Da li još neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača, magistar Mlađan Dinkić, ministar finansija, želi završnu reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 14. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMIRIVANjU OBAVEZA REPUBLIKE SRBIJE PREMA NARODNOJ BANCI SRBIJE (pojedinosti)
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila zajednički načelni pretres u okviru koga je razmatran i Predlog zakona o izmirivanju obaveza Republike Srbije prema Narodnoj banci Srbije, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto na Predlog ovog zakona nisu podneti amandmani, pre nego što zaključim pretres u pojedinostima, da li predstavnik predlagača, magistar Mlađan Dinkić, želi završnu reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 15. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANjE
Kao što znate, ona je povučena sa dnevnog reda.
Prelazimo na 16. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O POREZU NA PREMIJE NEŽIVOTNIH OSIGURANjA
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Nemanja Šarović i Veroljub Arsić. Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila zajednički načelni pretres u okviru koga je razmatran i Predlog zakona o porezu na premije neživotnih osiguranja, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 5. amandman je podneo poslanik Nemanja Šarović.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Vlada je usvojila jedan amandman, ali nije usvojila drugi. Onda bolje da nije usvojila ni onaj prvi, tako ispada. Pošto od 1. januara više nema poreza na promet, onda nema ni poreske stope od 20% na premije osiguranja. Da bi se popunila ta rupa s pravom se donosi ovaj zakon kojim se oporezuje premija na neživotno osiguranje.
Članom 6. regulisano je na koje premije neživotnih osiguranja se ne plaća ovaj porez. Mi smo tražili da se to proširi i na osiguranje izvoznih kredita, da bude pomoć izvozno orijentisanoj privredi, na osiguranje kredita građana koje se plaća u ratama i na osiguranje poljoprivrednih kredita, pošto je to izostavljeno. Vlada je prihvatila ovaj amandman. Znači, kada se osiguraju ovi krediti, ne plaća se porez. Vlada je morala da prihvati i prethodni amandman, kojim mi tražimo da porez na premije osiguranja ne iznosi 5% nego 8%.
Obveznik tog osiguranja su osiguravajuća društva. Nama nije jasno, ako se ukida porez od 20%, osnovica gotovo da se ne menja. Mogu samo da vas podsetim šta je osnovica, da vas uputim na obrazloženje, gde Vlada lepo kaže - prema odredbama Zakona o porezu na promet, porez na promet usluga plaća se po stopi od 20% na usluge osiguranja i reosiguranja lica, a poresku osnovicu čini bruto premija osiguranja umanjena za iznos tehničke premije i doprinosa za preventivu.
Onda se kaže da smo usvojili ovaj zakon o porezu na dodatu vrednost i sada je između ostalog propisano poresko oslobađanje, bez prava na odbitak prethodnog poreza za usluge osiguranja i reosiguranja, uključujući i prateće usluge, i priznaje se da od 1. januara ostaje jedan deo koji nije oporezovan. Mi tražimo da ta stopa bude ne 18%, kao ona viša redovna stopa kod poreza na dodatu vrednost, niti ova izmišljena od 5%, nego da bude poreska stopa od 8%, jer ovo što sada uvodite je zamena koja treba da popuni rupu, pošto ovo nije obuhvaćeno porezom na dodatu vrednost.
Na ovaj način država ništa ne gubi, nego čak poboljšava svoj položaj, više ubira, i za pravni sistem je bolje kada postoji nekoliko unificiranih poreskih stopa 8, 18, eventualno 10 ili 14 kada se radi o porezu na prihod građana. Sada uvodimo neku novu stopu od 5%. Zašto se sada, tamo gde je evidentno da postoje sredstva, ide sa nižom stopom? Da li možda tu postoji neka veza između ovih osiguravajućih društava i nekih iz Vlade, iz nekih od stranaka koje su na vlasti?
Mi nismo dobili pravi odgovor zašto je bolje 5 a ne 8, a sasvim je evidentno da se radi o vrlo stabilnom poreskom izvoru, gde se uvek radi sa parama, gde pare nisu nikakav problem. Zašto sada neko tu uvodi treću stopu od 5%? Zato smatram da ova dva amandmana čine jednu celinu.
Ovo što se povećava ne tiče se onih stambenih kredita, poljoprivrednih kredita, izvoznih kredita, kredita građana koji plaćaju na rate. Tu se predviđa poresko oslobađanje, pa čak se i širi našim amandmanom, i zato treba obuhvatiti većom poreskom stopom tamo gde postoje sredstva. Predlažem da se ovaj amandman usvoji, jer onda ovo ima nekog smisla, a ukoliko se ne usvoji, onda je ovo na pola puta završen posao.