Gospodine Todoroviću, hoćete da koristite i drugih 10 minuta?

Da. Ukazujem takođe na još nekoliko činjenica. Dobro je kada se rasterećuju građani i privreda određenih obaveza, ali da li slučajno, hoću da kažem da je to slučajno, najveći deo obaveza gde rasterećujemo jesu izvorni prihodi lokalnih samouprava.
Uzmite porez na samostalne delatnosti, a mi pozdravljamo predlog da se smanji porez sa 14% na 10% kod samostalnih delatnosti. Molim vas, samostalne delatnosti, to je prihod lokalnih samouprava i po tom osnovu lokalne samouprave će umesto 14% ubirati 10% prihoda. To je problem koji se dešava i ovako mala sredstva smanjuje u lokalnim budžetima.
Drugo, mislim da je ovde ministar bio pomalo škrt kada je opredeljivao cifru od 13.800.000.000 kao transferna sredstva za sve opštine na teritoriji Republike Srbije.
Ako pogledate obrazloženje zakona o raspodeli transfernih sredstava videćete nekoliko podataka na koje želim da ukažem. Kada saberete porez na promet van ograničenja, pa porez na zarade u svim onim kategorijama koje smo imali u toku 2004. godine, a menjalo se sve to više puta, od toga da smo imali 5%, pa 30% do 1. jula, 3,5% na fond zarada, do transfernih sredstava u iznosu od 11 milijardi, onda se dođe do cifre od 38.480.000.000 kao planiranih sredstava u 2004. godini.
Zbog nešto boljeg rasta, odnosno ubiranja tih prihoda, doći će do ostvarenja od 40.500.000.000 i to je bio razlog ministarstvu da predloži da se umesto onoliko koliko je povećana javna potrošnja, relativno govoreći i nominalno, u republičkom budžetu umesto da se povećaju ova sredstva, ovde se išlo na smanjeno povećanje, i to za 6,2% u odnosu na ono što je procena da će biti ostvareno u 2004. godini.
I sada, na šta vam ukazujem? Ako je projektovana inflacija za 2005. godinu 10%, ako je realni rast društvenog proizvoda 4,5%, onda bi najmanje nominalni rast ovih sredstava morao iznositi 15,1%. Mi imao rast samo 6,2%, što će značiti da u narednoj godini, po ovom osnovu, uključujući i poreze na zarade i transferna sredstva lokalne samouprave, zapravo, u realnom iskazu dobijaju manje sredstava nego u 2004. godini. I, to jeste istina.
To jeste istina. Iskreno se nadam da će se desiti pretpostavka da će procesi privatizacije ići nešto ubrzanijim ritmom i da ćemo imati taj višak prihoda po osnovu privatizacije i potrebu da u toku 2005. godine napravimo rebalans budžeta, pa da taj deo sredstava od privatizacije usmerimo u jednoj meri i u lokalnu samoupravu. Pogotovo što kad govorimo o privatizaciji mi imamo prisutne činjenice da se privatizacija neravnomerno odvija kada je u pitanju teritorija Republike Srbije.
Najviše je privatizacija u razvijenijim sredinama, poput Novog Sada, Apatina, Beograda itd, a najmanje je privatizacija, što jeste ekonomska logika, upravo u najmanje razvijenim sredinama. I, kakvu to ima posledicu po lokalnu samoupravu? Em imate privredu koja stoji, imate veliki broj nezaposlenih radnika koji čekaju na privatizaciju, ili imaju faktičko zaposlenje, i imate nedostatak prihoda u budžetima lokalnih samouprava po osnovu 5% koji pripadaju po osnovu privatizacije lokalnim samoupravama.
I onda, naravno, imate problem da lokalne samouprave ne mogu da ispune svoje funkcije koje su predviđene Zakonom o lokalnoj samoupravi. I, još nešto – racionalizacija lokalnih samouprava jeste zadatak svake ozbiljne vlasti ma od koga da je sačinjena. Jedna trećina, u proseku sam to računao, sredstava budžeta lokalnih samouprava otpada na obaveze i izdatke po osnovu zarada zaposlenih u lokalnim samoupravama, odnosno u opštinskim upravama.
Molim vas, jedna trećina. Samo dve trećine i po osnovu prihoda od izvornih aktivnosti, i izvornih prihoda skupština i transfernih sredstava mogu se koristiti i za neke druge namene, osim za zarade zaposlenih. I sad, neko će pomisliti - pa, šta da radimo? Pa, mi jednostavno moramo u budućem Zakonu o lokalnoj samoupravi utvrditi obavezu da lokalne samouprave smanje broj zaposlenih u opštinskim upravama za najmanje 10%, koliko će to učiniti i Vlada u ministarstvima i organima državne uprave.
Ali, ta mera mora biti propraćena odgovarajućim socijalnim, ekonomskim i drugim merama, jer ne možemo te ljude sad tek tako izbaciti na ulicu zato što ih je neko primio. A, istina je da je od dolaska DOS-a na vlast 2000. godine oktobra, pa do recimo pre godinu dana, najveći broj novozaposlenih upravo u opštinskim upravama po tom osnovu primljen.
Neki na određeno vreme, neki na neodređeno vreme, i ma koliko da koštaju te njihove zarade budžet, one u toj meri koliko koštaju budžet utoliko uskraćuju ostvarivanje osnovnih izvornih funkcija lokalne samouprave i, razume se, da onda građani na području tih opština ne mogu da zadovolje najelementarnije potrebe i interese u svim oblastima.
Da ne govorimo o tome da nema razvojnih projekata, da nema u tom slučaju izgradnje infrastrukture, vodovoda, kanalizacije, da retko koja opština ima fond za razvoj sela, ili recimo garancijski fond koji bi podstakao razvoj malog preduzetništva i osnivanje malih i srednjih preduzeća, nego nam se po pravilu dešava da u nedostatku prihoda sve skupštine opština pribegavaju jednoj, rekao bih pogubnoj politici, time što povećavaju cene gradskog građevinskog zemljišta, naknada za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta i svih drugih taksi, što jesu izvorni prihodi lokalnih samouprava, da bi bar nešto uradili u tim svojim mandatima.
I konačno, kad neko jednog dana krene ozbiljno da menja Zakon o lokalnoj samoupravi, onda mora poći i od realnih potreba da se izvrši i odgovarajuća decentralizacija vlasti, i da se neke funkcije, a onda i sredstva prenesu na lokalne samouprave i time pojača interes lokalnih samouprava, prvo – za ubiranje prihoda, drugo – za zadovoljavanje najšireg interesa građana koji žive na tom području.
Ali, prethodno se moraju ujednačiti svi ekonomski kriterijumi, naročito oni koji se tiču zarada i obračunavanja poreza na zarade, jer je zaista van pameti i pomisliti da je isto primati 7.000 dinara u Loznici i 20.000 u Beogradu, pri čemu će učešće i kod Beograda i kod Loznice u porezu na zarade biti 40%. To jednostavno nije održivo, jer kad prevedete apsolutni iznos, što bi bilo važno, po jednom zaposlenom ili po jednom stanovniku u opštini, onda ćete tek videti kolike su razlike.
I, što se Beograd više razvija, to manje sredine manje dobijaju, a dobro je za zemlju da se Beograd razvija, nego treba u raspodeli sredstava doći do toga da i oni koji su ispod proseka dobijaju prosečna sredstva po tom osnovu, a sve drugo da bude rezultat rada i aktivnosti lokalnih samouprava, umešnosti rukovodstva i naravno spremnosti građana da učestvuju u svemu tome na način koji obezbeđuje i samodoprinose i pokretanje privrednih kapaciteta itd.
Dakle, u ovom trenutku mislim da mi nemamo racionalnijeg rešenja nego da izglasamo ovaj zakon, ali da i jedno i drugo ministarstvo, i za finansije i za lokalnu samoupravu, moraju, ali prosto moraju, do 31. marta ponuditi celovite zakone na ovu temu, o kojima bi razgovarali i da nam to budu reperi i za 2005. godinu, a i za naredne godine. Hvala lepo.

Hvala vama. Da li je sada gospodin Stevović tu? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Slavoljub Matić, a neka se pripremi narodni poslanik Rajko Baralić.

Dame i gospodo, svake godine kada raspravljamo o ovom zakonu, ili kako se nekad zvao – o učešću gradova i opština u porezu na promet, imali smo vrlo dugotrajne i žučne rasprave za ovo malo novca, a podsetiću vas da se radi samo o 15,5% dela budžeta za ovu godinu tj. budžeta planiranog za 2005. godinu, koji će kada saberemo sve budžete lokalnih samouprava iznositi nekih 88,5 milijardi dinara.
Dakle, kada pričamo o tom transfernom novcu, obično u parlamentu doživljavamo i burne polemike među poslanicima, jer svako od poslanika ima i te kako obavezu da se odgovorno ili makar vizuelno odgovorno ponaša prema svom regionu ili opštini iz koje potiče.
Naravno da je to predmet brojnih političkih kalkulacija. Kao svedok i član Odbora za finansije ja ću vam potvrditi da već godinama ovde imate i polemike i svađe i kalkulacije između predstavnika lokalnih samouprava tj. poslanika i predstavnika vlasti.
Bio sam svedok kada su neki krajevi tokom 2001. godine do 2003. godine bili kažnjavani zbog toga što na svojim čelnim mestima nisu imali podobne. Jedan od tih gradova bio je i Požarevac, koji je redovno u vreme Đelićeve vlasti u Ministarstvu finansija bio zakinut, i to na više načina.
Ali, hajde da se ne pridružujem onima koji su slično mom početku nastupali u ovim našim raspravama, već da pokušam da se osvrnem na sam Zakon o lokalnoj samoupravi, koji menjamo, i na ovom obimu koji će biti predmet rasprave u okviru transfera lokalnim samoupravama.
Dakle, mi menjamo Zakon o lokalnoj samoupravi zbog toga što je potrebno da se u okviru promena poreskog sistema i uvođenja PDV uvode i određeni članovi u Zakonu o lokalnoj samoupravi, s tim što bih bio spreman i pridružiću se svima koji smatraju da aktuelni Zakon o lokalnoj samoupravi donosi brojne nejasnoće i nesuglasice.
Svedoci smo da nakon poslednjih izbora imamo veoma napete situacije u brojnim opštinama i nemogućnosti da se konstituiše lokalna vlast. To jeste problem Srbije koja je na tom stepenu razvitka društvenih odnosa, Srbije koja nema dovoljno tolerancije i nema mogućnosti ili da dodam političke scene koja nema mogućnosti da razume značaj lokalnih izbora i lokalnih samouprava, gde je prosto nepotrebno da na jedan usko politički način imamo deobe između sugrađana.
Nadam se da ćemo nakon promene Ustava imati i nov zakon o lokalnoj samoupravi, koji će biti prilagođen ovom našem aktuelnom političkom trenutku.
Što se tiče finansiranja, ove godine planiramo za narednu godinu da će budžeti lokalnih samouprava biti otprilike 88,5 milijardi, a od toga 27,8% biće izvorni opštinski prihodi, a 56,5% ustupljeni porezi, a transferi o kojima večeras pričamo 15,6%. Čini mi se da su ovi transferi o kojima pričamo da zahtevali dužu raspravu među poslanicima.
Dobro je što je zaključak i Odbora za finansije, što je i prihvaćeno od strane ministra, dobro je što zaključak glasi da ćemo krajem marta imati redefinisane odnose u ovoj oblasti, zbog toga što ovog trenutka niko ne može na pravi način da predvidi kako će se ubirati poreski prihod tokom prvih meseci primene poreza na dodatu vrednost.
To je dobar rezon koji je prihvatio ministar i čini mi se da ćemo u tom trenutku, kada budemo sticali nova iskustva povodom poreza na dodatnu vrednost, imati dovoljno razloga da izvršimo i rebalans možda i ovih transfernih sredstava. Ono što, takođe, valja dodati, a to je da u ovom postojećem sistemu ima nekoliko osnovnih slabosti. Prva slabost ... (aplauz).
Dobro. Možda i jesam dosadan, ali čini mi se da ... (žagor)

Samo vi nastavite, gospodine Matiću, vi ocenite kada vam je dovoljno.

Znajte da možda neke još zanima ovo o čemu pričam.
Dakle, u postojećem sistemu imamo tri uočene slabosti. Prva slabost je što ovaj sistem ne omogućava predvidivost koja je potrebna kako bi lokalne samouprave donosile na vreme svoje budžete. Imamo nedovoljno podataka, a sada je kraj godine, a lokalne samouprave sa nedovoljno podataka planiraju svoje budžete za narednu godinu. Mislim da se to treba izmeniti na način koji će imati sistemskih nespornih tačaka koje će omogućiti jedno ozbiljno planiranje tokom godine za narednu godinu.
Druga značajna slabost jeste nedostatak efikasnog mehanizma za fiskalna ujednačavanja sredstava. Naime, više od 50 opština je na stepenu 50% razvijenosti republičkog proseka, a imate opština koje su osam puta razvijene od nerazvijenih opština. Taj neujednačen razvoj opština mora da se usaglasi ozbiljnim pristupom. Ovaj zakon samo na nedovoljan način rešava nedovoljnu jednakost opština, a što ćemo reći i solidarnost preko potrebnu u našoj Republici.
Treća velika slabost sistema za finansiranje lokalne samouprave jeste nedovoljan put do izvornih prihoda u strukturi ukupnih prihoda lokalnih samouprava. Naime, treba težiti da lokalne samouprave porade na svojim izvornih prihodima koji će biti jedan od faktora stabilnosti, pa čak i kada su u pitanju i ovi nedostaci koje sam maločas pominjao.
Što se tiče stimulacije odgovornih lokalnih samouprava, mislim da ni toga nema u ovom predlogu i valja poraditi u budućnosti na tome. Naime, stimulisanje onih samouprava koje u dovoljnoj meri rade na ubiranju izvornih prihoda, koji rade u dovoljnoj meri na suzbijanju sive ekonomije, mislim da nisu na pravi način stimulisani i zakonodavac svakako da treba u narednom periodu da obrati pažnju kako bi omogućili da uspešne samouprave koje se bore protiv sive ekonomije imaju mogućnosti da imaju podršku od centralnih vlasti.
Ukoliko toga nema, imaćete jedno licemerje vlasti na lokalnom nivou, koje se neće potruditi niti će imati motiva da se na pravi način bore protiv sive ekonomije, a što u osnovi znači jednu uspešniju državu, a u svakom slučaju to znači i uspešniju i lokalnu samoupravu. Toliko. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Predrag Marković, predsednik Skupštine. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, zbog važnosti ovog zakona i broja poslanika koji žele tim povodom da govore, po članu 130. Poslovnika tražim da Skupština donese odluku da produži rad do završetka ove sednice. Hvala.

Zahvaljujem se.
Stavljam predlog na glasanje.
Ko je za to da podržimo predlog za produžetak rada do okončanja glasanja.
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Utvrdite kvorum pre glasanja.)
Kvorum, bilo je 160. Jasno se videlo. Izvolite.
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Izdao si opoziciju. To te ni Sloba nije učio.)
Gospodine Nikoliću, to smo naučili zajedno.
Za 105, nije glasalo 18, ukupno 123 poslanika.
Nastavljamo dalje po redosledu prijavljenih, a to znači da nije bilo odluke. Nije bilo odluke. Sve je čisto.
Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, do usvajanja Zakona o PDV-u ova tačka dnevnog reda nosila je naziv – učešće opština i gradova u porezu na promet i sa velikom pažnjom slušam kolege koji pokušavaju da za svoje lokalne zajednice ponude argumentaciju koja ide ka tome da obezbede veća finansijska sredstva sa pozicije budžeta, a koja se zove – transferi lokalnim samoupravama. To je razumljivo, ali nije moguće kada se o budžetu Republike Srbije i o ovoj temi ne dogovara na početku, u dnu njive kako se to kaže.
Za ovu priliku želim da ukažem na problem koji opština Lučani ima. Uputila je jedno pismo Ministarstvu finansija da se, pre svega zbog potrebe da se energana fabrike "Milan Blagojević" u Lučanima, koja je stradala tokom NATO agresije, osposobi, jer ta energana, osim što proizvodi tehnološku paru za fabriku "Milan Blagojević", praktično obezbeđuje grejanje stanovnicima varošice Lučani i, nažalost, ta intervencija nije uvažena.
Prosto molim da se to učini ukoliko bude rebalansa, jer nije isto kada vam neko poruši grad, pa onda molite državu da vam u tome pomogne ili kada neko ima 100% supstancu i u toku jedne godine može da raspoređuje svoje budžetske prihode, a da pri tome ne mora da izgradi nešto što je jednom već bilo izgrađeno.
Sledeće pitanje se odnosi na nekoliko opština. Neke opštine su iz Moravičkog okruga, a neke iz Užičkog. Četvrti put zaredom govorim o potrebi da pet opština, Čačak, Gornji Milanovac, Lučani, Požega i Arilje, koje su zajedničkim sredstvima izgradile regionalni vodosistem Rzav, prvu fazu ovog sistema u koju je uloženo 135 miliona dolara, dobiju dodatna sredstva da se završi druga faza ovog sistema, trajni vodozahvat.
Nažalost, što je, kako bi se to reklo, važnost čačanske politike bila značajnija u kompoziciji republičke vlasti to je realizacije ovog projekta sve dalja. Još jednom ukazujem da neke opštine u Srbiji imaju slične probleme, ali da ništa tokom poslednjih 50 godina nisu učinile da pokušaju da ovo razreše. Ovde se radi o jednom snažnom, važnom projektu, koji je realizovan do mere da može da obezbeđuje 1.200 litara vode u sekundi, najbolje i najzdravije pijaće vode u Srbiji. Ukoliko se to ne dogodi, privremeni vodozahvat u Arilju nije više u mogućnosti da, ne ugrožavajući biološki minimum velikog Rzava, obezbeđuje vodu za piće stanovnicima ovih pet opština, a radi se o 350.000 stanovnika.
Nije bilo dobre volje ni u prethodnoj vladi da se započnu oni radovi koji su neophodni da se istraži zemljište, da se rade istražni radovi, da se obezbedi ono što je neophodno, da se započne izgradnja brane, koja košta 70 miliona dolara ili evra, mislim da se radi o 70 miliona dolara. Dakle, to jeste velika investicija, ali ako se ne započne neće biti nikada završena.
Nažalost, u budžetima lokalnih samouprava ovih pet opština praktično gotovo osim simboličnih sredstava nema sredstava kojima se može nešto ozbiljnije učiniti u ovoj oblasti. Zato bi bilo važno da narodni poslanici, da predsednici opština iz ovih sredina učine sve što je neophodno da se, kako se to kaže, izlobira i da makar u 2006. godini može da se započne izgradnja sistema za vodosnabdevanje, te trajne brane na profilu Svračkovo.
Jer ćemo, ako to ne učinimo, 130 miliona dolara investicije praktično potpuno onesposobiti za dalju eksploataciju i obezbeđivanje ovih građana čistom pijaćom vodom.
Sledeće pitanje o kojem ovde želim takođe nešto da kažem jeste zahtev koji je nekoliko narodnih poslanika iz Čačka uputilo kao amandman na ovaj zakon. Opština Čačak traži dodatnih 70 miliona za završetak osnovne škole, dečijeg vrtića i još nekih drugih investicija u gradu. Kada budemo razgovarali o pojedinostima izjasniću se o tom amandmanu.
Želim da kažem da bi bilo važno da se u oblasti dečije zaštite i školstva obezbedi onoliko sredstava koliko je neophodno da lokalna samouprava može normalno da servisira potrebe, pre svega mališana, najmlađih, jer podsećam da se u opštini Čačak u 13 dečijih vrtića u dve smene, u jaslama i u predškolskim grupama, danas organizuje boravak ove dece.
Istina, mogli su da urade nešto za osam godina pa da ne bude tako, ali nemamo pravo da ne podržimo takve inicijative i sa tim u vezi glasaću za taj amandman, ukoliko bude bilo sreće da ubedim i svoje kolege, jer smatram da je to dragocena pomoć pre svega mališanima.