Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

 Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što gospodin Dinkić, ministar finansija, nije u ovom trenutku u sali, zato što je malopre izrekao ovu stvar, sebe smatra finansijskim ekspertom, koji u zdravoj logici o ekonomiji nema nikakvo utemeljenje, ali to je potpredsednik Vlade, gospodin Labus. U jednom delu ću se i njemu direktno obratiti, jer se ovde radi o kreditima, gospodine Labus se time bavio, a to tražim amandmanom koji sam podnela u ime SRS da se briše.
Kada je pre nešto više od mesec dana na dnevnom redu Skupštine bio predloženi rebalans i jedva izglasan u Skupštini, uz sva ona natezanja od strane gospodina Dinkića, upozorila sam ga na istu stvar. Naime, ovde je očigledna jedna stvar. Da ste od rebalansa za 2004. godinu, pa sada predlogom za 2005. godinu, doduše nemate u tom smislu ograničenje u Zakonu o budžetskom sistemu, počeli da spajate kredite i donacije.
Malopre je, pre nešto više od sat vremena, gospodin Dinkić rekao da je kredit realan izvor finansiranja. Znate, davljenik se za slamku hvata, ali prosto je neverovatno da vi bilo koga, evo nekom poljoprivredniku kome Vlada Srbije duguje za dve godine poljoprivrednu penziju, da mu kažete da u neki novi agrarni projekat može da uđe tako što će da se zaduži, što će da uzme neki kredit.
On to treba da objasni kao domaćin članovima svoje porodice i vi njega ubeđujete da je to realni izvor finansiranja.
Ne samo da krediti, a taj manir ste vi uveli pre toga u DOS-ovsku vladu kao potpredsednik Savezne vlade i obnovili na izvestan način dužničko ropstvo u našoj zemlji, a zatim i gospodin Dinkić u ovakvim promovisanjem kredita, koji su veoma nepovoljni u situaciji kada smo kao država 9,7 milijardi evra zaduženi, kada nam se za kraj godine predviđa spoljnotrgovinski deficit od 7 milijardi, ne samo da su nepovoljni, već ekonomisti, vaše kolege koje nemaju ružičaste prognoze što se Srbije tiče, zbog ovakve projekcije i zbog toga što želite kroz kredite i donacije da finansirate četvrtinu deficita od 20 milijardi, već će to skupo da nas košta svake naredne godine.
Kada sam vam rekla da je trenutna zaduženost 9,7 milijardi evra i toliko spoljnotrgovinski deficit, onda je svim građanima Srbije jasno koliki je taj dug po glavi stanovnika, a on nije mali. Kada se uzme u obzir da mi gotovo da nemamo proizvodnju, da je ona uništena, da ne stvaramo nikakvu novu vrednost, da nema otvaranja novih radih mesta, kao što je to promovišući sebe za ambasadora privrede obećao Boris Tadić u predsedničkoj kampanji, i kada imamo u vidu da je ovako nerealan budžet, sa ovolikim deficitom, projektovan za 2005. godinu za raskalašne stavke, pre svega predsednika Republike, a zatim i mnogih drugih koji su veliki potrošači budžetskih stavki, onda kako možete da opravdate činjenicu da se zalažete i dalje za takve kredite pred građanima Srbije.
Ako sam tražila da se u amandmanu reč "krediti" briše, onda morate da shvatite to kao moju dobru nameru u ime SRS, ne prema vama, jer je ograničen i oročen rok trajanja vašoj vladi, već prema građanima Srbije. Ako se izbriše reč "krediti", a počeli ste da spajate kredite i donacije u ovom iznosu od 5 milijardi 700 miliona od prošlog rebalansa, onda ostaju samo donacije, a ako obećavate građanima Srbije da će biti donacija, onda ih i donesite, a nemojte dalje da nas zadužujete kroz takve kredite i kroz takve kamate, i kroz takve dugove koji će da ostanu mnogim budućim generacijama.
Da tih donacija neće biti i da je u pravu bio pre mnogo godina gospodin Tomislav Nikolić, kada vam je rekao i poručio da je besplatni sir samo u mišolovci, to znate i vi. Svaki od ovih kredita, koji će skupo da košta građane, a neće da pospeši proizvodnju, neće biti otvaranja novih radnih mesta, već nam je ministar sam rekao da će biti otpuštanja, samo će Tadiću i njegovima da bude dobro, uz 8 automobila i uz sve ono raskalašno što on ima kao predsednik Republike, kako ćete to onda da opravdate.
Kada ste bili u kampanji i vi, zajedno sa prethodnom DOS-ovskom garniturom, gospodine Labus, vi ste obećali, i sadašnji premijer koji je bio nosilac te liste, da će u Srbiju doći dolaskom DOS-a na vlast 6 milijardi dolara bespovratne pomoći. Gde je ta pomoć, gde su te donacije, gde su radnici; na ulici, preko milion nezaposlenih, sve veća beda i veće siromaštvo.
Dakle, ako izbrišemo amandmanom kojim sam predložila "krediti" ostaće donacije, borite se za njih ili nemojte na ovakav način da pokrivate budžetski deficit, jer će to mnogo da nas košta. I pored toga što se takav luksuzni vozni park predsednika Republike iz ovog deficita i kroz ovakav budžet finansira, finansiraju se njegovi troškovi putovanja, i zbog moje reakcije na njegovo sinoćno izlaganje, htela sam da preporučim ministru Dinkiću, ali reći ću mu svejedno kasnije, da budžetsku inspekciju pošalje na Andrićev venac, preko puta, i da vidi o čijem trošku je aktuelni predsednik Republike pre 7 dana putovao u Rusku federaciju, jer ste u budžetu predsednika za 2005. godinu predvideli 35 miliona dinara za troškove putovanja, a on je sinoć pred čitavom nacijom izjavio da je u Rusku federaciju išao kao privatno lice.
Ponavljam, kao privatno lice, i onda bi on morao da objasni, odnosno ministar Dinkić, koji je poslušao Borisa Tadića, ali ga srećom nisu poslušali Srbi sa Kosova i Metohije, poslao je budžetsku inspekciju da istražuje kako su ti jadni i napaćeni ljudi došli u Beograd, a Tadić ih sačekao žandarmerijom, da traže svoja prava i da mu poruče da neće da žive u okupaciji i u onakvim uslovima. Ja vam se zahvaljujem.

Narodni poslanik Vjerica Radeta, a nakon toga gospodin Krasić.

Dame i gospodo, amandman poslaničke grupe SRS, da se krediti brišu kao način pokrića deficita ovog budžeta, svakako je  veoma umesan i smislen, i sigurno ni ovaj ni ostali amandmani poslaničke grupe SRS nisu bili i ne bi trebalo da budu povod da se predstavnik predlagača ovde svađa sa narodnim poslanicima, odnosno da pokušava da se svađa.
Naša namera nije bila ta. Naša namera je bila da amandmanima uredimo ovaj budžet za 2005. godinu, naravno potpuno svesni značaja zakona o budžetu. Zašto mislimo da kreditima ne može da se pokriva deficit? Mi iz SRS mislimo da je to potpuno besmisleno, osim, naravno ako Vlada nije mislila da će ovi automobili koji se kupuju za Borisa Tadića ostati sakriveni kroz ovaj deficit, ali eto danas smo ipak došlo do podataka i obavestili javnost o tome da se za Borisa Tadića kupuje osam luksuznih automobila.
Mi mislimo da na ovaj način ne može da se pokriva deficit u budžetu, a vi ste znate poznati, vi iz DOS-a, još iz onog vremena kada ste 2000. godine osvojili vlast.
Došli ste na vlast "na krilima" obećanja o raznim kreditima, o raznim donacijama i nisu vam građani Srbije zaboravili ni onih šest milijardi dolara nepovratnih, koje je Zoran Đinđić svojevremeno obećavao, i nisu vam građani Srbije zaboravili sve one kredite koje ste obećavali i koje ste uzimali uglavnom za popunjavanje budžeta.
Naravno, građani Srbije a i SRS ne bi imali ništa protiv povoljnih kredita, kojima bi se popravilo stanje u privredi, kojim bi se oživljavala privreda, i naravno za takve kredite bismo uvek i mi glasali, ali za kredite kojima se pokriva budžetski deficit svakako srpski radikali nikada neće i ne mogu da glasaju.
Znate, priče o kreditima dobro se sećaju građani Srbije u toku 2001. godine, kada je sve bilo transparentno, sve nešto u tranziciji, i onda su bili krediti sa grejs periodom. Naravno, mnogi građani nisu znali šta to znači - kredit sa grejs periodom. A, evo, taj period čekanja za vraćanje kredita već stiže i sada to građani Srbije osećaju na svojoj koži.
Umesto onoga što je obećavala Vlada Srbije, umesto onoga što je obećavao predsednik Srbije, a to su nova radna mesta, to su veće plate, veće penzije, vi gospodo iz Vlade, i vi iz vladajuće većine, građanima Srbije nudite nove kredite. A, svako u zemlji Srbiji zna na koji način Vlada, i ova i ona prethodna, dobija kredite.
Svaki kredit je ispunjavanje nekog novog uslova. Svaki kredit je neko novi u Hagu. Svaki kredit je neka nova želja ili zahtev MMF-a. To građani Srbije, mi smo potpuno sigurni, ne žele. Zbog toga članovi poslaničke grupe SRS neće glasati za ovaj budžet. Između ostalog i ovo je jedan od razloga zbog koga nećemo glasati za budžet koji je Vlada ponudila, jer mi iz SRS smo u ovom parlamentu u ime građana koji su nas birali i mi potpuno sigurno znamo da građani Srbije ne žele nove kredite za budžetska trošenja, da građani Srbije od Vlade Srbije, od predsednika Srbije, od onih koji su vlast u Srbiji, očekuju da počnu konačno bolje da žive, da počnu konačno te veće plate, veće penzije, radna mesta i verujte neće se građani Srbije zadovoljiti samo sa osam novih radnih mesta za osam vozača za kancelariju Borisa Tadića.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Evo, pokušaću da ubedim poslanike zašto je potrebno da se prihvati ovaj amandman. Da pređemo preko toga što nije data precizna struktura prihoda koji se očekuju u 2005. godini, ali ono što mora da se konstatuje to je da će predlog budžeta imati ukupan obim rashoda od 473 milijarde.
To što vam Đelićev zakon daje neku mogućnost da ga tumačite i ovako i onako, i da u Predlog zakona o budžetu ne uključite ove, kako vi zovete u koloni 4, izdatke iz dodatnih prihoda organa, to je nešto drugo.
Ali, to je u stvari iznos sredstava koji će da se potroši, koji će država da potroši. Tako, ako je 473 milijarde ukupan obim rashoda, onda to nije učešće u bruto društvenom proizvodu od 45,5%, nego nešto malo više.
Zašto ovo pričam? Pričam zbog toga što onda ni deficit nije 20 milijardi. Verovatno deficita i nema. Ali, dobro, sa deficitom uvek treba biti oprezan, jer je on poneki put dobar, dobro je da se iskaže, a neki put i nije. U zavisnosti od njega stiče se neki rejting i prema inostranstvu, a ujedno i država dobija neku mogućnost da se zaduži.
E, ovim amandmanom mi praktično omogućavamo vama da se izborite za donacije. Za donacije koje u suštini ne predstavljaju trošak za državu, već samo prihod. Ali, ukoliko bi ostalo ovo - i kredit, onda bi to značilo da na osnovu opet ovoga što je napisao Đelić u ovom zakonu, inače taj zakon je lošiji od zakona SRJ, znate gospodine Labus, kako se finansira SRJ, nema konsolidovanog bilansa javne potrošnje, ili ga ima u nekoj formi, ne kao ranije na jednoj strani, gde je sve bilo pregledno. E, vidite, ovde su data kompletna primanja, šta bi mogla da budu primanja.
Ali, članom 13. je rečeno i kako se pokriva deficit, pa je rečeno da kada je u pitanju zaduživanje da tu važe odredbe člana 52. do 60. Ti članovi i kada govore o kreditima, govore o kratkoročnim kreditima, koji praktično moraju da se ugase 31. decembra. U ovom drugom stavu, alineja 2. tačka 2), vi praktično tražite od Narodne skupštine da vas ovlasti da se zadužite u inostranstvu do 5.700.000.000 dinara da biste navodno pokrili deficit.
Deficit ne postoji, to je prava istina. On ne postoji, jer ovaj Đelićev zakon i ne dozvoljava da se pojavi deficit, jer u izvršenju budžeta ima nekoliko odredbi koje kažu, po onom sistemu - troši se samo ono što ima i troši se samo ono što postoji. E, tako dolazimo do centralnog pitanja tačke dnevnog reda - budžet, a to je koliko košta državna administracija i državne funkcije, ili da to sada prevedem na jezik ovih drčnih ekonomista iz grupe Pitić i ovo novo što je došlo od 2001. godine, dolazimo do situacije da vidimo, da odlučimo o tome ko će da ima primat na sigurnim sredstvima u državi.
Sredstva banaka, sredstva privrede itd. su neizvesna sredstva. Ovo su najizvesnija sredstva. Sredstva budžeta, sredstva koja se koriste tj. obezbeđuju kao javni prihodi i koja se troše, odnosno koja predstavljaju javne rashode, to su najsigurnija sredstva.
Sada je centralno pitanje - ko će imati primat, ko će imati dominaciju nad tim sredstvima.
Kod sledećih amandmana ću vam objasniti ovu formulu kako ste to lepo zamislili. Znači, ako poslanici prihvate amandman Nataše Jovanović, odnosno amandman SRS, zabranjuju Vladi da se zadužuje u inostranstvu za iznos do 5.700.000.000 dinara. Zašto?
Zato što je deficit fiktivna kategorija, formirana nominalno da bi Vlada imala neki prostor u kome bi mogla da navodno sprovodi svoju ekonomsku politiku, a u stvari da omogući prioritet nekima koji će imati pristup ovim sigurnim sredstvima.
Nema ravnopravnosti kada su u pitanju ova sredstva. Sada vas podsećam na ono sa početka načelne rasprave - najbolje je bilo što smo prekinuli bilo kakvu diskusiju o ekonomskoj politici, jer ekonomska politika je ona ista od 5. oktobra 2000. godine.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Miroslav Nedeljković.

Povodom ovog amandmana, ministar Dinkić, koji trenutno nije tu, održao je zameniku predsednika poslaničke grupe Aleksandru Vučiću jednu kratku lekciju iz svoje struke, kada je gospodin Vučić rekao da krediti ne mogu biti realni izvor pokrića budžetskog deficita. Dakle, ministar Dinkić je stručno objasnio poslaniku Vučiću da ekonomska nauka kaže, naprotiv, da su krediti realan izvor prihoda za budžet.
Možda to jeste tako i verujem da je tako, jer kao i gospodin Vučić nisam iz ekonomske struke, ali zdrav razum kaže nešto drugo. Ne može biti zdravo zaduživati se za potrošnju. Nemamo ništa protiv da se privreda i preduzeća zadužuju ako za to imaju ekonomskog interesa. Međutim, da se država zadužuje da bi pokrivala budžetski deficit, svakako je neracionalno.
Ovde postoji već u dužem periodu, ono što bi Kundera rekao, "nepodnošljiva lakoća zaduživanja". Rekao je ministar Dinkić da uzimanje stranih kredita ne podiže inflaciju, ne deluje inflatorno. To jeste tako, ali nas zaduživanje uvodi u dužničko ropstvo.
Ono što se često koristi kao argument da zaduživanje i nije tako strašno, jeste činjenica da su mnogi krediti sa tzv. grejs periodom. Šta to znači grejs period? Rečeno običnim jezikom to znači - mi ćemo danas trošiti, a naša deca i naši unuci će to vraćati sutra. Dakle, apsolutno je i sa moralnog i sa ekonomskog stanovišta potpuno neprihvatljivo da se podižu krediti, da se puni budžet i da mi to trošimo kroz plate, kroz razna druga trošenja na osnovu budžeta. Hvala.

Hvala. Da li još neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Radovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman Nataše Jovanović, poslanika SRS-a, izuzetno je smislen zato što pokušavamo mi u SRS-u kroz amandmansko doterivanje Predloga zakona o budžetu da eliminišemo stavku za pokriće deficita, koja se odnosi na uzimanje kredita međunarodnih finansijskih institucija, piše, u iznosu od pet milijardi 700 miliona dinara.
Međutim, dalje u obrazloženju ovog predloga zakona stoji da će se u 2005. godini izdati garancije i kontragarancije Republike Srbije do iznosa od 93 milijarde 126 miliona 770 hiljada 857 dinara, i to se navodi, za zaduživanje kod inostranih poverioca za već potpisane kredite do iznosa od 25 milijardi, Evropske investicione banke, a ima još pozicija koje dalje preciznije objašnjavaju razloge već uzetih kredita koje treba sada da vraćamo.
Između ostalog, navedeno je da na dan 31. avgusta 2004. Srbija duguje međunarodnim institucijama na ime uzetih kredita 720 milijardi 454 miliona 931 hiljadu i 204 dinara. Taj iznos, sa još novim zaduženjima, dovodi Srbiju neminovno do dužničkog ropstva. Ne samo mi, nego i mnoge generacije iza nas neće moći da vrate ono što se neko pre nas, mi i neko iza nas bude zadužio.
Evropskoj banci za obnovu i razvoj po osnovu šest kredita u ukupnom iznosu od 18 milijardi treba da vrati Republika Srbija preko budžetskog zaduženja, i to, između ostalog, novac je uzet na ime kredita za opštine, u iznosu od milijardu 240 miliona dinara za razvoj infrastrukture jedinica lokalne samouprave.
Mi u SRS dobro znamo da je deo tog zaduženja išao u nečiju kasu, stranaka na vlasti, konkretno jedne stranke, da celo to zaduženje, da li na ime donacija, da li na ime kredita, nije išlo namenski za razvoj infrastrukture jedinica lokalne samouprave.
Dalje, za unapređenje energetske efikasnosti, kaže ovde, u iznosu od dve milijarde 409 miliona. Dokle taj razvoj i obnova elektroenergetskog sistema? Znamo mi dobro da je potrebno da se izvrši obnova i rekonstrukcija elektroenergetskog sistema, ali isto tako dobro znamo, pogotovo mi u SRS, da je uvozom struje koja se redovno plaća preko određenih firmi IFT, Interfejs, uz učešće ljudi iz EPS-a i NIS-a, sa ljudima iz Vlade Republike Srbije sa jedne strane, a s druge strane kupovinom jeftine domaće struje koja se izvozi, obezvređuje upravo taj elektroenergetski sistem, a sa druge strane uzimamo kredite za pokriće svih tih dugova, razvoja i obnove elektroenergetskog sistema.
O tom pitanju je formiran Anketni odbor, da proveri sve činjenice i okolnosti koje su dovele do uvoza i izvoza struje na ovakav način. Anketni odbor je dostavio Narodnoj skupštini Republike Srbije 10. maja tekuće godine svoj izveštaj, koji još nije uvršten u dnevni red da se raspravlja o njemu. Predsednik tog anketnog odbora bio je Aleksandar Vučić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.
Dalje, za obnovu elektroenergetskog sistema uzima se kredit od Poljske u iznosu od tri milijarde 61 milion i 690 hiljada, za unapređenje uređaja za energetski sistem.
Za razvoj infrastrukture, a ne kaže kakve i koje, uzima se kredit u iznosu od preko dve milijarde dinara. Verovatno se isto misli za elektroenergetski sistem, ali se ne navodi u Predlogu zakona.
Zatim, treba da se vrati kredit francuskoj Vladi, i to po osnovu tri kredita. Mi u SRS dobro znamo da je svojevremeno od francuske Vlade uzeta donacija ili kredit u iznosu od 399.000 evra i dobro znamo da taj novac nije išao namenski za razvoj infrastrukture određenih oblasti, već je završio u kasi jedne političke stranke.
Sada hoćemo sa jedne strane da se zadužujemo na ime kredita, a sa druge strane planirate da kupite osam automobila za vozni park predsednika Republike Borisa Tadića.
Da li je to vaša cena, zbog toga što su oni napustili danas sednicu Skupštine Republike Srbije da bi izbegli da ne glasaju za Predlog zakona o budžetu za 2005. godinu.