kao vodećeg uzroka smrti dece iz grupe vakcinom preventivnih bolesti, karakterišu sadašnjost. Takođe, tuberkuloza, i pored svega, još uvek nije bolest prošlosti. Zarazne bolesti, koje su bile u prošlosti na teritoriji Republike Srbije, zahvaljujući radu zdravstvene službe, smanjene su i ne predstavljaju u ovom trenutku tako veliki problem. Sa dramatičnim pogoršanjem životnog standarda u poslednjoj deceniji i po, zbog ekonomske krize, povećao se i potencijalni rizik za masovno javljanje određenih zaraznih bolesti i epidemija širih razmera.
Pošto smo čuli različita mišljenja u vezi zakona, moram da podsetim na nekoliko stvari, svakako konsultujući određene institucije i stručnjake. Jedna informacija se odnosi na izveštaj Instituta za zdravstvenu zaštitu zdravlja Srbije "Dr Milan Jovanović Batut". Ta analiza se odnosi na 2002. godinu i u toj analizi se kaže – u 2002. godini u Republici Srbiji od posledica akutnih zaraznih bolesti umrlo je 149 lica, stopa mortaliteta 1,99 na sto hiljada stanovnika, što je najviša stopa u poslednjih pet godina ili 32 posto više u odnosu na 2001. godinu.
Distribucija umrlih prema uzrastu pokazuje da je stopa mortaliteta najviše dece u prvoj godini života i iznosi 11,38 na sto hiljada odojčadi. Značajne stope mortaliteta beleže se i kod starijih od 60 godina. Najveći broj smrtnih ishoda vezan je za plućnu tuberkulozu – 46 umrlih, virus HIV – 32 umrla, bakterijski meningitis – 28 umrlih i akutni hepatitis – osam umrlih.
Da li uvek podaci dovoljno govore da moramo imati ovaj zakon. Možda su mišljenja drugačija. Kada se radi o sanitarnom nadzoru, tačno je što je kolega iz SRS govorio o stanju vodovoda u Srbiji. Ja ću podsetiti na nekoliko stvari iz izveštaja Instituta za zdravstvenu zaštitu Srbije "Dr Milan Jovanović Batut". Rezultati ispitivanja vode za piće ili gradske vode u toku 2002. godine na teritoriji centralne Srbije pokazuju mikrobiološku neispravnost veću od pet posto ispitanih uzoraka u 45 procenata kontrolisanih vodovoda, a fizičko-hemijsku neispravnost veću od 20 procenata ispitivanih uzoraka u 36 kontrolisanih vodovoda, a neispravnost u 17 procenata kontrolisanih vodovoda.
Da li je ovo razlog, smatram da jeste, za donošenje zakona.
Reći ću vam nešto i o hemijskoj ispravnosti namirnica opšte upotrebe. Piše, hemijska ispravnost namirnica iznosila je 8,91%, s tim što su namirnice iz zanatske proizvodnje bile ispravne u 13,22%. Mikrobiološka neispravnost namirnica opšte upotrebe iznosila je 8,10%, a fizičko-hemijska je 1,75%. Visoku neispravnost pokazivali su uzorci iz prometa, čak 34,19%.
Kada se imaju na umu ovakve činjenice i kada se raspolaže sa ovakvim podacima, onda je više nego jasno da su zakoni preko potrebni.
Na kraju, dovoljno je reći da Republika Srbija prvi put ima svoj zakon o sanitarnom nadzoru. To je važna činjenica od koje se ne može pobeći.
Ako se podsetimo nekih stvari iz istorijata, mi smo taj zakon imali u srednjem veku. Medicinski hilandarski kodeks srednjeg veka govori o spisu zaraznih bolesti. Dakle, čak i tada. Prema tome, sva diskusija da li su nam zakoni potrebni ili ne i da li su ova dva zakona potrebna pada u vodu. Zakoni su potrebni i Demokratska stranka Srbije će podržati ove zakone. Hvala.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Vesna Lalić, a neka se pripremi narodni poslanik Gordana Čabrić.

Poštovani potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, letos smo usvojili prvi od sistemskih zakona, a to je Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima. Znate da je to bio početak reforme zdravstvenog sistema, bar što se tiče naše Skupštine.
Sada su na dnevnom redu dva prateća zakona, zakon o sanitarnom nadzoru i zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Oni su, pre svega, nastavak usaglašavanja naših zakona sa zakonima Evropske unije. Osim toga, Ustavnom poveljom su preneta ovlašćenja saveznih organa na republički nivo, pa je zato bilo neophodno da se uskladi obim ovlašćenja svih drugih republičkih zakona i da se prihvate i neka efikasnija i racionalnija rešenja unutar zdravstvenog, odnosno sanitarnog nadzora.
Pri tome treba razmišljati i o promeni Zakona o lokalnoj samoupravi i o osnivanju preduzeća i organizaciji privatnog sektora i razvoju privatnog preduzetništva.
Ovim zakonom uređujemo poslove, način i postupak vršenja sanitarnog nadzora, oblasti i objekte koji podležu sanitarnom nadzoru, sanitarne uslove koje ti objekti treba da ispunjavaju i naravno, ovlašćenja, prava i dužnosti sanitarnih inspektora.
Oblasti koje podležu sanitarnom nadzoru su, pre svega, zaštita stanovništva od zaraznih bolesti, zdravstvena ispravnost životnih namirnica i predmeta od opšte upotrebe u proizvodnji, prometu i uvozu, kao i javno snabdevanje stanovništva vodom za piće.
Najviše bih se osvrnula ovde na ovlašćenja, prava i dužnosti sanitarnih inspektora. Oni, kao ni do sada, ne utvrđuju samo sanitarno-higijenske i zdravstvene uslove za lokaciju objekata pod sanitarnim nadzorom, već utvrđuju da li je idejni projekat usklađen sa izvodom iz urbanističkog plana i daju sanitarnu saglasnost na idejni projekat.
Ovlašćenja sanitarnih inspektora se proširuju i na objekte u kojima se ne obavlja delatnost pod sanitarnim nadzorom, ako su u tim objektima higijenski uslovi takvi da mogu ugroziti život ili štetno uticati na zdravlje zaposlenih ili drugih lica.
Propisana su nova ovlašćenja sanitarnih inspektora u postupcima sanitarnog nadzora nad zdravstvenom ispravnošću životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe koji se uvoze; neposredni zdravstveni nadzor nad prometom životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe na graničnim prelazima i drugim mestima na kojima se vrši carinjenje, zatim precizno utvrđivanje sanitarnog inspekcijskog nadzora i nad licima, njihovim stvarima i prevoznim sredstvima na graničnim prelazima.
Rekli smo da su iz ovog zakona izuzeti poslovi inspektora koji se odnose na prečišćavanje i odvođenje otpadnih voda i drugih otpadnih materija, kao i na proizvodnju i promet otrova i drugih opasnih materija i zaštita od štetnog dejstva izvora jonizujućih zračenja.
Što se tiče preventivnog nadzora, tri su definisane delatnosti u oblastima koje su najvažnije za nas - zdravstvena delatnost, javno snabdevanje stanovništva vodom za piće i proizvodnja životnih namirnica putem industrijskih postrojenja i uređaja, koji moraju imati sanitarnu saglasnost na idejni projekat, odnosno sanitarnu saglasnost za korišćenje objekata.
Sva preduzeća i svi preduzetnici, osim navedenih, mogu da započnu obavljanje delatnosti bez prethodne saglasnosti, odnosno pribavljanja sanitarne saglasnosti, ali je utvrđena njihova obaveza i odgovornost da pre početka rada ispune propisane uslove.
Što se tiče kaznenih mera, minimalne kazne su do sada bile simbolične – 100 dinara, a sada su povećane na 5.000 dinara. Ova kazna se odnosi na zaposlena lica i u slučaju da se ne održava higijena u objektu, a ostale maksimalne kazne su od 400 hiljada do milion dinara.
Nešto bih rekla i o siromašnim četvrtima, nehigijenskim naseljima. Prema jednom istraživanju još iz daleke 1996. godine, ima oko 200 takvih naselja, koja imaju oko 120.000 stanovnika. Tu je većinom siromašno stanovništvo romskog porekla i raseljena lica. Opšta odlika ovih naselja je loša komunalna infrastruktura, zagađena životna sredina, nedostatak zelenih površina i javnih sadržaja. To su sve značajna žarišta zaraznih bolesti, koje se lako šire u takvim uslovima.
Generacije starijih pamte epidemiju variole vere, tada malo poznatu bolest, koju je bilo teško dijagnostikovati, koja je izbila u naselju na Kosovu i Metohiji, sličnom gore opisanom.
Stres kome smo mi kao narod niz godina izloženi, hronične bolesti, razne vrste zračenja, pa čak i sunčevog, atakuju na naše zdravlje. Neodgovorno i neorganizovano se kroz grad prenose razni otrovi koji u slučaju havarija ugrožavaju živote građana. U toku ove godine desilo se nekoliko eko-incidenata, i to su uglavnom bila neispravna i dotrajala transportna sredstva. Nije mi poznato da je neko krivično odgovarao za ove propuste.
Svim ovim zakonima koji će doći na red ove stvari će se daleko više sprečavati. Mere koje predviđaju ova dva zakona konačno ovu našu zemlju mogu da dovedu do visokih standarda zdravstvene zaštite, da nam se ne dešavaju zatvaranje porodilišta zbog infekcija, trovanja po obdaništima i sl. Konačno, da se uzdignemo iznad statusa zemlje sa povećanim rizikom od obolevanja od zaraznih, odnosno prenosivih bolesti. Tako ćemo lakše ući u Evropu, a G17 plus će zaista podržati ovaj zakon.
Ovog puta bih se osvrnula na komentare gospodina Paje Momčilova iz Srpske radikalne stranke, na njegov govor u petak, kada je pominjao Odbor za zdravlje i porodicu.
Moram da kažem da smo dva minuta pre početka sastanka od Ministarstva dobili njihov odgovor na dopis koji smo im uputili. Ispred sebe imam taj dopis. On je upućen 12. maja 2004. godine.
Odgovor Ministarstva, koji je bio jako bitan, o kome smo mi na jednom celodnevnom sastanku raspravljali, stavljen je pod tačkom razno. Ja zaista nisam imala vremena da pročitam taj odgovor. Kada sam došla kući onda sam detaljno, tačku po tačku, pročitala i videla da je sve to bilo objašnjeno i meni je tada bila potpuno jasna situacija. Ako se iz jednog dopisa koji ima šest listova izvuče jedna reč, ako se izvuče iz konteksta, onda ona zaista ništa ne znači. To ubuduće ne treba da se dešava, da se bitne stvari koje dolaze iz Ministarstva stavljaju pod tačkom razno. Toliko o tome.
Kao lekar bih još rekla da bih volela da sledeći sistemski zakon koji bude u proceduri bude zakon o lekarskim komorama. Vreme je da lekari imaju jednu esnafsku organizaciju i da mogu da leče svoje pacijente i građane onako kako to dolikuje svima nama.

Izvolite, replika, narodni poslanik Paja Momčilov.

Poštovane koleginice i kolege, javio sam se jer sam direktno prozvan da sam citirao nešto što je istrgnuto iz konteksta i što ne stoji, a ne razumem kakve veze ima odlučivanje o svemu tome, jer sam govorio o jednom maniru i poštovanju Odbora za zdravlje od strane ministra, koji ne dolazi na sednice Odbora kada se raspravlja o bitnim zakonima. To je bio slučaj sa Zakonom o lekovima, to se ponovilo i sa ova dva zakona. Nemam ništa protiv što on ne dolazi, nisam ni posebno žalostan, da se odmah razumemo.
Ono što ste kazali da vam je podmetnuto na brzinu, molim vas, rasprava je vođena o tome. Može se zapisnički videti to, pa ste se mogli uveriti i tada; materijal je dat na tri-četiri stranice, a kažete da niste mogli da pročitate, o njemu se vodila rasprava. Kako se glasalo - glasalo se. To je odluka. Znači, ne razumem o čemu pričate.
Recimo, šta kaže jedan od tih zaključaka - ne dovodi se ni na koji način u pitanje zatvaranje fabrike za izdvajanje separata iz plazme. Kaže - nijednim dokumentom. Pa, idite, molim vas, na internet pa pogledajte, evo, kod mene je u ruci dokument Svetske banke, koja jasno kaže ovako - ovim projektom podržaće se i uspostavljanje frakcionacije ugovorene plazme van zemlje, kako bi se obezbedile dovoljne količine krvnih produkata. Evo dokumenta, to piše. Mi smo glasali za onakve zaključke zbog ovoga.
Nemojte da vraćate ponovo te zaključke.
Ako ćemo ih vraćati, onda treba da ih vratimo anketnom odboru da se slučaj raspravi, pa da vidimo da li su tri osobe zaražene HIV-om morale da se zaraze i da li se konsekvence koje su iz toga proistekle na takav način sprovode. Samo toliko.

Za reč se javila narodni poslanik Gordana Čabrić.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, gospodine ministre, poštovano predsedništvo, dosta toga je rečeno na temu ova dva zakona koja su na dnevnom redu. Ne bih želela da ponavljam ono što je već izrečeno, ali bih htela da naglasim zbog čega su nam ovi zakoni potrebni i zašto je neophodno da se ovi zakoni upravo sada usvoje i da se sa njihovom primenom što pre krene.
Naime, bilo je potrebno sa nadleštva saveznog nivoa, znači važio je savezni zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, a isto tako i o sanitarnom nadzoru, spustiti na republički nivo tu nadležnost i tačno definisati prava i obaveze zdravstvenih inspektora, kao i pravnih i fizičkih lica, iz oblasti koje su definisane ovim zakonima. A, to su najvažnije oblasti ljudske delatnosti. To su, dakle, oblasti zdravstvene zaštite, oblast kontrole sanitarne i higijenske ispravnosti vode za piće, oblast ugostiteljstva, oblasti školstva, turizma, trgovine itd.
Zašto su nam ovi zakoni neophodni? Naime, primenom ovih zakona mi ćemo omogućiti adekvatnu kontrolu robe, odnosno kontrolu životnih namirnica koje se kod nas proizvode, a znamo da se borimo za izvoz na evropsko i svetsko tržište. Tog izvoza ne može biti ukoliko nemamo higijenski ispravne namirnice, ali ne treba zaboraviti ni to da moramo veliku pažnju obratiti i na uvoz namirnica koje neprekidno dolaze kod nas, odnosno treba pooštriti tu kontrolu primenom ovog zakona.
Šta je to još ovim zakonima stavljeno u prvi plan, a do sada nije bilo - zoonoze. Zoonoze su bolesti koje se prenose od životinja na ljude. Primetili smo da se poslednjih godina ponovo javljaju u većem broju, a to su - besnilo, bruceloza, trihineloza, mišja groznica i dr.
Zatim, ovim zakonom je omogućeno da se prati pojava SARS-a, a znamo kakvu je paniku ova bolest izazvala među stanovništvom i brigu među zdravstvenim radnicima do sada, jer se radilo o jednoj sasvim novoj i nepoznatoj bolesti.
Sada je još jedna oblast ovim zakonima jasno definisana. To je oblast delatnosti higijenske nege i ulepšavanja. Naime, svi smo svedoci da se javlja veliki broj salona za lepotu, gde se primenjuju različite metode kod kojih dolazi do narušavanja integriteta kože, a samim tim i do mogućnosti prenošenja zaraznih bolesti.
Ovim zakonom se definiše stručna sprema ljudi koji će moći da rade u ovim salonima, a samim tim se definiše i način njihovog rada, odnosno biće podvrgnuti kontroli sanitarnih inspektora.
Ovim zakonima predviđena je i saradnja sa veterinarskom inspekcijom u cilju praćenja kretanja zaraznih bolesti.
Na kraju, rekla bih nešto što bi trebalo da nas podseti na to kakvu sliku svet ima o nama. Naime, u medijima sam pre jedno 20-tak dana čula šta su novinari iz Kanade preporučili svojim građanima u vreme održavanja Olimpijskih igara u Grčkoj. Rekli su im da, koliko god je moguće, zaobiđu zemlju Srbiju, da idu svim drugim putevima, jer u Srbiji vladaju tifus i druge teške zarazne bolesti, koje nisu prisutne u drugim zemljama, da ima blokade puteva itd.
Mi ne možemo od ovakvog mišljenja da se odbranimo ukoliko nemamo jedinstven zakon koji ćemo da primenjujemo, i ovde, prema nama, ali i da kontrolišemo one namirnice koje će uspeti da odu na evropsko, odnosno svetsko tržište. Hvala.

Za reč se javio narodni poslanik Goran Davidović.

Poštovano predsedništvo, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, zadovoljstvo mi je da danas ovo svoje obraćanje započnem jednom narodnom mudrošću koja kaže da ko sada nema vremena za zdravlje, kasnije će morati da odvoji vreme za bolest.
Mi smo u prilici da usvajanjem ova dva zakona koja su danas na dnevnom redu Skupštine praktično pokažemo da kao Vlada a i kao poslanici imamo vremena za zdravlje našeg naroda i da, praktično, ovo drugo vreme, vreme za bolest, skratimo.
Međutim, na zdravlje ljudi utiču danas mnogi faktori, od kojih faktori životne sredine svakako imaju jednu od vodećih uloga. Zadatak ljudi je da učine tu sredinu što pogodnijom kako bi živeli duže, produktivnije i srećnije. Životna sredina predstavlja značajan činilac u očuvanju i unapređenju zdravlja.
Kao najvažniji preduslovi za održavanje i unapređenje zdravlja smatraju se dovoljne količine zdravstveno ispravne vode za piće, pravilno uklanjanje tečnih i čvrstih otpadnih materija, dobar kvalitet vazduha i zemljišta, dobri uslovi stanovanja i rada, dozvoljeni nivoi buke, pravilna ishrana, dobar kvalitet i zdravstvena ispravnost namirnica.
Odavno je primećeno da neodgovarajući uslovi životne i radne sredine znatno utiču na zdravlje. Među faktorima koji negativno utiču na zdravlje svakako ćemo izdvojiti ove patogene agense i njihove vektore i rezervoare: fizički i hemijski agensi koji su prisutni u životnoj sredini nezavisno od ljudskih aktivnosti, a koji mogu štetno delovati na zdravlje svojim prisustvom, npr. radionukleidi, ultraljubičasto zračenje ili nedostatak određenih supstanci kao što su jod, selen; štetni fizički i hemijski agensi nastali ljudskim radom, na primer sumpordioksid, azotni oksidi, aromatični ugljovodonici, tečan i čvrst otpad.
Efekti svih ovih agenasa mogu se povećavati ili smanjivati ljudskim intervencijama i aktivnostima. Snabdevanjem zdravstveno ispravnom vodom za piće i izgradnjom kanalizacije, sakupljanjem otpada iz domaćinstava i industrije umnogome se smanjuje rizik obolevanja od bolesti koje se prenose putem vode i hrane.
Upravo smo danas u prilici da na jedan pravi način regulišemo ovu oblast, a to je donošenjem ova dva zakona. Uzimajući u obzir da se sanitarni nadzor definiše kao inspekcijski nadzor nad primenom zakona i drugih propisa i nad sprovođenjem propisanih mera u oblastima pod sanitarnim nadzorom, sa ciljem zaštite zdravlja stanovništva, ovim zakonom danas praktično potvrđujemo našu brigu i brigu naše zemlje, odnosno Republike Srbije za njeno stanovništvo.
Zakon o sanitarnom nadzoru predstavlja pravni akt kojim se jedinstveno propisuju opšti i posebni sanitarno-tehnički i higijenski uslovi za sve objekte koji, u skladu sa ovim i drugim zakonima, podležu sanitarnom nadzoru. Obezbeđivanje tih uslova, kao i stalni i neposredni nadzor nad kontrolom njihove ispunjenosti jedan je od uslova ostvarivanja sveukupne preventivne zdravstvene zaštite, što upravo pokazuje da imamo vremena za zdravlje, i da to treba da bude put, a ne vreme za bolest.
Navedenim zakonom bilo je uređeno pitanje nadležnosti Ministarstva zdravlja u delu vršenja inspekcijskog nadzora u oblasti sanitarno-higijenske i protivepidemijske zaštite stanovništva, kao i u delu koji se odnosi na definisanje organizacije, ovlašćenja i načina rada sanitarnih inspektora.
Podsetiću vas, stupanjem na snagu Ustavne povelje preuzeli smo veliku obavezu na sebe, jer je Savezni sekretarijat za rad, zdravstvo i socijalno staranje prestao da postoji, pa smo morali da taj problem svedemo na dve republike, Srbiju i Crnu Goru, i da praktično definišemo tu oblast jednim valjanim zakonom. Pre svega nadležnost za vršenje nadzora iz onih prethodnih saveznih propisa koji bi se odnosili na zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti koje ugrožavaju celu zemlju, zatim zdravstvenu ispravnost životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe i sanitarni nadzor na državnoj granici.
Mi smo danas u prilici da kvalitetnim predlogom ova dva zakona imamo na jedan adekvatan pravni način regulisane ove oblasti u Republici Srbiji.
Nova sistemska rešenja u oblastima uređivanja lokalne samouprave, planiranja i uređenja prostora, izgradnje objekata, osnivanja preduzeća, organizacije privatnog sektora i razvoja preduzetništva, svakako, procesom usklađivanja odredbi zakona o sanitarnom nadzoru poboljšaće i ovaj sam zakon.
Donošenjem Zakona o ministarstvima određene oblasti inspekcijskog nadzora preuzete su iz nadležnosti Ministarstva zdravlja i definisane su kao oblasti u nadležnosti Ministarstva nauke i životne sredine. Zakon predstavlja novi projekat jasno definisanih prava i dužnosti sanitarnih inspektora i stranaka u postupcima sanitarnog nadzora čime se u potpunosti ostvaruje primena pravnog načela zaštite prava građana i zaštite javnog interesa.
Sa druge strane, mi imamo danas, zahvaljujući ovim zakonima, jednu racionalnu podelu poslova u oblasti sanitarnog nadzora na celoj teritoriji Republike Srbije i, naravno, racionalnu raspodelu nadležnosti između Ministarstva zdravlja, odnosno sanitarnih inspektora i drugih državnih organa sa kojima se definiše delokrug rada.
Osnovna načela ovog zakona, koja svakako preporučuju ovaj zakon poslanicima da bude usvojen u ovoj skupštini, jesu: načelo sveukupne preventivne zaštite zdravlja stanovništva u oblasti higijenske i protivepidemijske zaštite zdravlja; načelo jedinstvenog i efikasnog postupanja organa državne uprave u obavljanju inspekcijskih poslova u oblastima i nad objektima koji podležu sanitarnom nadzoru i načelo zakonitosti kojim se izražava ideja vladavine prava u društvu i podvrgnutost svih pojedinaca, organa i organizacija, pravnih i fizičkih lica definisanim pravnim normama.
Na ovaj način praktično imamo priliku da donošenjem ovog zakona regulišemo na pravi i valjan način ove oblasti i da sprečimo, suzbijemo i eliminišemo, iskorenimo zarazne bolesti u našoj republici.
Takođe, jedna od novina je da se zakonom o sanitarnom nadzoru u skladu sa određenim načelima precizno definiše obim ovlašćenja sanitarnih inspektora u postupcima sanitarnog nadzora u oblasti zdravstvene ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe za proizvodnju, promet i uvoz. Dosadašnja iskustva govore da je ovakav način uređenja nadležnosti dobar, pravilan i potpun, ali ovlašćenja sanitarnih inspektora u ovoj oblasti su brojna i usmerena su na preduzimanje mera u pogledu efikasnije i bolje zdravstvene kontrole životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe, zatim uslova pod kojima se te namirnice, odnosno predmeti stavljaju u promet i lica koja rade sa ovim namirnicama.
Jedna od novina u ovom zakonu je propisivanje novih ovlašćenja sanitarnih inspektora u ovim postupcima sanitarnog nadzora, koji će svakako poboljšati na terenu njihovu efikasnost i sam rad.
Inspekcijski sanitarni nadzor u oblasti javnog snabdevanja stanovništva zdravstveno ispravnom vodom za piće podrazumeva i utvrđivanje sanitarno-tehničkih i higijenskih uslova izgrađenog, dograđenog ili rekonstruisanog objekta za javno snabdevanje stanovništva vodom za piće, kontrolu higijenske i zdravstvene ispravnosti vode za piće, kontrolu sanitarno-higijenskog stanja u ovim objektima, kao i zdravstvenog stanja lica koja rade na poslovima snabdevanja stanovništva vodom za piće. Upravo ove informacije o kojima je kolega iz poslaničke grupe govorio jasno potvrđuju neophodnost i potrebu za donošenjem ovakvog zakona.
Ovom prilikom istaći ću da će verovatno jedan broj ovih zakonskih akata biti dopunjen. Iz postojećeg Zakona o sanitarnom nadzoru brišu se ranije utvrđene oblasti koje se odnose na prečišćavanje i odvođenje otpadnih voda i drugih otpadnih materija iz naselja, industrijskih i zdravstvenih objekata putem postrojenja i uređaja, u postupku usklađivanja zakona o sanitarnom nadzoru sa novim zakonom koji se odnosi na komunalne delatnosti, zakonom o životnoj sredini i Zakonom o ministarstvima. Na ovaj način je praktično otvoren put da se ova oblast u našoj zemlji na što valjaniji način uredi.
Ovom prilikom napominjem da Zakon o sanitarnom nadzoru, kada ga posmatramo u celini, predstavlja skup prava i obaveza ovih sanitarnih inspektora i ovlašćenja sanitarnih inspektora utvrđenih ovim zakonom, ali i svim drugim sistemskim zakonima kojima se uređuju pojedine oblasti, kao što su ovi zakoni koje sam pomenuo.
U tom smislu jedan od ciljeva koji želimo da postignemo donošenjem ovakvog zakona jeste sistematizovanje svih prava i obaveza sanitarnih inspektora u postupcima sanitarnog nadzora kroz jedan zakon, odnosno zakon o sanitarnom nadzoru. Danas smo u prilici da glasanjem za jedan ovakav zakon apsolutno ostvarimo ovaj svoj cilj.
Osnovna korist koja se postiže donošenjem ovog zakona je uspostavljanje upravo te pravne sigurnosti fizičkih i pravnih lica u svim oblastima pod sanitarnim nadzorom. Ova sigurnost postiže se potpunim preciziranjem suštinskih pitanja, kao što su: koje su oblasti pod stalnim sanitarnim nadzorom; zatim koji su to poslovi koje mora da obavi sanitarni inspektor u postupku sanitarnog nadzora; kakva su prava i obaveze svih fizičkih i pravnih lica koja obavljaju neku od delatnosti pod sanitarnim nadzorom.
Zatim, koji su to uslovi koje fizička i pravna lica moraju da ispune pre započinjanja obavljanja delatnosti pod sanitarnim nadzorom; koje su to mere koje sanitarni inspektor može naložiti u postupku sanitarnog nadzora, kao i kakve su kazne u slučaju nepoštovanja propisanih odredbi.
U ime Demokratske stranke Srbije mogu da kažem da će poslanička grupa DSS podržati ova dva zakona, koja su zaista dobra i svakako će poboljšati kvalitet zdravlja našeg stanovništva, u nadi da će se što pre pred ovom skupštinom naći i drugi zakoni iz oblasti zdravstvene zaštite, koji će na što bolji način urediti ovu oblast u našoj zemlji.