Mi ćemo podržati i prethodni amandman predstavnika SPS-a i očekujemo da glasaju za obaranje budžeta. Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman kojim bi se, ukoliko bi se prihvatio, uštedela finansijska sredstva u iznosu od 32.495.000.
Reč je o onim sredstvima koja su opredeljena za kancelariju za pridruživanje Evropskoj uniji, i da ne bude zabune i optužbi, to je pre svega zbog činjenice što mi imamo Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom. Sada da pitate nekog u Srbiji da li zna ime i prezime tog ministra, niko živi to neće znati da vam izgovori. Reč je o gospodinu Parivodiću, koga smo nedavno izabrali. Ne znamo šta čovek radi, kako radi, šta mu je posao, ali vidimo da treba da izdvojimo još 33 miliona za posebnu kancelariju.
Ako je već strateško, suštinsko opredeljenje Vlade Republike Srbije Evropska unija, zašto onda to ministarstvo svoj posao ne radi? Ako je to tačno, valjda bi bilo normalno, logično, razumno da ministarstvo sve svoje napore, sve svoje aktivnosti usmeri na pridruživanje Evropskoj uniji, na prihvatanje njihovih zakonskih standarda, principa i načina delovanja, pa nam nije potrebna nikakva kancelarija.
Ovako imamo jedno ministarstvo, a imamo isto takvo ministarstvo na konfederalnom ili unionističkom nivou, kako god hoćete. Sada imamo i posebnu kancelariju. To me uvek podseća na nešto što treba da služi za pranje para, da budem potpuno iskren, jer niko živi ne može da shvati kome je to potrebno i zašto je potrebno.
Sa druge strane, imamo javno saopštenje Evropske komisije, koja je rekla da će 2012. razmišljati o Srbiji. Ne razumem o čemu je ovde reč. Da li to mi sada, kao, bržim koracima hitamo zahvaljujući toj kancelariji? Smeju se svi. Niti ko u to veruje, niti ko misli da je to potrebno, već je potrebno da bi se zaštitili nečiji sitni politički i materijalni interesi. Samo je o tome reč. Zato država mora da potroši 33 miliona.
Ako to nije tačno, neka to radi Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom. Neće sa Antartikom i Arktikom da razvijaju ekonomske odnose. Naravno da će njima prvi partner da bude, kako već to kao papagaji svi ponavljaju, Evropska unija. Šta će onda ova kancelarija? Samo da bi se negde nekome uzele pare.
Vidite, reč Evropa je u poslednje vreme, kad kažem poslednje vreme, mislim na nekoliko godina, postala paradigma i metafora za nešto što treba da predstavlja sjaj, veličinu, lepotu za naš narod. Odlično. Jesmo li to dobili, hoćemo li to dobiti? Nismo i očigledno je da nećemo.
Zato bi bilo dobro da se prekine da se koristi nešto kao lažna šargarepa za građane Srbije, kojima se stalno kaže - sačekajte još malo, do 2005. ćemo biti u Evropi, do 2007. ćemo biti, tako su nam govorili ovi iz prethodne Vlade. Sada nam već kažu da nećemo ni 2012. jer ni do tada neće da razmišljaju o nama.
Ima nekih koji kažu - hoće ljudi preko noći. To govore ljudi koji su danas u vlasti i na konfederalnom nivou državne zajednice i u Republici Srbiji. Tako neozbiljno ponašanje ne može i ne sme da se prihvati, zato što govore o tim ljudima koji bi samo da vide još nekog građanina Srbije u Hagu, a da nikakvo obećanje nisu dobili, da ništa nemaju crno na belo da će drugim građanima Srbije biti bolje.
Niko ne razmišlja zašto nismo iskoristili sve mogućnosti saradnje sa svim drugim zemljama. Niko ne razmišlja zašto i na koji način mi nismo u stanju da izvezemo nešto u zemlje Evropske unije, a ne samo da uvozimo. Uvozimo svinjsko meso iz Brazila. Nije Evropska unija, ali je mnogo dalje od Evropske unije. Uvozimo jabuke iz Evropske unije, a naše jabuke po dinar za kilogram propadaju svuda po Srbiji. To je prosta računica i svaki seljak u Srbiji je to u stanju da izračuna.
Zato je bilo dosta te velike demagogije - čekaju nas veliki, samo što nismo stigli, zato ćemo mi da napravimo još jednu kancelariju. Očekujemo uskoro i neku agenciju, malo je kancelarija. Tu mora, kao i za zaštitu životne sredine, da postoji komisija, ministarstvo, agencija, kancelarija i sve da se uzme po nekoliko desetina miliona građanima Srbije.
Da li može neko da mi objasni zašta se ovde uzimaju pare građanima Srbije? Niko živi ne zna. Zašto to ne radi Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom? Ako to već ne radi ono na konfederalnom nivou, zašto to ne radi na republičkom nivou, šta mu je drugi posao? Nema na to racionalnog odgovora. To nema veze ni sa opredeljenjem građana, ni sa opredeljenjem političara, ni sa čim, već ima samo sa štednjom i racionalnim trošenjem para. Plašim se da na ovaj način samo pokazujemo kako i koliko nas ne interesuje da građanima Srbije suštinski kažemo da želimo štednju i da želimo da brinemo o njihovom novcu.
Pošto je danas gospodin ministar govorio o Komisiji za lustraciju, da oni, dok postoji, po zakonu, moraju da je finansiraju, nigde ne piše da moraju da je finansiraju sa 200 hiljada za troškove putovanja i 200 hiljada usluge za ugovore. Za šta bi to 200 hiljada otišlo, radi čega, niko živi ne zna. Ko to putuje? Koje je to lice koje putuje? Gde putuje? Šta radi to lice? Kopa nešto po zemlji i čeka, kao u priči "U cara Trojana kozje uši", da nešto izađe. Troši se narodni novac, troši se novac građana.
Ako još neko kaže da ovo služi da se koordiniše ono na konfederalnom nivou i ovo na republičkom, ljudi, to bi zaista bio vrhunac cinizma i vrhunac licemerja. Voleo bih da to niko ne pomisli da izgovori. Onda, hajde da ukidamo sve te organe, pa da imamo jedno ministarstvo na republičkom nivou, koje će da reguliše sve po pitanju privrede i ekonomije, i da više ne brinemo o tome ko će i koliko para građanima Srbije da uzme. Građani Srbije i njihov novac su najvažniji i ništa drugo nije preče od toga.