Hvala vama. Samo pojašnjenje, gospodine Periću. Predsednik poslaničke grupe nije koristio vreme, dakle, mogao je da govori 20 minuta, o tome je reč.
Da li još neko od predsednika ili predstavnika želi reč? (Ne.)
Zaključujem zajednički načelni pretres o – Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama; Predlogu zakona o fiskalnim kasama; Predlogu zakona o izmirivanju obaveza Republike Srbije prema Narodnoj banci Srbije; i Predlogu zakona o porezu na premije neživotnih osiguranja.
Nastavljamo rad prema dnevnom redu.
Prelazimo na 10. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA (pojedinosti)
Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Milisav Petronijević, Meho Omerović, Veroljub Arsić, Zlatan Jovanović, Sovranije Čonjagić, Vjerica Radeta, Zoran Krasić, Petar Jojić, Milan Stevović, Vojislav Milajić, Nemanja Šarović, Milovan Radovanović, Igor Mirović i Sreto Perić.
Narodni poslanik Sovranije Čonjagić, pisanim putem, povukao je amandman koji je podneo na član 12. Predloga zakona, a kojim je predložio dopunu novog člana 21a.
U skladu sa članom 142. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, Zakonodavni odbor je, kao neblagovremene, odbacio amandmane koje je na članove 30. i 32. Predloga zakona podnela narodni poslanik Blagica Kostić.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade Republike Srbije o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila zajednički načelni pretres, u okviru koga je razmotren i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o dohotku građana, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 3. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Milisav Petronijević i, sa ispravkom, Meho Omerović.
Vlada Republike Srbije nije prihvatila ovaj amandman.
Odbor za finansije predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Milisav Petronijević i Meho Omerović.
Vlada Republike Srbije nije prihvatila ovaj amandman. Odbor za finansije predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo poslanik Sovranije Čonjagić.
Vlada Republike Srbije i Odbor za finansije su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 7. amandman je podneo poslanik Veroljub Arsić.
Vlada Republike Srbije nije prihvatila ovaj amandman. Odbor za finansije predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)

Moram da se složim sa konstatacijom da rad parlamenta može biti efikasniji ako se spajaju tačke dnevnog reda, ali postoji jedan efikasniji način, a to je da od ove skupštinske većine koja broji 131 poslanika u 10,00 sati ujutru bude bar 84 u sali i da počnemo u 10,00 sati, a ne u 11,30. Kada se završi popodnevna pauza koja traje do 15,00 časova, bar opet od tih 131 da sedi u ovoj sali 84 i da to počne na vreme, znači, u 15,00, a ne u 16,30 i onda možemo da tvrdimo da je parlament efikasan i nema potrebe da rasprave spajamo. Sve što je brzo to je i kuso, po onoj narodnoj.
Dame i gospodo poslanici, što se tiče ovog amandmana, predlagač je odbio ovaj amandman. Pitanje je zašto, zato što amandman u suštini ne menja zakon, već bliže određuje šta su to primanja na koje treba da se plati porez na dohodak građana. Sada smo opet u jednoj situaciji da će posle nekoliko meseci, verovatno, ovaj amandman koji je podnet u ime SRS-a da se nađe u nekim predlozima o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana.
Amandman je da se u stavu 1. tačka 2) posle reči "korišćenje stambenih zgrada i stanova" doda tekst koji glasi - bez naknade ili po ceni znatno nižoj od tržišne. Reč je o stanovima koji su u vlasništvu poslodavca ili sa njim raspolaže poslodavac, i ti stanovi se daju radnicima ili nekim drugim korisnicima po osnovu nekih primanja na osnovu kojih treba da se plati porez.
Već kada smo uveli to da se plaća porez i na topli obrok i da to ulazi u penzijsku osnovicu nekog radnika, bili bi u redu da ako neki radnik ostvaruje to pravo poslodavca i zato mu je manja plata, da bar taj poslodavac izmiri one obaveze koje mu pripadaju po pravu penzijskog osiguranja, a samim tim da izmiri i one obaveze koje se tiču poreza na dohodak građana.
A da ovaj amandman samo bliže uređuje ovu materiju u članu 7, odnosno članu 14a, vidi se u obrazloženju Vlade za pojedine članove predloga izmena i dopuna zakona.
Korišćenje stambenih zgrada i stanova obračunava se po iznosu zakupnine prema tržišnim cenama u kojima se oni nalaze, bez obzira da li je to prikazano u nekom ugovoru o zakupu i da li je to cena znatno niža od tržišne ili besplatna.
Znači, siguran sam da će ovaj amandman da se nađe već prihvaćen već u nekoj od sledećih tačaka dnevnog reda koje bi se zvale izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana.

Hvala, gospodine Arsiću.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo poslanik Zlatan Jovanović.
Vlada Republike Srbije nije prihvatila ovaj amandman. Odbor za finansije predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 7. Predloga zakona koji se odnosi na član 14. ovog predloga zakona, odnosno osnovnog teksta.
Članovi 13. i 14. osnovnog teksta odnose se na zaradu, odnosno ovim članovima definiše se pojam zarade, i u članu 13. stoji da se pod zaradom u smislu ovog zakona podrazumeva zarada koja se ostvaruje po osnovu radnog odnosa, definisana zakonom kojim se uređuje radni odnosi i druga primanja zaposlenog. Dodaje se novi stav gde se govori da zaradu predstavljaju i ugovorena naknada, i druga primanja koja se ostvaruju obavljanjem povremenih i privremenih poslova na osnovu ugovora zaključenih neposredno sa poslodavcem, kao i ugovora zaključenog preko omladinske i studentske zadruge itd.
U članu 14. osnovnog teksta stoji da se zaradom, a stajalo je člana 13, ali to je ovom intervencijom brisano, pa ostaje da se zarade u smislu ovog zakona smatraju i druga primanja u obliku bonova, novčanih potvrda, akcija, osim akcija stečenih u postupku svojinske transformacije. ili robe, činjenjem ili pružanjem pogodnosti, opraštanjem duga itd.
Posle ovog člana 14. ovim predlogom zakona dodaju nova dva člana, a to su članovi 14a i 14b. U članu 14a definišu se primanja po osnovu činjenja ili pružanja pogodnosti u smislu stava 1. člana 14, gde je navedeno šta se sve smatra činjenjem ili pružanjem pogodnosti. Uvodi se novi član 14b, gde se kaže da se zaradom u smislu člana 13. i 14. zakona smatraju i premije svih vidova dobrovoljnog osiguranja koje poslodavac plaća za zaposlene, a i osiguranike uključene u dobrovoljno osiguranje, u skladu sa zakonom kojim uređuje se dobrovoljno osiguranje, nezavisno od toga iz kojih sredstava se ove premije plaćaju.
Suština mog amandmana jeste da se u članu 14b predloga brišu reči i brojevi, "članovi 13. i 14." i da stoji samo zarade u smislu ovog zakona. Ne vidim zašto ste intervenisali u članu 14. postojećeg teksta, pa ste brisali onaj poziv na član 13, a ovde ste to ostavili. Amandman je formalne prirode, ali mislim da će biti mnogo jasnije u praksi i da ne bi bilo nekih nejasnoća i nerazumevanja u korišćenju i primeni ovog zakona, i da se to i ovde briše.
Ovih nekoliko članova se odnosi na definisanje zarade i na tu zaradu, kasnije se kaže, definisanu u članu 13. do 14b, plaća se porez po stopi od 14%. Ništa tu više nije ni dvosmisleno ni sporno. Smatram da je sasvim u redu da prihvatimo ovaj amandman, mada je nadležni odbor odbio i nije prihvatio. Mislim da može predlagač još uvek to da promeni i da prihvati amandman, jer je sasvim u skladu sa onim što ste već učinili u članu 14. postojećeg zakona.

Hvala, gospodine Jovanoviću.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.) Hvala.
Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada Republike Srbije nije prihvatila ovaj amandman. Odbor za finansije predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Dame i gospodo, član 8. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana je jedna neustavna odredba i ovom odredbom je grubo povređeno načelo jednakosti i ravnopravnosti građana, Ustavom zagarantovano. Obrazložiću zašto tako mislim. U članu 8. koji, inače, tretira član 13. i član 14. osnovnog zakona, čije izmene i dopune su danas na dnevnom redu, govori se o zaradama i o porezu na dohodak.
Amandmanom koji sam u ime poslaničke grupe SRS podnela, predloženo je da se procenat 14 zamenjuje procentom 10, a to znači da se smanjuje stopa poreza na zarade sa 14 na 10 procenata, i to bez obzira o kakvim zaradama se radi, da li je to prihod od samostalne delatnosti, da li je to zarada, plata, naknada, naknada po ugovoru, preko omladinske zadruge, ugovorena naknada. Dakle, sve je to zarada onoga ko je ostvario tu zaradu, a prihod od samostalne delatnosti je za preduzetnika, u stvari, njegova zarada.
Mi iz SRS mislimo da ne postoji ni jedan jedini razlog da se različita stopa poreza utvrđuje za različite vrste zarade. Dakle, ponavljam, predlog je da se smanji stopa na zarade sa 14 na 10%, i to na sve zarade koje se ostvaruju nekim poslom.
Da li je to radni odnos u privatnom preduzeću, u državnom organu, u javnom preduzeću, da li je to prihod preduzetnika, da li je to zarada ugovorom preko omladinske zadruge itd. Dakle, ukoliko želimo da ovaj zakon ima isti efekat na sve građane, onda je neophodno da ovaj amandman SRS bude usvojen.

Još neko o ovom amandmanu? Narodni poslanik Zoran Krasić.

 Moram da upozorim predlagače da je ovo značajan amandman, jer je otvorio principijelno pitanje vođenja poreske politike od strane ove vlade. To što neko smatra da tražimo da se poreska stopa sa 14 smanji na 10, to je principijelne prirode, jer svako lično primanje koje ima karakter zarade treba da trpi istu poresku stopu.
Međutim, ono što mene stvarno zabrinjava to je odgovor koji smo dobili od predlagača. Kaže: "Amandman se ne prihvata jer ne postoji bilansni prostor za snižavanje stope poreza na zarade u ovom momentu". Kako onda postoji bilansni prostor za snižavanje poreske stope kada su u pitanju prihodi preduzetnika? Tamo se otvorio bilansni prostor, ovde ne postoji bilansni prostor.
Nije to razlog. Ovo je izgovor, tim pre što će se iz prihoda po ovom osnovu od 1. januara 2005. godine, posle uvođenja poreza na dodatu vrednost, u velikom delu obezbeđivati sredstva za finansiranje lokalne samouprave. Znači, lokalnim samoupravama se odvaja deo sredstava i zbog toga ne može da se smanji porez. Znači, Vlada kaže – mi moramo da imamo veliku stopu poreza, jer imamo skupu lokalnu samoupravu.
Dalje, ono što sledi u drugom stavu ovog obrazloženja, opet je Ministarstvo pobrkalo babe i žabe, i kaže: "Inače, u zemljama u okruženju, koje imaju tzv. sintetičko oporezivanje, u prvoj tranši progresivne skale..." Mi oporezivanje zarada i prihoda imamo po proporcionalnom sistemu, nemamo progresivni sistem. Zašto nam sada neko ubacuje progresivni sistem u odgovor, kada se ovaj amandman i ne tiče progresivne stope oporezivanja, pa nam još daje svetle primere iz nekog okruženja.
Znači, amandman je principijelne prirode. Ako ste članom 13, članom 14, članom 14a i članom 14b definisali šta je osnovica, odnosno šta je zarada i koja su sve lična primanja izjednačena sa zaradom, onda stopa poreza na zarade mora da bude numerički ista sa stopom poreza na prihode, poreza koji se primenjuje na prihode kod samostalnih delatnosti i kod preduzetnika. U svakom drugom slučaju ovde imamo instalisanu neravnopravnost, i to u sistemu proporcionalne stope. Vrlo prosto da se shvati, ne treba mnogo da se žuri, da se gomilaju zakoni ovde bez ikakvog smisla.
Znači, Vlada nema principijelni stav o poreskoj politici, nego kaže – imamo bilansnu rupu, gde da zagrabimo, ajde ovde da zagrabimo.
Koliko – đuture. Ovo kako je Vlada objasnila, ona je mogla da nam kaže da bi porez na plate za državne službenike, po njima, mogao da bude, recimo, 12%, porez na zarade zaposlenih u teškoj industriji 10%, porez na zarade u prehrambenoj industriji 17%. Upravo se borimo protiv toga.
Valjda svi moraju da imaju jednake uslove i jednake mogućnosti za rad. Valjda pod istim uslovima okruženja treba da organizuje proizvodnju, i onaj u rudniku, i onaj na polju i onaj u industriji. Ovde se instališe nešto što je zabranjeno Ustavom. Građani na ovaj način nisu ravnopravni i jednaki pred Ustavom Republike Srbije, zbog ovog zakona nisu jednaki pred Ustavom Republike Srbije, što im garantuje Ustav Republike Srbije.
Neozbiljno je kako smo dobili odgovor na vrlo važno pitanje. Zato sam pre podne i rekao – bolje da ste dali 10% stopu na sva lična primanja koja primaju ljudi. Uprostio bi se postupak, sigurnije bi se obezbedila sredstva i svi bi bili ravnopravni. Ovako, vi prouzrokujete neravnopravnost građana Republike Srbije, a ovo što ste napisali u obrazloženje je najobičniji izgovor, da su vam, navodno, potrebna sredstva i grabi šta stigneš.

Još neko o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Vlada Republike Srbije nije prihvatila ovaj amandman. Odbor za finansije predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

To je još jedan u nizu amandmana kojima pokušavamo da popravimo ovaj zakon. Znate, mi dolazimo na vlast, pa nam je stalo da ovi zakoni na nešto liče, da ih mi što manje menjamo. Ali, vidim da ćemo morati sve ispočetka, jer ovo stvarno nema nikakvog smisla.
Ovim amandmanom je obuhvaćen član 9. Predloga zakona. Vi ste tim članom 9. promenili član 17. i otklonili nešto što ste ugradili pre nekoliko meseci. To su oni koeficijenti, kako se dolazi do osnovice za zaradu za ljude koji rade u inostranstvu, a koji su upućeni iz naše zemlje preko neke naše firme. Sada, da bi to izbegli, pošto se tamo množilo puta 10 itd. vi ste sada dali neku formulu ovde, i kažete: "Za fizička lica, rezidente Republike koji su upućeni u inostranstvo radi obavljanja poslova za pravna lica – rezidente Republike, osnovicu poreza na zarade čini iznos zarade koji bi, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu ostvarili u Republici". Mi sada dodajemo tu "kod pravnog lica, rezidenta Republike, koji ga je uputio na rad u inostranstvo".
Ovo što ste vi rekli "na istim ili sličnim poslovima" u praksi može da bude velika smetnja. Svakog knjigovođu da pitate kako će ovo da proknjiži, on ne bi znao šta ste napisali.
Šta da uzmete – kolektivni ugovor, nešto izmišljeno, različito od profesije do profesije, od stepena školske spreme do stepena školske spreme.
Valjda se osnovica utvrđuje prema rezidentu, prema njegovom stanju, prema onome što on isplaćuje, a ne prema imaginarnim zaradama. Vi imate čitave kategorije koje oporezujete na bazi aproksimacija. Vi ste rebnuli nekima, pogotovo kod onog paušalnog, uredili ste neku osnovicu, a ja vam tvrdim da ti ljudi tu osnovicu ne primaju, ne zarađuju.
Znači, videli ste da ste prošli put pogrešili, da koeficijent 10 ništa ne znači. Ako treba da se odredi osnovica, neka se određuje prema plati koju bi taj radnik primio u Srbiji, u firmi koja ga je uputila i sa kojom je on otišao da radi u inostranstvo.
To ima nekog smisla, to knjigovođa zna da proknjiži, to onaj ko vrši obračun može da napravi obračun poreza. Ovo što ste vi napisali je čista aproksimacija. Onda će nekom ministru da padne na pamet da pod zakonskim aktom ovo preuredi i pošto ne postoji, nije uređeno, primenjuje se ta i ta osnovica i onda opet ide neko određivanje da neće biti koeficijent 10 po zakonu, nego će kobajagi biti neki koeficijent daleko veći od ovog.
Ako ste ovde pošli od prezumpcije da on u inostranstvu zarađuje i da ta plata koju on tamo zarađuje odgovara plati koju bi ovde primio, onda je vežite za pravno lice gde je on u radnom odnosu i pravno lice koje ga je poslalo u inostranstvo. Ako vezujete za neke proseke, za neke imaginacije, onda nije ni trebalo ovo da menjate.