Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan, otvaram sednicu Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.

Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuju 134 narodna poslanika.

Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Vesna Obradović i Nataša Mićić.

Saglasno članu 80. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvao, u dogovoru sa predsednicima poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini, u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 80. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština što pre usvoji predloge zakona i drugih akata iz dnevnog reda, koji su u svom zahtevu za održavanje Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini utvrdila 94 narodna poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Pošto nema prisutnih 126, nećemo sada usvajati zapisnike, već u danu za glasanje. Takođe, nećemo odlučivati o predlogu za spajanje tačaka dnevnog reda.

Obaveštavam vas da vam je uz saziv Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, koje je sazvano na zahtev 94 narodna poslanika, saglasno članu 79. stav 3. Ustava Republike Srbije i članu 162. Poslovnika Narodne skupština Republike Srbije, dostavljen zahtev za održavanje Prvog vanrednog zasedanja, sa utvrđenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.

Kao što ste mogli da vidite, za Prvo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini utvrđen je sledeći

D n e v n i r e d:

1. Predlog zakona o sadnom materijalu voćaka, vinove loze i hmelja, koji je podnela Vlada Republike Srbije,

2. Predlog zakona o železnici, koji je podnela Vlada Republike Srbije,

3. Predlog zakona o poštanskim uslugama, koji je podnela Vlada Republike Srbije,

4. Predlog zakona o posredovanju-medijaciji, koji je podnela Vlada Republike Srbije,

5. Predlog zakona o izmeni Zakona o Akcionom planu harmonizacije ekonomskih sistema država članica državne zajednice Srbija i Crna Gora radi sprečavanja i uklanjanja prepreka slobodnom protoku ljudi, robe, usluga i kapitala, koji je podnela Vlada Republike Srbije,

6. Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o osnivanju Javnog preduzeća za vazdušni saobraćaj, koji je podnela Vlada Republike Srbije,

7. Predlog zakona o radu, koji je podnela Vlada Republike Srbije,

8. Predlog porodičnog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije,

9. Predlog zakona o javnim agencijama, koji je podnela Vlada Republike Srbije,

10. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, koji je podnela Vlada Republike Srbije,

11. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Akcijskom fondu, koji je podnela Vlada Republike Srbije,

12. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, koji je podnela Vlada Republike Srbije,

13. Predlog zakona o regulisanju odnosa Republike Srbije i banaka u stečaju po osnovu preuzetih inostranih kredita, odnosno zajmova, koji je podnela Vlada Republike Srbije,

14. Statut Narodne banke Srbije, koji je podnela Narodna banka Srbije,

15. Izveštaj o poslovanju Komisije za hartije od vrednosti za 2003. godinu, sa godišnjim računom i izveštajem ovlašćenog revizora, koji je podnela Komisija za hartije od vrednosti,

16. Finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti za 2004. godinu, koji je podnela Komisija za hartije od vrednosti,

17. Finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti za 2005. godinu, koji je podnela Komisija za hartije od vrednosti,

18. Izbor članova Saveta Republičke radiodifuzne agencije sa lista koje su podneli ovlašćeni predlagači,

19. Izbor članova Nacionalnog prosvetnog saveta,

20. Predlog odluke o primeni imuniteta prema narodnom poslaniku Darku Glišiću, koji je podneo Administrativni odbor,

21. Predlog odluke o utvrđivanju arhivske građe koja se čuva u Muzeju "Nikole Tesle" kao Lični fond Nikole Tesle za kulturno dobro od izuzetnog značaja, koji je podnela Vlada Republike Srbije, i

22. Prestanak funkcije i izbor nosilaca pravosudnih funkcija.

Rad po dnevnom redu.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O SADNOM MATERIJALU VOĆAKA, VINOVE LOZE I HMELjA

Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste izveštaje Odbora za poljoprivredu i Zakonodavnog odbora.

Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Pošto ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: SRS - jedan sat 38 minuta i 24 sekunde, DSS - jedan sat tri minuta i 36 sekundi, DS - Boris Tadić - 44 minuta i 24 sekunde, G17 plus - 37 minuta i 12 sekundi, SPO-NS - 26 minuta i 24 sekunde, SPS - 26 minuta i 24 sekunde, a poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, tri poslanika SDP, po pet minuta, a na osnovu člana 89. stav 3. Poslovnika.

Istovremeno vas obaveštavam da su za ovu tačku dnevnog reda ovlašćeni predstavnici za DSS Zoran Nikolić, a za SPS Branče Stojanović.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.

Da li predstavnik predlagača, dr Ivana Dulić-Marković, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, želi reč? (Da.) Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, pred vama je Predlog zakona o sadnom materijalu voćaka, vinove loze i hmelja.
Novim zakonom uređuje se kategorizacija sadnog materijala, proizvodnja, promet i uvoz sadnog materijala, obaveze pravnih lica koja se bave proizvodnjom, prometom i uvozom, priznavanje domaćih novostvorenih sorti, upis sorti u registar sorti, lista preporučenih sorti i inspekcijski nadzor i kontrola.
Kvalitetni sadni materijal je proizvod ili posledica programa koji se sastoji od proizvodnje, održavanja i umnožavanja, kao i distribucije biljnog materijala, sa namerom da bude pušten u promet sa službenom potvrdom, znači etiketom ili sertifikatom, a koja garantuje status materijala.
Tip proizvodnje ovakvog materijala je da obezbedi da rasadničar i proizvođač voća dobiju standardizovan materijal koji će biti dobrog kvaliteta, sortno ispravan i oslobođen od patogena. Kako bi se ustanovio program proizvodnje zdravog sadnog materijala, potrebno je da budu ispunjeni svi uslovi iz nekoliko zahteva, a to je, pre svega, da budu doneseni, prihvaćeni i objavljeni standardi koji definišu svrhu, terminologiju, sve protokole i procedure, dakle, zakon i prateći pravilnici.
Materijal koji se koristi u programu mora da bude ispravan i moraju da budu odabrani najbolji klonovi. Dakle, na raspolaganju moraju biti metode za otkrivanje patogenog programa sertifikacije i stručnjaci koji su obučeni za prepoznavanje bolesti. Isto tako, moraju biti uvedene u proceduru mere za održavanje osnovnog matičnog materijala, retestiranje i uvođenje novog materijala. Moraju biti uvedene mere kontrole svih uspostavljenih standarda, a najvažnije je da sami proizvođači voća zahtevaju i prihvataju program sertifikacije.
Proizvodnja sadnog materijala mora biti jasno definisana i mora da postoji zakonski podržana osnova na kojoj će se ona zasnivati. U Srbiji, i pored čestog isticanja važnosti i ekonomskog značaja voćarstva za ekonomiju zemlje, nije bilo ozakonjene procedure proizvodnje zdravog sadnog materijala po definiciji koja je u skladu sa međunarodnim normama.
Novim zakonom uspostavlja se kategorizacija sadnog materijala i on treba da garantuje proizvođačima voća da materijal nema simptome virusnih ni virusima sličnih bolesti, da je dobijen isključivo od matičnih biljaka oslobođenih od virusa, da je apsolutno proizveden u uslovima bez vektora bolesti, da je bio podvrgavan redovnoj kontroli, da je proizveden na izolovanim parcelama, da je proizveden na zemljištu na kome nema nematoda i da ima sortnu čistoću.
U postojećem zakonu, proizvodnjom sadnog materijala mogu da se bave sva pravna i fizička lica kojih je gotovo oko 2.000. Po novom zakonu, proizvodnjom i prometom uvoznog sadnog materijala mogu da se bave pravna lica koja su upisana u registar proizvođača prometnika i uvoznika. Znači, proizvođač će biti obavezan da se upiše u registar, da vodi knjigu evidencije, da proizvodi sadni materijal svih sorti koje su upisane u registar i da od vlasnika zaštićene sorte obezbedi saglasnost za umnožavanje sadnog materijala te sorte.
Novi zakon kaže da stavljanje u promet sadnog materijala mogu da vrše pravna lica koja su upisana u registar, a mogu se stavljati isključivo osnovni, sertifikovani i standardni sadni materijal sorti koje su upisane u registar sorti; materijal se može stavljati u promet isključivo na prodajnim mestima a ne može van prodajnog mesta. Promet na malo mogu da vrše ako na prodajnom mestu imaju zaposleno lice sa najmanje četvrtim stepenom stručne spreme poljoprivredne struke.
Ovaj zakon takođe reguliše na novi način priznavanje domaćih novostvorenih sorti voćaka, vinove loze i hmelja, a sorta se priznaje ako je različita, stabilna, ako ima povoljnu upotrebnu i proizvodnu vrednost i ako je ime sorte u skladu sa propisanom zahtevima.
Isto tako, ovim zakonom omogućiće se mnogo brže uvođenje u proizvodnju sorti koje traži i prepoznaje tržište; vrši se liberalizacija uvođenja stranih sorti i omogućiće se prihvatanje novih sorti bez administrativno-birokratskih opterećenja i uz istovremeno davanje predloga gajenja po regionima u Srbiji.
Pozivam vas da glasate za ovaj zakon, zbog toga što budućnost savremenog voćarstva u Srbiji zavisi od zdravog i kvalitetnog sadnog materijala i savremenog sortimenta koji će on obezbediti. Hvala vam na izuzetnoj pažnji.

Hvala vama.
Pitam, da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? Odbora za poljoprivredu, Dragan Rafailović, zamenik predsednika? (Ne.) Zakonodavnog odbora, Miloš Aligrudić? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Branče Stojanović.

Gospodine predsedniče, uvažena gospođo ministre, koleginice i kolege poslanici, pred nama je danas Predlog zakona o sadnom materijalu voćaka, vinove loze i hmelja. S obzirom da je problematika i tema iz oblasti poljoprivrede, koristim priliku, jer smo na početku kalendarske godine, da poželim svim poljoprivrednim proizvođačima, svim poslenicima u poljoprivredi, Ministarstvu poljoprivrede i naravno, ministru poljoprivrede, sretnu i berićetnu 2005. godinu.
Dakle, poljoprivredna proizvodnja je veoma značajna, ako ne i najznačajnija za našu zemlju. Uostalom, za rast društvenog proizvoda u 2004. godini možemo pre svega da zahvalimo rodnoj 2004. godini.
Takođe, na početku želim da zahvalim i predsedniku Narodne skupštine koji je prihvatio predlog 94 narodna poslanika i temu iz poljoprivrede uvrstio kao prvu tačku dnevnog reda. Nadam se da u ovome ima želje da se nadoknadi propušteno, a ja želim samo da naglasim i da podsetim da je od Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva za prošlu godinu najavljivana veoma živa zakonodavna aktivnost. Ona je, kao što je poznato, izostala. Imamo i razumevanje zbog čega, želelo se da se donesu odgovarajući okviri za donošenje zakona iz oblasti poljoprivrede.
Odbor za poljoprivredu ove skupštine daje solidan doprinos tome i nadam se da ćemo u narednoj godini ovo što je propušteno, ako je uopšte propušteno, nadoknaditi, a znamo da nam zakonodavna delatnost iz ove oblasti fali. Nedostaje nam zakon o zadrugarstvu, koji je veoma važan; a da ne pričam o tome zašto je to važno i koliko je sada na terenu situacija teška za poljoprivredne proizvođače koji nisu organizovani i nemaju mogućnosti da nabave kvalitetan repromaterijal za prolećnu setvu.
Dalje, zakon o korišćenju državnog zemljišta; imamo situaciju da u velikim sistemima, u velikim kombinatima postoji realna opasnost, i ljudi koji se bave poljoprivredom to znaju, da vrlo brzo, ukoliko se ne pristupi rešavanju ovih problema, možemo da razgovaramo o krčenju tog poljoprivrednog zemljišta, jer, ljudi koji se time bave to znaju, zapuštena njiva vrlo brzo prelazi u nešto što ne može da bude parcela za gajenje poljoprivrednih proizvoda.
Iskoristio bih prisustvo ministra poljoprivrede i samo za momenat izašao iz konteksta ovoga o čemu danas razgovaramo. Pretpostavljam da ljudi u Ministarstvu o tome vode računa, imaju te informacije, siguran sam da imaju, a to je trenutna situacija vezana za primenu zakona koji je ova skupština donela, a to je Zakon o porezu na dodatu vrednost, gde je primenom ovog zakona poljoprivredna proizvodnja u najširem smislu dodatno opterećena.
Znači, prema nekim mojim informacijama, a pretpostavljam da ljudi iz Ministarstva to bolje znaju, za 8% su poskupela mineralna đubriva, za 8% je poskupela hemija za zaštitu, odnosno pesticidi u najširem smislu reči. Pored toga, pojedine naše fabrike su već digle cenu za 20%, a ima najava da to i druge urade. Koncentrovana stočna hrana za proizvodnju koncentrata je takođe zbog primene poreza na dodatu vrednost poskupela i to inače tešku situaciju u poljoprivredi dodatno usložnjava.
Koristim priliku, na neki način apelujem i molim gospođu ministra da na sednici Vlade vidi kakva je mogućnost, a mislim da ona postoji, da se uredbom Vlade ili nekim aktom pokuša da se eliminiše ovo dodatno opterećenje, što je veoma važno za primenu poljoprivredne proizvodnje; ako ne da se potpuno oslobodi, onda bar da se vrati na onaj nivo od 8%, što je inače Zakonom o porezu na dodatu vrednost za pojedine delatnosti već dozvoljeno.
Mislim da je izlišno, a o tome smo razgovarali kada smo usvajali budžet, da izdvajamo sredstva iz budžeta za nešto što dodatno opterećujemo na ovakav način, a ipak su u pitanju budžetska sredstva, jer se plašim da sa primenom ovog zakona postoji mogućnost... Dolazim iz kraja koji je pretežno voćarsko - vinogradarski, ali pored toga značajan broj parcela je pod ratarskim kulturama i pouzdano znam da je po staroj ceni đubriva, mislim da to ljudi iz Ministarstva znaju, primena kompleksnih ili mešanih đubriva praktično izostala u jesenjoj setvi; a ono što je možda važno za ovaj voćarsko-vinogradarski kraj, to je da će po ovoj novoj ceni još manje biti primenjena u narednom periodu, a pre svega za prolećnu setvu.
Koristim priliku i apelujem da ministar poljoprivrede na sednici Vlade pokuša da se izbori za ovu pogodnost; nije pogodnost, već pružanje jednake šanse, odnosno realne šanse da poljoprivrednici primene savremenu agrotehniku, ako uopšte možemo da razgovaramo o tome da primenjujemo savremenu agrotehniku, u narednom periodu.
Što se tiče zakona o sadnom materijalu, poslanička grupa SPS će podržati ovaj zakon. To je logičan sled zakona, jer smo doneli Zakon o šumskom drveću. Ovo je jedan dobar zakon i čuli smo od gospođe ministra šta sve reguliše.
Ponovo podvlačim da dolazim iz kraja koji je jedan od razvijenijih krajeva u Srbiji sa voćarskom i vinogradarskom proizvodnjom. Znam pouzdano da su mnoge sorte, mnoge voćne vrste proizvođači ilegalno morali da donose sa raznoraznih sajmova po Evropi. Mislim da ovaj zakon reguliše to i da će napredni proizvođači, ljudi koji se ozbiljno bave tom delatnošću u narednom periodu na zakonit način moći da reše sve te probleme.
Ja sam na Odboru za poljoprivredu, a evo i sada koristim priliku... Znam pouzdano da su mnogi proizvođači u smederevskom kraju, pre svega vinogradari, u dužem vremenskom periodu imali problema sa nabavkom kvalitetnog loznog materijala. Nije mnogo bolja situacija bila ni sa voćnim sadnim materijalom i apelujem, i pre svega podvlačim ponovo član 17. koji ministru daje mogućnost da bliže propiše uslove koje treba da ispuni prodajno mesto za sadni materijal, da se definitivno stane na put divljoj prodaji sadnog materijala.
Mi danas imamo prodaju sadnog materijala od pijaca, pa do kvartova, delova grada, gde nestručni ljudi, uglavnom ljudi koji nisu to proizveli, prodaju ljudima nekvalitetan sadni materijal, koji je u ovoj proizvodnji vrlo rizičan jer je ciklus proizvodnje takav da rezultate lošeg sadnog materijala nažalost možemo da vidimo tek posle tri do četiri godine.

Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima ovlašćeni predstavnik DSS, Zoran Nikolić.

Poštovana ministarko, dobar je znak kada je u novoj godini prva tačka dnevnog reda zakon koji je iz oblasti poljoprivrede. Hoću da verujem i da podelim nadu svih onih koji od poljoprivrede žive da je to dobar predznak da ćemo u ovoj godini u sferi zakona, kada govorimo o ovoj oblasti, učiniti značajnije pomake nego što je to bio slučaj u prošloj, a naročito u one prve tri godine, dakle 2001, 2002. i 2003. godine.
Što se tiče ovog zakona o sadnom materijalu voćaka, vinove loze i hmelja, mislim da je ministarka u principu rekla sve ono što je bitno. Ovaj zakon se može uporediti i sa zakonom koji smo doneli na prethodnoj sednici, kada se govorilo o sadnom materijalu šumskih vrsta. Dakle, postoje sličnosti u toj meri što je intencija i ovog zakona i onog zakona identična, a to je da se pre svega zavede red u oblasti proizvodnje i prometa sadnog materijala.
Ono što je za ovaj zakon karakteristično jeste da je napisan u jasnoj formi, u jednom logičnom sledu i siguran sam da će se kada imate tako jasno preciziran zakon i njegova primena ostvariti na način na koji to predlagač i želi.
Kakvo je danas faktičko stanje na terenu? Imamo veliki broj proizvođača koji se bave proizvodnjom sadnog materijala, ali, nažalost, taj kvantitet ne rađa onaj potrebni kvalitet koji treba da imamo kao država ako želimo da se vratimo na evropsko i međunarodno tržište, gde smo nekada imali značajniju ulogu.
Ovde se jasno definišu kriterijumi ko može da se bavi proizvodnjom sadnog materijala i koji kvalitet mora da ispoštuje. Samim tim, zavodi se red u toj oblasti i mi ćemo zahvaljujući ovom zakonu ipak imati znatno čvršće garancije, jer će sadni materijal biti oslobođen od bolesti i štetočina. Dakle, imaćemo zdrav sadni materijal, što je i intencija ovog zakona.
Još jednom, ne bih dalje dužio, ovo je, po meni, jako dobar i koncizan zakon oko kojeg, pretpostavljam, i neće biti puno sporenja. Verujem da je ovo samo najava i uvod, kada govorimo o Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, samo jedan početak predlaganja zakona koji oblast poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva uređuju na jedan ozbiljan način, sa jasnom namerom da se vratimo na međunarodno tržište, odnosno, pre svega, evropsko tržište.

Da li još neko od predsednika poslaničkih grupa želi reč?  Ne.
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 89. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe SRS, DSS, G17 plus i SPS.
Dajem reč narodnom poslaniku Hranislavu Periću iz poslaničke grupe SPS, a neka se pripremi narodni poslanik Jovan Daja.

Dame i gospodo narodni poslanici, zasedanje u novoj 2005. godini počinjemo sa zakonom o sadnom materijalu voćaka, vinove loze i hmelja. Moram priznati da sam očekivao da će Vlada pokušati da prioritetno razreši nagomilane probleme u poljoprivredi. U 2004. godini je bilo dobro samo što je godina bila rodna i što je rodilo sve što je zasađeno. Tu nam je i Bog pomogao. Sve ono što je zavisilo od ljudi, od cene, od otkupa, od izvoza, ništa nije valjalo.
Poljoprivrednici nisu ubrali sve voće iz voćnjaka, mislim na višnju i šljivu, na području juga Srbije. Niko nije hteo da kupuje do kraja berbe. Kako je tekla berba, cena je bila sve niža, tako da kolika je bila cena, toliko su naplaćivali berači. Na kraju, godina je završena, proizvođači nisu naplatili svoje proizvode, niti im iko obećava da će to da se dogodi. O tome ću kasnije govoriti, jer me, kao narodnog poslanika, građani svakodnevno pitaju kome da se obrate u ovoj državi da naplate svoje proizvode.
Kada sam dobio zakon o sadnom materijalu voćaka, vinove loze i hmelja, nadao sam se da će on olakšati proizvođačima posao oko proizvodnje sadnog materijala. Kada se malo bolje pogleda zakon, on samo predviđa nove obaveze za proizvođače. Po članu 5. proizvođač mora da bude upisan u registar proizvođača, što znači da će preduzeća koja imaju stručnjake za te oblasti moći da ispune te uslove, a pojedinac koji se godinama bavi tim poslom neće moći.
Taj upis u registar može da se izvrši samo u Ministarstvu poljoprivrede i samo ministar nadležan za poslove poljoprivrede donosi rešenje o upisu u registar. Zar nije bilo bolje da se u ovom delu nađe bolje rešenje na nivou opština? Svaka opština ima zaposlene poljoprivredne stručnjake, zašto mi poljoprivredne proizvođače upućujemo na Ministarstvo?
U članu 9. stoji - proizvođač je dužan da vodi knjigu evidencije sadnog materijala. To je još jedna obaveza za proizvođača. Da li je naš poljoprivredni proizvođač u mogućnosti da to radi ili mora nekom to da plati? Neće sadnica – knjigu i olovku i piši, crtaj i nacrtaj da najlepše izgleda. Sadnica hoće okopavanje, hemijsku zaštitu i mnogo rada. Ako se misli da će vođenjem knjiga da se poboljša proizvodnja sadnog materijala, neka bude tako.
U članu 13. stav 3. predviđa se uvođenje biljnog pasoša. Mi još nismo uspeli da rešimo pasoše za građane, na pasošima još stoji - Jugoslavija, koja ne postoji. Ne znam šta će pisati na biljnim pasošima.
U članu 14. stoji da troškove za upis u registar, za podnošenje prijave za proizvodnju sadnog materijala i za izdavanje sertifikata o proizvodnji sadnog materijala snosi proizvođač. Šta ćemo još staviti na teret proizvođača? Da li proizvođači sadnog materijala mogu da izdrže sve ove troškove?
Prodaja sadnog materijala je posebna priča u ovom zakonu. Proizvođaču je potrebno prodajno mesto. Za prodavca je potrebno lice koje ima najmanje četvrti stepen stručne spreme poljoprivredne struke. Prodaja sadnica je sezonska, u vreme sadnje, jedan ili dva meseca. Šta će to lice prodavati van te sezone? Da li proizvođač koji proizvodi sadnice deset i više godina ne ume da proda sadnice, već mora nekoga da plaća? Da li mi školujemo poljoprivrednu struku četvrtog stepena kao kadar koji treba da proizvodi sadnice ili da trguje i prodaje sadnice? Očito da ovde nešto nije u redu.
Na početku sam govorio da je u poljoprivredi trebalo razrešiti nagomilane probleme. Plašim se da, kako se trenutno kreće stanje u poljoprivredi, proizvođači sadnog materijala neće imati kome to da prodaju. Ko će saditi nove zasade kada nije naplatio prošlogodišnji rod?
Dobio sam pismo proizvođača višanja sa juga Srbije, a dobili su ga ovde mnogi u sali, svi poslanički klubovi. Obratili su nam se i otkupljivači sa juga Srbije, proizvođači iz Toplice, Reljinca, Mala Plana toplička, Knjaževac, Merošina, "Rožina komerc" itd. Oni su otkupljivali za firmu "Tviti kompanija" iz Niša i otkupili su 500 vagona višanja. "Tviti kompanija" je trenutno pod stečajem i sada nema ko da plati poljoprivrednim proizvođačima višnje.
Sud vodi stečaj i kaže - sačekajte. Otkupljivači su se našli u strašnoj poziciji, jer ih svakodnevno proizvođači jure za pare. Ovde niko ne reaguje da se reši taj problem, a problem obuhvata 25.000 poljoprivrednih proizvođača.
Na kraju, mislim da je u ovom zakonu trebalo regulisati i prodaju i izvoz sadnog materijala, jer se dešavalo u praksi ranijih godina da se dosta proda sadnog materijala, a onda nemamo kome da prodamo proizvod. Kad svima u okruženju prodamo sadnice, ne znam kome ćemo prodavati proizvode. Mislim da je zakon na određeni način trebalo da reguliše i ovo pitanje.

Pre nego što dam reč sledećem govorniku, jedno obaveštenje: sednica Zakonodavnog odbora održaće se danas, 18. januara 2005. godine, u 13,15 časova, u maloj sali.
Dajem reč narodnom poslaniku Jovanu Daji, a neka se
pripremi narodni poslanik Vladislav Kronić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, dolazim iz vršačkog vinogorja, opštine Vršac, Bela Crkva i delimično Alibunar, gde se uzgaja vinova loza, naročito u Vršcu i Beloj Crkvi, gde se uz vinovu lozu uzgaja i ostalo voće. Bela Crkva je poznata naročito po jabuci koja je poznata čak i širom Evrope, da ne pominjem krušku       
Moram da napomenem, kada sam pomenuo krušku, naročito krušku vilijamovku, i ostale sorte krušaka, da su ogromne plantaže krušaka u Beloj Crkvi uništene zbog zaraznih bolesti, pa se plašim da ovaj zakon ne garantuje adekvatnu zaštitu sadnog materijala vinove loze i plašim se da vinova loza na ovom području ne doživi sličnu sudbinu kao što je to bio slučaj sa proizvodnjom kruške.
Naročito nas interesuje kvalitet sadnog materijala, zdravstvena ispravnost i distribucija sadnog materijala vinove loze, da li će sadni materijal biti domaće proizvodnje ili će biti iz uvoza, a to posebno interesuje uzgajivače vinove loze u Vršcu i u Beloj Crkvi.
Da li će ovim zakonom Vlada, odnosno Ministarstvo za poljoprivredu organizovati nabavku ovog sadnog materijala, njegovu zaštitu od zaraznih bolesti i da li će Ministarstvo za poljoprivredu organizovati otkup sadnog materijala, proizvodnju i otkup grožđa i ostalih proizvoda od grožđa, kao što su to vino i ostala alkoholna pića koja se dobijaju preradom grožđa? Ili ćemo imati problem kao kada su u pitanju zarazne bolesti, naročito bolesti bruceloze, koja se pojavila u opštini Alibunar, mesna zajednica Vladimirovac, gde je izvršena neadekvatna zaštita od zaraznih bolesti kod ovaca i gde se bruceloza pojavila još 2001. godine, a da ni prethodni ministar, a očigledno ni sadašnji nije preduzeo određene mere kako bi se ova zarazna bolest u mesnoj zajednici Vladimirovac, a verovatno i drugim mesnim zajednicama suzbila na adekvatan način i proizvođačima ovaca omogućila sigurna proizvodnja i zaštita njihove stoke.
Bolest ovaca bruceloza je u Vladimirovcu dijagnosticirana još 2001. godine, kada je od strane vlasnika ovaca dozvoljeno vađenje krvi i tada je izvršena egzekucija 200 ovaca. Ovce su tada ubijene na nehuman način lovačkom puškom, gde su još žive zakopane, a neke su pobegle. To je, a i činjenica da su ovce terane preko nezaraženih pašnjaka, da nije izvršena dezinfekcija dvorišta, da se i dalje nesmetano obavlja promet mesa, mleka i sira, da neka stada nisu pregledana, kod nekih needukovanih stočara izazvalo nedoumice i razmišljanje da li bolest uopšte postoji.
Takođe, u međuvremenu je jedan vlasnik sa sedam ovaca skinuo markice sa zaraženih ovaca i pomešao ih sa zdravim. Kasnije je analizom utvrđeno da su sve ovce zdrave. Takođe, od jednog vlasnika su oduzete dve zaražene krave i jedna nemarkirana junica, a osam zaraženih ovaca nikada nije oduzeto.
Da bolest više ne postoji mislilo se u toku 2002. godine, kada nije uzimana krv za analizu. Početkom 2003. godine bolest je opet registrovana, i to na više grla. Sve napred navedene nepravilnosti prouzrokovale su da je u junu mesecu 2003. godine u mesnoj zajednici Vladimirovac organizovan sastanak predstavnika Instituta Pančevo, opštine Alibunar, privatne veterinarske ordinacije "Dora" Vladimirovac, gde je opšti zaključak bio da će se u narednom periodu raditi bolje i ekspeditivnije. Tada se od vlasnika ovaca tražio zapisnik koji je podmetnut po rečima republičkog veterinarskog inspektora da neće biti upotrebljen protiv njih, ali da ona mora svojim šefovima na takav način da prenese razmišljanja vlasnika ovaca.
Tada je traženo da se od drugog instituta uzmu rezultati kako bi se otklonile sve nedoumice, a to je kasnije potpisalo oko 300 domaćinstava. Traženo je da se privatna veterinarska stanica "Dora" zbog javašluka u radu izuzme da ispred instituta uzima uzorke krvi.
Takođe je bila i opšta konstatacija da se dugo čeka na rezultate, u jednom delu skoro godinu dana, što uslovljava širenje zaraze.
Krajem 2003. godine ponovo je došlo do egzekucije ovaca. U toku 2004. godine jedan broj ovaca je ponovo ubijen. Zapisnici ovčara koji su bili najuporniji da se propusti utvrde su adekvatni i oni su najpre prekršajno kažnjeni da nisu dozvolili vađenje krvi, a državi treba da plate oko 30 hiljada dinara. Takođe, jedan broj ubijenih grla nije plaćen. Nekim ovčarima, kao što je Nikolica Nikolajev, prećeno je da će im sve ovce ubiti. Neki su, kao Kračun Petar, imali 2001. godine jedno zaraženo grlo, a sada oko 70 grla.
Nezadovoljni vlasnici ovaca su se u međuvremenu žalili opštini Alibunar, koja je poslala zahtev Ministarstvu poljoprivrede, ali je na tome i ostalo. Takođe, u nekoliko navrata su upućeni dopisi Ministarstvu od strane mesne zajednice, ali je dogovoreno tek krajem 2004. godine. Organizovan je sastanak u Upravi za veterinu u Beogradu, ali je bez konkretnih zaključaka obavešteno Društvo za zaštitu životinja "Arka" Novi Sad, pokrajinski odbor DS, ali ćutnja ovih ljudi se nastavlja.
Mi ovim putem od vas, kao najodgovornijeg ministarstva, tražimo da se izvrši zaštita zdrave stoke i da se ova zaražena grla adekvatno saniraju. Da se zbog svog nerada u suzbijanju i iskorenjivanju bruceloze pozovu na odgovornost republički veterinarski inspektor, da se u suzbijanju bolesti izuzme nadležna privatna veterinarska stanica "Dora" Vladimirovac, da se 300 domaćinstava potpiše da ne želi da radi sa njom. Tražimo da pored rezultata pančevačkog instituta o svom trošku krv analiziramo i na nekom drugom institutu, da se dokažu propusti u radu institucija, da se službeno obaveste Opštinski sud u Alibunaru i uspostavi dalji postupak protiv ovih uzgajivača stoke.
Pod jedan, ovce se ovde gaje od iskona. One su naša materijalna vrednost i naše porodice žive od tih prihoda. Mišljenja smo, ako se ovako nastavi sa radom, da će se u bliskoj perspektivi uništiti sav stočni fond.
Ovde je peticija 300 domaćinstava koja su potpisala sve ovo, pa se plašimo da će proizvodnja vinove loze da doživi istu ovakvu sudbinu, ukoliko se Ministarstvo za poljoprivredu adekvatno ne oglasi na sve ove probleme koji su se pokazali u poljoprivredi.