Dajem reč narodnom poslaniku Radiši Iliću, a neka se pripremi narodni poslanik Mika Vlaović.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zakona o sadnom materijalu voćaka, vinove loze i hmelja. Voćarstvo i vinogradarstvo su grane poljoprivrede koje su u Srbiji veoma razvijene i kao takve pružaju perspektivu za dalji razvoj. Velike površine obradivog zemljišta pod zasadima voća i vinove loze donosile su velike prihode vlasnicima plantaža, što zbog kvaliteta sadnog materijala, što zbog povoljnih klimatskih uslova, dosta naših proizvoda se izvozilo i tu mislim na mnoge zemlje širom sveta.
Uzmimo na primer malinu koja, nažalost, svake godine gubi na ceni koju ipak diktira svetsko tržište. Ono od čega počinje svaka voćarska proizvodnja je kvalitetan sadni materijal, počev od same proizvodnje sadnog materijala, pa do same prodaje, a učinjeni su mnogi propusti koji su se odrazili i na uspešno podizanje plantaža i na ostvarenje prinosa.
Ovim zakonom, pored domaćih sorti, predviđa se i uvođenje stranih sorti u našu voćarsku proizvodnju preko takozvane liste preporučenih sorti. Ovakav način planiranja u razvoju voćarstva može imati negativne posledice. Nekontrolisanim uvozom bi se mogla ugroziti i domaća proizvodnja sadnog materijala. Ne verujem da su naši stručnjaci sedeli skrštenih ruku, pa su nas baš toliko prevazišli strani instituti da naše sorte bukvalno ništa ne vrede. Ova lista preporučenih sorti pre će ličiti na listu za reklamiranje pojedinih inostranih instituta koje nude svoj sadni materijal.
U obrazloženju ste naveli da je zakon rađen po direktivi Evropske unije i nekih propisa Evropske ekonomske zajednice čak iz 1968. godine ili iz 1992. godine. Ako se već pozivamo na prevaziđenost u vremenu, onda je ovo očito primer da ne moramo slepo prepisivati sve što nam se ponudi. Pozivate se na propis star 37 godina.
Normalno je da kod nas budu zastupljene i strane sorte voćaka i vinove loze, ali naši klimatsko-geografski uslovi drugačiji su od zemalja izvoznica, pa bi tu trebalo vršiti dodatno selekcionisanje kako bi se dobila sorta, odnosno varijetet koji odgovara našim klimatskim uslovima.
Klasifikacija koja je ovde predložena je dobra i neophodna je ako se želi pravilan postupak dobijanja kvalitetnog i nezaraženog sadnog materijala.
U članu 9. predviđa se striktno vođenje evidencije o svim fazama proizvodnje sadnog materijala, što je potpuno razumljivo, ali da li će to biti praktično izvodljivo s obzirom na potencijal ljudi koji se bave ovim poslom i da je poznata činjenica da u Srbiji trenutno postoji oko 1.200 rasadnika koji direktno proizvode sadni materijal.
U članu 19. govori se o uvozu sadnog materijala, pa se kaže da svu prateću dokumentaciju tog sadnog materijala dobijamo od zemlje izvoznice. Zašto mi kao zemlja uvoznica ne izvršimo kontrolu zdravstvenog stanja uvezenog sadnog materijala? Ne mora biti pravilo da je sve što dolazi kao sadni materijal iz uvoza 100 posto ispravno. Njihovi sertifikati su njihovi i mi treba na neki način da zaštitimo naše poljoprivredne proizvođače, odnosno voćare.
U članu 35. propisuje se način obrade godišnjih i završnih rezultata dobijenih na oglednom polju ili u laboratoriji. Tu vidimo da je sve u režiji ministra. Metode za obradu podataka propisuje ministar. Stručne komisije opet obrazuje ministar. Ako su već stručnjaci u pitanju, to su ljudi koji rade na institutu i zašto da ministar bira komisiju koja će nešto ocenjivati po metodi koju je opet propisao sam ministar. Ispada da sve mora da bude po nekom diktatu, odnosno scenariju.
U kaznenim odredbama uglavnom se govori o sankcionisanju preduzeća, pravnih i fizičkih lica. Međutim, velike obaveze i poreski nameti će mnoge privatnike kao pravna lica navesti da svesno ugase svoja preduzeća i da kao fizička lica bukvalno ilegalno i dalje rade ono što su i pre radili. Platiće kaznu, koja će im u svakom slučaju biti manja od onoga što bi im bili troškovi kao pravnom licu.
U Srbiji danas ima oko 1.200 rasadnika i dobar deo njih posle donošenja ovog zakona neće moći više da radi, jer ne može da uskladi proizvodnju sa nametnutim zakonskim obavezama. Šta sa zatečenim sadnim materijalom za ona pravna lica koja se ne upišu u registar? Ko će propratiti ogromnu količinu sadnog materijala koja eventualno treba da se zapleni ili uništi?
Gotovo je sigurno da će posle donošenja ovog zakona, kada mnogi proizvođači više ne budu proizvodili sadni materijal, doći do nestašice sadnog materijala, a to automatski dovodi ili do uvoza stranog sadnog materijala ili do povećanja cene domaćeg. Uglavnom, štetu će trpeti naši građani.
U prilog ovome treba da posluži primedba da je rok za usklađivanje od jedne godine kratak, s obzirom na već započete poslove oko proizvodnje novih sadnica. Za neke taj period traje nekoliko godina i biće zanimljivo kako će to izgledati ako vlasnik u međuvremenu izgubi pravo da proizvodi sadni materijal.
U članu 10. pominje se pojam - vlasnik sorte. Šta to znači? Kakav je status dobijene nove sorte, recimo, u nekom institutu? Da li je institut vlasnik novodobijene sorte ili stručnjak koji u institutu radi na dobijanju te sorte? Ispada da će eventualno lice koje se oglasi za vlasnika sorte biti u situaciji da odlučuje kada, gde, kako i po kojoj ceni će se proizvoditi pomenuti sadni materijal.
Ministarstvo bi trebalo da se malo podrobnije pozabavi ovom problematikom, s obzirom da i država preko svojih stručnjaka u institutima ulaže dosta sredstava za unapređivanje voćarstva i vinogradarstva.

Reč ima narodni poslanik Mika Vlaović.

Poštovano predsedništvo, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o sadnom materijalu voća, vinove loze i hmelja donet je da uredi stanje u pogledu sadnog materijala voća, vinove loze i hmelja, jer u poslednje vreme na tom tržištu je bilo haosa.
Trebalo bi uporedo urediti i uvoz hmelja, jer, koliko znam, mnoge hmeljarnice se ruše, domaći hmelj se ne prodaje, a pivare uvoze hmelj iz inostranstva i troše devize.
Neću da zalazim u njihovu računicu, ali mislim da je interes države da se ovo što se ovde proizvede proda, a da se ne uvozi i da se sačuvaju devize.
Proizvodnja zdravog i kvalitetnog sadnog materijala voća, vinove loze i hmelja treba da bude polazna osnova savremenog voćarstva, vinogradarstva i hmeljarstva. Proizvodnja, korišćenje i promet sadnog materijala po važećem Zakonu o semenu urađena je jedinstveno za seme i sadni materijal poljoprivrednog i šumskog bilja i to je stvaralo poteškoće u primeni propisa, jer pored sličnosti koje postoje postoje i razlike u proizvodnji.
Sadašnji zakon ne propisuje kategorije kao osnovni uslov za proizvodnju zdravog, testiranog, kontrolisanog i oslobođenog sadnog materijala od bolesti i štetočina. To je uslovilo proizvodnju do sada samo standardnog materijala. Po novom zakonu uvode se četiri kategorije sadnog materijala. O njima je već bilo reči, pa bih to preskočio.
Zakon se usklađuje sa zakonom u Evropskoj uniji i stvara šansu našim proizvođačima sadnog materijala za izvoz sadnog materijala koji smo pre 15 godina imali i koji ubuduće možemo imati pod uslovom da se uklopimo u norme i standarde koji važe u Evropi.
Mogućnost proizvodnje sadnog materijala po važećem zakonu bila je data svim pravnim i fizičkim licima i to je uslovilo pojavu nekontrolisane proizvodnje na lošoj podlozi, sa lošim kalem grančicama; i dešavalo se na pijaci na jednoj gomili od 100 vrsta voća, 150 sorti da tražiš svih 150 bi postojalo.
Znam da će neko od proizvođača sadnog materijala osuđivati ovu priču. Osećaće se na neki način ugroženim, šta će raditi, kada to ubuduće mogu da rade samo preduzeća i preduzetnici. Zakon je dozvolio da i fizička lica mogu proizvoditi sadni materijal pod uslovom da sa preduzetnikom i preduzećem naprave ugovor.
Postavilo se pitanje da će to poskupeti proizvodnju. Tačno je, poskupeće. Svako ko se pošteno bavio kalemarskim poslom i proizvodnjom sadnog materijala moći će to da radi ubuduće, sa malo skupljim ulaganjem i na kraju sa istom ekonomskom dobiti, jer će i cene kvalitetnih sadnica biti nešto više. I, niko neće zazirati da ide u rasadnik tog proizvođača, jer je i tamo i ovamo kvalitetno; znači, na svim prodajnim mestima, pošto se traži da bude stručnost četvrtog stepena poljoprivredne struke. Gde god bude dozvoljena prodaja moći će bez muke da se kupi i svaka sadnica će imati broj i pasoš. Desi li se da nešto nije u redu, onaj ko podiže voćnjak znaće koga da tuži i ko je za to odgovoran.
Po novom zakonu dozvoljen je i uvoz sadnog materijala, koji neće morati posebno da se ispituje, samo je uslov da iz zemlje uvoznice već postoji odobrenje njihove vlade i ministarstva poljoprivrede da su te sadnice prošle kontrolu i da su ispravne.
Sada ću se malo udaljiti od teme. Ovde je spomenuto da porez na dodatu vrednost otežava. Ja sam zemljoradnik i slažem se sa tim da na određen način otežava. Međutim, ako je to nešto što imaju svi, ako je nešto što se mora, moramo to prihvatiti. Ovo je prvi zakon u ovoj godini, zakon o poljoprivredi. Hoću da verujem da ćemo krenuti da rešavamo mnoge nagomilane probleme koji postoje u poljoprivredi.
Između ostalog, mnogo su opasniji skriveni porezi koje poljoprivreda plaća. Mislim da na brzinu treba uredbom odrediti, proveriti pošto je veštačko đubrivo, hemija i u domaćim fabrikama i iz uvoza, pošto je semenski materijal koji se uvozi, odrediti marže i odrediti kreditne uslove.
Ne može da se daje veštačko đubrivo u robnoj razmeni kojekakvim trgovcima i švercerima, da ih tako nazovem, koji uzimaju zelenašku kamatu 100% i 70-80% za sedam - osam meseci koliko traje taj ciklus poljoprivredne proizvodnje. Da žalost bude veća, ti proizvođači proizvode sirovinu za tu fabriku i za tog prerađivača. Ako to ne može da se postigne zakonom, što pre treba urediti uredbom. To će pozdraviti svi zemljoradnici, a i ja pozdravljam
Na kraju, ovo je dobar zakon, nema na njega nijednog amandmana. Niko iz pozicije, ni iz opozicije nije stavio nikakvu primedbu. Poslanički klub DSS će glasati za ovaj zakon, a i vas pozivam da glasate.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 89. Poslovnika?
Izvolite, narodni poslanik Branče Stojanović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, gospođo ministre, uvaženi predstavnici Ministarstva, reći ću nekoliko reči koje nisam stigao da kažem, a na neki način šlagvort je dat kroz ove diskusije koje su, ako sam dobro shvatio, bile takve da neće biti dileme oko podržavanja ovog zakona iz oblasti poljoprivrede.
Jednostavno, imam obavezu, i o tome je ovde razgovarano, a mislim da je to vrlo važno, istakao je gospodin Petrović, da spomenem važan aspekt ovog zakona oko mogućnosti izvoza sadnog materijala. Samo da podsetim, ovde je kroz diskusiju to nekoliko puta naglašeno, nije nepoznato našim proizvođačima sadnog materijala, izvozili smo mi sadni materijal u prethodnom periodu. Zbog struke i ljudi koji su to uspešno radili u prethodnom periodu, moram da istaknem firmu "Godomin", koja je bila značajni izvoznik sadnog materijala, pre svega za rusko tržište, nešto malo i za bugarsko tržište.
Prema tome, nije nepoznato i mislim da je važno i dobro što je istaknuto da se usvajanjem ovog zakona stvara mogućnost da se ponovo vratimo na svetsko tržište sa izvozom sadnog materijala, jer to može da bude i te kako značajan prihod. Gospodin Mika Vlaović je takođe pomenuo jednu stvar koja je važna, a vezana je za uvoz hmelja. Moram da istaknem ovde, jer imam podatke da je tako. Dolazim iz voćarskog kraja gde je proizvodnja jabuka dominantna. Pojavila se i uvozna jabuka. Mi imamo podatke, ja lično, da je izvezeno nešto naših jabuka. Apelujem još jednom, slično kao i gospodin Vlaović, dajte da pokušamo da plasiramo ono što je proizvedeno ovde, a sigurno je kvalitetnije od onoga što se uvozi.
Znači, podaci govore da je značajno smanjen deficit u odnosu na prethodne godine; politika koju je u oblasti poljoprivrede vodila prethodna vlada je bila takva da je bio negativan bilans. Za pohvalu je ova vlada koja je to drastično smanjila, ali dajte da ono što se proizvede ovde, a mislim da voće... A čuli smo od gospodina Vlaovića da ima podataka da se čak i hmelj uvozi. Treba da se istraje na tome da se prvo proda ono što se proizvede ovde kod nas, a tek onda, eventualno, uvozi ono što je, na osnovu podataka kojima raspolažemo, daleko od kvaliteta našeg voća.

Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika koji nisu iskoristili svoje pravo iz Poslovnika želi reč? Ne.

Zaključujem načelni pretres.

Saglasno članu 136. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto na Predlog ovog zakona nisu podneti amandmani, pre nego što zaključim pretres u pojedinostima, pitam da li predstavnik predlagača dr Ivana Dulić - Marković, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, želi da da završnu reč? Ne.

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu i u celini.

Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O ŽELEZNICI

Primili ste Predlog zakona koji podnela Vlada Republike Srbije.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Ljiljana Nestorović i Meho Omerović, Miroslav Markićević, Milovan Marković, Aleksandar Đorđević, Zoran Krasić, Milan Stevović, Milovan Radovanović, Dragoljub Stamenković, Vjerica Radeta, Vojislav Milajić, Petar Jojić, Božidar Koprivica, Zlatan Jovanović, Sreto Perić, Nemanja Šarović i Milomir Minić, kao i mišljenje Vlade Republike Srbije o podnetim amandmanima.

Primili ste izveštaje Odbora za saobraćaj i veze i Zakonodavnog odbora.

Na sednici Odbora za saobraćaj i veze narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović povukli su amandman na član 86. Predloga zakona.

Narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović, pisanim putem, povukli su amandman na član 68. koji su podneli 9. decembra 2004. godine i podneli novi amandman na isti član Predloga zakona 14. januara 2005. godine.

Narodni poslanik Miroslav Markićević, pisanim putem, povukao je amandmane na članove 91, 94. i 96. koje je podneo 11. decembra 2004. godine i podneo nove amandmane na iste članove Predloga zakona 14. januara 2005. godine.

Narodni poslanik Milan Marković, pisanim putem, povukao je amandman na član 96. Predloga zakona, koji je podneo 11. decembra 2004. godine.

Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.

Pre nego što pređemo na prvog diskutanta da vas obavestim da su ovlašćeni predstavnici: SRS - Dragoljub Stamenković; DS - Milan Marković; SPO - Miroslav Markićević i SPS - Milomir Minić.

Da li predstavnik predlagača Velimir Ilić, ministar za kapitalne investicije, želi reč? Da.

Gospodine ministre, izvolite.