Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan.
Nastavljamo rad Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2004. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 119 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Marko Đurišić, Veroljub Stevanović, Staniša Stevanović, Aleksandar Lazarević, Meho Omerović, Dejan Rajčić, Aleksandar Radosavljević, Gordana Čomić i Vladimir Jovanović.
Nastavljamo rad.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: - PREDLOZI ZAKONA O SOCIJALNO-EKONOMSKOM SAVETU I MIRNOM REŠAVANjU RADNIH SPOROVA (nastavak)
Reč ima narodni poslanik Takač Ištvan, a neka se pripremi narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospodine predsedniče, danas na dnevnom redu imamo dva zakonska projekta i to: Predlog zakona o socijalno-ekonomskom savetu i Predlog zakona o mirnom rešavanju radnih sporova.

G17 plus je za zakonsko regulisanje ove važne oblasti, kao što je socijalno-ekonomska sfera društva. U našem društvu, u odnosu na ovu problematiku, pored zakonske regulative, potrebna je promena odnosa svih učesnika, načina razmišljanja i načina rešavanja važnih sporova. Smatram da određeni interesi u sferi poslovanja moraju biti predviđeni i unapred određeni mehanizmi za njihovo rešavanje.

Predlog zakona o socijalno-ekonomskom savetu predviđa da će biti socijalno-ekonomski savet za rešavanje ovog pitanja, koga će činiti predstavnici Vlade, poslodavaca, sindikata.

Oblasti koje će razmatrati ovo telo su: kolektivno pregovaranje, uticaj ekonomske politike na socijalna pitanja, politika zapošljavanja, politika zarada, cena i dr.

Kao što je u uvodnom izlaganju i obraćanju ministar, gospodin Lalović, rekao naše zakonodavstvo moramo usaglasiti sa normama Evropske unije, Zemlje zapadne demokratije, u kojima se socijalni dijalog smatra jednom od osnovnih poluga političkog i ekonomskog sistema, u potpisivanju socijalnog sporazuma u ovoj oblasti su daleko odmakle. Neke od tih država, Francuska, Nemačka, Danska već su više puta menjale, razradile i unapredile svoj socijalni sporazum, a u Holandiji, gde je tržište rada najuspešnije rešeno, socijalni ugovori su zaključeni još 1981. godine. Susedna Mađarska, koja je svoju tranziciju počela početkom devedesetih godina prošlog veka, već 1991. godine donosi poseban zakon koji reguliše uslove za poboljšanje i mere za ublažavanje posledica nezaposlenosti.

Dame i gospodo, smatram da su najbolje mere za uspešno sprovođenje zapošljavanja ukupne mere koje se predviđaju za strategiju privrednog razvoja države. Kao što je i u Predlogu zakona predviđeno, kolektivno pregovaranje će biti jedna od značajnih oblasti u aktivnosti socijalno-ekonomskog saveta.

Kolektivno pregovaranje i kolektivni ugovori su vrlo značajna tekovina organizovanosti radnika. Međutim, u određenim trenucima, u vremenskom periodu razvoja pojedinih društava dolazi do zastoja na ovom planu.

Činjenica da je na Konferenciji Međunarodne organizacije rada, održanoj u Ženevi 1981. godine, na svojoj 67. sednici, usvojen Sporazum za pospešivanje kolektivnog pregovaranja.

Samim tim je potvrđena i izjava da među državama sveta što pre dođe do izrade takvog programa koji će dovesti do stvarnog priznavanja institucije kolektivnog pregovaranja, govori u prilog tome da smo ovim našim Predlogom zakona o socijalno-ekonomskom savetu i ovo pitanje pozitivno razrešili.

Socijalno-ekonomski savet predviđen u Predlogu zakona upravo ima takvu obavezu da na nacionalnom nivou uradi sve da takva međunarodna tekovina bude realizovana i u našem zakonodavstvu u odnosu na neposredno primenjivanje u praksi.

Plate i cene rada su vrlo značajne ekonomske kategorije i po pitanju strategije ekonomskog stanja, kao faktor koji utvrđuje profitabilnost određene grane ili, pak, pojedinog privrednog subjekta.

G17 plus se maksimalno zalaže za osnovnu ideju da osnovna ekonomska obaveza u oblasti plata ponovo bude afirmisana, da zarađene plate radnicima redovno budu isplaćivane. Smatram da ekonomsko-socijalni savet već na početku svog delovanja mora ovo pitanje vrlo temeljno da razradi i preporuči drugim organima izvršne vlasti mere da kompanije, privatizovane ili ne, redovno izvršavaju svoje obaveze prema svojim zaposlenima.

Dame i gospodo, mišljenja sam da je vrlo pozitivno rešenje da je u Predlogu zakona jedno odvojeno telo, socijalno-ekonomski savet, koje je po ovom zakonskom predlogu nezavisno telo, razmatra i stalno prati predviđenu oblast i sva zbivanja u istoj, nezavisno od aktuelne politike Vlade, odnosno trenutnog političkog uticaja vladajuće strukture.

U članu 10. stavu 3. Predloga zakona naglašeno je: "Ministarstvo je dužno da u roku od 30 dana od dana dostavljanja mišljenja obavesti Socijalno-ekonomski savet o svojim stavovima". Po pitanju vertikalne linije povezanosti socijalno-ekonomskog saveta sa nivoa Republike, pokrajine i lokalne samouprave, smatram da bi trebalo da bude čvršća i obavezujuća. Naime, u članu 15. Predloga zakona je samo naznačeno da ima i lokalnih saveta, bez utvrđivanja posebnih zadataka, odnosno obaveza osnivanja istih.

Dame i gospodo, drugi zakon je zakon o mirnom rešavanju radnih sporova. Ovaj predlog uvodi novu instituciju u sistem rešavanja radnih sporova radnika, a to je institucija arbitra.

U Predlogu zakona utvrđeni su arbitri. U sadašnjoj situaciji kada su mnoge društvene firme privatizovane novi odnosi nisu regulisani na valjan način i dolazi do raznih sporova. S jedne strane zbog različitog tumačenja obaveza novog većinskog vlasnika u odnosu na stare dugove prema radnicima istog pravnog subjekta, koji su po Zakonu o privatizaciji posebno određeni, kao i akcionari, suvlasnici. Oni su ti mali akcionari, a sa druge strane su zaposleni koji od te iste firme imaju stara potraživanja, često po više mesečnih i godišnjih plata.

U nedostatku institucija za mirno rešavanje ovakvih i drugih radnih sporova često dobre firme propadaju i postaju neplatiše svojih eksternih i internih obaveza, pa propada kapital i osnovna tražnja radnika za isplatu ličnih primanja. Ovaj zakonski projekat za mirno rešavanje radnih sporova upravo za takve slučajeve nudi institucionalno rešenje sa uvođenjem nezavisnih arbitara putem agencije za mirno rešavanje radnih sporova sa određenim unapred utvrđenim licima, odnosno arbitara.

Predlog zakona predviđa dve mogućnosti i to: kolektivni i individualni sporovi. Obično kada je situacija toliko bezizlazna, u kojoj su svi zaposleni u istoj meri ugroženi, onda dolazi do štrajka. Ti slučajevi završavaju se kolektivnim sporovima. Želim da ukažem da za mirno rešavanje sporova mora postojati spremnost učesnika u sporu, da to žele mirno rešiti.

Mirno rešavanje sporova na način kako to predviđa Predlog zakona iz sadašnje prakse, a razlika je samo u tome što će redovni sudovi i dalje raditi svoj zadatak, a u Predlogu zakona je predviđena "hitnost". Predlog zakona predviđa tri dana za pokretanje slučaja, a druga pretpostavka za mirno rešavanje spora je "spremnost" za mirno rešavanje spora.

Institucija mirnog rešavanja radnog spora nije sud, već da učesnicima u sporu ukaže na moguće racionalno rešenje sporne situacije, a nije obavezujuće stranama u sporu. To je predviđeno članovima 2. i 6. Ako

prihvate smatraće se da je aktuelan spor razrešen, te nema potrebe za redovnim sudovima da isti problem rešavaju.

Želim da ukažem na član 52. stav 2. Predloga zakona gde je utvrđeno da se uslovi za ostvarivanje prava za nagradu i naknadu troškova arbitara i njenu visinu utvrđuje Vlada Republike Srbije svojim aktom. Ovo pitanje posebno je osetljivo zbog toga što se radi obično o zaposlenima koji inače nemaju sredstava za život; nisu primili mesecima platu i onda od takvih učesnika tražiti naknadu je vrlo sporno. Smatram da ovu odredbu jasno treba definisati, radi javnosti i budućih učesnika u ovim sporovima.

Dame i gospodo poslanici, G17 plus podržava oba zakonska projekta i preporučuje ostalima da ih prihvate.

Reč ima narodni poslanik Sreto Perić, a neka se pripremi  Boško Ristić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako bi se postavilo pitanje poslaničkoj grupi SRS da li je za dijalog mirnog rešavanja sporova, razvoj dogovorenih odnosa, sigurno bi odgovor bio da jesmo za to.
Ali. ako bi se postavilo pitanje vremena u kojem donosimo ova dva zakona, za koje bih rekao da su pomoćni zakoni, zakon koji se sada primenjuje i koji je važeći, a to je Zakon o radu, trebalo bi predložiti Skupštini na usvajanje novi nakon usvajanja ovog zakona.
Pretpostavljam da je juče ministar svojom izjavom za govornicom, da je zakon o radu na dnevnom redu kod Vlade i da će uskoro doći pred narodne poslanike, sigurno obradovao veliki broj ljudi koji su oštećeni po onom sramnom zakonu. Način na koji on reguliše obaveze poslodavca i zaposlenog i način na koji je on donet, to pitanje će sigurno biti rešeno drugačije.
Socijalno-ekonomski savet mislim da treba da ima ovaj broj članova kao što je u Predlogu zakona navedeno. SRS smatra da socijalno-ekonomski savet, koji bi trebalo da bude nezavisan organ, pored tripartitnog sastava trebalo bi da ima još jednog predstavnika, a to je predstavnik nezaposlenih. Iako je juče ministar rekao da je u razvijenim zemljama predviđen tripartitni sistem, jeste, ali su tu i dva člana predstavnici nezaposlenih, što znači da broj nezaposlenih, koji karakteriše državu Srbiju, sigurno bi s pravom mogao da obezbedi i trebalo bi da obezbedi u tom savetu da se nađu i predstavnici nezaposlenih, kako bi se problemi rešavali što efikasnije; jer je u članu 9. ovog zakona rečeno da nadležnosti socijalno-ekonomskog saveta, između ostalog, jesu politika zapošljavanja, gde bi nezaposlena lica sigurno mogla da daju dobar predlog na koji način to može i treba da se rešava.
U članu 3. ovog zakona, između ostalog, predviđeno je da će se socijalno-ekonomski savet baviti informativnom delatnošću, što nije neophodno i ne mora tako da stoji. Socijalno-ekonomski savet, po našem mišljenju, ima veliki broj članova. To je 18, plus njihovi zamenici. Smatramo da će budžet Republike Srbije biti znatno opterećen finansiranjem rada i učešća u radu tog socijalno-ekonomskog saveta.
U članu 6. analogno, tumačeći neke odredbe Zakona o radu može se steći utisak da bi članovi, pa i njihovi zamenici, mogli da budu lica u stalnom radnom odnosu i to se može pretpostaviti. Člana 6. stav 2. tačka 3) govori kada licu koje je član socijalno-ekonomskog saveta prestaje članstvo u socijalno-ekonomskom savetu, a to je, "ako je osuđeno na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci".
To je odredba iz radno-pravnog zakonodavstva kojom po sili zakona zaposlenom prestaje radni odnos ako bude osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju najmanje od šest meseci, pa se na osnovu toga može pretpostaviti da su članovi saveta u stalnom radnom odnosu dok se za članove socijalno-ekonomskog saveta, odnosno sekretarijata, jasno vidi da jesu u radnom odnosu kao što je slučaj sa sekretarom.
Socijalno-ekonomski savet donosi akt o unutrašnjoj organizaciji, ali ovim zakonom nisu predviđeni nikakvi pravni okviri. Ne smatramo da bi Skupština Republike Srbije trebalo do detalja da reguliše broj zaposlenih u sekretarijatu socijalno-ekonomskog saveta.
Ali. možda bi bilo dobro da su ovde naznačeni neki okviri u kojima bi se mogao sekretarijat kretati prilikom zapošljavanja, odnosno povećavanja broja nezaposlenih.
Socijalno-ekonomski savet odlučuje i razmatra pitanja i dostavlja ih Vladi. Za zauzimanje stavova potrebna je saglasnost svih članova saveta. Mislim da se ovde pojavljuju velika populistička očekivanja ovog saveta, a u praksi će se sigurno pojavljivati problemi koje taj savet neće moći sa uspehom da rešava. Socijalno-ekonomski savet može da obrazuje stalna i privremena radna tela za razmatranje i predlaganje stavova u pojedinim oblastima. Ovom članom (6.) dolazi do uvećavanja državnog aparata i mislim da je članstvo od 18 članova i isto toliko zamenika sasvim dovoljno, čak i previše za opterećenje poreskih obveznika, odnosno za nametanje za poreske obveznike.
Socijalno-ekonomskim savetom će predsedavati predsedavajući koji će imati mandat godinu dana. Juče je ovde bilo kolega koji su to komentarisali i mislim da to nije dobro, da neće biti efikasno. Pokazalo se u praksi u nekim organima koji su imali predsedavajuće na godinu dana da to ne funkcioniše na najbolji mogući način.
Osim socijalno-ekonomskih saveta za teritoriju Republike Srbije postoji i socijalno-ekonomski saveti za autonomne pokrajine i za lokalne samouprave. Njihova nadležnost je analogna, kao i kod ovog socijalno-ekonomskog saveta za nivo države Srbije.
Ovde nije obavezno osnivanje socijalno-ekonomskih saveta za autonomne pokrajine i za lokalne samouprave. Kaže se da je to dobrovoljno za lokalne samouprave i da će se uvek osnovati ukoliko dva učesnika, a znamo koja su, to može da bude izvršni organ lokalne samouprave ili autonomne pokrajine, mogu da budu predstavnici reprezentativnih sindikata i predstavnici poslodavaca, ukoliko dva učesnika sklope sporazum, kaže se da je i treći obavezan da ga prihvati i da dođe do formiranja socijalno-ekonomskih saveta na nivou autonomne pokrajine ili lokalne samouprave. Ovde zakonom nije predviđeno šta će se desiti ukoliko treći učesnik ne prihvati tu obavezu.
Rečeno je da će Ministarstvo za rad doneti određena akta vezano za rad socijalno-ekonomskih saveta, međutim, u zakonu ne stoji jasna odredba i nije dovoljno precizirano do kojeg perioda je Ministarstvo za rad obavezno da donese takve akte.
Čini mi se da u obrazloženju ovog zakona, sredstva koja su potrebna za početak rada socijalno-ekonomskog saveta za 2004. godinu, a znate da je danas već 9. novembar, a u roku od 30 dana je potrebno preduzeti neke radnje iz ovog zakona, predviđeno je četiri miliona dinara za 2004. godinu za rad socijalno-ekonomskog saveta, a za 2005. godinu 15 miliona dinara. To je jedno veliko opterećenje za poreske obveznike. Neka ostane to tako.
Smatram da bi trebalo uključiti u socijalno-ekonomski savet predstavnike nezaposlenih, pa kada se već nešto plaća, pretpostavlja da bi u tom slučaju došlo do ubrzanog rešavanja problema nezaposlenosti.
Ministar je juče, za razliku od nekih ministara koji nam kažu kada ovde brane predloge zakona - samo ako usvojimo zakon, doći će do velikog zapošljavanja u Srbiji, povećaće nam se standard, bio korektan i nije govorio o tim stvarima, jer to i ne stoji. Nije moguće sa usvajanjem ovih pomoćnih zakona Zakonu o radu, da dođe do povećanog broja zaposlenosti, ali je moguće rešavati probleme iz radnih sporova mirnim putem, što je i zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova i predviđeno.
Ovaj zakon uvodi agenciju, kao što je i većina prethodnih zakona. Nije u ovom zakonu detaljno razrađen upravni i nadzorni odbor, koje će sigurno imati ta agencija, a kao organi za mirno rešavanje radnih sporova predviđeni su miritelj i arbitri.
Kada je u pitanju miritelj, zajedno sa ostala dva učesnika u postupku, on donosi, prvo, preporuku za rešenje tog problema, a kaže se da preporuka ne obavezuje, nego na osnovu preporuke mora kasnije da usledi sporazum koji bi mogao da ima pravnu snagu, odnosno sporazum donet iz kolektivnog ugovora, imaće snagu sudskog poravnanja. Mislim da je to veliko opterećenje.
SRS se koncepcijski zalaže da, umesto agencije koja bi vršila izbor i sve ostale tehničke i stručne poslove oko miritelja i arbitra, to rešava služba za pružanje pravne pomoći u okviru lokalnih samouprava, iako Međunarodna organizacija rada, rečeno je u obrazloženju ovog zakona, želi da stručno i materijalno pomogne rešenje ovog problema, odnosno da se zakonski reguliše ova problematika; može i preko službe za pružanje pravne pomoći, koja je nezavisna i koja u svom sastavu ima dovoljno stručnih kadrova koji mogu da rešavaju ove probleme mirnim putem.
Na ovaj zakon SRS je podnela veći broj amandmana. Ukoliko bude razumevanja od strane nadležnog ministra da se određeni broj tih amandmana usvoji i prihvati, onda će se sigurno znatno popraviti kvalitet ovih zakona, čime bi SRS mogla dati doprinos u njihovom poboljšanju, a i kasnije u primeni.

Reč ima narodni poslanik Boško Ristić, a neka se pripremi narodni poslanik Nikola Todorović.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre, dame i gospodo poslanici, pred nama je zakon koji treba da reguliše odnose u vezi sa radom, i to sa ciljem da se sporovi u ovoj oblasti rešavaju na miran način. Smatram da je ovaj zakon nepotreban i necelishodan i da nije u skladu sa pravnim sistemom u Republici Srbiji, pre svega, zato što se predviđaju neki instituti koji su u suprotnosti sa već postojećim pozitivnim rešenjima u srpskom zakonodavstvu.
Ovim zakonom se, npr. uvodi postupak mirovanja u Zakonu o parničnom postupku, upravo u postupku u vezi sa radnim sporovima. Zakon o parničnom postupku, koji je predložila Vlada Srbije i koji je zastupao ovde ministar pravde, gospodin Stojković, isključuje mirovanje postupka u parnici.
Prema tome, ovde su ponuđena rešenja u međusobnoj koliziji. Nemoguće je predvideti da stranke koje rešavaju mirno spor pred miriteljem ili arbitrom, obaveste istovremeno sud i zatraže saglasno mirovanje postupka. Mirovanje, kao institut, u parničnom postupku više ne postoji.
Što se tiče predloženih rešenja, smatram da zakon o mirnom rešavanju radnih sporova nudi rešenja koja će usporiti rešavanje sporova. Zašto? Zato što stranke imaju obavezu da saglasno pokrenu postupak mirenja, iako već postoji postupka pred sudom. Sam sud i parnični postupak predviđaju mogućnost mirenja i u parnici. Postoji mogućnost zakazivanja ročišta zbog mirenja ili pokušaja poravnanja. Postoje vanparnična odeljenja u redovnim sudovima, koja takođe mogu da rešavaju sporove na miran način.
Šta se, zapravo, htelo ovim zakonom? Smatram da je Vlada pokušala da ovakvim zakonom samo napravi paravan za narasle socijalne tenzije, da nađe mogućnost da zastane sa sporovima koji su masovni, a pre svega oni u društvenim preduzećima gde radnici veoma dugo ne primaju minimalne lične dohotke ili im se ne uplaćuju doprinosi iz radnog odnosa, zastanu sa sporovima od 1. januara 2005. godine, kao danom obavezne primene ovog zakona i da se na taj način otkloni socijalni pritisak na Vladu Srbije.
Vlada Srbije je u velikim problemima. Ona je izgubila legitimitet na potonjim izborima. Pokazalo se da veoma mali broj građana Srbije daje podršku Vladi i njenoj politici, a posebno koaliciji koja je samo jedna interesna koalicija i koja se održava, kako i sami analitičari juče kažu,. na bazi političkih ili materijalnih interesa.
Šta se očekuje od ovog zakona? Pre svega, da uputimo nezadovoljne radnike, koji svoj gnev upravo usmeravaju prema predsedniku Vlade, nadležnim ministarstvima, traže svoja prava.
A juče je izašao podatak, zvanično objavljen, da se preko 100.000 radnika našlo iznenađenim kada su izvršili uvid u spiskove republičkih fondova za penzijsko i zdravstveno osiguranje da im godinama velike društvene firme nisu uplaćivale doprinose. Kada se sada 100.000 radnika obrati tužbom sudu, a ovaj zakon eventualno bude usvojen, to znači da će se svi ti sporovi prekinuti i biće upućeni da rešavaju te sporove sa svojim firmama pred nadležnim mirovnim većem.
Ovakvim zakonom se uvodi jedan "paradržavni institut", "parapravosudni organ". Uvodi se jedna paralela u postupanju u sporovima između poslodavaca i zaposlenih. Zašto ovo kažem? Vi imate vladinu agenciju koja će voditi upisnik ili imenik miritelja i arbitara, a stranke, ukoliko ne mogu da se slože oko imena miritelja ili arbitara, onda direktor agencije određuje lice koje će postupati u postupku mirenja.
Šta je ovde interesantno? Upravo činjenica da je direktor imenovan od strane Vlade. Dakle, opet se Vlada, mimo sudova, meša u stvari koje potpuno spadaju u nadležnost pravosudnih organa.
Imaćete jedan postupak koji se tako vodi i to počev od Vlade, a onda ministar nadležan za poslove rada propisuje postupak u ophođenju ili opštenju između arbitra i stranaka u postupku.
Dakle, zakon u samom startu pokazuje svoju nemoć da reguliše ove odnose u vezi sa postupkom mirenja. Ostavlja se ovlašćenje blanko na ministru da, kada usvojimo taj zakon, pred agencijom koja će voditi postupak mirenja, da ona uredi.
Ovde su predviđena i neka rešenja da će se u postupku mirenja pozivati svedoci, prikupljati dokazi, nalagati veštačenja, ali se uopšte ne vidi na koji način će stranke zastupati svoje interese, kako će se omogućiti još iz rimskog prava, ona poznata obaveza - da se čuju obe strane koje mogu na argumentovan način govoriti o činjenicama, predlagati dokaze i izjašnjavati se.
Ne postoji zakonom uređena obaveza svedoka i veštaka da u određenom roku postupaju, odnosno da pristupe u postupku mirenja i daju iskaze. Ne postoje garancije da će svedoci imati obavezu svedočenja. Sa jedne strane se u Zakonu o parničnom postupku, koji smo napadali prošle nedelje zbog nedorečenosti i nedoslednosti, predviđa mogućnost da se svedok pritvori do 30 dana, ukoliko ne želi da iskaz da, a ovde imate agenciju gde nisu predviđena ni pravila ko može biti svedok, kako će se on pozivati, kako će se obezbediti njegovo prisustvo, kako će se plaćati naknada svedocima za pristupanje u postupku mirenja?! Dakle, sve su to nedorečene stvari koje se ostavljaju u potpunosti na volju ministru.
Dakle, smatram da ovakav zakon predstavlja koliziju sa već pozitivnim zakonodavstvom i ono reguliše proceduru za rešavanje sporova iz radnih odnosa, da se na mala vrata vraćamo mirovnim većima, sudovima udruženog rada, a nemaju određenu i uređenu proceduru.
Otvara se mogućnost da se država, iako želi da stvori privid trećeg učesnika u rešavanju mirnih sporova između poslodavaca i radnika, direktno meša stvaranje agencije gde postavlja svog direktora, sebi poverljivog i politički podobnog čoveka, jer ovde se u zakonu ponovo uvodi pojam "nepodobnih".
Član 38. kaže da lice nije nepodobno za obavljanje ovih poslova. Inače u pravnoj praksi postoji pojam "podobnosti" i pojam "dostojnosti". Dostojan je onaj koji nije osuđivan, lice koje ima poverenje više strana, dakle, da mu se poveri možda i neka javna funkcija, a "podobnost" predstavlja "dopadljivost". Da li vam se neko dopada da bude miritelj ili arbitar? Sigurno da će aktuelna vlada tražiti samo one koji se njima dopadaju po političkom ili poslušničkom kriterijumu i na taj način stvarati miritelja ili arbitra.
Ti podobni i dopadljivi će raditi na način da odbijaju sve socijalne tenzije od Vlade, da razvlače postupke i onemoguće vođenje sudskih postupaka, a stranke su pokrenule da bi zaštitile svoje legitimne interese po osnovu rada i na osnovu radnih odnosa.
Da zaključim, ovaj zakon ima jedini cilj da se spreči podnošenje 100.000 tužbi onih radnika koji godinama nisu primali doprinose i minimalnu zaradu u društvenim preduzećima, a propala su u proteklom periodu.

Nema razloga da dobacujete. Dobićete pravo na repliku.
Po članu 99. stav 3. za vreme govora narodnih poslanika ili drugih učesnika u pretresu, nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način, kao i svaki drugi postupak koji narušava slobodu govora.
Pravo je gospodina Ristića da govori o svim nedostacima prethodne Vlade i nemate pravo da dobacujete dok on o tome govori.
Molim vas, izvolite.

Osnov za repliku je pominjanje legitimiteta vladajuće većine gde sam prepoznao i pitanje legitimiteta stranke kojoj pripadam, pošto šef poslaničkog kluba u toku rasprave nije bio tu, po njegovom ovlašćenju sam zamolio da dobijem pravo na repliku.
Što se tiče legitimiteta vladajuće većine, legitimiteta stranaka koje podržavaju Vladu Republike Srbije, održani su izbori za pokrajinsku skupštinu, formirana je nova pokrajinska vlada u AP Vojvodini i to je jedna čudna kombinacija državotvornih stranaka ili stranaka koje se nazivaju državotvornim i separatističkih stranaka, stranaka koje žele da progone ekstra profitere, štite ekstra profitere, ali nama ne pada na pamet da pominjemo legitimitet te vlasti.
Koalicioni kapacitet DSS-a na pokrajinskom nivou jeste mali, nismo uspeli da pronađemo način da formiramo skupštinsku većinu. O toj vlasti će suditi i birači i njeni potezi, videćemo kako će se kretati i birači, tu mislim i na legitimitet vlasti u narednom periodu.
Takođe, legitimitet ne čine samo izbori i rezultati izbora, nego i dnevni potezi i odluke koje donose određeni funkcioneri. Možemo tako osnovano postaviti pitanje legitimiteta predsednika Republike, jer on je pozvao Srbe da izađu na kosovske izbore, a na njegov poziv se odazvalo 0,3% građana srpske nacionalnosti koji imaju prebivalište na Kosovu i Metohiji, tako da možemo osnovano da postavimo pitanje šta se tu desilo.
Dakle, da li predsednik Republike ima legitimitet da odlučuje o stvarima koje se tiču Kosova i Metohije? To nije tako jednostavno pitanje i u cilju prevazilaženja svih međustranačkih sporova, a opet u cilju donošenja odluka kojima ćemo graditi politički kontinuitet u ovoj državi, mislim da pitanje legitimiteta, pa i neka druga pitanja u našim dnevno-političkim raspravama, treba da ostavimo po strani. Hvala.

Ovlašćeni predstavnik DS-a, izvolite.

 Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, impresionirana sam činjenicom da određeni ...