Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.

Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, amandman gospodina Krasića ima smisla, kao što ima smisla obrazloženje koje je dao gospodin Dinkić. Ali, želim da kažem dve stvari koje su vezane za ovo. Ranije je postojala praksa i propis da oni koji rešavaju stambeni problem, ko prvi put kupuje stan, ima velike poreske olakšice.
Govorim o vremenu kada je Čačak, koji ima 100.000 stanovnika, useljavao godišnje oko 880 stanova. To je bilo vreme kada ništa nije valjalo u toj državi. Ima smisla da kada neko rešava stambeni problem svoje porodice na ovaj način, kupovinom ili izgradnjom stana, ima ovu olakšicu o kojoj je ovde reč.
Nažalost, ponovo govorim o istoj sredini da biste mogli da pratite, u Čačku se izgradi godišnje oko 80 stanova, deset puta manje. Od tih 80 stanova, oko 65 kupe ljudi koji već imaju nekoliko stanova. Najčešće ih kupuju vlasnici kockarnica, ljudi koji novac donose sa računa "of šor" kompanija ili neki drugi ljudi koji kupovinom stanova peru novac. Imalo bi smisla i logike, ekonomske, političke i svake druge, da oni koji kupuju ove nekretnine kojih imaju više, budu ili oporezovani po progresivnoj stopi ili po fiksnom iznosu po kvadratnom metru u odnosu na procenjenu ili stvarnu vrednost kvadratnog metra stana koji se kupuje.
Amandman gospodina Krasića je ozbiljan, on ima svoju logiku i svoju argumentaciju, ali fali ovo o čemu govorim. Na ovaj način bismo mi, osim ovoga što govori gospodin ministar, lokalnu samoupravu lišili značajnog izvornog prihoda, a na drugoj strani ljudima koji apsolutno peru novac.
To je jasno svima, svako u svom gradu ima na desetine takvih tajkuna koji to rade sistematski u proteklih nekoliko godina, na taj način njima direktno pomažemo da sa manje poreza, sa manje novca operu nezakonito stečenu dobit, nezakonito stečena finansijska sredstva.
Mogao bih iznositi različite primere. Nije to ovde moja namera, sve što sam rekao potpuno je tačno. Gospodin Krasić je imao odličnu nameru, gospodin Dinkić je dao odlično obrazloženje, ali ovo o čemu govorim nije obuhvaćeno ni jednim, ni drugim. Mora da postoji način da se reguliše pranje novca, ako ne može, ovo je makar u narednoj godini, jer se pred našim očima dešava nešto za desetak ljudi u gradovima ove veličine, što nije dostupno ni jednom drugom građaninu ove zemlje.
U tom smislu je važno da znamo da to postoji kao pojava, da to pratimo i da zakonom pokušamo da regulišemo u ovoj ili narednoj godini da se to više ne dešava na takav način.
U Čačku postoje ljudi koji imaju 50 strujomera, što znači da imaju nekretnine na svoje ime na 50 različitih lokacija. Svi oni po ovom osnovu će platiti 2,5% poreza na prenos apsolutnih prava i na taj način mi, iz želje da pomognemo onima kojima je pomoć stvarno potrebna, pomoći ćemo samo onima koji peru novac. Protiv tog zla treba da se borimo svi u meri u kojoj smo sposobni, u kojoj imamo znanja, mogućnosti i političkog uticaja. Hvala.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 23. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Milovan Radovanović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milovan Radovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 23. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu, a ispravka amandmana je bila u naslovu ovog zakona koji je greškom stavljen u amandmane.
Osnovnim zakonom, odnosno zakonom koji se primenjuje, članom 31. tačka 4) predviđeno je da kada fizičko lice otkupom stambene zgrade ili stana u društvenoj ili državnoj svojini, sa stanarskim pravom ili pravom dugoročnog zakupa, stekne svojinu ili susvojinu na toj zgradi, pa je Predlogom zakona navedeno da treba da se briše - odnosno stanu, a da se dodaju reči - ili stanu srazmerno učešću društvenog, odnosno državnog kapitala u ukupnom kapitalu prenosioca prava.
Amandmanom koji sam podneo u ime poslaničke grupe SRS predloženo je da se u članu 23. Predloga zakona brišu ove dopune.
Koji je moj razlog kao podnosioca amandmana i poslaničke grupe SRS, pročitaću ukratko iz obrazloženja, obzirom da nemamo običaj, mi narodni poslanici, da čitamo obrazloženje, jer ionako nema vremena.
Amandmanom se briše stav 2, jer izmenom u članu 31, govorim o osnovnom tekstu zakona, stav 1. tačka 4) ne zna se šta je predlagač hteo. Kapital prenosioca prava je društvena ili državna svojina, a poreski obveznik je prodavac, odnosno pravno lice koje poseduje tu imovinu, a u slučaju otkupa stana od strane fizičkog lica ne zna se na šta je predlagač mislio. Ovo je odredba kojom se isključuje obaveza plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava, a ne odredba kojom se određuje kako će da se umanjuje i knjiži smanjenje društvenog kapitala.
Dakle, kapital prenosioca prava je društvena ili državna svojina. Poreznik, poreski obveznik je prodavac, odnosno vlasnik stana ili stambene zgrade. Zbog postojanja poreza na dodatu vrednost i da ne bi došlo do dvostrukog oporezivanja, a namera je i vas, kao nosioca svih ovih fiskalnih obaveza i poreskih obaveza koje se nameću njihovim obveznicima, da se izbegne dvostruko oporezivanje, kada je u pitanju ovaj predlog zakona i amandman koji sam podneo, da fizičko lice otkupom stambene zgrade ili stana nije obveznik plaćanja poreza, zbog čega je suvišna, nepotrebna, a u svakom slučaju mogu da kažem nejasna odredba o oslobađanju plaćanja poreza na prenos koji je predviđen članom 23. Predloga zakona, a tek se nalazi u članu 31. postojećeg zakona.
Obzirom da je ova odredba nejasna o oslobađanju poreza na prenos apsolutnih prava, onda je pitanje da li je potrebno da postoji u ovom predlogu zakona. Da li je adekvatno rešenje kada se radi o poslovnom prostoru, a ne samo o stambenim zgradama i stanovima, gospodine ministre, šta je bilo sa poslovnim prostorom bivšeg ZOP-a. Za ovom govornicom, u odgovoru na jedno moje pitanje oko tog poslovnog prostora, rekli ste da će ubrzo država da raspiše oglas za davanje tog poslovnog prostora budućim zakupcima ili vlasnicima.
Imamo situaciju da je 24. novembra Direkcija za imovinu Republike Srbije raspisala oglas za prodaju tog poslovnog prostora od 2.360 kvadrata, a koji koristi protivzakonito, zahvaljujući vama, privatna Nacionalna štedionica. Sve bi bilo u redu da nije nameštene prodaje u ovoj privatnoj Nacionalnoj štedionici.
Prvo ste oglas objavili u dnevnom listu "Danas", koji mali broj građana čita. Drugo, predvideli ste da se ponuda može dostaviti Direkciji za imovinu Republike Srbije u roku od osam dana. Uobičajena praksa je da taj rok bude oko 60 dana, a najviše 90 dana. Uslovili ste tim oglasom da poslovni prostor bivšeg ZOP-a može da bude prodat, odnosno samo mogu ponudu da daju banci.
Verovatno vam se ne sviđa ovo što čujete, predvideli ste da se usmeri namešteni oglas određenoj banci koju vi zovete Nacionalna štedionica ili privatnoj Nacionalnoj štedionici koju vi zovete banka.

Hvala. Reč ima ministar finansija, gospodin Mlađan Dinkić. Izvolite.

Da ne bi bilo nikakvih špekulacija, želim da obavestim Narodnu skupštinu o ovom procesu. U maju mesecu ove godine, kao što znate, o tome smo obavestili javnost, Vlada je donela zaključak da 12 banaka u Srbiji koje koriste prostor bivšeg ZOP-a, dakle, nije jedna banka u pitanju, kao što vi tvrdite, već čak 12 banaka, da se njima ponudi jedno od tri moguća rešenja.
Prvo rešenje je da otkupe taj prostor. Drugo rešenje je da se konvertuje taj prostor u vlasništvo, čime bi država povećala učešće u tim bankama. Treća mogućnost je bila da nastave da koriste zakup, odnosno do isteka tog zakupa do sredine sledeće godine.
Moram da napomenem da, kada je platni promet prenet na banke, a to je bilo 1. januara 2003. godine, jedan veliki broj ljudi ostao bi bez posla da Narodna banka Srbije nije sa 12 banaka u Srbiji napravila sporazum da te banke preuzmu radnike, a da zauzvrat koriste prostor bivšeg ZOP-a.
Urađeno je to iz dva razloga. Prvo, ti ljudi koji rade u ZOP-u znaju posao platnog prometa i samim tim su ušli u banke, a banke su preuzele da plaćaju njihove plate. Dakle, umesto da nekih 1.700 ljudi ostane na ulici, mi smo napravili koristan, čini mi se, siguran sam, aranžman za državu, tako da se preuzme tih 1.700 ljudi, da ih banke plaćaju, a da koriste taj prostor. Taj prostor se definitivno nije koristio besplatno. Cena zakupa nije bila u novcu već u platama tih ljudi. Znači, 1.700 ljudi je dobijalo mesečno platu od tih banaka i to je zapravo zakupnina koja je plaćena državi. To je jedna stvar.
Druga stvar, u maju je ovaj dopis, na osnovu zaključka Vlade Republike Srbije, dostavljen za svih 12 banaka. Od tih 12 banaka, pet je odlučilo da kupi prostor i one će kupiti prostor. Procena je izvršena prema zakonu i taj prostor će biti otkupljen, a sredstva će ući u republički budžet.
Sedam banaka je odlučilo da izvrši konverziju ovih prostora u vlasništvo, tako da će država povećati učešće u tim bankama.
Konkretno, upravo vaša poslanička grupa me je optuživala, mada nisam bio tada guverner kada je izvršena dokapitalizacija, jer ona je izvršena u septembru prošle godine, a razrešen sam u ovoj skupštini u julu, takođe nezakonito. Sa druge strane, sada se dešava potpuno obrnuti proces. Država će na osnovu ove konverzije postati ponovo najveći vlasnik Nacionalne štedionice.
Dakle, država na osnovu konverzije ulogom ovih akcija postaje vlasnik oko 40% akcija u Nacionalnoj štedionici, a vi ste upravo kritikovali zašto je dozvoljeno da u Nacionalnoj štedionici privatno učešće postane najveće, a ja vam kažem da se to desilo u momentu kada nisam bio guverner Narodne banke Srbije, već gospođa Kori Udovički.
Da zaokružimo celu ovu stvar, sve je ovo urađeno prema propisima, na osnovu javnog zaključka Vlade koji je objavljen u "Službenom glasniku" još u maju ove godine. Konkurs nije objavljen samo za imovinu ZOP-a koju koristi Nacionalna štedionica, već i za druge banke. Uostalom, konkursi se objavljuju sukcesivno, po osnovu programa koji sprovodi Direkcija za imovinu Vlade Republike Srbije, tako da ćete i narednih dana čitati i videti te oglase.
Naravno da pravo prvenstva imaju banke koje koriste taj prostor, iz prostog razloga što on služi za tu namenu. Ukoliko banke ne bi bile zainteresovane i ako izađu iz tog prostora, onda bi bila organizovana licitacija da se to proda bilo kome ko je zainteresovan. To je odgovor i tu nema nikakvih tajni.
Hvala vam što ste postavili ovo pitanje i pružili mi priliku da dam odgovor.

Replika, narodni poslanik Milovan Radovanović.

Gospodine ministre, nije problem u privatnoj Nacionalnoj štedionici. Problem je u tome što je ta Nacionalna štedionica, za koju sada već svi znamo da je privatna, otkupljena ili formirana od državnih para.
Vi ste preko Veksim banke, a kasnije preko Evroaksis banke državnim parama iz deviznih i dinarskih rezervi, koje ste plasirali protivzakonito i protiv pravila MMF-a i Banke za obračun i plaćanje u Bazelu, od kojih para je putem papirološkog zaokruženja tih svih poslova preko firme "Findejl" i "Koprom", u stvari i formirali Nacionalnu štedionicu, za koju ste u startu rekli da je državna ili ste se barem tako ponašali, postupali i slikali se prilikom formiranja te nacionalne štedionice u poslovnom prostoru ZOP-a. To je problem.
Privatna Nacionalna štedionica je formirana od državnih para, od para poreskih obveznika svih građana Republike Srbije. Sporne su i druga i treća dokapitalizacija Nacionalne štedionice. Isto, dokapitalizacija je vršena državnim parama preko ove dve firme sa egzotičnih ostrva. Znači, firme koje nose naziv "Findejl" i "Koprom". One su vršile papirološko zaokruženje te transakcije i tako je došlo do privatizacije Nacionalne štedionice, gde su vlasnici tih firmi i Vojin Lazarević, i Vuk Hamović, kao i Miodrag Kostić – Kole.
Dokapitalizacija je počela februara 2003. godine. Dakle, februara prošle godine, kada ste vi bili guverner Narodne banke Jugoslavije. Vi ste smenjeni, odnosno izabrana je Kori udovički, slažem se sa vama, na protivzakonit način u ovoj Narodnoj skupštini, kada je bilo glasanja iz Bodruma, skupštinska većina – slučaj Bodrum, uz učešće uglavnom poslanika DS-a, ona je izabrana za guvernera Narodne banke, a vi ste prestali da budete na toj funkciji.
Postupak privatizacije, odnosno dokapitalizacije Nacionalne štedionice je počeo u vreme kada ste vi bili guverner i najveći deo tog postupka je obavljen u vreme vršenja funkcije kada ste vi bili na mestu guvernera Narodne banke. On je završen oko 10. septembra prošle godine. Finale niste propratili na toj funkciji, ali ste pripremili celu tu režiju, ceo taj postupak i on je završen isključivo vašom zaslugom.
Da li je u redu ili nije, a mi u poslaničkoj grupi SRS znamo da je došlo do velike pljačke državnih para. U tome je problem i u tome se mi u SRS ne slažemo, i zbog toga iznosimo podatke za koje smatramo da treba proveriti i ispitati. Uostalom, i Vlada je 18. februara 2004. godine donela zaključak da ovo što se događalo oko Nacionalne štedionice jeste protivzakonito i da za ovo treba neko za izvesno vreme da odgovara. Smatram da ste vi u svemu tome najodgovorniji.

Reč ima ministar finansija, gospodin Dinkić.

Zaista želim da izrazim divljenje kako ste u stanju da kao papagaji ponavljate jednu te istu neistinu. Zaista, ne mogu da kažem, oduševljen sam time.
Želeo bih da kažem sledeću stvar. Centralna banka svake zemlje drži rezerve ne samo u svojoj zemlji, već u inostranstvu. Devizne rezerve se drže u bankama u inostranstvu, a što se tiče ove banke koju vi pominjete u Rusiji, te devizne rezerve su tamo stavljene za vreme dok ste vi bili na vlasti. Dakle, devizne rezerve u Veksim banci koju vi pominjete su stavljene u vreme sankcija, da budemo potpuno načisto sa time. Nemojte da bacate prašinu ljudima u oči i građanima.
Dakle, devizne rezerve su položene u ovu banku tokom devedesetih godina, mislim na Veksim banku. Zašto? Zato što je to tada naša privreda tražila i tadašnji guverner Dušan Vlatković je učinio na zahtev privrede, i pitajte sada ljude koji rade u Rusiji, mislim na naše građevinare i privrednike, šta misle uopšte o toj banci, jer svi će vam reći da, zapravo, zahvaljujući aranžmanima sa tom bankom oni dobijaju poslove na ruskom tržištu.
Ako ste protiv te banke, recite, mi smo protiv toga da neka banka sa domaćim kapitalom finansira srpske građevinare u Rusiji da budu konkurentni ili druge privrednike i nemam ništa protiv jer to je vaš politički stav.
Moramo da znamo istinu. Dakle, devizne rezerve su položene devedesetih godina u tu banku, kao što je to i u drugim bankama svuda u svetu. Ja sam samo zatekao devizne rezerve.
Učešće deviznih rezervi u Veksim banci, kada sam postao guverner, u ukupnim deviznim rezervama iznosilo je 8%. Na kraju mog mandata, kada sam ovde nezakonito razrešen 22. jula, to je svedeno na oko 2%. Dakle, mi smo smanjivali postepeno učešće tih deviznih rezervi u toj banci i to nije polagano protivno pravilima MMF-a.
Vi znam da ste čitali razne izveštaje, zato kažem i izražavam divljenje kako to ponavljate sa jednom veoma velikom tačnošću, ono što ste jednom pročitali, a ja vam želim da kažem da je to dezinformacija. Dakle, nije tačno da je to bilo protivno odlukama MMF-a ili bilo koje druge institucije. Iako to jeste pisalo u jednom izveštaju koji je do vas došao i koji je čitala i cela javnost.
Ali, s druge strane, zašto je osnovna Nacionalna štedionica. Tu nema nikakvih tajni.
Nacionalna štedionica je osnovana iz jednog jedinog razloga. Nakon nužnosti zatvaranja četiri velike državne banke, jer su imale dubiozu od osam milijardi maraka, postavilo se pitanje ko će da isplati staru deviznu štednju koja je položena od tih građana.
Pitali smo sve druge banke - ko hoće da isplati staru štednju, svi su rekli - nećemo mi. Zašto? Zato što je to nepopularno da vi preuzmete, da isplatite osam milijardi maraka ili četiri milijarde evra, što nije vaš dug. Vama bi došle štediše i ne biste mogli da radite ništa drugo.
Nije htela to da radi niti tada Komercijalna banka, niti Vojvođanska, nijedna druga banka nije želela da prihvati da osam milijardi maraka servisira; a taj dug je nastao 90-ih godina takođe. Mi smo krenuli da ga servisiramo i zato je namenski osnovana banka koja bi mogla efikasno da servisira isplatu stare devizne štednje.
To je učinjeno sve u skladu sa zakonom. Kada je ova banka to uradila, evo tri godine je prošlo, maltene više nema redova. Setite se kako je bilo 2000. godine, kada su ljudi išli da podignu onih 150 maraka, redovi su bili, kolone da dobiju svoj novac. Ova banka je to efikasno organizovala, njena misija se u tom smislu završila.
Nikakve veze nakon osnivanja te banke, a jeste bila moja ideja da se banka osnuje i ponosan sam na to, nemam sa daljim poslovanjem te banke, nikakve veze, jer ta banka je izvršila misiju.
To je servisiranje štednje i sada sama plovi u bankarskim vodama kao i druge bankarske institucije.
Što se tiče dokapitalizacije, vi ste u pravu da je dokapitalizacija počela u februaru 2003. godine, međutim, početak je različit od kraja. Dokapitalizacija se vrši na sledeći način. Najpre, onaj ko želi da dokapitalizuje neku banku, taj traži saglasnost Narodne banke Srbije. Tu saglasnost mi nismo dali. Dakle, mi nismo dali, dok sam bio guverner nismo dali saglasnost, a to što je predlog stigao ne znači da smo mi to prihvatili.
Ta saglasnost je data 10. septembra 2003. godine, dala ju je Kori Udovički, to vam govorim sve vreme. Znači, za vreme dok sam bio guverner država je bila većinski vlasnik Nacionalne štedionice. Kada sam smenjen, izvršena je dokapitalizacija i privatni kapital je ušao, ovaj o kome govorite.
Druga stvar, da vam kažem zašto je to učinjeno u septembru i zašto država nije ostala većinski vlasnik ili zašto neko drugi nije dokapitalizovao Nacionalnu štedionicu. Dok sam bio guverner postojala je jedna inicijativa da Evropska banka za obnovu i razvoj, koja je veoma respektabilna međunarodna finansijska institucija, dokapitalizuje Nacionalnu štedionicu.
Međutim, tadašnja Vlada Srbije se sa time nije slagala. Tadašnja Vlada Srbije je mislila, ukoliko uđe Evropska banka za obnovu i razvoj, da će država izgubiti većinu i iz nekog razloga nisu želeli da dopuste da jedno učešće ima i Evropska banka za obnovu i razvoj. Takođe je bila zainteresovana i Nemačka banka za razvoj.
Dakle, pošto nisu dozvolili Nacionalnoj štedionici da prihvati učešće ove dve međunarodne finansijske institucije, a s obzirom da je krajem 2003. godine isticao po novom zakonu cenzus, morala je Nacionalna štedionica, kao i sve druge banke, da poveća svoj kapital na 10 miliona evra. Nacionalna štedionica ne bi dostigla kapital od 10 miliona evra da u septembru nije izvršena dokapitalizacija.
I tadašnje rukovodstvo Nacionalne štedionice nije imalo izbora, kada joj je onemogućeno da uđe Evropska banka za obnovu i razvoj i Nemačka banka za razvoj, oni su jednostavno dva meseca nakon moje smene prihvatili da uđe ovaj privatni kapital. Sada nova Vlada Republike Srbije vraća stvari na ono prethodno stanje.
Ovim što ste vi pokrenuli mi zapravo povećavamo državno učešće i ponovo će država za nekih mesec dana biti najveći vlasnik u Nacionalnoj štedionici i ponovo su obnovljeni pregovori sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, i Evropska banka za obnovu i razvoj će najverovatnije ući sa jednim delom kapitala u Nacionalnu štedionicu i to će postati jedna od najsolidnijih domaćih banaka.