Poštovani gospodine potpredsedniče, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, predloženi zakoni o izmenama Zakona o lokalnoj samoupravi i raspodeli transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije i učešću opština, gradova i grada Beograda u porezu na zarade u 2005. godini su svakako od izuzetnog značaja za obezbeđivanje normalnog funkcionisanja organa lokalne samouprave.
Posebnu pažnju kolega poslanika izazvao je zakon o raspodeli transfernih sredstava i učešću opština, gradova i grada Beograda u raspodeli sredstava iz poreza na zarade, što je i očekivano s obzirom na brigu koju uvažene kolege izražavaju prema funkcionisanju lokalnih samouprava u sredinama odakle oni dolaze. Dakle, ne čudi veliki broj amandmana koje su uložili ne samo pripadnici opozicije nego i pripadnici skupštinske većine.
Takođe, poslanici koji dolaze iz razvijenih i nerazvijenih opština, prosto iz cele Srbije, imali su svoj pogled na to kako treba izvršiti raspodelu ovih sredstava. No, u isto vreme činjenica da je većina poslanika uložila amandmane iz različitih poslaničkih klubova govori o tome da oni prosto sumnjaju u kriterijume koji su propisani Zakonom o lokalnoj samoupravi i pretpostavljam da izražavaju ono što su uvažene kolege diskutanti već izjavili, da pojedine kriterijume treba dopuniti.
Ali, ono što je ključno u celoj stvari, narodni poslanici, među koje i sam spadam, nisu imali uvid u to kako su ti kriterijumi u kvantitativnom smislu uticali na raspodelu transfernih sredstava, i mislim da je baš u tome ključni problem i zbog toga imamo ovako veliku raspravu o toj stvari.
Da su svi narodni poslanici dobili dokument koji su dobili poslanici koji su članovi Odbora za finansije, u kome se jasno vidi koji je i koliki indeks povećanja sredstava koja se iz budžeta Republike Srbije i iz poreza na zarade dodeljuju lokalnim samoupravama, mi bismo imali kvalitetniju raspravu, koja je mogla da konvergira donošenju kvalitetnih zaključaka i za ono što je najavljeno da ministarstvo, odnosno Vlada propiše još jedan broj kriterijuma, i te kriterijume precizno kvantificira i naravno o tome obavesti narodne poslanike.
Dakle, sve to nismo imali i otuda ne čudi rasprava o svim tim pitanjima, što dovodi pod sumnju i dovodi u pitanje kriterijume i sistem po kome je izvršena raspodela. Ali, ako nas ne čudi to što su narodni poslanici, izražavajući sumnju u taj sistem raspodele, tražili da se amandmanima povećaju sredstva za njihove opštine, odnosno lokalne samouprave u sredinama odakle oni dolaze, moram da priznam da čudi stav Ministarstva, koje je vrlo olako 200 miliona Beogradu oduzelo i dalo drugom gradu – Kragujevcu.
Naravno da nemam ništa protiv toga da se Kragujevcu da i više, jer prema procentima koje imamo kao informaciju, iz analize koju smo mi učinili, Kragujevcu je trebalo dodeliti više sredstava, ali više sredstava je trebalo, izgleda, po nekim računicama, dodeliti i Beogradu.
No, tako olako uzimanje 200 miliona Beogradu i dodeljivanje 200 miliona Kragujevcu govori o tome da Vlada, odnosno Ministarstvo na određeni način priznaje da nema sistema ili, ako ga ima, da se olako od njega odriče. Ako je raspodela zasnovana na članu 99. Zakona o lokalnoj samoupravi, gde su definisani kriterijumi, a onda i koeficijenti koji proističu iz tih kriterijuma, očigledno da se tako nije smelo uraditi, jer očigledno da je čitav sistem narušen.
Takođe, kao pojavni oblik primetio sam da jedan broj uvaženih kolega narodnih poslanika, u obrazloženju odakle treba obezbediti sredstva za dodatno finansiranje svojih opština, traži da se to uradi na taj način što će se skinuti Beogradu. Mislim da je to jedna vrlo loša poruka javnosti, pre svega, građanima Beograda. Dolazim iz unutrašnjosti, iz Leskovca, i takođe sam predložio da Leskovac dobije 40 miliona dinara više nego što je predviđeno ovim zakonom, zato što smatram da je Leskovac oštećen i obrazložiću zbog čega.
Nije u redu da se, praktično, bez ikakvih kriterijuma traži uzimanje jednog dela sredstava Beogradu i da se opravdava time što će lokalne samouprave u sredinama gde mi živimo funkcionisati lakše.
Naravno da bi sve lokalne samouprave lakše funkcionisale kada bi imale više para, ali očigledno da je to teško ostvarivo.
Ono što je ključno, to je da mi imamo zdrave kriterijume. Sada se vraćam na Zakon o lokalnoj samoupravi i član 99, odnosno član 9. ovog zakona, koji predstavlja predlog izmena Zakona o lokalnoj samoupravi, dakle, problematičan je taj član 99. u kome su sadržani kriterijumi.
Po starom članu 99. Zakona o lokalnoj samoupravi, koji želimo da menjamo, isti su kriterijumi koji su i predviđeni članom 5. novog predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, samo što su ti kriterijumi pobrojani na drugačiji način. Pitanje je da li to znači da su se i uticajni koeficijenti, na osnovu kojih se proračunavaju sredstva koja se daju opštinama i gradovima, promenili? Mi u to nemamo uvid.
Ovde su poslanici stavljeni u jednu situaciju da glasaju o stvari koja definiše raspodelu, ali u suštini mi ne znamo kako će i po kojim koeficijentima biti raspodeljena sredstva. Mi u zakonu imamo samo kriterijume. Dakle, kako bi to trebalo izvesti? Mislim da je to zadatak za Ministarstvo finansija. Možda treba, što je najosnovnije, da poboljša komunikaciju sa poslaničkim klubovima i da detaljnije objasni kako se došlo do tih koeficijenata.
Dakle, u predloženom zakonu lepo piše: 1. broj stanovnika, 2. broj odeljenja i broj objekata osnovnih i srednjih škola, 3. broj dece obuhvaćene društvenom brigom o deci i broj objekata društvene brige o deci, 4. status životne sredine, 5. stepen razvijenosti i 6. veličina teritorije jedinice lokalne samouprave. Radi se o veoma ozbiljnim kriterijumima koji moraju da budu jako dobro promišljeni da bi se pretočili u težinske faktore. Stari član 99. je malo drugačije to predvideo. Na prvom mestu je veličina teritorije jedinice lokalne samouprave, a recimo stepen razvijenosti je na pretposlednjem mestu.
Osim toga što je veoma važno da mi, kao poslanici, kod usvajanja zakona znamo kako su se kriterijumi pretočili u koeficijente, veoma je važno da se u raspravi čuje koji bi to mogli biti dodatni kriterijumi. Upravo sam zbog toga tražio 40 miliona dodatnih sredstava za Leskovac, smatrajući, a u to sam duboko ubeđen, da Leskovac dobija manje nego što zaslužuje, ako želimo da ovim sredstvima obezbedimo princip solidarnosti i princip pravičnosti, a mislim da je to osnovna ideja, mada mislim da moramo razmišljati i o tome da se obezbedi i razvoj.
Na kraju krajeva, to je i ključna stvar koju moramo obezbediti i malim sredinama koje su trenutno zaostalije.
Ali isto tako ne smemo raspodelom i našom politikom, budžetom i na drugi način, kroz ekonomske instrumente kočiti razvoj onih sredina koje su naprednije, koje raspolažu jačim resursima i koje, uslovno da kažem, treba da predstavljaju lokomotive razvoja naše države.
Upravo zbog toga sam predložio da se uvede još jedan kriterijum, a to je broj naseljenih mesta. Mislim da će uvođenjem kriterijuma - broj naseljenih mesta, princip raspodele biti pravičniji i solidarniji, ali u isto vreme, imajući u vidu da pojedini naši prostori ostaju bez stanovništva, u malim selima se najpre smanjuje broj stanovništva, onda nestaju sa mape Srbije.
S obzirom da su naši resursi, naravno, to svi znamo, raspodeljeni po čitavoj površini naše države, naravno, problem nije samo ekonomske prirode, nego i strateške, mislim da moramo o tome razmišljati. Smatram da obavezno taj kriterijum mora da bude uvršten kao jedan od kriterijuma na osnovu koga ćemo određivati ova sredstva.
Možda sam malo požurio u odnosu na ostale sa predlaganjem ovog kriterijuma, ali sam mislio da ima to puno smisla, s obzirom da danas raspravljamo o Zakonu o lokalnoj samoupravi, koji upravo ove kriterijume sadrži. Ponavljam, i u delu rasprave, kada budemo govorili o amandmanima, ponovo ću zatražiti za Leskovac dodatnih 40 miliona dinara, jer mislim da ćemo time zadovoljiti princip pravičnosti. Leskovac je na veoma važnom strateškom mestu, ima važne resurse koji, nažalost, nisu iskorišćeni.
Iskoristiću ovu priliku da kažem još nešto. Mislim, mada to nije baš striktno tema ove rasprave i ovog zakona, mora se napraviti jedna dobra analiza da li su naše opštine u Srbiji dobro dimenzionisane. Ima opština, nažalost i opština Leskovac je jedna od tih, koje su preglomazne i zbog toga nefunkcionalne.
Opština Leskovac je nastala udruživanjem, odnosno spajanjem četiri opštine: opštine Leskovac, koja je pre 30 godina bila razvijena opština, i malih nerazvijenih opština kao što su Brestovac, Grdelica i Vučje. Umesto da smo imali, kao konačan rezultat, razvijenu ili nešto razvijeniju opštinu Leskovac, sa svim ovim objedinjenim opštinama, imali smo propadanje svih tih opština zajedno.
Dakle, mislim da je neophodno da Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Vlada naprave jednu takvu analizu za sve opštine u Srbiji, da se procene kako su one dimenzionisane i da se, tamo gde postoje očigledni problemi preglomaznosti i nefunkcionalnosti pojedinih opština, one na drugi način podele.
Još nešto moram da kažem, veoma je važno, a imam utisak, neka me isprave kolege iz Ministarstva i Vlade, da ministarstva možda ne vrše često kontrolu kako se sredstva iz budžeta po opštinama troše. Uputio bih jedan apel da i tu imamo bolju kontrolu.
Onda ćemo na taj način, kao Narodna skupština, a onda i kao Vlada, bolje zaštiti interese građana.