Dobio sam, ali nije problem u tome što sam dobio, jer sam dobio legalno, pomenut sam, nego u tome što je on dobio repliku, a pomenuo ga nisam. Kada je već gospodin Dačić tražio kavgu koju ja nisam tražio, onda da mu nešto kratko predočim.
Prvo, ako je gospodin Dačić hteo da dokaže da je Draža Mihailović sarađivao sa okupatorom, pozivajući se na to da se od njega na pritisak Vinstona Čerčila ogradila izbeglička vlada, odavala mu takav argument. To, istini na volju, moram da priznam, gospodine Dačiću, vi ste inače inteligentan, obrazovan čovek, niko pre vas nije smislio.
Drugo, vi kažete da za ovu raspravu nema nikakvog značaja da li je ili nije bila Titova Jugoslavije jednopartijska država, pa kažete da se o tome može raspravljati. Nema rasprave o tome, gospodine Dačiću. To je utvrđeno, neosporno. Ako je to bila država u kojoj je vladala jedna stranka, na njenom čelu bio je jedan čovek koji je donosio sve političke odluke i, podsećam još jednom, proglašen za doživotnog vladara te države, nemojte mi reći da je to bila politička demokratija. Nije bila.
Vaše tvrđenje da to nema nikakve veze sa ovom raspravom, oprostite, još bih mogao da prihvatim da ste se vi držali onoga što tvrdite. Vi ovde dvadeset ili trideset puta ulazite upravo u takve rasprave, gospodine Dačiću.
I ako već ulazite u takve rasprave i politički ocenjujete onu stranu koja vama nije po volji, pa onda saslušajte šta može da se kaže i onoj strani koja je vama po volji.