Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Molim vas, bez dobacivanja. Jasan je Poslovnik: ako ovlašćeni predstavnik zatraži proveru kvoruma, naravno da ćemo proveriti.
Pošto smo završili pretres Predlog zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača Slobodan Lalović, ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike, želi završnu reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i celini.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O MIRNOM REŠAVANjU RADNIH SPOROVA (pojedinosti)
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Gordana Pop-Lazić, Zoran Krasić, Nemanja Šarović, Petar Jojić, Božidar Koprivica, Vojislav Milajić, Milovan Radovanović, Vjerica Radeta, Milan Stanimirović, Zlatan Jovanović, Milan Stevović, Momir Marković, Nataša Jovanović, Igor Bečić, Živan Vladimirović, Milorad Mirčić, Mita Avramov, Stefan Zankov, Zoran Antić, Srđo Komazec, Milorad Krstin, Miljko Četrović, Milan Veselinović, Ivan Radić, Zlatko Radić, Rodoljub Gačević, Miroslav Nedeljković, Dragoljub Stamenković, Darko Glišić, Stojan Cvetković, Boban Vojinović, Gordana Gajić, Dragan Živkov, Branislav Rankić, Momčilo Duvnjak, Aleksandar Đorđević, Dragoljub Anastasovski, Branislav Janković, Dragoljub Simonović, Goran Dunjić, Dragutin Perić, Vitomir Milošević, Nikola Todorović, Dragan Čolić, Mihajlo Stevanović, Prvoslav Savić, Jovan Daja, Tihomir Đuričić, Miloš Dišić, Branko Ranković, Stevica Deđanski, Stojan Tintor, Nikola Lalić, Milan Škrbić, Goran Cvetanović, Mileta Poskurica i Veroljub Arsić.
Primili ste mišljenje Vlade Republike Srbije.
Primili ste izveštaje Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavnog odbora.
Pošto je Narodna skupština, obavila zajednički načelni pretres, u okviru koga je razmatran i Predlog zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Boško Ristić.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo poslanici, moram da izrazim jednu primedbu, jer sam se javio po prvom članu, ali su kolege stajale, pa niste videli da se javljam.

Molim poslanike koji su umorni od sedenja da ne sede ispred poslanika, jer onda ne mogu da vidim. Vraćam vam vreme. Izvolite.

Dakle, smatram da je članom 1. narušen pravni sistem u Srbiji, jer se uvodi obavezan postupak za mirno rešavanje sporova. Mirno rešavanje sporova podrazumeva saglasnost stranaka u sporu i podrazumeva njihovu želju da do rešenja dođu mirnim putem. Na ovaj način se uvodi parapravosudni sistem i uvodi se nova procedura koja nije utemeljena u Ustavu. Svaki građanin Srbije je vlastan da o pravima iz radnog odnosa samostalno odlučuje.
Ukoliko želi da neko svoje pravo po osnovu rada i po osnovu radnog odnosa reši, on podnosi zahtev, odnosno tužbu nadležnom sudu i pred nadležnim sudom ima mogućnosti da na miran način reši svoj spor. To može da bude poravnanje sudskim ili vansudskim putem, ali može da se reši spor i ako se odustane od tužbe.
Na ovaj način stranka u sporu koja želi da odustane od svog zahteva, to ne može, već mora da pokrene postupak i kada pokrene taj postupak, mora da ide u tom postupku za mirno rešavanje spora do kraja.
Osnovni pojmovi u članu 2. koji se odnose na strane koje mogu rešavati, učestvovati, u postupku za mirno rešavanje sporova su nejasne, pre svega, kada imate u vidu i mogućnost da se kao stranke u sporu pojave radnici koji su istovremeno i akcionari u svom preduzeću. Onda nije jasno da li će se oni javiti na toj strani poslodavaca ili na strani zaposlenih.
Ovakva jedna konfuzija onemogućiće rešavanje postupaka i sporova u ovom postupku za mirno rešavanje i vrlo često kada stranke imaju nameru da razvlače međusobne sporove, takva sporna pitanja o legitimaciji za učešće u sporu za mirno rešavanje će biti sporna. Nije predviđen organ koji će tu legitimaciju, odnosno da o njoj meritorno odlučuje.
Dakle, nije predviđen organ koji će meritorno ili doslovce i na kraju rešiti koja strana sa kojom stranom pregovara, naročito u sporovima gde su stranke i poslodavci i zaposleni. To se odnosi na velike sisteme gde su zaposleni postali akcionari, pa istovremeno rade u tim preduzećima i imaju spor, upravo oko minimalne zarade, to je nešto što može biti sporno.

Još neko o amandmanu? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, poznato je da u poslednje vreme imamo inflaciju propisa gde se ništa ne postiže sa aspekta ostvarivanja prava naših građana. Ovim predlogom se usporava rešavanje brojnih sporova naših građana. Brojne institucije postoje za rešavanje sporova. Ova institucija u praksi neće ništa doprineti ubrzavanju ili efikasnijem i ekonomičnijem vođenju bilo kakvog postupka, a neće doneti građanima baš nikakav boljitak i ovo je nedelotvorno sa aspekta pravne nauke.
Ovo bi se pre moglo nazvati da je političko-pravno pitanje. Dakle, da je predlagač imao u vidu političko-pravno pitanje, on bi uvažavao postojanje važećih zakona koji regulišu ovu materiju.
Dakle, da su građani želeli i da mogu mirnim putem da reše neki sporni odnos, ne bi oni dozvoljavali da dođu pred miritelja.
Ovaj miritelj nigde nije poznat u zemljama Evropske unije. Raspitao sam se, pogledao sam određene propise uporednog prava i nisam mogao da pronađem ovu regulativu da može na ovakav način da se rešava spor između poslodavaca, kako kolektivnih, tako i individualnih lica, pa i fizičkih lica.
Pošto je trebalo imati u vidu političko-pravno pitanje sa ovim predlogom nije trebalo izlaziti pred Parlament. Brojne agencije, brojni miritelji, oni samo koštaju državu i poreske obveznike. Ko će da plaća ovu instituciju, da li možda poreski obveznici Srbije? Iz njihovih džepova mora da se plaća direktor, odbori, članovi itd.
Sredstva za izvršenje ovog zakona moraju se obezbediti iz budžeta, ta sredstva neće biti mala. Ovo povlači jedan broj birokratije, broj zaposlenih i izvršilaca koji treba da rade na ovim poslovima. Postoji u Zakonu o parničnom postupku zaista normalno i efikasno sredstvo, kako građani treba da reše sporni odnos. Građani ne treba da dolaze pred ovu instituciju, jer će biti jedno ništa sve ovo.
Poznato je da mi imamo mirovna veća u mesnim zajednicama i u nekim slučajevima se ta institucija pokazala kao delotvorna. Građani u jednom broju slučajeva reše sporni odnos, a ako žele mirnim putem da reše spor, onda će ga rešiti na pripremnom ročištu pred nadležnim sudom.
Šta će ovde otvarati sada neke nove institucije, formirati, da bi iz one kožne torbice, što bi se reklo, vladine, uzimao novac.
Samo ove agencije, socijalno-ekonomska agencija u ovoj godini koštaće četiri miliona za mesec i po dana državu i poreske obveznike. Znate koliko je to penzija naših građana, to je 660 penzija i toliko je samo koliko će da košta agencija za mesec i po dana. U narednoj godini se planira 15 miliona za tu agenciju. Izračunao sam, to je 2.500 penzija, toliko bi moglo da bude isplaćeno našim građanima.
Šta će nama ovolike izmišljene agencije, institucije, koje samo treba da budu finansirane. Veliki je problem, bilo koja stranka da je na vlasti, ne valja što svaka stranka koja dođe, bar u praksi, u poslednje vreme se tako pokazalo, ona u prvom redu gleda da namiri fotelje svojih stranačkih prvaka ili zainteresovanih lica. Pogledajte Agenciju za privatizaciju. Idite do Terazija, videćete tu agenciju, mislim da ni kabineti generalnog sekretara UN nisu tako opremljeni kao što je ta agencija.
Moram reći da je ovo nedelotvorno, štetno po državu, mnogo košta i ne treba se upuštati da formiramo i osnivamo neke agencije, neke institucije koje samo gledaju da crpe novac od građana i poreskih obveznika.

Hvala vama.
Još neko o amandmanu? Reč ima narodni poslanik Vladimir Homan, a zatim Boško Ristić.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, bilo je zaista lepo podsetiti se institucije koja je ukinuta pre 15-tak godina to su mirovna veća pri mesnim zajednicama, ona odavno ne postoje.
Što se tiče ovih amandmana kojih ima dosta ovde, a tiču se toga da se briše ovaj predlog da postoji agencija i da se umesto toga poslovi poveravaju službi pravne pomoći pri opštinama, zaista treba imati dosta nepoznavanja u sebi, dakle, funkcija, duha i ideje državne uprave u Republici Srbiji, pa dati ovakve poslove službama pravne pomoći pri opštinama.
Prvo, te službe su fakultativne. I da su formirane neke, u tim službama u opštinama neko radi, a taj koji radi mora da bude plaćen, tako da opet pada u vodu ova teza da će neko morati iz budžeta da plaća ljude koji rade pri agenciji, jer neko će morati da plaća i ljude koji rade u službama pravne pomoći.
S druge strane, službe pravne pomoći nisu kvalifikovane da obavljaju ovu vrstu poslova - poslove stručne pomoći pri opštinama, kao što znamo, obavljaju zaposleni pri opštinama, a poslovi mirnog rešavanja radnih sporova zahtevaju nezavisne, nepristrasne stručnjake koji su sposobni da obavljaju poslove mirnog rešavanja radnih sporova.
S tim u vezi moram da naglasim da, pošto je namera ovih amandmana da se agencija potpuno ukloni iz Predloga zakona, umesto nje da se ovi poslovi daju službi pravne pomoći, iz ovih razloga koje sam sada spomenuo poslanička grupa G17 plus to neće podržati. I nećemo oduzimati skupštinsko vreme da bismo na svaki amandman ovo govorili, tako da unapred izjavljujem da nijedan od ovih amandmana ne samo što su na Zakonodavnom odboru proglašeni da nisu u skladu sa poretkom, nego zaista je to stvar koja ne može biti poverena službi pravne pomoći.

Narodni poslanik Boško Ristić.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo poslanici,  meni je žao što ministar nije ovde, jer sam želeo da postavim nekoliko pitanja koja su vezana za standarde u oblasti postupaka u kojima se odlučuje o pravima građana.
Pre svega, međunarodni dokumenti propisuju da strane u sporu imaju pravo na izbor prirodnog sudije ili prirodnog arbitra što znači da im niko ne može to nametnuti i ukoliko ne postoji saglasnost o ličnosti arbitra niko im ne može nametnuti ličnost arbitra. Onda postupak za mirno rešenje spora prestaje na samom početku, ukoliko strane ne mogu da odrede lice koje će odlučivati u njihovom sporu.
Pravosuđe je zasnovano na principu prirodnog sudije da se predmeti zavode po redosledu prijema i da se po principu slučajnog broja dodeljuju sudijama predmeti u razmatranje. Na taj način se izbegava favorizovanje i mešanje treće strane u spor među građanima.
Naš član 4. predviđa arbitra kao lice koje odlučuje o predmetu individualnog spora, međutim i sam individualni spor nije definisan na pravilan i jasan način. Zbog čega? Kaže da se individualnim sporom u smislu ovog zakona smatra spor povodom otkaza ugovora o radu i isplate minimalne zarade.
Postavlja se pitanje kada je spor između radnika i poslodavca u vezi sa tim što poslodavac želi da radniku isplati samo minimalnu zaradu, a on želi pravo na potpunu zaradu, da li će ovo biti individualni spor o kome će rešavati u postupku za mirno rešavanje radnih sporova?
Arbitar, na način kako je predviđeno ovim zakonom, nema ni odgovarajuću stručnu spremu, niti se vidi ko je to zakonom propisane uslove treba lice da ispuni da bi bio izabran na konkursu koji raspisuje agencija. Kaže se da arbitar može da bude samo lice koje ima visoku stručnu spremu i najmanje pet godina iskustva iz oblasti radnih odnosa. Svaki zaposleni sa visokom stručnom spremom koji je potpisao ugovor o radu, koji traje duže od pet godina može da se pozove na taj ugovor o radu i da kaže da ima iskustvo iz radnih odnosa u dužem trajanju od pet godina.
S druge strane, za arbitra se povezuje i pojam podobnosti. Kaže se da ne može biti arbitar ukoliko je osuđen za krivično delo koje ga čini nepodobnim za vršenje ove funkcije. Podobnost se vezuje za politički kriterijum, podobnost se vezuje za okrivljene koji su nekada osuđeni za verbalne delikte. Meni se čini da se ovde na mala vrata ponovo uvode delikti koji su odavno izbačeni iz evropske prakse. Međutim, to nije slučaj u našem zakonodavstvu i aktuelna vlast na mala vrata uvodi podobnost za obavljanje javnih funkcija.
Zbog toga sam protiv i ovog zakona i smatram da bi bilo najcelishodnije da ministar povuče zakon o mirnom rešavanju radnih sporova, jer on vodi samo odugovlačenju postupaka iz radnih odnosa i cilj mu je čisto politički da se od Vlade i resornog ministarstva odbiju socijalno-ekonomske tenzije koje su svakim danom sve veće i veće i sve veći su zahtevi i češći su zahtevi građana Srbije koji od Vlade traže da im reše socijalno-ekonomski status.
Na ovaj način i prethodnim zakonom o socijalno-ekonomskom savetu Vlada Srbije želi da izbegne učešće u rešavanju socijalno-ekonomskih problema.