Vi ste izazvali repliku, ne jednu, replike. Izazvali ste replike, moramo da ih čujemo. Ovo je replika na vaše izlaganje. Vi imate repliku na izlaganje Dačića. Ne, još uvek su replike na izlaganje gospodina Omeragića. Izvolite, gospodine Prorokoviću, replika na izlaganje gospodina Omeragića, koji je govorio po Poslovniku, te u tom smislu ne može da odgovara na repliku.

Gospodine Omeragiću, šta vam bi da me spomenete. Stvarno ne znam, a to što je reakcija stotinjak poslanika u sali kada vi izađete za govornicu zapitajte se zašto. Takva je zato što sa vama ne može da se razgovara o prošlosti, niti o nekim ozbiljnijim temama.
Hajde prvo da raspravimo šta je sa skupštinom opštine Novi Pazar, da vratite ključeve od zgrade Skupštine opštine, da se legalno konstituiše vlast, a ne da se državni organi u Srbiji legalno izabrani od strane građana opštine Novi Pazar konstituišu u kafani. Zato vam se ljudi smeju i zato vam se smeje ne poslanička većina, nego svi ljudi, svi narodni poslanici koji su ovde došli da štite demokratiju i da razmišljaju o budućnosti Srbije. Vi je tim postupcima vraćate u prošlost.

Profesor Nikola Milošević, replika na izlaganje Dačića. Gospodine Omeragiću, nema replike na repliku, jedino ako se javite po Poslovniku ponovo.

Nisam neki ekspert za Poslovnik ove skupštine, ali toliko znam. Ako nisam pomenuo ni gospodina Dačića ni njegovu stranku, onda on nema pravo ni na kakvu repliku. Ovo je povreda Poslovnika koju prijavljujem i konstatujem da je gospodin Dačić zloupotrebio ovu govornicu. Dakle, ni njegovo ime, ni ime njegove stranke nisam pomenuo, a on ovde izlazi, gospodine predsedniče, i bez ikakve vaše intervencije, vi doduše niste bili tu.

Gospodin Dačić je tražio repliku na izlaganje gospodina Omeragića, ne na vaše izlaganje.

Gospodine predsedniče Skupštine, zašto je onda spominjao moje ime? Ja sam čovek u godinama, ali pamtim bar ono što je rečeno pre pet minuta.

Zato ste dobili pravo na repliku.

Dobio sam, ali nije problem u tome što sam  dobio, jer sam dobio legalno, pomenut sam, nego u tome što je on dobio repliku, a pomenuo ga nisam. Kada je već gospodin Dačić tražio kavgu koju ja nisam tražio, onda da mu nešto kratko predočim.
Prvo, ako je gospodin Dačić hteo da dokaže da je Draža Mihailović sarađivao sa okupatorom, pozivajući se na to da se od njega na pritisak Vinstona Čerčila ogradila izbeglička vlada, odavala mu takav argument. To, istini na volju, moram da priznam, gospodine Dačiću, vi ste inače inteligentan, obrazovan čovek, niko pre vas nije smislio.
Drugo, vi kažete da za ovu raspravu nema nikakvog značaja da li je ili nije bila Titova Jugoslavije jednopartijska država, pa kažete da se o tome može raspravljati. Nema rasprave o tome, gospodine Dačiću. To je utvrđeno, neosporno. Ako je to bila država u kojoj je vladala jedna stranka, na njenom čelu bio je jedan čovek koji je donosio sve političke odluke i, podsećam još jednom, proglašen za doživotnog vladara te države, nemojte mi reći da je to bila politička demokratija. Nije bila.
Vaše tvrđenje da to nema nikakve veze sa ovom raspravom, oprostite, još bih mogao da prihvatim da ste se vi držali onoga što tvrdite. Vi ovde dvadeset ili trideset puta ulazite upravo u takve rasprave, gospodine Dačiću.
I ako već ulazite u takve rasprave i politički ocenjujete onu stranu koja vama nije po volji, pa onda saslušajte šta može da se kaže i onoj strani koja je vama po volji.

Gospodine Dačiću, nemate pravo na repliku.
Gospodin Dačić, po Poslovniku, pa onda vi. Izvolite.

Može i Bajro da mu prevedem sa srpskog na bošnjački.
Po Poslovniku, mislim da je Milošević pogrešno protumačio moje reči. Zaista nisam želeo da ulazim ni u kakvu kavgu sa njim i poštujem godine u kojima se on nalazi i iskustvo i znanje koje on ima, ali u svakom slučaju, repliku sam tražio povodom izlaganja gospodina Bajra, ali sam uzgred rekao i ono što je istina, a to je da nisu subjekti dogovora koji je Čerčil iznudio bili Draža i Tito, nego Petar II Karađorđević i njegova vlada i Tito. Inače, što se tiče Tita, nisam siguran da je on meni draži nego većini vas koji sedite ovde, jer ste bili po Kumrovcu, bili ste skojevci i politički komesari i nemojte se toga stideti...
(Glasovi iz klupe: Jahali popove.)
.. i jahali popove. Znači, to nema veze sa vama, ali samo, kako bi rekao Milan Gutović, ne može da škodi.