ČETVRTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 13.11.2004.

10. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

10. dan rada

13.11.2004

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 10:55 do 14:50

OBRAĆANJA

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Vojkan Tomić.

Vojkan Tomić

Demokratska stranka Srbije
Javnosti radi, mislim da nije primereno poređenje u ovom amandmanu sa Narodnom skupštinom, jer Narodna skupština svoje odluke donosi na osnovu Ustava i na osnovu svih onih propisa koji su propisani u Poslovniku.
Poređenje sa onim koliko je potrebno za kvorum za rad Skupštine nije primereno sa ovim što se navodi u ovom amandmanu, jer u osnivačkom aktu može biti propisano drugačije. To apsolutno nije u skladu sa onim što Narodna skupština radi.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanici Milan Nikolić, Zoran Anđelković i Bojan Kekić podneli su zajedno pet amandmana i amandman sa ispravkom i povukli su svih pet amandmana.
Na član 155. amandman je podneo narodni poslanik Vojkan Tomić.
Predstavnik predlagača i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 157. amandman je podneo narodni poslanik Vojkan Tomić.
Predstavnik predlagača i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 157. amandman je podneo narodni poslanik Stevica Deđanski.
Predstavnik predlagača i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 163. amandman je podneo narodni poslanik Vojkan Tomić.
Predstavnik predlagača i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 170. amandman je podneo narodni poslanik Vojkan Tomić.
Predstavnik predlagača i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 174. amandman je podneo narodni poslanik Zlatan Jovanović.
Predstavnik predlagača i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 176. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Predstavnik predlagača i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 179. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Stevanović.
Predstavnik predlagača i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se neko javlja za reč? Narodni poslanik Branislav Stevanović.

Branislav Stevanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, na Predlog zakona o privrednim društvima podneo sam amandman, ispred SRS, na član 179. stav 2. tačka 4), koja se briše, a radi se o isključivanju članova iz društva sa ograničenom odgovornošću. Tačka 4) kaže: "svojim ponašanjem sprečava ili otežava poslovanje društva". Tačka 4) govori da nije dovoljno precizno objašnjen način delovanja člana i uopšte nije tačno precizirano zbog čega i kako bi on bio isključen.

Hoću ovom prilikom da kažem, kao što sam rekao, da je ovaj zakon u direktnoj sprezi sa privatizacijom u Srbiji i uopšte sa Zakonom o privatizaciji. Skrenuo bih pažnju gospodinu ministru da je govorio da ne želi da vrši reviziju privatizacije. Smatram da je to velika nepravda za državu, jer mnoge nepravilnosti su se dogodile, naravno, zbog samog Zakona o privatizaciji, koji smo mi članovi Odbora dobili, gde imamo levu stranu zakona na engleskom, a desnu stranu zakona na srpskom jeziku.

Prema tome, taj Zakon o privatizaciji je DS veoma precizno prepisala, jednostavno, bez ikakvog razmišljanja, nametnut zakon, koji stvarno treba da u najbližem roku uđe u skupštinsku proceduru. Zakon o privatizaciji, rekao sam već, najviše pravi probleme u postprivatizacionom procesu, gde ima mnogo nepravilnosti i mnogo nedorečenosti, tako da sami radnici ni na sudu ne mogu da rešavaju svoje nagomilane probleme.

Ovom prilikom bih hteo da skrenem pažnju predsedniku Skupštine i zamolio bih ga da svojim delovanjem u javnosti, u štampi, malo veći doprinos da ovom uvaženom domu i nama - poslanicima, da veću pažnju posveti nama, nego svojoj ličnoj reputaciji sa izjavama koje daje u štampi.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Nisam razumeo.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)

Na član 185. amandman je podneo narodni poslanik Radmilo Milošević.

Predstavnik predlagača i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 186. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.

Predstavnik predlagača i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li se neko javlja za reč? Narodni poslanik Petar Jojić.
...
Srpska radikalna stranka

Petar Jojić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 186. stav 2. i predložio da se taj stav briše. Predlažem da se ovaj amandman usvoji.
S obzirom da nisam učestvovao u načelnoj raspravi, samo bih u dve-tri rečenice ukazao da je ovaj zakon u određenim odredbama u suprotnosti sa Zakonom o obligacionim odnosima, pogotovo kada je u pitanju zastarelost. Pre svega, u Zakonu o obligacionim odnosima, koji je sistemski zakon i veoma dobar zakon, prema odredbama člana 360. sve do 393, regulisani su rokovi, vreme, način zastarelosti.
Rokovi koji se predviđaju u predloženom zakonu apsolutno su u suprotnosti sa odredbama Zakona o obligacionim odnosima i zbog toga predlažem predlagaču da razmotri još jednom, ima vremena do usvajanja zakona, da se usklade, ako ništa, sa Zakonom o obligacionim odnosima. U suprotnom, ovaj zakon neće moći da bude primenjen u praksi.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 190. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Koprivica.
Predstavnik predlagača i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 194. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Predstavnik predlagača i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se neko javlja za reč? Narodni poslanik Vjerica Radeta.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, nisam namerno izlazila da repliciram gospodinu ministru kada je odgovarao na moje obrazloženje amandmana na član 136. U načelnoj raspravi moje kolege iz SRS i ja govorili smo upravo u tom smislu da smo svesni, kada je u pitanju ovaj zakon, kao i mnogi zakoni koji treba da budu doneti u ovoj Narodnoj skupštini, da treba da bude izvršena harmonizacija naših propisa sa propisima Evropske unije, ali takođe da bi predlagač, kao i skupštinska većina, prilikom usvajanja ovih zakona morali da vode računa da ti propisi ne mogu bukvalno da se prepisuju.
Mi imamo svoje specifičnosti, kao što ih svaka zemlja ima, i to usklađivanje treba da bude takvo da uvažava specifičnosti Srbije, srpske privrede, srpske privatizacije, veoma lošeg stanja u našoj privredi, veoma lošeg stanja zbog kriminalnih privatizacija, veoma lošeg stanja zbog milion nezaposlenih u Srbiji.
Zato mi se nije dopalo takvo obrazloženje ministra koji je rekao da taj amandman nije mogao da bude usvojen samo zato što se radi o nekoj direktivi Evropske unije.
Gospodine ministre i dame i gospodo, i predsednik Srbije je prihvatio nekakvu direktivu kada je pozvao Srbe sa Kosova da izađu na izbore, pa je napravio strašan nacionalni problem i verovatno zbog toga zaboravio na svoje izborno obećanje o novim radnim mestima, o većim platama, o većim penzijama. Nemojte i vi, gospodo iz Vlade, da se hvatate u istu klopku. Evropska unije često nije dobronamerna kada je u pitanju država Srbija i srpski nacionalni interes.
Kada je reč o članu 194. i amandmanu koji je kolega Nemanja Šarović predložio, radi se o tome da je predloženo vladino rešenje (tema je zatvoreno društvo) da zatvoreno akcionarsko društvo može imati najviše 100 akcionara. Mi u SRS mislimo da broj 100 treba da se zameni brojem 50, zato što bi akcionarska društva zatvorenog tipa, po pravilu, trebalo da imaju manji broj članova.
Nadam se da ćete i ovaj amandman da usvojite, zato što je sigurno smislen, zato što je prilagođen akcionarskom društvu, prilagođen našem pravnom sistemu. Naravno, ako nemate neku drugu direktivu, ali to je ono što vi morate da slušate, a mi iz opozicije naravno ne moramo.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Zahvaljujem se.
Da li još neko želi reč o amandmanu? (Ne.)
Reč ima ministar Predrag Bubalo.

Predrag Bubalo

Nažalost, pored činjenice da su određene odredbe usklađene sa direktivama Evropske unije, ovo je jedan promašaj predlagača, zato što ovo nema nikakve veze sa direktivom. Ovo je bilo osmišljeno. Naše je originalno rešenje i odmereno je, iz dva razloga. Ko može više, može i manje. Znači, ako se umesto 50 postavi granica 100, to ne znači da ne može da bude zatvoreno akcionarsko društvo ispod 50.
Sa druge strane, nakon procesa privatizacije doći će do određenog broja organizacionih promena u samim akcionarskim društvima koja će postati zatvorena akcionarska društva i potrebno je da imamo jedan širi prostor, odnosno brojka 100 je na pravi način odmerena u odnosu na predložena rešenja i nije u skladu sa direktivama, jer direktive nam nisu naložile da tako uradimo.