Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj budžet neću kritikovati, ali pošto sam član Odbora za privatizaciju, moram citirati gospodina Vlahovića, bivšeg ministra za privredu i privatizaciju. Na drugoj ili trećoj sednici Odbora za privatizaciju, Vlahović je doslovce rekao da će se od polovine 2004. godine videti svi rezultati privatizacije, odnosno da će nastupiti boljitak. To je privatizacija iz 2003. godine. Znači, ono što je privatizovano u 2003. godini, od polovine 2004. godine krenuće nabolje.
U 2005. godini, rekao je gospodin Vlahović, uvozićemo radnu snagu iz inostranstva, druže ministre.
Gospodin Boris Tadić u svojoj predizbornoj kampanji u nekoliko navrata je rekao - 500.000 radnih mesta se otvara i to odmah. Nema ni tih radnih mesta. Obratiću sada malo pažnju na Agenciju za privatizaciju. Gospodine ministre, za to sam da stežemo svi kaiše, a ne neki da stežu a neki ne.
Ovde imam za 10 meseci troškove Agencije za privatizaciju: konsultantske kuće 197 miliona, bruto lični dohodak 131 milion, oglasi 22 miliona, PTT usluge 12 miliona, bonovi za gorivo dva miliona 700 hiljada, reprezentacija tri miliona 700 hiljada, reklame četiri miliona 580 hiljada - 504 miliona ukupno. To je da potroše sto malih preduzeća dok prodaju. Ovih 250 zaposlenih troši 504 miliona dinara.
Ministre, imam za vas jedno pitanje - da li imate nekoga ko kontroliše u vašem ministarstvu revizore i procenitelje kapitala? Nemate. Mislim na ovlašćene revizore i procenitelje kapitala. Bio sam u Udruženju revizora i knjigovođa Srbije kod gospodina Škobić Petra. On prihvata da iskontroliše revizore koji su članovi Udruženja revizora i knjigovođa Srbije.
Još jedno pitanje za vas ministre - ima li negde na svetu da jedna agencija prodaje kapital i kontroliše prodaju kapitala? Verovatno da nema nigde na svetu.
Što se tiče carine, bageri i teške mašine koje su uvožene, nisu smele da budu starije od šest godina. Uvezene su stare mašine po 10 i 15 godina. Video sam četiri mašine gde je napravljena deklaracija da su stare ispod šest godina. Tu je neko uzeo pare normalno.
Od privatizovanih preduzeća u najgoroj situaciji su "Uzor" Valjevo, Trgovinsko preduzeće "Gorica" Beograd, "Elektron" Kraljevo, "Poljooprema" Kraljevo, "Autoprevoz" Vrnjačka banja, "7. juli" Kuršumlija. Država Srbija je dala socijalni program za Valjevsku industriju kože, za 95 radnika. Taj novopečeni kupac, odnosno lopov, dao je jednu svotu, nisu svi radnici isplaćeni.
Hteo sam nešto da vam kažem i u vezi "Krušika". "Krušik" je veliko vojno preduzeće. Da li ste nešto predvideli za ljude koji su imali beneficirani radni staž? Radili su, imaju 40 godina radnog staža, a nemaju starost, pa moraju da rade i dalje dok ne namire godine starosti, a radili su po beneficijama. Ne mogu da odu u penziju jer nemaju godine starosti, a imaju 42 ili 43 godine radnog staža.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Ostoji Stojanoviću.
Reč ima narodni poslanik Bojan Kekić, a neka se pripremi narodni poslanik Stevica Deđanski.

Kolege poslanici, poštovani ministri, kada se govori o budžetu onda je to prilika da se kaže o svemu onome što se u toku jedne godine desi u Vladi, a pre svega ono kako rade korisnici budžeta.
S obzirom na činjenicu da je vreme za raspravu poslaničke grupe SPS pri kraju, pričao bih samo o dva korisnika, i te kako važna korisnika budžeta, a to su, Republička direkcija za puteve i Fond za razvoj Republike Srbije.
Republička direkcija za puteve osnovana je Zakonom o putnoj privredi, i te kako važan ali i veliki korisnik budžetskih sredstava, ali i činjenica da mi u Odboru za saobraćaj i veze, kolega Stamenković je predsednik Odbora, nismo dobili ni izveštaj za 2003, ni plan za 2004.
A na konkretnom primeru gde je Republička direkcija za puteve i nadležna i odgovorna za održavanje magistralnih i regionalnih puteva, koristim priliku da vas informišem da most na reci Mlavi, u okolini Požarevca, pet meseci se radi samo njegova sanacija.
To znači da onaj pošteni seljak, koji nikad u životu ne bi dozvolio da njegova letina ne bude ubrana, obilazi 25 i 30 kilometara trošeći naftu da ubere svoju letinu.
I pored raznih urgencija, pre svega prema Republičkoj direkciji, i zato mi je žao što je potpredsednik Vlade Miroljub Labus izašao pre nekoliko trenutaka iz sale, nismo uspeli da dođemo do onog pravog rešenja, odnosno da se to ubrza. Uradili smo neka privremena rešenja, ali ako se izračuna kolika je šteta, da li je izvođač dobar ili ne, kako su oni pričali, sami su ga izabrali, došli smo u situaciju da pet meseci ne funkcioniše magistralni put ili kako ga mi zovemo "đerdapska magistrala".
Kad se govori i priča o Fondu za razvoj, pre nekoliko dana smo usvojili Zakon o privrednim društvima, poništili smo Zakon o preduzećima, a mnoga preduzeća su u vreme i sankcija, a i tranzicije, uspela da preko Fonda za razvoj sačuvaju svoju supstancu, a mi smo došli u situaciju kao poslanici da Fond za razvoj ne podnosi izveštaj Narodnoj skupštini već Vladi Republike Srbije.
Ono što je sistemska greška po meni, to je da se sredstva u Fond za razvoj opredeljuju u malom iznosu, kao što je predvideo budžet za 2005. godinu, ali je suština da bi sva sredstva od privatizacije trebalo da idu u Fond za razvoj i sa tim sredstvima da se uzdigne kako privreda, tako i pojedina privredna društva, i u regionalnom i u strukturnom smislu.
Ako neko privredno društvo, odnosno ranije preduzeće, i dođe u situaciju da, pored raznih elaborata, opravdanosti i svega ostalog, konkuriše kod fonda, ako mu fond odobri određena sredstva, tehnika sprovođenja tih sredstava izuzetno je teška. Očekujemo da će garancijski fond, i imamo obećanje od ministra finansija, vrlo brzo krenuti, ali ima određenih teškoća s obzirom da smo u bankarskom sistemu došli u situaciju da je u mnogim gradovima veoma mali broj poslovnih banaka, u onom smislu da su to razvojne poslovne banke za pojedine regione, da su to banke koje su vezane za Vladu Republike Srbije, gde bi određeni depoziti mogli na određeni način da se prikupljaju i da se plasiraju u privredu.
Konkretno u Požarevcu zadnjih nekoliko godina otvorilo se 19 banaka i od tih 19 samo je jedna na nivou filijale, odnosno samo je jedna u neku ruku samostalna, i to je JU banka, dok sve ostale, koje verovatno dođu do jeftinih izvora sredstava, nude bankarske usluge u svojoj širokoj lepezi, ali koje se pre svega odnose na kreditiranje fizičkih lica ili na mali deo privrednih lica.
Prema tome, u tom bankarskom sistemu sigurno je nedostatak tih razvojnih banaka i dovodi nas u situaciju da pojedina privredna društva nisu ni mogla da uđu u privatizaciju. Ministar za privredu i privatizaciju je sa tim upoznat, Mesna industrija "Požarevac", koja je godinama bila jedna od najjačih klaničnih industrija u staroj Jugoslaviji, a i sada je, koja je godinama u vreme ratnih sukoba snabdevala vojsku, koja je baš zbog toga pojela svoju supstancu, dolazi u situaciju da ne može da sprovede ni stečaj, jer nisu u prilici da uplate 250 hiljada dinara.
Kao što primećujete, u svojoj diskusiji ne govorim o budžetu, ali govorim o korisnicima budžeta i bilo bi dobro da Vlada, ako misli da sprovede program, u okviru svoje kontrolne, nadzorne i bilo koje druge funkcije prema ovim preduzećima, dođe, iskontroliše budžet, iskontroliše način na koji se troše ta sredstva i da li su u interesu građana.
Iskoristiću priliku, a zamolili su me iz Saveza udruženja penzionera, s obzirom da im je kao kategorija i kroz budžet ukinuta stavka za društveni standard, a postoji obećanje da će 50 miliona dinara da se uplati Savezu penzionera, kako bi na pravi način obezbedio društveni standard svojih penzionera, svojih članova, da se to učini kako bi uspeo da određene hitne i interventne mere uradi.

Reč ima narodni poslanik Stevica Deđanski, a za diskusiju da se pripremi narodni poslanik Zoran Krasić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS, kao najmoćnija grupa u parlamentu, neće glasati za ovaj i ovakav budžet.
Ima više razloga zašto je to tako, ali jedan od najvećih je zato što nije ni razvojni, ni socijalni. Nekoliko anomalija ću vam sada nabrojati, a ima ih jako mnogo. Postoji ogroman broj agencija, komisija i kancelarija na koje je SRS upozoravala sve ovo vreme kao nepotrebne i štetne, kao posebne centre moći. To se u ovom budžetu jasno vidi, jer za funkcionisanje tih svakojakih agencija, kancelarija i komisija izdvaja se 760 miliona dinara. Imamo Komisiju za lustraciju koja dobija milione. Koordinaciono telo na čelu sa Nebojšom Čovićem koje troši i arči naše pare. To je suma koja se broji čak milijardama dinara.
Po predloženom budžetu penzioni fond je isti, ali uz inflaciju koja se računa da će biti oko 10% sledeće godine i rast cena na malo, penzije će biti realno manje. Zašto taj novac nije preusmeren u penzije ili dečije dodatke, u stanove ili u milion drugih bitnih stvari. Umalo da zaboravim srpsku barbiku, Borisa Tadića, koji ima svoj budžet od 184 miliona, a on sam raspolaže sa 23 miliona, a njegov šiptarski lobista, tako bih ga nazvao, Vuk Drašković, čovek koji je provereno lak na novcu, raspolaže lično sa 57 miliona dinara.
I još je dozvoljeno Borisu Tadiću da prima neke donacije od 40 hiljada evra. Te pare su mogle biti preusmerene i date vojsci.
Narod je očekivao od te tzv. srpske barbike da ispuni obećanje koje je dao u predsedničkoj kampanji, da pokrene proizvodnju, da poveća plate i penzije, a ne da arči pare na sebe i da samo on i njegova klapa imaju veće plate. Takođe bih morao da spomenem to da je narod očekivao da neće više biti viza, kao što je obećavano, a ne još da se našim košarkašima zabranjuje odlazak u Hrvatsku. Sada se vidi kolika je to štetočina i lažov.
Gospodine Dinkiću, rekli ste da su devizne rezerve 3,8 milijardi dolara, a Srbija vapi za svežim novcem. Svi znamo da je srpska privreda u kolapsu. Takođe se hvalite privrednim rastom od 8%, a svi znamo da je to zahvaljujući dobrim uslovima za poljoprivredu, neuspesima Vlade u pokretanju privrede.
Takođe ste rekli da hoćemo dugoročni i održiv privredni rast, a mi imamo ogroman spoljnotrgovinski deficit. Ove godine će iznositi preko osam milijardi dolara, a ukupno od 2001. godine je preko 34 milijarde dolara. Toliko koštate narod do sada zvanično, a ako dodamo lopovluke Tadića i njegove interesne grupacije, tzv. žutog preduzeća, vidimo da ste više štete naneli nego NATO bombardovanje. Ja sam inače poslanik iz Vršca i samo u Vršcu su naneli više štete, to mogu da vam garantujem.
Takođe, vi ste rekli da ćemo nastaviti sa tvrdom fiskalnom politikom, gde kao glavni primer kažete da plate rastu brže od produktivnosti. Kada neko ne bi živeo u Srbiji mislio bi da narod živi u izobilju i da su plate ogromne. Gospodine ministre, sve je otišlo, sve cene su otišle u nebo, benzin, struja, hrana i koliko smo čuli treba i gas da ide. Vi sada indirektno govorite da bi plate možda trebalo i da se smanjuju.
Osvrnuo bih se na kraju na vaš govor o fondu za zapošljavanje, gde kažete da bi lokalne samouprave trebalo da pomognu novcem iz budžeta. Jedan od prihoda lokalnih budžeta je privatizacija, ali imamo primer kolege iz Kule, koji nam je doneo podatak da nije ništa uplaćeno. Ja ću nastaviti dalje govoreći o amandmanima, a nastaviće sledeći govornik.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, a za diskusiju da se pripremi narodni poslanik Slavoljub Matić.

Kada je tema budžet, onda verovatno u prvom delu mora da se priča o ekonomskoj politici Vlade, a u drugom delu o tome koliko ovaj narod košta državna administracija.
U ovom prvom delu gotovo da nema šta da se kaže, jer od 5. oktobra 2000. godine sprovodi se ekonomska politika u kontinuitetu.
To je ekonomska politika DOS-a, jedna probna varijanta ekonomske politike u režiji MMF-a, politika gde je naše tržište otvoreno kao konzerva, ne štiti se ničim, politika u kojoj je privatizacija moguća, privatizuje se sve i svašta, a po pravilu nizašta.
Posledica te ekonomske politike, koja se u kontinuitetu sprovodi, to je DOS-ova ekonomska politika, jeste da je prosečna penzija devet hiljada dinara, a prosečna zarada zaposlenih 14 hiljada dinara. Sami podaci govore za sebe sve, a to znači da taj trošak tranzicije i taj bol osetili su samo građani i onda pričamo o drugom delu današnje teme, a to je koliko košta građane ova država.
Po nekim podacima koje nam je dostavio ministar, a koji se bitno razlikuju od načelnih stavova njegovog potpredsednika, gospodina Labusa, naravno Labusa od pre 10 godina, mi praktično imamo budžet ove godine koji iznosi 473 milijarde.
Na ovih 416 milijardi priliva, treba uključiti i ove unutrašnje izvore, a to su samostalni prihodi državnih organa od 57 milijardi. Ovaj narod ne može to da plati. Ne postoje mogućnosti da se te pare prikupe, odnosno država raspolaže sa svojim monopolima i ona će prikupiti značajan deo tih sredstava, ali će to opet biti bolno za građane Srbije. O svim nerealnostima i promašajima koji se nalaze u ovom budžetu mi ćemo pričati kada budemo govorili o amandmanima, ali ovaj budžet govori da nam je državna administracija skupa.
Ukoliko se Vlada zalaže za efikasnost, onda čudi jedan suprotan proces atomiziranja državne strukture na agencije, na nezavisna regulatorna tela i na druge paradržavne organe. To su dva potpuno različita procesa.
Ako neko računa da će putem carina i poreza da obezbedi značajnija sredstva, onda moram da vam kažem da dobar deo roba koje se nalazi kod nas na tržištu, to su robe koje dolaze iz inostranstva, koje se uvoze, koje direktno konkurišu našim robama, a prihod ostvari država, onaj koji je njoj neophodan, koji je ona zacrtala, ali nema nikakvog drugog povratnog efekta što se tiče privrede i građana Republike Srbije. Posledica toga jeste da se svakodnevno u novinama samo pročita da je još jedna fabrika zatvorena, da ne radi i da čeka tzv. strateškog partnera.
U toj opštoj degradaciji, znate i sami, vojska je na prvom udaru, ona je odavno na udaru, sada je i policija, a ne bi me iznenadilo da za mesec dana krene napad i na Srpsku pravoslavnu crkvu. Društvo nam je razoreno, državna struktura gotovo da ne postoji, a sve zbog demokratije i ljudskih prava. Znači, imamo skupu državu i mi ovaj koncept skupe države ne prihvatamo. Zbog toga ćemo glasati protiv ovog i ovakvog budžeta.
Ko je pisao budžet, njemu je svejedno kako će da knjiži sredstva od privatizacije, da li će da ih knjiži kao redovan prihod ili će da ih predstavi kao izvor sredstava za deficitarno finansiranje.
Treba da se prekine sa ovim igrama i radnjama, jer nominalno može sve da se predstavi na drugačiji način, a da realno bude i te kako bolno. Ovaj budžet biće budžet bola.

Reč ima zamenik poslaničke grupe SRS, narodni poslanik Aleksandar Vučić, drugo javljanje.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS, već su to naši poslanici ponovili više puta, neće glasati za Predlog zakona o budžetu. Kao najveća, ne samo opoziciona, već i uopšte politička stranka u Srbiji, izneli smo brojne razloge za to.
Pre svega, ne prihvatamo način popunjavanja deficita budžeta, kako je predviđeno Predlogom zakona o budžetu Republike Srbije. Smatramo da specijalizovane usluge treba da se regulišu, odnosno finansiraju iz sredstava organa, a ne dodatno iz budžeta Republike Srbije. Time bismo uštedeli 6,8 milijardi dinara. Takođe smatramo da možemo da postignemo uštedu od najmanje 700 miliona dinara samo uklanjajući ili ne dajući pare, ogroman novac, za razne agencije, kancelarije i komisije koje ničemu ne služe.
Izašao sam da, pre svega, govorim o onome što predstavlja vrlo skupu administraciju i neverovatni trošak za građane Srbije. Od jutros smo pričali o automobilima koje kupuje Vlada Republike Srbije, o 218 automobila. Gospodine ministre, pričaću i o energetskoj mafiji, o Vuku Hamoviću i ostalima.
Dakle, pričali smo jutros o 218 automobila koja kupuje Vlada Republike Srbije. Još nismo dobili izveštaj, očekujemo da vidimo koliko je. Ali, mi iz SRS smo dobili informacije da se ti automobili kupuju i za predsednika Republike, odnosno za njegove savetnike. Nije istina ono što nam je rekao gospodin Dinkić, koji je rekao da to ide za inspekcije, za stručne službe. Kupuju se najluksuzniji automobili za kabinet predsednika Republike.
Od građana Srbije se uzima novac da bi on i njegovi savetnici imali nove automobile, da bi Vuk Jeremić, koji nije u stanju, iako smo svi bili u stanju da predvidimo ko će da pobedi na američkim izborima, da nanese takvu štetu ovoj zemlji, da izađe i da, po okončanju izbora, kaže da očekuje pobedu gospodina Kerija. Taj treba da dobije novi automobili? Teško mu je da se vozi u starom i taksijem, nego treba građani Srbije da mu plaćaju, a da može da ga koristi on i još neki drugi.
Da li je to inspekcija? Kakva je to inspekcija, da li oni treba da idu negde na njivu? Jeste, obećali su nova radna mesta i veće plate i penzije, ali nisam još čuo da su negde otišli. Ko zna kome još u Vladi treba da ide, ali tu informaciju nismo uspeli da dobijemo, iako smo je očekivali.
Čekam da vidim i da dobijem objašnjenje ko dobija najluksuznije automobile i koliko ih ide kom državnom organu, i u Predsedništvo Republike, i u Vladu Republike Srbije i u stručne službe.
Hoću sada da vam temeljno pročitam, da vidite za kakve nelogičnosti vi – poslanici skupštinske većine – hoćete da glasate. Kaže se ovako: Narodna skupština Republike Srbije, nema ugovora po usluzi, sem u stručnim službama, ugovori za usluge u Narodnoj skupštini Republike Srbije iznose 15 miliona dinara, predviđeno budžetom, a takvi isti ugovori u Predsedništvu Republike iznose 23.200.000. O čemu govorimo? Za ovoliku Narodnu skupštinu, socijalna davanja zaposlenima su 700.000, a za zgradu Predsedništva 600.000. Da li vi ovde zavitlavate naciju i sve građane Srbije? Da li vi Cezara hoćete da gajite, da li je to vaš cilj?
Šta je sa Ministarstvom spoljnih poslova? Jedan od govornika vladajuće većine danas je rekao da se to ne odnosi na ministra, da se to odnosi na naša diplomatsko-konzularna predstavništva itd. Ne, ovo što govorim se odnosi na kabinet ministra i MIP. Pitao sam ministra Dinkića i nisam dobio odgovor - šta je to 20 miliona za specijalizovane usluge? Prevodi ne idu u to, nego idu usluge po ugovoru. Šta su specijalizovane usluge od 20 miliona, neka mi kaže bilo ko od vas u sali. To su pare građana Srbije. Očekujem da mi neko odgovori.
Znamo odakle se uzima novac - od naših ljudi, od naših građana, ali za šta ide, to niko ne zna u ovoj sali. Tražim da nam ministar objasni za šta ide taj novac, za šta idu usluge po ugovoru 54.931.000. Kompletan DKP, ceo razdeo, sva naša DKP, ne znam da li ste to primetili, imaju značajno manju svotu novca određenu ovim budžetom, od onoga što je određeno samo za Ministarstvo spoljnih poslova, a pri tome najviše za nešto što niko živ ne razume.
Mašine i oprema - 30 miliona. Kakve mašine se to kupuju? Vidim i kod predsednika Republike mašine i oprema - 10 miliona. Kaže, 3 miliona će neko valjda da mu pokloni, pošto ide - izdaci iz dodatnih prihoda organa. Kakve to prihode ima predsednik Republike? Nisam znao da ima. Da li vi znate da mi objasnite? Da li to neko poklanja avionske karte u visini od 2.600.000 i to piše - izdaci iz dodatnih prihoda organa. Umem da čitam, znam šta vas pitam, ali nema tog koji će da mi objasni.
Trideset pet miliona troškovi putovanja. Sada da vam kažem, danas sam pravio računicu, to je svaki dan kao da neko putuje na liniji Beograd-Peking. Ništa drugo ne radi u životu, nego leti Beograd-Peking svaki dan. Pošto će nekada morati da bude ovde da ode na neku košarkašku i fudbalsku utakmicu, to znači da će dnevno da ide Beograd-Peking i nazad.
Još je gora situacija sa Ministarstvom spoljnih poslova Srbije i Crne Gore. Taj ko zna koliko ima, samo on putuje. Evo ga, 98 miliona. Devedeset osam miliona, može da kupi veliku aviokompaniju, ozbiljnu aviokompaniju može da kupi. Nije mi smešno nimalo.
Naši amandmani su usmereni pre svega na to da se taj rasipnički deo budžeta svede na racionalniji nivo. Nismo mi ovde da se bilo kome svetimo. Nećemo mi bilo kome da se svetimo, pa ni našim političkim protivnicima. Mi hoćemo da njihovu raskalašnost, da njihovu pohlepu svedemo na razuman nivo.
Ne može budžet Narodne skupštine Republike Srbije da u odnosu na prošlu godinu bude spušten na 50%, treba da bude, neka bude i za 70%, ali će za isto toliko da bude umanjen budžet drugih državnih organa, a ne da kancelarija, kabinet predsednika Republike dobije 600% više i to je po ovom budžetu, dame i gospodo, sa 33 miliona na 184 miliona, a odavde Skupština ide sa 1.500.000.000 na 740.000.000.
To je ono o čemu mi danas govorimo.
To mora da se promeni. Hoćete da mi pričate kako to sve mora, a evo vam primer. Dobio sam iz Jagodine, kako su, kaže, po nalogu Ivice Stevanića, predsednika opštinskog odbora DS-a u Jagodini i Gorana Petrovića, predsednika Izvršnog odbora SO Jagodine, to je bilo dok nisu smenjeni, platili su 1.147.000 za dresove, ništa strašno, a tih 1.147.000, to jest te dresove, poklanjali su kao donacije DS-a.
Oko vozila, samo u jednom mesecu, 200.000 dinara za pežo, koji je koristio predsednik opštinskog odbora te stranke, koji nikakve veze nije imao sa Skupštinom opštine. Da li to finansiramo, da li za to građani Srbije daju pare, za 218 automobila za Vladu Republike Srbije i predsednika Srbije, za koje gospodin Dinkić nije u stanju da nam kaže za koga su; kaže, nije za Ministarstvo finansija. Nije, ali za nekoga u Vladi jeste, za predsednika Republike jeste, da čujemo za koga.
Još taj izveštaj nismo dobili, čekamo da vidimo, čekaju građani da vide, zato što samo za te automobile mogli smo da zaposlimo više od 500 ljudi. Petsto mladih školovanih i obrazovanih ljudi koji traže posao, samo za to da se ne vozi nečiji savetnik u luksuznoj limuzini, jer mu je sinulo da on mora da ima automobil, on mora da ima automobil, mnogo je, mnogo je važan. Dakle, zato što će da sluša nečije naloge o tome kako Srbe da tera na izbore na Kosovu i Metohiji, pa mora da se vozi u luksuznoj limuzini.
Ne mora, mora narod da ne gladuje, mora narod da živi normalno, mora narod da ima nova radna mesta, a ne na ovakav način da se odnose prema građanima Srbije. Poslanička grupa SRS predvidela je upravo zbog toga i da se povećaju subvencije za poljoprivredu sa 11 na 13,5 milijardi i to je ono u šta mi treba da ulažemo.
U našu proizvodnju, u ono gde novac možemo da vratimo, gde višak vrednosti možemo da ostvarimo, a ne da zadovoljavamo pojedince, koji ne znaju šta će od obesti. Ne znaju šta će od silne vlasti, ne znaju šta će od svoje pohlepe i gramzivosti, evo završavam, to je ono čemu moramo da se suprotstavimo.
I dalje tražim odgovor, kažite mi da li je naš budžet 416,5 ili 473 milijarde, jer ako ovo računamo, onda je 473 milijarde. Kažite mi šta su specijalizovane usluge u Ministarstvu spoljnih poslova, kakvi su to ugovori po usluzi od 23 miliona u Predsedništvu Republike. O čemu je tu reč, neka bilo ko iz vlasti izađe, gospodine ministre, možete i vi da izađete, čak i da govorite o demonopolizaciji do koje nije došlo, do privatnih interesa u sferi energetike. Neka neko izađe i neka objasni šta to znači, napisano je bezveze, nekome je sinulo i palo na pamet, hajde, upiši mi još negde da imam da trošim toliko.
Mašine ću tolike, jer moram da napravim promociju jednom sponzoru, pa ću za 30 ili 40.000 evra da mu napravim promociju, kako je on taj koji pomaže sve državne organe i kako daje svoju opremu najvišim državnim organima, da bi svima posle toga bilo jasno da od njega moraju da kupuju.
Šta smo mi, glupi, vi mislite da smo svi mi idioti ovde, da niko ništa ne razume, da li se tako pravi promocija jednoj firmi? Tako se pravi, to su ti dodatni prihodi od tri miliona, a sedam miliona će posle država da izdvaja za novu opremu, između ostalog da bi se ta oprema naknadno platila.
Taj kriminal, tu korupciju, mi nećemo da dozvolimo.
Zato očekujemo promene, zato očekujemo odgovore i to u ime građana Srbije. Hvala vam najlepše.

Dušan Proroković, replika, pa potom narodni poslanik Slavoljub Matić.