Poštovani poslanici, rođen sam 1942. godine, prema tome, ne sećam se rata. Ali želim da ispričam jednu istinitu anegdotu, jer dolazim iz Apatina, gde su posle rata došli kolonisti, svi nosioci Partizanske spomenice.
Moj otac je radio 25 godina u Fabrici čarapa i u toj fabrici je radio Milan Majstorović zvani Prićko, i jednog momenta je rekao, a bila je priča o priznavanju boračkih penzija, i kaže on jednom portiru, Švabi, Franji, kaže – hajde, Franjo, podnesi molbu da ti priznamo borački staž; pošto su svi Nemci bili folksdojčeri, on kaže - Milane, gde ću ja. Kaže - evo, ja ću ti svedočiti da si me za vreme rata ganjao po Lici, pa da dobiješ boračku penziju.
Hoću da kažem da me ovo podseća na tu priču o izjednačavanju nosilaca Partizanske spomenice 1941. i neke ravnogorske. Ne radi se tu o pomirenju. Mi sada kopamo po ranama i još više izazivamo netrpeljivost i mržnju. Reakcija građana koju sam juče slušao veoma je ružna.
Mislim da ovo što mi radimo danas u Skupštini podseća na ono da mlatimo praznu slamu i što bi rekao Njegoš - ako me žena bude pitala gde sam bio, reći ću joj da sam so sijao, teško njojzi ako ne veruje.

Hvala vam, Smiljaniću.
Još neko o ovom amandmanu? Izvolite, Hranislav Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada se predlažu neki članovi u zakonu, onda treba voditi računa kako će to izgledati u praksi.
Prvo ljudi na koje se ovo odnosi imaju najmanje 80 godina života. Najlakše je da u zakonu gde postoji Partizanska spomenica dodati reči - ravnogorska spomenica 1941. godine. Ako se želelo da se uvede ovo priznanje, onda su morala da se urade i pravila igre po kojima će se dodeljivati ova spomenica.
Ne mogu ista pravila da važe za partizane i za četnike, jer nisu imali iste ciljeve, a nisu se borili protiv istog neprijatelja. Na partizanskoj spomenici u rešenju, u obrazloženju stoji da su se borili protiv okupatora, a u ravnogorskoj treba da stoji - borili su se protiv partizana zajedno sa okupatorom.
Ako je bila želja da se pomogne tim ljudima, onda je trebalo uraditi novi zakon sa jasnim pravilima igre, kako će se dodeljivati ta priznanja, kako će se zvati, ko će da pruža dokaze da bi neko došao do priznanja, ili ćete raspisati oglas, pa ko se javi.
Treba mu dodeliti ravnogorsku spomenicu i zbog toga iz predloga treba brisati sve članove gde se dodaje ravnogorska spomenica. Zato imate predlog da se reč ravnogorska spomenica briše. Zamislite ljude od 80 i 90 godina da okupite i da im postavite pitanje - ko je zaslužio spomenicu. Ljudi u ovim godinama ne mogu da pamte šta su večerali, a kamoli gde su i sa kim bili pre 63 godine.
Pošto će problem biti ko će potpisivati ravnogorske spomenice, Šešelj je najstariji vojvoda, pošto nije u zemlji, najstariji vojvoda u zemlji je Tomislav Nikolić, koji će potpisivati ravnogorske spomenice. Možda je i to razlog zbog koga ćete imati većinu za izglasavanje ovog zakona. Hvala.

Hvala vama, gospodine Periću.
Po istom amandmanu potpredsednik Anđelković.

Poštovani poslanici, na ovoj liniji o kojoj je Hranislav Perić i o izjednačavanju ljudi koji su pripadali partizanskom pokretu i ravnogorskom, ispada da ne treba tu ni Šešelj ni Toma Nikolić, najbolje da otvorimo kioske po svim opštinama, pošto su jedni pripadali ravnogorskom, a drugi partizanskom, pa ispada da su se svi borili za slobodu, i oni koji su sarađivali sa okupatorom, i da onaj ko hoće on se prijavi, uzmemo te spomenice i završimo posao. Ovako ispada da niko nije bio na suprotnoj strani, niko nije sarađivao sa neprijateljem.
Druga stvar za koju mislim da se stalno meša je i ovo obrazloženje koje je napisano. Ono nije išlo ka liniji rešavanja problema, nego umnožavanja. To je što se stalno meša partizanska spomenica i učešće u partizanskom pokretu sa pripadnošću političkoj partiji. Išli su u šume i jedni i drugi, samo su na različitim pozicijama bili.
U prilog zahtevu da se povuče ovaj zakon ili da se prihvati ovaj amandman, mada ništa ne znači da se prihvati ovaj amandman, ako se ne prihvati amandman na 1. član, ipak moram danas da vam pročitam deklaraciju koju je Vuk Drašković sa mnom radio 24. marta, zato što ovde, neću prva tri stava koja sam vam pročitao, nego četvrti, kaže u zajedničkoj potpisanoj deklaraciji koju je jednoglasno usvojila ova skupština - univerzalni principi slobode, pravde i demokratije su temelji stabilne, jake države i najčvršći su bedem pred deobama.
Izgleda da mi ne možemo da razlučimo šta je borba za slobodu. To je ono što je najveći problem, jer problem je šta ćemo sutra posle 10, 20, 30 godina raspravljati o onim policajcima koji su čuvali neke kote 740 od OVK, kako ćemo njih i kako će ih neka skupštinska većina tretirati ovde.
"Obeležavanje praznika naše države biće i oni simboli i datumi koji su ukorenjeni u državnu i narodnu tradiciju i koji nas sjedinjuju u patriotizmu i odanosti državi i narodu". Da li će to možda biti 13. maj? "Istorija našeg naroda satkana je od borbe za slobodu i nezavisnost. Mi smo na to s pravom ponosni, zato ćemo uvek braniti slobodu i obezbediti nezavisnost države.”
Mi treba da pošaljemo poruku da će svaki građanin naše zemlje u svakom trenutku da se bori za slobodu i da će to da vrednuje neka budućnost, a ne da vrednuje saradnju sa bilo kim ko tu slobodu ugrožava.
Prema tome, ako se na te stvari, koje je Vuk Drašković 24. marta, pre šest-sedam godina potpisao, osvrnemo, onda je jasno da je ovaj zakon i pokušaj izjednačavanja ljudi koji su bili u ravnogorskom pokretu sa učesnicima partizanskog pokreta, izjednačavanje partizanske spomenice i formiranje neke ravnogorske spomenice, nešto što će naneti štetu, ubeđen sam, državi Srbiji vrlo brzo.
Nemojte se iznenaditi kad sutra neki kosovski parlament donese odluku da balistima prizna pravo da su bili antifašisti, iako je 4.500 vojnika Vojske Jugoslavije u Drenici poginulo 1944. godine. Nemojte se iznenaditi kada se tako nešto dogodi, kad ovakvu grešku otvaramo u parlamentu Republike Srbije.

Još neko o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav Petronijević.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Ne, hvala.
Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav Petronijević.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Ne, hvala.
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav Petronijević.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Ne, hvala.
Na član 21. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav Petronijević.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Ne, hvala.
Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav Petronijević.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Ne, hvala.
Na član 23. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Obradović i Milisav Petronijević.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Hranislav Perić.

Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, pošto je budžet za 2005. godinu usvojen i to sa deficitom, nije u redu da novim članom 64a stoji da se sredstva za materijalnu primenu ovog zakona obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije, a u članu 25. se predviđa da zakon stupa na snagu osam dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku".
Pošto ove stavke nema u budžetu, da li nije bilo realno, ako se usvoji zakon, da stoji i da će se on primenjivati od 2006. godine, pa kad se usvaja budžet za 2006. godinu predvideti i sredstva za ove namene. Kad slični zahtevi dođu kod ministra finansija Dinkića, za veće probleme u državi, za nezaposlene, za siromašne, on kaže da nema para u budžetu, nema te stavke u budžetu, ne može pomoć nerazvijenim opštinama.
Kod ovog zakona ministar za finansije se ne izjašnjava, a možda ni on nije obavešten, kao i Koštunica. Izgleda da po pitanju ovog zakona imaju isti stav. Morao je ministar po ovom pitanju da se izjasni, jer neće biti to mala sredstva koja će biti potrebna za ove namene.
Još jedan problem će se tu pojaviti. Iako neko kaže da se u Skupštini ne svađamo, da treba da se pomirimo, ovakvim predlogom zakona ćemo zavaditi građane Srbije. Do juče najbolje komšije, kumovi i rođaci, jer oni najbolje znaju šta se događalo u svojim sredinama, biće mnogo više svađe među građanima nego što mi možemo pretpostaviti ovde u sali. Biće tu i malverzacija sa potpisima.
Šta ćemo sa građanima koji nisu učestvovali u ni jednom pokretu? Da li su i oni preživeli strahote rata, bombardovanja, borbe po njihovim selima, gladovanje, jer su im te naoružane grupe koje se nisu borile protiv okupatora, a uvek bili u blizini sela, noću dolazili u selo i otimali hranu. Zašto sada njihovi unuci nemaju pravo bilo šta da ostvare, dok unuci četnika će to moći.
Vi iz DSS-a uvek možete da dobacujete, ali to je vaša poslanička kultura. Zašto sada njihovi unuci nemaju pravo da bilo šta ostvare, dok će unucima četnika biti to omogućeno. Zašto to nije sagledano bolje, pa u zavisnosti ko je koliko dao doprinos, toliko i ostvari prava? Zbog toga smo mi predložili brisanje ovog člana i nećemo glasati za ovaj zakon.

Još neko o ovom amandmanu? Narodni poslanik Ljiljana Nestorović.

Gospodine predsedavajući, znam da se vama žuri, ali potrebno je da čujete i ovo u prilog argumentaciji protiv ovakvog člana predloženog zakona od strane 13 poslanika SPO.
Naime, vi znate da smo mi budžet usvojili nedavno u ovoj skupštini i nemoguće je proširivati broj korisnika koji uživaju pravo na penzije.
Nepostojeće mišljenje Vlade u vezi sa ovim zakonom, a postojeće mišljenje resornog ministra za rad i zapošljavanje i socijalna pitanja, gospodina Lalovića, dalo je obrazloženje zbog čega smatra da je čitav ovaj zakon, u suštini, sa zakonskog stanovišta neprihvatljiv.
Nema tu ideoloških razloga, ima pravno-formalnih i razloga finansijske prirode. Između ostalog, kaže se da bi eventualno usvajanje ovog zakona dovelo oblast koju pokriva Ministarstvo za rad i zapošljavanje u još težu situaciju u pogledu primene, pogotovo stoga što bi primena zakona zahtevala i odgovarajuće izmene drugih sistemskih propisa, npr. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Takođe, kaže se da nisu navedeni finansijski efekti, odnosno nije dat pregled potrebnih sredstava za njihovu realizaciju. Raspoloživa sredstva u budžetu Republike Srbije nisu dovoljna za ostvarivanje svih prava po sada važećim propisima iz oblasti boračko-invalidske zaštite, te bi zbog nedostatka potrebnih finansijskih sredstava realizacija Predloga zakona bila nemoguća.
Dakle, čitam vam ono što je stručno mišljenje nadležnog ministarstva i ne želim ovom prilikom apsolutno da ulazim u ideološke i bilo koje razloge, zbog toga što je apsolutno dovoljno ovo što stoji, a tiče se strogo pravno-formalnih razloga.

Još neko o ovom amandmanu? Izvolite, narodni poslanik Meho Omerović.