Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU (zajednički načelni pretres sa 6, 7. i 8. tačkom)
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona, za koju je to predložio narodni poslanik Miloljub Albijanić, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštenje da su ovlašćeni predstavnici za ovu tačku dnevnog reda: za SRS narodni poslanik Branislav Blažić, za DSS narodni poslanik Jovan Palalić, za DS narodni poslanik Gordana Čomić, za G17 plus narodni poslanik Ivan Živadinović, sa SPO-NS narodni poslanik dr Dušan Mrvoš i za SPS narodni poslanik Miloje Savić.
Otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, Predlogu zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, Predlogu zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine i Predlogu zakona o zaštiti životne sredine.
Da li predstavnik predlagača, gospodin Aleksandar Popović, ministar nauke i zaštite životne sredine, želi reč? Da, izvolite.
Pre nego što vam dam reč, samo još jedno obaveštenje. Odbor za zaštitu životne sredine održaće se u 14,00 časova na petom spratu.

Poštovani gospodine potpredsedniče, dame i gospodo cenjeni narodni poslanici, u oblasti zaštite prirodnih vrednosti i životne sredine u Republici Srbiji postoji, na ustavno-pravnim osnovama, izgrađen sistem pravnih normi, koji čini preko 100 propisa.
Ovaj sistem posebno čine propisi o planiranju i uređenju prostora i naselja, izgradnji objekata, rudarstvu, geološkom istraživanju, zaštiti voda, zemljišta, biljaka, životinja, šuma, nacionalnim parkovima, postupanju sa otpacima, prometu otrova, prometu i prevozu eksplozivnih i opasnih materija itd.
Zakonom o zaštiti životne sredine Republike Srbije iz 1991. godine i propisima donetim na osnovu ovog zakona uređena je zaštita vazduha, zaštita od buke, zaštita prirode i dobara od posebnih vrednosti, institucionalizovana procena uticaja objekata, odnosno radova na životnu sredinu i drugi kriterijumi i uslovi zaštite i unapređenja životne sredine.
Ovakav sistem, uređen velikim brojem propisa i sektorski podeljenim ovlašćenjima u različitim državnim organima, javnim službama ili javnim preduzećima, nije mogao usklađeno i konzistentno ostvarivati zaštitu životne sredine.
Ekonomski i neekonomski interesi i razlozi diktirali su uslove i načine eksploatacije prirodnih resursa i dobara, bez uračunavanja direktnih ili indirektnih uticaja na životnu sredinu.
Dosadašnji pristup imao je, na republičkom i drugim nivoima, neusklađene planove i odluke, odsustvo koordinacije i delovanje svih subjekata u zaštiti i očuvanju prirodnih resursa, dobara i životne sredine na teritoriji Republike Srbije.
Veliki broj zakona i drugih propisa nema jedinstveno postavljene ciljeve i ne obezbeđuje zadovoljavajuće efekte u pogledu odgovornog i solidarnog odnosa prema korišćenju prirodnog bogatstva i zaštite životne sredine. Naizgled uređenom sistemu zaštite životne sredine nedostaje konsekventan pristup u donošenju i sprovođenju odluka, kao i usklađen sistem uslova i mera prevencije i kontrole korišćenja prirodnih resursa i dobara, odnosno zaštite životne sredine.
Zakon o zaštiti životne sredine, zajedno sa zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu, zakonom o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu i zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja, predstavlja korak napred i de fakto novi koncept u zakonodavno-pravnom regulisanju životne sredine u Republici Srbiji, u skladu sa zahtevima Evropske unije i našim posebnostima i specifičnostima.
Izveštajem sa petog unapređenog dijaloga Srbije i Crne Gore sa Evropskom unijom, održanog 16. jula 2004. godine u Podgorici, a posvećenog političkim reformama, regionalnoj saradnji i međunarodnim obavezama Srbije i Crne Gore, saradnji u oblasti pravosuđa, unutrašnjih poslova i zaštiti životne sredine, i zaključkom Vlade Republike Srbije, od 20. avgusta 2004. godine, ukazano je da je prioritet u oblasti zaštite životne sredine usvajanje zakona o zaštiti životne sredine i seta posebnih zakona.
Predlog zakona o zaštiti životne sredine izrađen je u skladu sa zahtevima Evropske unije, kojim će se na savremen način, u skladu sa međunarodnim iskustvima u ovoj oblasti, uspostaviti integralni sistem zaštite životne sredine i institucionalno rešenje za efikasno upravljanje životnom sredinom. Značaj i složenost ove oblasti, koja zauzima mesto u prioritetima politike Vlade Republike Srbije, kao što je slučaj u svim razvijenim zemljama i zemljama centralne i istočne Evrope, podrazumeva adekvatno vrednovanje i obezbeđivanje uslova za sprovođenje politike, koji će doprinositi shvatanju i efikasnom funkcionisanju države u ovoj oblasti.
Predlog zakona o zaštiti životne sredine je model okvirnog zakona koji, zajedno sa posebnim zakonima, uređuje sistem zaštite životne sredine koji čine mere, uslovi i instrumenti za održivo upravljanje prirodnim vrednostima, kao i sprečavanje, kontrolu, smanjivanje i sanaciju svih oblika zagađivanja.
Tekst Predloga zakona o sistemu zaštite životne sredine iz 2002. godine poslužio je kao osnova za izradu novog teksta zakona, imajući u vidu da je prošao javnu prezentaciju i raspravu u preko 30 gradova Srbije. Ovim tekstom su otklonjene ključne primedbe, izvršena revizija koncepta i unapređena rešenja. Bitne izmene su u konceptu zakona, imajući u vidu rezultate projekta sa "JUGOLEKS", razvoj propisa u oblasti zaštite životne sredine, a odnose se na izradu posebnih zakona, zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, zakona o proceni uticaja na životnu sredinu i zakona o integrisanom sprečavanju kontrole i zagađivanja životne sredine.
Ovaj tekst zakona o zaštiti životne sredine je korak približavanja zakonodavstva Srbije zakonodavstvu EU. Karakteriše ga strateški preventivan, integrisan pristup u upravljanju privrednim resursima zaštite životne sredine. Zasniva se na posebnoj izraženoj saradnji među nadležnim organima, pojačana je uloga i odgovornost Vlade, a ne jednog ministra nadležnog za zaštitu životne sredine.
Razgraničena je nadležnost između Republike, AP i lokalne samouprave. Karakteriše ga konzistentnost i konciznost, jasno utvrđena načela zaštite životne sredine. Dat je okvir za upravljanje prirodnim vrednostima koje se uređuju posebnim zakonima, vode, zemljište, šume, mineralne sirovine i dr. Otklonjena je najveća primedba koja se odnosila na prethodnu verziju zakona u vezi izdavanja dozvola za korišćenje prirodnih vrednosti.
Mere i uslovi zaštite životne sredine čine srž zakona i bitnu koncepcijsku novinu. Imamo opisane i preventivne mere, kao i uslove zaštite životne sredine, odnosno standarde kvaliteta životne sredine i standarde emisije, sistem upravljanja zaštitom životne sredine i standarde procesa, proizvoda i usluga.
Jasno je definisana nadležnost Agencije za zaštitu životne sredine kao informacionog centra za prikupljanje, obradu i razmenu podataka o stanju životne sredine sa drugim međunarodnim infromacionim sistemima.
Značajne promene su unete predlaganjem osnivanja fonda za zaštitu životne sredine i posebno u poglavlju "Odgovornost za zagađivanje".
Zakon predviđa pooštrenu odgovornost za zagađivanja životne sredine sa 23 privredna prestupa i 13 prekršaja. Koncept zakona o zaštiti životne sredine se zasniva na: 1) donošenju i sprovođenju odluka kojima se obezbeđuje uravnoteženost između zaštite životne sredine i ekonomskog razvoja kroz integraciju zaštite životne sredine u sve sektore politike, na planiranju i održivom korišćenju prirodnih resursa, dobara i energije, monitornigu, kontroli i podizanju kvaliteta životne sredine, praćenju, sprečavanju, ublažavanju ograničavanju nepovoljnih uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi, uvođenju energetskih efikasnijih tehnologija i korišćenju obnovljenih prirodnih resursa, integracija ekonomskih analiza i uslova zaštite životne sredine na proporcionalnoj osnovi, uspostavljanje informacionog sistema zaštite životne sredine i prirodnih vrednosti, promovisanje i upotreba proizvoda procesa, tehnologije i prakse koji manje ugrožavaju životnu sredinu, obezbeđenje i sprovođenje ekonomskih instrumenata za finansiranje zaštite životne sredine, zaštiti posebno vrednih ugroženih ili oštećenih područja, sanaciji štete koja je naneta životnoj sredini, smanjenju ponovnom korišćenju, reciklaži, regeneraciji otpada, unapređenju obrazovanja, u obuci, razvijanju svesti u značaju zaštite životne sredine, učešću javnosti u aktivnostima i procesima donošenja odluka u oblasti sistema životne sredine.
Cilj je stvaranje uslova za prilagođavanje strukture i dinamike privrednih i drugih delatnosti prirodi i dinamici uslova, odnosno procesa u životnoj sredini, tako da se zadovoljavanjem potreba sadašnjih generacija ne ugrožava pravo budućih generacija na zdravu životnu sredinu, na istom ili višem nivou.
Nacrt zakona uvažava do sada dostignuti stepen tehničko-tehnološkog razvoja, različitosti i specifičnosti prostora Republike Srbije i na jedinstveni način reguliše osnovna načela i institute na kojima se zasniva ostvarivanje sloboda i prava čoveka i građana u oblasti zaštite životne sredine, čime se obezbeđuje jedno od osnovnih načela pravne države, jednakost pred zakonom.
Neuvažavanje ovih činjenica pogubno bi delovalo na dugoročni razvoj i uticalo na još veće zaostajanje za razvijenim svetom. Opredeljenja ugrađeno u Nacrt zakona su preduslov da koncept razvoja usaglašen sa zahtevima zaštite životne sredine zaživi na prostoru Republike Srbije. Ostvarivanje ovog razvoja zahteva izmenu ponašanja svih subjekata i nosilaca odgovornosti za zaštitu životne sredine i razvoj, odnosno usklađivanje ekonomske politike na teritoriji Republike Srbije. Pri tome, mora se imati u vidu da se zaštita životne sredine obezbeđuje tek po donošenju posebnih zakona i usaglašavanju postojećih zakona i drugih propisa sa odredbama ovog zakona.
Jedan od načina ostvarivanja politike zaštite životne sredine je sprečavanje stvaranja zagađivanja i značajnih promena koje mogu nastati u činiocima životne sredine usled preduzimanja određenih aktivnosti. Da bi se te značajne promene ili zagađivanje mogle sprečiti, umanjiti ili ublažiti potrebno je u početnoj fazi svih tehničkih planiranja, kao i u procesu odlučivanja, sprovesti promenu uticaja na životnu sredinu.
Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu uređuje se postupak procene uticaja za projekte koji mogu imati značajni uticaj na životnu sredinu, sadržaj studije o proceni uticaja na životnu sredinu, učešće zainteresovanih organa i organizacija i javnosti, prekograničnog obaveštavanja za projekte koji mogu imati značajne uticaje na životnu sredinu druge države, nadzor i druga pitanja od značaja za procenu uticaja na životnu sredinu.
Predmet procene uticaja su projekti koji se planiraju i izvode, promene tehnologije, rekonstrukcije, proširenje kapaciteta, prestanak rada i otklanjanje projekata koji mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu. Predmet procene uticaja su i projekti koji su realizovani bez izrade studije o proceni uticaja, a nemaju odobrenje za izgradnju ili upotrebu. Procena uticaja vrši se za projekte iz oblasti industrije i rudarstva, energetike, saobraćaja, turizma, poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, upravljanje otpadom i komunalnih delatnosti, kao i za sve projekte koje se planiraju na prirodnom dobru posebnih vrednosti i u zaštićenoj okolini kulturnog dobra.
Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na projekte koji su namenjeni odbrani zemlje.
Zakonom o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu uređuju se uslovi, način i postupak vršenja procena uticaja određenih planova i programa na životnu sredinu. Tu je načelo održivog razvoja, integralnosti, predostrožnosti, načelo hijerarhije i koordinacije, javnosti radi obezbeđivanja zaštite životne sredine i unapređivanja održivog razvoja kroz integrisanje osnovnih načela zaštite životne sredine u postupak pripreme i usvajanja planova i programa.
Strateška procena vrši se za planove, programe i osnove u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja ili korišćenja zemljišta, poljoprivrede, šumarstva, ribarstva, lovstva, energetike, industrije, saobraćaja, upravljanja otpadom, upravljanje vodama, telekomunikacija, turizma, očuvanje prirodnih staništa, kojima se uspostavlja okvir za odobravanje budućih razvojnih projekata određenih propisima kojima se uređuje procena uticaja na životnu sredinu.
Na kraju, zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine uređuju se načelo predostrožnosti, integrisanosti i koordinacije, načelo održivog razvoja, hijerarhije upravljanja otpadom. Takođe na principu – zagađivač plaća postiže se sprečavanje i kontrola zagađivanja životne sredine kroz postupak izdavanja integrisane dozvole za postrojenje i aktivnosti koje mogu imati negativan uticaj na zdravlje ljudi i životnu sredinu ili materijalna dobra.
Dame i gospodo, usvajanjem ovog seta zakona Srbija će se za jedan korak približiti standardima EU. Naravno, potreban je još jedan dopunski veliki set posebnih zakona kojima bi se u različitim oblastima naše stanje u životnoj sredini uskladilo sa standardima EU, ali i sa našim posebnostima.
Dame i gospodo narodni poslanici, hvala na pažnji.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

 Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa DS je vrlo pažljivo iščitala i raspravljala o Predlogu zakona o zaštiti životne sredine, koji je Vlada uradila i uputila u proceduru Skupštini Srbije, sa vrlo bogatim iskustvom sličnog rada na prethodnom Predlogu zakona o sistemu zaštite životne sredine, a to je i ministar spomenuo u svom izlaganju, i iz kojeg je oko 80% uvršteno u ovaj zakon koji je pred nama.
Zašto smo vrlo pažljivo i detaljno razmatrali Zakon o zaštiti životne sredine? Zbog toga što ga smatramo jednim od ključnih, ako ne i ključnim zakonom za ono što su korenite promene u Srbiji, što je menjanje sistema vrednosti u Srbiji, a u skladu sa normama EU i u skladu sa onim oko čega smo i u ovoj skupštini donošenjem Rezolucije o evropskim integracijama svi opredeljeni.
Moje izlaganje će biti podeljeno u četiri dela. Prvi je, razlike u gledištima u konceptu DS i predloženog zakona. Drugi je, komentar o predloženim amandmanima koji su podeljeni u četiri grupe. Treći je, preporuke za ministra u toku ove rasprave. Četvrti je, projekcija ili scenario događaja koji će u Srbiji uslediti usvajanjem ovakvog predloga zakona ili prihvatanjem naših amandmana i njegovim poboljšavanjem i onda usvajanjem takvog predloga zakona.
Dakle, životna sredina ili uopšte sistem zaštite životne sredine možete podeliti po dekadama ako ste u Evropi sedamdesetih godina imali samo koncept kontrole zagađivanja životne sredine. Dakle, vladao je princip - razblaženje nije rešenje. Da vidimo šta ćemo da uradimo, jer do sedamdesetih imali ste - ne znam šta ću sa zagađenjem, ajde da ga razblažim. To se odnosilo na vodu, vazduh, zemljište. Sedamdesetih godina se pokazalo da razblaženje nije rešenje, nego naprotiv da proizvodi mnogo veći skup problema nego što je ekonomski razvoj doneo dobrih stvari, a da je pri tome produkovao zagađenje.
Osamdesetih godina je uveden koncept integracije procesa. Znači, pratila se životna celina celovito preko činilaca životne sredine, preko vazduha, vode, zemljišta, biljnog i životinjskog sveta.
Ko prati ovu oblast ili ko je u oblasti zna za velike evropske projekte i projekte u zapadno-američkim zemljama koji su se ticali integracije procesa i celovitog pristupa onome što je životna sredina. Odmah da stavim napomenu, zakon koji je pred vama je po konceptu, po duhu, po rešenjima i po onome što će proizvesti koncept osamdesetih iz razvijenog sveta.
Devedesetih godina u razvijenim zemljama napravljen je koncept planiranja celog postrojenja. Znači, osim što imate prihvatanje da razblaženje nije rešenje, osim što imate da se integrisano posmatra - proizvodim pivo, gumu, hleb, bilo šta radim, lovim, izlovljavam, krčim šumu, dakle šta god da radim u zemlji, koja nije pozajmljena od sopstvenih unuka, tome pristupam integralno i gledam gde će sve da se proizvede posledica zato što čovek interveniše u životnoj sredini.
Tada su se prvi put uveli bilansi energije i otpada. Dakle, 1990. godine praktično počinje uvođenje čistih tehnologija u proizvodnji, svuda gde je celovitom pristupom i traženjem ustanovljeno šta je poremećeno u bilansu. Ovde skeptici često daju primedbe tipa - ma mani me, krenuo je razvoj tehnologija, nema to veze sa životnom sredinom nego treba prodati neki novi proizvod, neku novu tehnologiju, pa podmećete nekakve uslove održivog korišćenja životne sredine.
Imate čuvenu priču o ozonskoj rupi koja je izmišljena samo zato što su se pojavila nova sredstva za sprejeve. Dakle, sve to onaj ko se bavi životnom sredinom ima kao podatke. Vidim da se neki poslanici čude. Nekoliko puta imate ponovljene u ciklusima priče da je svo bavljenje životnom sredinom samo zamaskirano služenje onome što se zove veliki kapital multinacionalne kompanije i slično. Nije tačno, i to da nije tačno vidite po monitoringu za sve parametre kojima određujete kvalitet neke životne sredine.
To su 1990. godine bilans, energija i otpad. Kada je na štetu životne sredine uvek se morao naći mehanizam da se ulazna veličina potrebne energije ili šta god bilo, tone uglja, tone nafte, kilograma hleba, tone mineralnog đubriva ili bilo čega što čovek koristi, da se tu uvede kontrola, da se bilans između energije i otpada ne bi poremetio.
Od 2000. godine, osim koncepta industrijske ekologije, danas važećeg svuda u svetu, posmatraju se i bilansi – materijal, sirovina, resursi. Dosta brzo od stava da razblaženje nije rešenje, preko integralnog pristupa šta sve šteti dok proizvodim korist u obliku profita, preko bilansa energija i otpada, jako se brzo stiglo do energija, materijala, sirovina i resursa, iz prostog razloga što su resursi iscrpiva kategorija.
Ako želite zaista da imate samo poštovanja u nekoj zemlji koju ste pozajmili od svojih unuka onda morate da vodite računa o resursima da bi mogli da znate šta ćete sa količinom sirovine koju hoćete da uložite u svoj ekonomski razvoj, šta ćete sa otpadom koji ćete pri tome dobiti.
Na kraju imate koncept održivog razvoja kome nakon 2010. godine teže sve zemlje razvijene Evrope, znači koncept industrijske ekologije i protok kapitala, radne snage i socijalne komponente. Ako hoćete nekakvo poređenje, onda bi mogli da krenemo natrag i da kažemo da danas u svetu koncept održivog razvoja podrazumeva da imate stolicu na četiri noge. Na toj stolici sedi budućnost vaše nacije, budućnost prostora na kojem živi vaša nacija i budućnost vaše države.
Te četiri noge, jedno je životna sredina i zato je potreban zakon o sistemu zaštite životne sredine, drugo je ekonomija, treće je socijalna situacija u zemlji u kojoj posmatrate i četvrto je politika, profil politike koju prihvatate kao važeći u toj zemlji. Kako je to izgledalo deset godina ranije? Falila vam je noga socijalne politike i falila vam je ekonomija. Znači, imali ste samo životnu sredinu i nekakvu politiku koja nije bila uređena sektorski kroz sve oblasti u društvu. Ako idete još natrag dođete do sedamdesetih, gde imate samo jednu nogu od te stolice i to je situacija kontrole zagađivanja.
Šta ovaj zakonski akt predlaže? Predlaže u suštini da se Srbija zadovolji 2004. konceptom zaštite životne sredine iz osamdesetih godina. Ne sporim pravo predlagača da kaže da je to mera stvari, ne možemo održivi razvoj, ne možemo ovo, ali tražim argumente za to. Ja argumente ni na odboru, ni u raspravi sa ministrom nisam čula. Znači, naš predlog da se odmah u zakon uvrsti poglavlje - uslovi za održivo korišćenje resursa, sadržan je u tome što je sada jeftinije i što je jedan od najvažnijih argumenata u bilansu. Ovakav pristup sasvim sigurno će proizvesti skuplje.
Dakle, ministar je u svom uvodnom izlaganju potpuno tačno rekao da sada imate sektorski pristup, ali ćete i posle ovog usvajanja zakona imati sektorski pristup. Recimo, vodoprivreda će da određuje ko koristi, ko naplaćuje, ko kontroliše zagađenje.

Oprostite, da li koristite i drugih deset minuta?

Da, koristim i sledećih deset minuta. Šumarstvo i vodoprivreda će da kažu ko koristi, ko naplaćuje i ko zagađuje i tako sektorski, bez uticaja Zakona o sistemu zaštite životne sredine, kako je trebalo da se zove, i bez uticaja praktično Skupštine nećete imati politiku. Dakle, u startu vam fali ona četvrta noga. Fali će vam naravno i socijalna politika neminovno kao posledica.
Ministar je u uvodnom izlaganju rekao da nedostaje konsekventni pristup. Niste otklonili ovakvim Predlogom zakona konsekventnost. Znači, tri prateća zakona koja su po svojoj suštini pravilnici, a ne zakoni, ne otklanjaju konsekventnost pristupa. Pravilnici su bili u vreme dok je predlagan zakon 2002. i 2003. godine i pravilnici su po svom sadržaju ostali.
Izmenjeno je da se to uređuje zakonom i tu se vidi da vam fali druga noga na ovoj stolici, jer ste jednu već izbacili, a to je da nemate politiku gde vam je struka glavna zbog toga što vam volja da se nešto što je pravilnik zove zakon, govori o opredeljenju da se u oblasti životne sredine fokus da na upravni postupak, protiv čega ja nemam ništa. Dakle, da se fokus da na pravo, da se fokus da na papire, na propise koje prati korisnik, zagađivač, naplaćivač, kako god.
Ali, to nije sistem zaštite životne sredine u 2000. godini. Imaćete nezadovoljstvo da voljom većine usvojite ovakav predlog zakona i da u nekom drugom mandatu, i vi sami ako opet budete ministar i zaštite životne sredine ili neko drugi kaže - nedostaje ovom zakonu, koji je trebalo da bude krovni zakon, nedostaje mu integralan prilaz.
Dakle, ovo je nešto što je i prethodna a i ova vlada ostavila - ne sektorsku primenu principa sistema zaštite životne sredine, nego je ostavila sektorsku političku volju da pojedini segmenti u Vladi donose propise na način kako to njima odgovara.
Šta je to što je glavna zamerka.
Glavna zamerka je što je zakon na nivou eksploatacije. Zakon u svom prilazu, po odredbama koje radite, ima u suštini ideju eksploatacije prirodnih resursa, a ne održivo korišćenje prirodnih resursa. Vaš odgovor u dosadašnjoj raspravi je bio - to se rešava kroz ova tri prateća zakona. Ne rešava se. Dokaz za to su podzemne vode.
Podnela sam i amandman o podzemnim vodama. Nigde ih nema. Dokaz da se ne rešava je nesrećan slučaj, ako se desi, a i to smo rekli u raspravi, ako se razlivena afera oko prodaje "Knjaza Miloša" i završi dobro po državu, jer mislim da je to glavna ideja - da se završi dobro po državu, nema nigde u ovom zakonu, a ni u pratećim pravilnicima koje zovete zakonima, odredaba na koje se ugovor o koncesiji može pozvati da se izmeni iscrpivost ili pretrpivost izvora lekovite ili mineralne vode.
Može da dođe i do situacije da država, ponavljam - ako se dobro po državu reši afera "Knjaz Miloš", koja se razlila iz Vlade i drugih nadležnih organa za proces, može da dođe država i da kaže - ja se izvinjavam, ali vi nemate ništa sa izvorom mineralne vode, vi ste kupili ono što ste kupili. Ista stvar je i sa glinom, sa laporcem, sa bilo čim.
Imate taj problem trenutno kada su cementare u pitanju. Dakle, taj problem sada postoji.
Ovim zakonom, ni pratećim pravilnicima koje zovete zakonima, taj problem nije rešen.
Ako se govori o monopolima koje svaki sistem zaštite životne sredine hoće da eliminiše, zato što kad neko ima monopol onda mu obično nedostaje savest, to je priroda monopola i ljudska priroda. Ako imate monopol i ako nemate nikog da vas u tom monopolu omeđi, hvala bogu da nećete odoleti iskušenjima. Dakle, svi sektorski pristupi, govorite o tome da će biti primenjena sektorska politika, ali očekujete zakon o vodama, zakon o šumama, zakon o hemikalijama itd. i kažete - oni će u tim budućim zakonima da urede pitanja sistema zaštite životne sredine.
Na osnovu čega to tvrdite? Kada sada imamo problem sa vodoprivredom, koja neće da se odrekne monopola da koristi, da naplaćuje i da zagađuje. Ako je to pravilo zašto sada vodoprivreda ne kaže odmah - hajmo da vidimo šta može od korišćenja voda da se uredi u zemlji.
Ono što su bočni razlozi za popravak ovog zakona su dva, jedan upravljački i jedan finansijski. Šef agencije u vašem predlogu zakona je praktično ministar. Dakle, agencija je po našem mišljenju trebalo da bude javna agencija. Mi smo na to podneli amandman. Znam sva ustavna ograničenja. Znači, kad god predložite javnu agenciju kao potpuno nezavisno telo, što je problem i sa agencijom za telekomunikacije, čak i sa radiodifuznim savetom, znači uvek ćete imati opravdanu primedbu - ali, to nije u skladu sa našim Ustavom.
Nije ni izričito protiv. Znači, da je to pitanje političke volje, da zajedno procenimo da li postoji društveni konsenzus da uvedemo javne agencije kao nezavisna kontrolna tela. Ova agencija to neće biti. To je potpuno jasno iz zakona i ja nemam ništa protiv da je to opredeljenje, ali mi tvrdimo da su agencije potrebne kao javne agencije koje su potpuno nezavisne.
Naravno da vas to ne spasava. Primer vam je Komisija za hartije od vrednosti. Ali, obezbeđuje javnost rada. Da nemate tu komisiju za hartije od vrednosti onda bi se negde "Knjaz Miloš" razlio, kroz pesak, i ne bi ga nikad niko ni video. Pošto imate, onda znači da je prosto nezavisnom telu postalo jasno da imamo problem, pa da ćemo da vidimo kako da ga rešimo.
Fond za životnu sredinu je kao ideja dobar. Imaju ga lokalne sredine, neke lokalne samouprave, i to funkcioniše, ali ovde sa budućim direktorom fonda ovo izgleda kao treće ili četvrto po snazi finansijsko mesto, u finansijskoj vertikali javnih prihoda. S obzirom da nisam zabrinuta iz koje će stranke doći za direktora Fonda neko kome to nedostaje da bi bilo finansijske vertikale, onda ostavljam to na diskusiju u toku načelne rasprave, jer je Fond za životnu sredinu sjajna ideja. Namenski fond - sjajna ideja, ali ovako kako je koncipiran vi imate direktora fonda koji ima praktično dobru nedodirljivost guvernera NBS.
Znači, ne kvalifikujem, samo ističem da je to stvar koja može da napravi problem.
Naši amandmani su podeljeni u tri grupe. Prva najvažnija grupa oko koje želimo debatu u ovoj skupštini su - ustanovljenje uslova održivog korišćenja resursa, jer je ministar u pravu kada je rekao da do sada nije bilo sistemskog pristupa. Jedino sa ovim poglavljem vam je omogućen sistemski pristup održivom korišćenju resursa, zbog toga što su prirodna bogatstva i životna sredina i kapital i ekonomska kategorija.
Dakle, nikome ne pada na pamet da bilo kome, bivajući za sistemsku zaštitu životne sredine, govori da ne treba da živimo u uslovima civilizovanog, komfornog, udobnog, savremenog života, ali da se to radi na održiv način. Sada ako to rešimo jeftinije će biti nego 2008. godine. Tada ćemo već imati da tražimo investicije za crne tačke i zagađenja koja će ovaj zakon omogućiti.
Druge dve grupe amandmana su manje važne. Prosto su u pitanju principijelne stvari. Svako od nas ima stav o tome kako treba nešto da se zove, ili kako se tumače direktive Evropske unije, ali ova ja prva.
Mi smo dobili izveštaj o amandmanima i od Odbora i od Vlade, i osim što u ovom izveštaju svugde piše da je Gordana Čomić podneo amandman, što se odnosi na Službu Skupštine, onda očekujem da je ministar Aleksandar Popović odbila amandman ili nije prihvatio, sa čime se saglasila Vojislav Koštunica.
Dakle, to je nešto što je prosto primer za to kada se ne misli kako se lako naprave potpuno nepotrebne i glupe greške. Ja nisam - podneo ništa, ali - podnela jesam, i to je ... izvolite? (Komentar se ne čuje.)
Kažite poslaniče?

Molim vas da nastavite a i prekoračili ste vreme.

Evo, završavam, prekoračila sam jedan minut.
Dakle, to što je ministar Aleksandar Popović odbio i nije prihvatio amandmane koji se tiču uslova korišćenja resursa, ne koristi ni meni kao nekom ko je podneo amandman, ni vama, i ne radi se ovde o različitim konceptima. Ovde se radi o tuči između sujete i jednog jedinog pravog koncepta, a to je sistem zaštite životne sredine.
Sa željom da zaista zajedno, prihvatajući ove amandmane, učinimo ogroman korak u ovoj skupštini jednoglasnim izjašnjavanjem o amandmanima i o celokupnom zakonu, moram u ime Demokratske stranke da izrazim svoje zadovoljstvo što je i ovakav predlog zakona konačno stigao na dnevni red.
Dva puta je ulazio, dva puta je zbog neopravdanih razloga skidan, jer mi je to znak da ćemo zaista da sprovodimo zajedno ono o čemu smo ovde glasali, a to je Rezolucija o pridruživanju Evropskoj uniji. Hvala vam.

Određujem pauzu do 15,00 časova.

(Posle pauze.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo popodnevni rad zasedanja. Pre prelaska na rad molimo vas da utvrdimo kvorum.

Konstatujem da elektronski sistem pokazuje da imamo dovoljno prisutnih poslanika.

Da li još neko od ovlašćenih predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa želi reč? Izvolite.

Ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe SPO- Nova Srbija gospodin Dušan Mrvoš.