Dame i gospodo poslanici, poštovani ministre, opet moram da izrazim svoje nezadovoljstvo ovakvim rešavanjem statusa socijalno-ekonomskog saveta na način kako je definisan.
Njegovo obrazovanje u lokalu je potpuno nemoguće. Vi predviđate da se u sastav lokalnih saveta uključe predstavnici sindikata prema reprezentativnosti. To je veoma teško da u praksi može da se učini.
Pošto sindikati niti su formirani za nivo jedne opštine ili grada, oni su za neke veće teritorije ili na nivou grana u proizvodnji, onda po ovom modelu mnoge grane neće biti zastupljene u socijalno-ekonomskom savetu na nivou opštine, odnosno grada. To znači da tu nema mesta za predstavnike sindikata u zdravstvu, u metalurgiji, u građevinarstvu, jer oni su granski formirani, nisu formirani za određene teritorije.
Kako ćete utvrditi reprezentativnost kada to niste propisali? Ovaj odgovor da u Crnoj Travi možda nije ni potreban socijalno-ekonomski savet apsolutno je deplasiran, jer upravo želimo da formiramo organe, odnosno tela koja će ostvariti socijalni dijalog i tamo u najugroženijim delovima zemlje, gde je privreda zastala, tamo gde ima problema u radu, u proizvodnji, u zapošljavanju, veliki broj nezaposlenih ili veliki broj ljudi koji su zbog raznih drugih okolnosti ostali bez posla, upravo tamo treba da se otvori socijalni dijalog.
Još jednom želim da istaknem da smatram da je predlog da se donesu ova dva zakona u Skupštini Srbije samo motivisan političkim razlozima. Vlada želi da se rastereti od socijalnih tenzija. Ona želi da "baci kosku" i da se zavade sindikati. Nemogućnost utvrđivanja reprezentativnosti sindikata na lokalu upravo predstavlja osnov za njihovu raspravu, svađu, slabljenje njihove pozicije i odvlačenje pažnje od odnosa sindikata i nezaposlenih ili zaposlenih sa veoma lošim uslovima rada u odnosu na Vladu Republike Srbije.
Upravo je želja da se odbije taj socijalni pritisak ovakvim zakonom i nemogućnost da se ti odnosi reše za neko duže vreme, dok se posle ovaj zakon ne bi izmenio i usaglasio sa realnostima koje nosi život, politički motivisana.
Zajedno sa zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova ovo je metod i način da se odlože problemi, da se odloži problem koji treba da se reši za 100 hiljada građana Srbije kojima nisu povezani radni i penzijski staž, koji nisu obezbedili socijalno-ekonomsku sigurnost za sve one koji su primali minimalac, a nisu mogli zbog političkih pritisaka da ostvare pravo na adekvatnu zaradu, adekvatnu platu, tako da mislim da je ovo instrument kojim Vlada želi da se oslobodi socijalno-ekonomskog pritiska.