Dame i gospodo, danas smo u raspravi od poslanika DS-a čuli neke neistine, pa bih želeo da to demantujem.
Najpre, prvo je predsednik Izvršnog veća Vojvodine, gospodin Pajtić, pre nedelju dana lansirao tezu da je navodno budžet AP Vojvodine smanjen za sledeću godinu i čak je obmanuo poslanike AP, iznoseći podatak da će taj budžet biti 10% manji.
Danas čujem od poslanika Markovića da će Beograd navodno imati 15% manje. Ili se radi o politici, što mogu da razumem, ali takva politika mislim da nije u redu kada se radi o životnim problemima ljudi i treba deliti sada Srbiju između regiona i gradova, ili se radi o tome da postoji elementarno znanje, odnosno neznanje iz matematike.
Spreman sam da svima onima koji su izašli sa tezom da će Vojvodina imati manje i da će Beograd imati manje 15% da održim odgovarajuće konsultacije o matematičkom izračunavanju ovih procenata.
Evo sada činjenica, što se tiče Vojvodine, za razliku od centralne Srbije, u Vojvodini će ostati 58% od poreza na plate, 40% ide gradovima i lokalnim samoupravama, a 18% pokrajini, a u centralnoj Srbiji ostaje 40%, a 60% ide u republičku kasu.
Dakle, u Vojvodini manje od pola, znači, 42% ide u republičku kasu, a 58% ostaje Vojvodini. Nisam protiv toga, naravno, Pokrajina treba da ima svoje prihode, ali ne treba onda govoriti da je Pokrajina oštećena u odnosu na centralnu Srbiju ili slično.
Drugo, što se tiče budžeta Srbije, on je donet tako da je porastao 11% nominalno u odnosu na 2004. godinu.
Sa druge strane, pokrajinski budžet je planirao prihode od 23,7% više 2005. godine u odnosu na 2004. godinu. Dakle, ne radi se o smanjenju od 10%, nego o rastu za 23,7%. Imaće 15,6% više po osnovu poreza na zarade i imaće 26,4 po osnovu transfernih plaćanja koja idu iz srpskog budžeta pokrajinskom. Dakle, 13.484.000.000, i to su transferna plaćanja koja, pre svega, idu za obrazovanje i za socijalnu zaštitu.
Čak je u nastupu ljudi iz pokrajinskog Veća, a to se danas ponovilo za ovom govornicom, rečeno kako Pokrajina neće imati novca da plaća socijalnu zaštitu i dečije dodatke. Moram da kažem da to uopšte nije funkcija Pokrajine, bar po sadašnjim zakonima, da je Republika i do sada i od sada, dok se to ne promeni drugim zakonom, plaćala za socijalnu zaštitu, dečije dodatke i opštine takođe dopunjuju na svojoj teritoriji, svojim sredstvima ta sredstva. Inače će izdvajanja za Vojvodinu za porodicu i decu i za socijalnu zaštitu sledeće godine iznositi 25,7 milijardi, a ove godine 18,4.
To je 40% veće izdvajanje. Dakle, osim transfernih izdvajanja Vojvodini, koja su iskazana u budžetu Republike Srbije kao transfer AP Vojvodina, na razdelima budžeta različitih ministarstava, od kapitalnih investicija, Ministarstva finansija, Ministarstva za rad i socijalnu zaštitu, nalaze se dodatna sredstva koja se transferišu Vojvodini za namenske programe.
Kada govorimo o decentralizaciji i pobornik sam decentralizacije, ali decentralizacija ne znači, kao što neki kažu, samo više para nižim nivoima. Znači i više nadležnosti, odnosno više odgovornosti. Moramo ići paralelno. Nadam se da se tu svi slažemo. Što više para preneti na niže nivoe, ali onda i što više odgovornosti, i koristiti iskustva razvijenih zemalja.
Šta su to odgovornosti koje mogu da budu prenete nižim nivoima, a šta je ipak nešto što ne može. Jasno je da penzije moraju da se isplaćuju sa centralnog nivoa, ali zato neke druge stvari, od kojih zavisi život na lokalu, treba da se prenesu u nadležnost lokalnim samoupravama.
Kada je reč o Beogradu, izrečeno je za ovom govornicom jutros da će Beograd navodno biti oštećen 15%, odnosno toliko će manje dobiti. Slično smo čuli za ovom govornicom u aprilu, nakon usvajanja prvog budžeta za 2004. godinu, kako će Beograd biti oštećen. Beograd je, međutim, što je dobro, bolje je kada imamo bolje performanse, ostvario 41% više od poreza na promet nego što je ostvario 2003. godine.
Beograd je u prvih 11 meseci ove godine prebacio celokupan plan za 2004. godinu, a indeks ostvarenja je, kao što sam juče i rekao, 101,6%. Za razliku od Beograda, Kragujevac je imao indeks ostvarenja 89,9% i to je razlog zbog koga Beograd nije oštećen. Beograd će imati dodatni rast sledeće godine. Jer, Beograd je samo po osnovu izvornih poreza ostvario u prvih 11 meseci, dakle to je već ostvareno, realno je, 13 milijardi 280 miliona, a u planu koji smo mi sačinili, što je uneto u ovaj zakon, mi smo pošli od cifara za prvih devet meseci. Kada smo pravili zakon nismo mogli da raspolažemo podacima za 11 meseci, mi smo planirali Beogradu te ustupljene poreze u iznosu od 12 milijardi 205.
Dakle, oni su već u 11 meseci ostvarili 13,280, a za sledeću godinu je planirano 12,205. Mi smo nerealno nisko planirali te prihode i Beograd će imati i veći obim prihoda sledeće godine nego što je dato u ovom budžetu, a mi smo procenili da će on iznositi 39 milijardi.
Kada govorimo o prihodima lokalne samouprave, ne treba govoriti samo o transferima države ka lokalnoj samoupravi, već pre svega o izvornim prihodima. Beograd samo 14,4% dobija od transfera. Sve ostalo su takse, porez na imovinu, porez od samostalnih delatnosti.
Što se tiče primedbi da je precenjen doprinos ovih 40% poreza na plate, moram da vam kažem da ta procena nije vršena napamet, već na osnovu ostvarenja poreza na zarade, ovih 30% u prvih devet meseci ove godine. Takođe nije tačna konstatacija nekih poslanika da nisu vršene konsultacije sa Stalnom konferencijom gradova i opština.
Održan je u ovoj sali, pre dve nedelje, sastanak sa predstavnicima svih lokalnih samouprava u Srbiji i predsednicima Stalne konferencije gradova i opština, gde i sami predstavnici lokalne samouprave, iako smo tri sata ostali na sastanku, nisu imali bitne primedbe na ovaj raspored sredstava. Svi su imali primedbe na ono, sa čim smo se i mi saglasili, da treba promeniti kriterijume. Jer, sadašnji kriterijumi daju ovakav raspored.
Mi smo obećali da do 31. marta sledeće godine zajednički promenimo te kriterijume i ja bih kao ministar finansija bio najsrećniji da dobijem predlog zakona o lokalnoj samoupravi, naravno zajedno sa gospodinom Lončarom, da ga mi ne radimo, nego da ga dobijemo od vas, da ga dobijemo od predstavnika Stalne konferencije gradova i opština.
Ovako, ponavljam još jednom, ono što je sigurno jeste da manje opštine, koje su siromašnije i koje imaju ostvarenje u prvih 11 meseci recimo na 80% budžeta, kao što je Žagubica, koja je pominjana i u ovoj skupštini, ili kao što je Žitorađa, one će sledeće godine imati veće transfere jer se radi o siromašnim opštinama.
U tu grupu spadaju i Sjenica, Sečanj, Bosilegrad. To su sve siromašnije opštine, koje nemaju ostvarenje budžeta ni približno onome koje imaju neke druge opštine. Ima malih opština koje su relativno imale i veće ostvarenje od Beograda. Nije Beograd rekorder. Čajetina je imala 110% ostvarenje u prvih 11 meseci ove godine, zato što je tu Zlatibor i zato što tu ima drugih prihoda koji nisu transferi. Dakle, svaka je opština slučaj za sebe.
Na kraju, onima koji su kritikovali želim pre svega da kažem da sam Beograđanin, rođen sam u Beogradu, živim u Beogradu, i optužbe da ne volim Beograd su zaista daleko od umesnih primedbi. Želim da poručim i Beograđanima i onima koji su zastupali interese Beograda to.
Mislim da pokrajinska vlada, kao i gradska, treba da krenu u smanjenje državne administracije. Sve opštine imaju prostora, neke više, neke manje, da se smanji administracija. To sam na konsultacijama sa nekoliko poslaničkih klubova dobio kao predlog – da se utvrdi koliko je novih ljudi od 2000. godine naovamo primljeno u lokalnim samoupravama i da se onda postave kriterijumi, odnos između mogućnosti zapošljavanja i veličine i razvijenosti opština.
Dakle, da se utvrdi u novim kriterijumima jedan objektivan kriterijum da ne sme da se pređe jedan određeni broj zaposlenih, kako se tu ne bi uvećavali troškovi. Da ne bi ispalo da to sugerišem samo pokrajinskoj administraciji, koja inače ima duplo veće plate od republičke, i stalno raste broj zaposlenih, evo samo ova nova pokrajinska vlada koliko je ljudi dovela sada sa sobom, mislim da treba da se to učini na svim nivoima.
Mi smo već doneli odluku, Republička vlada će smanjiti administraciju sledeće godine za 10%. Mislim da Pokrajinska vlada ima i te kako prostora da učini isto, a čini mi se i dobar deo lokalne samouprave.