Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 31. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Milorad Mirčić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 32. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Vojislav Milajić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li još neko ko nije iskoristio pravo želi reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 12. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O AKCIZAMA (pojedinosti)
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Dragan Petrović, Veroljub Arsić, Vjerica Radeta, Milovan Radovanović, Zoran Krasić, Božidar Koprivica, Stevica Deđanski, Petar Jojić i Dragoljub Stamenković, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima. Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.
Na osnovu člana 142. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, Zakonodavni odbor je odbacio amandman na član 1, koji je podneo narodni poslanik Slobodan Živkucin, kao neblagovremen.
Pošto je Narodna skupština obavila zajednički načelni pretres, u okviru koga je razmatran i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Da, narodni poslanik Veroljub Arsić.

Ovo je još jedan amandman kojim se uređuje sam tekst člana, odnosno zakona – kako se reguliše obaveza koja nastaje po osnovu akcize. U samom Predlogu zakona obaveza nastanka akcize je na osnovu stavljanja u promet i mesta nastanka, a po ovom amandmanu koji je podnet akciza postoji na neki određeni proizvod, bez obzira kada nastaje promet tog proizvoda.

Da li još neko želi reč? (Ne.)       
Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovako često menjanje zakona o akcizama, od 2001. godine već osmi put, govori o tome da ministar finansija i Vlada koju on ovde predstavlja vrlo neozbiljno prilaze rešavanju ovih problema, odnosno normiranju ove materije i izgleda, kada god ministru fali para u budžetu, on predloži izmene Zakona o akcizama, poveća akcize, a onda ovde izađe i priče neku sasvim drugu priču, da se građanima Srbije učini da mnogo dobro žive sa ministrom finansija Mlađanom Dinkićem.
Naravno, građani dobro znaju da mnogo loše žive i da svaki dan lošije žive, i da nema novih radnih mesta, i da nema većih plata, i da nema većih penzija i da nema ništa od obećanja ni Mlađana Dinkića, ni Vojislava Koštunice, ni Borisa Tadića.
Juče sam govorila i danas ću da ponovim, sve češće građani kažu, opet nešto poskupelo zbog Dinkićevog PDV-a, opet nešto poskupelo zbog Dinkićevih akciza. Dakle, to je ono što građani Srbije misle o ministru, o Vladi i o vašoj poreskoj politici. Šta mi srpski radikali mislimo o ovom zakonu rekli smo to i u načelnoj raspravi, rekli smo to kroz amandmane, konkretno u članu 7. na koji sam u ime poslaničke grupe SRS podnela amandman.
Član 7. ovog zakona odnosi se na član 8. osnovnog zakona čije izmene i dopune tražite. A u članu 8. je stajalo: "Osnovicu za obračun akcize čini jedinica mere (litar, kilogram, komad, paklica, hektolitarski stepen i drugo)", a vi ste u izmenama i dopunama to brisali, pa ste rekli, u članu 8. stav 1. reči - litar, kilogram, komad, paklica, hektolitarski stepen i dr. brišu se.
Mi u SRS mislimo da to ne treba da se briše, pa smo rekli da se osnovica za obračun akcize utvrđuje na osnovu količina, prema jedinici mere (litar, kilogram, komad, paklica, hektolitarski stepen i dr.) i vrednosti proizvoda. To je ono što smo dodali i u odnosu na taj član 8. osnovnog zakona.
Amandmanom se precizira osnovica za obračun akcize preko tri elementa: količina, prema jedinici mere i vrednosti proizvoda. Da je ovaj amandman smislen i umesan govori i obrazloženje Vlade zbog čega ovaj amandman ne prihvata. Kaže: "Ne prihvata se amandman iz razloga što se pojam "jedinica mere" upravo odnosi na količinu određenog akciznog proizvoda na koju se plaća akciza, a takođe je u članovima zakona koji se odnose na propisan iznos akcize za svaki akcizni proizvod, osim cigara, cigarilosa i kafe, navedena jedinice mere po kojoj se plaća akciza (litar, paklica, kilogram)."
Znači, Vlada kaže da ovo jeste ovako, ali eto, ne prihvata amandman. Valjda, šta će Vladi amandman koji se podnosi iz poslaničke grupe SRS. Govorili smo vam juče, a sada ću opet da ponovim, pošto Vlada nije prihvatila, sada se obraćam narodnim poslanicima skupštinske većine, da bi bilo dobro da prihvatite ovaj amandman, kao i ostale amandmane poslaničke grupe SRS, zato što sve ono što danas ne prihvatite, čeka nas za mesec ili dva dana kroz neke nove izmene i dopune istog zakona.
Tako su radili oni pre vas, tako radite i vi.
Nećete da poslušate dobronameran i stručan savet iz naše poslaničke grupe, pa onda, kada shvatite u toku primene zakona da je ono što smo predlagali upravo bitno u primeni zakona i da je ono što predlažete smetnja, da stvara mogućnosti zloupotreba i slobodnog tumačenja itd, uvek vas upućujemo na koncizne i jasne pravne norme, u skladu sa našim pravnim sistemom, u skladu sa Ustavom.
Vi se svaki put na to oglušite i kada dođete u situaciju u primeni propisa da shvatite da smo bili u pravu, onda nam nudite izmene i dopune, onda se opet potroši pet sati rasprave o tim izmenama i dopunama, pa opet amandmani i na taj način gubite onoliko vremena koliko ga gubite zato što je današnja sednica započela u 11,45, umesto u 10,00 časova i zato što se to radi svaki dan.
Prema tome, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem vam da zbog skraćenja tog budućeg postupka, zbog ispravnosti ovog zakona i zbog lakše primene ovog zakona prihvatite amandman poslaničke grupe SRS.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo je narodni poslanik Milovan Radovanović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milovan Radovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama i da biste bolje shvatili, i vi i javnost koji prate prenos sednice Skupštine, pročitaću ceo član 12. Predloga o izmenama i dopunama zakona koji je podnela Vlada.
On glasi: "Alkoholnim pićima smatraju se pića koja se, u zavisnosti od sirovina od kojih se proizvode i sadržaja etanola, stavljaju u promet kao takva vrsta pića u skladu sa propisom o kvalitetu i drugim zahtevima za alkoholna pića. Alkoholnim pićem, u smislu ovog zakona, smatraju se i sve vrste piva, bez obzira na pakovanje. Akciza se na alkoholna pića plaća u sledećim iznosima, i to na: - 1) rakije: od voća grožđa, specijalne rakije - 53,83 dinara" (a amandmanom, uporedo da iznosim podatke, predviđam da bude 30 dinara, kao što je to predviđeno postojećim Zakonom o akcizama); -od žitarica i ostalih poljoprivrednih sirovina (predviđeno je Predlogom zakona koji se sada razmatra na sednici Narodne skupštine) 136,55 dinara po litri (a amandmanom sam predložio da to bude manje, 126,00, kao što je takođe predviđeno postojećim zakonom); 2) žestoka alkoholna pića i likere 87,54 dinara (predlažem da to bude 80,78 dinara, kao što je to predviđeno važećim zakonom); niskoalkoholna pića - 9 dinara po litri (predlažem da to bude pet dinara, kao što stoji sada u zakonu.)"
Mi u SRS izražavamo bojazan da će se povećanjem akciza na alkoholna pića trgovina alkoholnim pićima preneti u nelegalne tokove. Ne shvatam povećanje akciza na alkoholna pića. Pokušavam da razumem i dolazim do zaključka da želite da povećate akcize na ova pića obzirom da je predsednik Republike Boris Tadić iskazao potrebu za pokrićem ionako velikih troškova putovanja po svetu, a i potpredsednik njegove stranke, gospodin Dragan Šutanovac je o trošku države bio po BiH i po Republici Srpskoj, za njegovih 65 ljudi koji ga opslužuju, za njegov veliki vozni park, da kupe automobile, pratnju i obezbeđenje. Jedino što mogu da razumem, iako mi u SRS smatramo nepotrebnim troškovima sve ovo što se događa u državi Srbiji, da zbog toga želite da povećate akcize na alkoholna pića.
Smatram da je ovaj amandman opravdan i smislen, jer ćete zadržati promet i trgovinu alkoholnih pića, taksativno navedenih u postojećem zakonu, u legalnim tokovima. Povećanje nameta u nameri da punite budžet skrenućete trgovinu alkoholnih pića u ilegalne tokove, van pijačnih tezgi, van trgovinskih radnji, negde po nekim budžacima, ulicama, u skrovitim mestima, tako da neće imati korist ni država, nego samo oni koji se bave takvom vrstom trgovine, ne poštujući propise i zakone ove države. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Nije tu ministar, naravno, posao mu je da obrazloži svoja rešenje i da eventualno ukaže ako poslanik nije u pravu, tako da mi govorimo kao kada karavani prolaze. Mene interesuje nekoliko stvari u ovom članu.
Naime, koji su to novi propisi koji na drugačiji način razvrstavaju alkoholna pića, ako još uvek važi zakon po kome se pića razvrstavaju onako kako je do sada bilo rešeno akcizom, a ako je u pripremi zakon o rakiji, vinu i alkoholnim pićima ili kako je nazvan, on ne može da bude osnova za utvrđivanje akciza po zakonu koji će biti donet. Akciza može da se utvrdi u odnosu na pića samo ako su pića razvrstana po važećem zakonu, i to je jedna stvar.
Prejudiciranje da će neki zakon biti donet, pa da onda ne menjamo zakon o akcizama, nije zakonsko i Skupštinu na taj način ne treba vređati i ponižavati.
Druga stvar, u obrazloženju piše da predloženi iznos akciza na alkoholna pića i pivo odgovaraju sadašnjim iznosima, s tim što su uvećani za indeks rasta cena na malo koji se očekuje u poslednjem tromesečju 2004. godine.
Trebalo je u obrazloženju da nam napišete koliko je sada akciza, ne koliko je bila predviđena zakonom, kada je već dozvoljeno tromesečno usaglašavanje sa rastom cena na malo.
U zakonu piše da je predloženi iznos akcize, tada važeći na alkoholna pića, bio 30 dinara, a vi sada predlažete 53,83 dinara. To znači da je sada akciza negde oko 45 dinara ili se možda varam. To bi pomoglo poslanicima da u amandmanu predlože ne rešenje iz zakona, nego rešenje koje sada važi. Znam da sada akciza nije 30 dinara. Sa te strane, amandman ne bi mogao da bude opravdan. Nije dužnost poslanika da pita kolika je sada akciza, kada je ona usklađivana nekoliko puta tromesečno. To je dužnost onoga ko obrađuje predlog zakona.
Zato vas pitam, koliki je predviđeni rast cena na malo u poslednjem tromesečju, odnosno kolika je sada vrednost akcize na alkoholna pića. Onda bismo znali šta to predviđate za poslednje tromesečje, koliko će nam život poskupeti.
U pravu je narodni poslanik koji kaže da svaki ulazak u zakon o akcizama je motivisan željom da se naplate što veći prihodi. Možda je lako dokazati građanima Srbije da onaj ko pije treba i da plati. Nije poreska uprava, nije ministar finansija zadužen da odvikne ljude od pića, to rade socijalne službe, ljudi koji su za to školovani.
Poreski organ, kada propisuje izuzetno visoke cene pića, duvana, benzina, cigareta, akciznih roba, to ne može da pravda time da je to otrov. Nije to otrov, jer da je otrov ne bi ga narod koristio. To truje čoveka, ali se nalazi u prodaji. Otrova u prodaji nema.
Znači, sa jedne strane je želja da ljudi to što manje koriste, a sa druge strane da to koriste da biste imali prihode. Sada to treba uskladiti.
Imate ministra koji se bori za zdravlje ljudi, pa kaže, zabranjeno je reklamiranje cigareta, alkoholnih pića, pa onda izađu iz Ministarstva zdravlja i ukazuju na štetnost pušenja, a imate ministra finansija koji jedva čeka da vidi da se pali šibica i cigareta, i to razumem. Potpuno suprotstavljeni interesi, svako ih sprovodi u skladu sa svojim poslom, ali nemojte samo da preterujete.
Tu je teško naći meru. Alkoholno piće ne sme da bude skupo, ali vi znate da mnogi ljudi konzumiraju alkohol i čak ako je preskupo. Previsokim cenama alkoholnih pića možda ste mnogu decu osudili da nemaju hleba, jer čovek koji boluje od alkoholizma prvo misli da zadovolji svoje potrebe.
Pustite fabrike da rade, da namirujemo budžet iz proizvodnje, a ne iz potrošnje. Ovo namirivanje iz potrošnje i sve veće obaveze po potrošnji možda može da traje jednu, dve ili tri godine i onda će da se slomi, neće imati od čega da se naplati.
Zato bih voleo da mislite na proizvodnju, a ne na potrošnju. Voleo bih da ovde vidim tim stručnjaka iz ministarstva koji brine o tome kako da se prihodi uliju u budžet iz proizvodnje, a ne iz akciza, uvoza slovenačke i hrvatske robe.

Reč ima poslanik Jovan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je ovaj amandman SRS interesantan sa još jednog gledišta ili aspekta. Ministar je u svom uvodnom izlaganju, kada je govorio o ovom zakonu, objasnio nešto što ne piše, već će se verovatno po njegovim rečima, praktično u životu primenjivati.
Razume se da misli da akcize na alkoholna pića proizvedena od voća ne treba da budu ovako visoka, dakle, 53,83 i to jeste veliko opterećenje za proizvođače rakija od voća i specijalnih rakija. Dakle, opterećenje za seljake, a evo zašto. Na jednoj strani, Ministarstvo za poljoprivredu podstiče seljake da zasade nove voćnjake, a na jednom hektar može se zasaditi otprilike 400 stabala. Kada je voćnjak u prosečnom rodu, sa tog hektara može se dobiti između 15 i 20 tona šljive. Kada imate ovakvu situaciju kakva jeste, da seljaci ne znaju šta će sa šljivom, jer nema organizovanog otkupa, nema dovoljno zainteresovanih kapaciteta da otkupe tu šljivu, onda je domaćinski i racionalno da seljak od te šljive ispeče dobru rakiju.
Idemo dalje, u članu 6. ovog zakona, kada se nabraja ko je sve obveznik akcize, imate tačku 1) gde kaže, fizičko lice – proizvođač koji proda alkoholna pića drugom fizičkom licu. Kada poreznici budu primenjivali ovo rigidno, bez dopunskog uputstva Ministarstva za finansije, onda će svaki seljak koji je proizveo bilo koju količinu rakije i istu tu prodao drugom fizičkom licu da obavi veselje, svadbe itd, biti obveznik ove akcize.
Ministar je rekao da se to neće odnositi na hiljade seljaka po Srbiji koji imaju svoje kazane i u tim svojim kazanima peku relativno male količine rakije, poput uvaženog kolege Tomislava Nikolića, a i ja se sam time ponekad bavim. Drugo, čak i da ne važi tačka 1) imate tačku 2) u članu 6, u kojoj se kaže da je obveznik akcize pravno lice, odnosno preduzetnik koji kupi alkoholno piće od fizičkog lica.
Šta mi sada činimo? Kada proizvođač hoće da to proda nekom restoranu, samostalnoj radnji, nekoj firmi itd. onda je to pravno lice, koje kupuje rakiju od seljaka, u obavezi da na taj iznos obračuna 53,83 dinara akcize. Mi smo time pokvarili nešto što bi trebalo da bude dobro za seljaka.
Jedino vidim način, pošto niko nije, čak ni ja, kasno sam uočio to, nisam podneo amandman na ovaj član 6, da Ministarstvo finansija svojim konkretnim uputstvom opštinskim poreskim upravama daju naloge da ne jure seljake po Srbiji koji prodaju rakiju proizvedenu u svojim kazanima itd. Nemamo tu drugog izbora, ukoliko hoćemo da budemo fer prema seljacima.
Druga je stvar da li je stvarno u redu da mi tromesečno usklađujemo, da unapred govorimo o tome kakva će biti inflacija ili rast cena u zadnja tri meseca i može biti da, kada se 30 dinara uveća za rast cena u protekle dve godine, da to i naiđe na 53,83, ali mislim da je tu gospodin Nikolić u pravu. Mi ne treba da imamo takve odredbe, nego malo drugačije podešene, i naročito ne one odredbe koje bi u ovom trenutku smetale daljem razvoju tih seoskih gazdinstava, pogotovo što ih ubeđujemo da je dobro za njih, i čak neke zakonske odredbe to i potvrđuju, da se registruju kao poljoprivrednici, da otvore svoje žiro i tekuće račune kod poslovnih banaka, da ono što će primiti po osnovu subvencija neće biti oporezovano, ako mu na drugoj strani pokušamo da preko ovih akciza otežamo život, jer objektivno poskupljujemo njegov proizvod i neće moći da nađe na kupce.
Još nešto, pitanje definicije proizvođača je takođe otvoreno. Zakon o alkoholu i vinu definiše ko je proizvođač alkoholnih pića, pa i kada je u pitanju fizičko lice, a uredba Vlade Republike Srbije o tome kako se daju akcizne markice govori na neki način o tome da sada morate dokazati da ste proizvođač, da ste dobili akciznu marku, tu akciznu markicu stavili na pakovanje svog alkohola ili rakije koju ste proizveli, pa tek onda plaćate te akcize. Dakle, komplikacija plus.
Prosto ukazujem na ovo kao mogući problem i molim ministra da ono što je rekao za govornicom napiše i obavesti opštinske uprave da ne bi seljaci nailazili na nepotrebne probleme.