Dame i gospodo narodni poslanici, danas se usvaja budžet, jedan od bitnih akata koje treba da donesemo.
A, eto, ostali smo noćas da o tome raspravljamo, umesto da se to radi narednih dana, polako, sistematski, kako bi svim građanima bilo jasno ono što je ovde predloženo, ono što valja i ne valja.
Na jednoj strani predlagači budžeta govore kako je ovaj budžet restriktivan, reprezentativan, precizan, jasan, racionalan, a na drugoj strani mi srpski radikali, kao jedina i prava opoziciona partija, kažemo da ovaj budžet nije dobar, da nije razvojni, da ovaj budžet ne rešava mnoge socijalne probleme koji su nagomilani u našem društvu i koji svakodnevno pritiskaju građane Srbije.
Naime, ovaj amandman koji je podnela SRS, gospodin Momir Marković, ima za cilj da pokaže da smo mi u pravu kada kažemo da nećemo glasati za ovaj budžet, zato što se mi borimo da na svaki mogući način ukažemo vama da se jednostavno okanete pokrivanja deficita na ovaj način, nego da se prihodi nađu iz realnih izvora, odnosno da se uzme samo u vašem okruženju, ne mnogo daleko, u Vladi Srbije, zatim u mnogim vašim partijskim ekspoziturama koje ste formirali, mislim pre svega na agencije, neka povereništva, nekakve savete, gde se troše mnoga budžetska sredstva, a da ne govorim o predsedniku Republike i kancelariji predsednika Republike, i njegovim luksuznim limuzinama. Ako bi se sa budžeta skinuli ovi nerentabilni potrošači i ovaj birokratski aparat, ne bi nam bilo potrebno da imamo deficit u ovom budžetu.
Normalno da se pod članom 2. predviđa pokrivanje deficita iz više izvora. Ovde se govori o pokrivanju iz sredstava od privatizacije, zatim nekih poslovnih banaka i normalno pozajmicama, odnosno kreditima od MMF-a ili nekih drugih organizacija.
Neko je ovde pomenuo revizora. Sreća će biti ako ova skupština stvarno taj institut revizora izabere, pravog revizora koji bi od 2000. godine pa do današnjeg dana ispitao kako su se trošila budžetska sredstva u 2001, 2002, 2003. i 2004. godini, da tačno građani Srbije vide gde je ta transparentna vlast DOS-a bila, šta su oni radili, šta je sa mnogim donacijama, šta je sa privatizacijama.
Oni su privatizovali najvitalnije objekte u našoj državi, cementare, pivare, uljare, šećerane. To je ono što je moglo da funkcioniše, to je ono što je moglo da podstiče proizvodnju, odnosno da stabilizuje našu zemlju. Nažalost, to je sve privatizovano. Imamo informacija da je mnogo toga rasprodato, a imamo i informacija da je jedan deo tih fabrika, poput cementara, prodat po mnogo većoj vrednosti nego što je prikazano prilikom prodaje tih firmi.
Neko reče kako ova vlada ne radi dobro, ne funkcioniše, i to neko iz DSS-a, kolega koji je član Odbora za bezbednost. Potpuno je čovek u pravu. Da se on pita ne znam da li bi bilo bolje, ali sam siguran da ova vlada ovakva kakva jeste ne funkcioniše dobro, a posebno ne funkcioniše na celoj svojoj teritoriji.
Jednostavno događaju se nekakve anomalije, apsurdi koji direktno podrivaju integritet ove države i suverenitet.
Primera radi, ne mogu a da ne pomenem moju Rašku oblast, i evo danas me zovu iz mnogih preduzeća iz Novog Pazara, kako im je naloženo da sutra 20. novembra proslavljaju nekakav praznik koji je usvojilo bošnjačko nacionalno veće. Tamo su im podelili zastave bošnjačkog nacionalno veća, koje moraju da istaknu na vidnim mestima u svim državnim i javnim institucijama u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici.
Niko na to ne reaguje, niko o tome ovde ne zna ništa, a posebno govorim da je Skupština opštine Novi Pazar oformljena sa većinom, a do današnjeg dana odbornici ne mogu da uđu u Skupštinu opštine Novi Pazar, jer se ministarstvo oglušilo o prava i zakon u vezi odbornika. Zato koristim priliku da kažem da bi Vlada morala biti efikasnija i posebno ministarstva koja su nadležna za svoju oblast, da zakon sprovode i ispunjavaju.
