Moram da upozorim predlagače da je ovo značajan amandman, jer je otvorio principijelno pitanje vođenja poreske politike od strane ove vlade. To što neko smatra da tražimo da se poreska stopa sa 14 smanji na 10, to je principijelne prirode, jer svako lično primanje koje ima karakter zarade treba da trpi istu poresku stopu.
Međutim, ono što mene stvarno zabrinjava to je odgovor koji smo dobili od predlagača. Kaže: "Amandman se ne prihvata jer ne postoji bilansni prostor za snižavanje stope poreza na zarade u ovom momentu". Kako onda postoji bilansni prostor za snižavanje poreske stope kada su u pitanju prihodi preduzetnika? Tamo se otvorio bilansni prostor, ovde ne postoji bilansni prostor.
Nije to razlog. Ovo je izgovor, tim pre što će se iz prihoda po ovom osnovu od 1. januara 2005. godine, posle uvođenja poreza na dodatu vrednost, u velikom delu obezbeđivati sredstva za finansiranje lokalne samouprave. Znači, lokalnim samoupravama se odvaja deo sredstava i zbog toga ne može da se smanji porez. Znači, Vlada kaže – mi moramo da imamo veliku stopu poreza, jer imamo skupu lokalnu samoupravu.
Dalje, ono što sledi u drugom stavu ovog obrazloženja, opet je Ministarstvo pobrkalo babe i žabe, i kaže: "Inače, u zemljama u okruženju, koje imaju tzv. sintetičko oporezivanje, u prvoj tranši progresivne skale..." Mi oporezivanje zarada i prihoda imamo po proporcionalnom sistemu, nemamo progresivni sistem. Zašto nam sada neko ubacuje progresivni sistem u odgovor, kada se ovaj amandman i ne tiče progresivne stope oporezivanja, pa nam još daje svetle primere iz nekog okruženja.
Znači, amandman je principijelne prirode. Ako ste članom 13, članom 14, članom 14a i članom 14b definisali šta je osnovica, odnosno šta je zarada i koja su sve lična primanja izjednačena sa zaradom, onda stopa poreza na zarade mora da bude numerički ista sa stopom poreza na prihode, poreza koji se primenjuje na prihode kod samostalnih delatnosti i kod preduzetnika. U svakom drugom slučaju ovde imamo instalisanu neravnopravnost, i to u sistemu proporcionalne stope. Vrlo prosto da se shvati, ne treba mnogo da se žuri, da se gomilaju zakoni ovde bez ikakvog smisla.
Znači, Vlada nema principijelni stav o poreskoj politici, nego kaže – imamo bilansnu rupu, gde da zagrabimo, ajde ovde da zagrabimo.
Koliko – đuture. Ovo kako je Vlada objasnila, ona je mogla da nam kaže da bi porez na plate za državne službenike, po njima, mogao da bude, recimo, 12%, porez na zarade zaposlenih u teškoj industriji 10%, porez na zarade u prehrambenoj industriji 17%. Upravo se borimo protiv toga.
Valjda svi moraju da imaju jednake uslove i jednake mogućnosti za rad. Valjda pod istim uslovima okruženja treba da organizuje proizvodnju, i onaj u rudniku, i onaj na polju i onaj u industriji. Ovde se instališe nešto što je zabranjeno Ustavom. Građani na ovaj način nisu ravnopravni i jednaki pred Ustavom Republike Srbije, zbog ovog zakona nisu jednaki pred Ustavom Republike Srbije, što im garantuje Ustav Republike Srbije.
Neozbiljno je kako smo dobili odgovor na vrlo važno pitanje. Zato sam pre podne i rekao – bolje da ste dali 10% stopu na sva lična primanja koja primaju ljudi. Uprostio bi se postupak, sigurnije bi se obezbedila sredstva i svi bi bili ravnopravni. Ovako, vi prouzrokujete neravnopravnost građana Republike Srbije, a ovo što ste napisali u obrazloženje je najobičniji izgovor, da su vam, navodno, potrebna sredstva i grabi šta stigneš.