Reč ima narodni poslanik Vladislav Kronić, a neka se pripremi narodni poslanik Stevica Deđanski.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, zaista ponovo imam zadovoljstvo da pred ovim visokim domom imamo jedan važan zakon za poljoprivredu, a priznaćete da je poljoprivreda vrlo važna za ovu zemlju, jer činjenica je da 40 posto građana ove zemlje živi od poljoprivrede.
Pred nama se nalazi zakon o sadnom materijalu voća, vinove loze i hmelja i ovo je samo jedan u nizu zakona koji treba upravo da urede oblast poljoprivrede. Mi smo nedavno u ovom visokom domu doneli Zakon o sadnom materijalu šumskog drveća. Danas govorimo o sadnom materijalu voćaka, vinove loze i hmelja, a nadam se uskoro i o zakonu o semenu.
Sadašnje zakonodavstvo je samo jedan od razloga zašto ove zakone treba doneti. Drugi važan razlog zašto ove zakone treba doneti je sadašnje stanje upravo u proizvodnji voćnih i sadnica vinove loze i hmelja. Što se tiče sadašnjeg zakonodavstva, zakon o semenu i sadnom materijalu obuhvata jednu vrlo široku oblast i ne postoje, s obzirom na vrlo veliki broj biljnih vrsta, mogućnosti da se jednim zakonom zaista uredi i proizvodnja semena paprike, i proizvodnja voćaka, vinove loze i šumskog bilja.
Stanje u ovoj oblasti je takođe jedan od razloga zašto ovaj zakon treba doneti, jer stanje je vrlo loše. Ova oblast je zaista jedna od oblasti gde smo poslednjih godina imali situaciju da ne napredujemo, već značajno nazadujemo. Samo da vas podsetim, ova zemlja je nekad bila izvoznik upravo ovog sadnog materijala i loznih kalemova i ostvarivala značajan devizni priliv. Danas, s obzirom na nepostojanje zakonske regulative koja je usklađena sa evropskim zakonodavstvom, ne da nismo izvoznici, nego čak ne možemo ni da uvozimo prema sadašnjim zakonima kvalitetan sadni materijal.
Proizvodnja sadnog materijala po sadašnjem zakonu omogućila je svim pravnim i fizičkim licima bez stručnog obrazovanja da proizvode vrlo nekvalitetan i neispravan sadni materijal. Takođe, prodaja tog sadnog materijala odvija se na neodgovarajućim mestima. Naravno da su svi ovi razlozi dovoljni da se donese zakon. Međutim, Ustavna povelja i zakon o sprovođenju Ustavne povelje nalažu da republike članice moraju doneti zakone iz ove oblasti. To su pravni razlozi. Takođe, imamo potrebu usaglašavanja našeg zakonodavstva sa regulativom EU.
Ovaj zakon uređuje uslove i način proizvodnje, prometa i uvoza sadnog materijala voćaka, vinove loze i hmelja, priznavanje novostvorenih sorti, upis sorti u registar sorti i održavanje sorti koje su upisane u registar, kao i listu preporučenih sorti i podloga.
U prvom poglavlju, gde su osnovne odredbe, definiše se čak 11 termina. U članu 3. definiše se šta je to sadni materijal, šta je reprodukcioni sadni materijal, šta je sadnica, šta je sorta, ko je oplemenjivač, ko je zadužen za održavanje sorti, odnosno ko je održavalac sorte, ko je proizvođač sadnog materijala, definiše se mesto proizvodnje sadnog materijala, kvalitet sadnog materijala, priznavanje sorti, i imamo jednu novinu, a to je uvođenje preporučene liste sorti za gajenje na teritoriji Republike Srbije.
U članu 4, za razliku od ranijeg zakona, definišu se kategorije sadnog materijala i uvodi se predosnovni, osnovni, sertifikovani i standardni sadni materijal. Danas imamo pojavu u ovoj zemlji da u prometu postoji samo standardni sadni materijal, i to neispravan sadni materijal.
U drugom odeljku ovog zakona definiše se proizvodnja sadnog materijala, definiše se ko može biti proizvođač, i to je još jedna novina. Znači, mogu biti i pravna i fizička lica.
U članu 6. uvodi se registar proizvođača i uslovi za upis u registar proizvođača. Članom 9. se takođe uvodi knjiga evidencije sadnog materijala, da bi se mogla imati evidencija od proizvođača. Članom 11. reguliše se proizvodnja za strane naručioce, gde se omogućava uvoz materijala i kompletan proizveden sadni materijal, ili je predviđeno da se izveze.
U članu 13. definiše se izdavanje sertifikata, što je takođe jedna novina, o proizvedenom sadnom materijalu. U ovom članu uvodi se još jedan dokumenat koji je takođe vrlo bitan da bi onaj ko kupuje sadnicu bio siguran da kupuje zdravu sadnicu, bez biljnih bolesti, štetočina; uvodi se biljni pasoš, koji se izdaje u skladu sa propisima o zaštiti bilja.
U četvrtom delu ovog zakona reguliše se promet sadnog materijala i to je takođe jedna kvalitetna novina. Članovima od 15. do 18. se reguliše ova materija, gde je novina da sadni materijal može da prodaje samo ona osoba koja ima završen najmanje četvrti stepen stručne spreme, znači da omogućavamo kupcima sadnog materijala da im taj sadni materijal proda stručnjak.
U petom delu ovog zakona regulisan je i uvoz sadnog materijala, u članovima 19. i 20.
Što se tiče šestog dela ovog zakona, a to je priznavanje novostvorenih domaćih sorti i upis u registar sorti voćaka, vinove loze i hmelja, u članovima 21 – 49. se to reguliše. Vašu pažnju bih zadržao na članu 23. gde se uvode neke novine, a to su pre svega DUS test, VCU test i naravno odredba o imenima sorti. Što se VCU testa tiče, to je jedan test koji govori o upotrebnoj vrednosti voćaka, a vašu pažnju bih zadržao na DUS testu. To je jedna novina koja je neophodna da se uvede, gde se tačno definišu osobine sorti, i svaka nova sorta mora da se razlikuje bar u jednoj osobini od prethodne sorte.
Jako je važno da ovo uđe u naše zakonodavstvo, upravo zbog toga što želimo da naše proizvode prodajemo na evropskom tržištu i da ne bismo došli u probleme, kao što su neke zemlje koje teže ka tome danas ustanovile da njihove sorte u stvari nisu njihove, nego su sorte koje su na neki način postale njihove, a nisu baš postale na zakoniti način.
Članovima od 27. do 37. reguliše se postupak priznavanja novostvorene sorte. Članovima od 38. do 45. reguliše se postupak i način upisa u registar sorti i podloga. Članovima 46. do 49. reguliše se kako se održava sorta.
U sedmom poglavlju ovog zakona u članovima od 50. do 54. reguliše se nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, kao i propisi koji se donose na osnovu ovog zakona.
U osmom delu, naravno, svaki zakon da bi bio dobar zakon mora da ima i svoje kaznene odredbe, u članovima 55 – 58. regulišu se upravo kaznene odredbe za one koji ne poštuju sprovođenje ovih zakona.
Na samom kraju, u devetom delu ovog zakona, u prelaznim i završnim odredbama, ostavljen je rok od godinu dana da se primeni ovaj zakon, da bi se proizvođači mogli za godinu dana prilagoditi ovom zakonu.
Poslanička grupa G17 plus će podržati donošenje ovog zakona i glasaće za ovaj zakon, pre svega iz svih razloga koje sam naveo. Jedna od dobrih strana koje sam naveo jeste da nisu potrebna dopunska sredstva u budžetu Republike Srbije za sprovođenje ovog zakona.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pozivam i vas da podržite donošenje ovog zakona, da bismo ovaj put i ovim zakonom bili bliže jednom uređenom odnosu prema poljoprivredi i da bi poljoprivreda polako počela da se približava onim uslovima koji vladaju na tržištu, pre svega Evrope.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Stevica Deđanski, a neka se pripremi narodni poslanik Dragan Petrović.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo da kažem da dolazim iz Vršca. To napominjem zato što je kod nas, kao što ste čuli malopre od jednog prethodnika, tradicija vinogradarstvo. Uglavnom je to poznato svima. Po selima opštine Vršac i Bela Crkva razvijeno je voćarstvo i dosta porodica koje tu žive imaju dodatni ili čak jedini prihod od toga. Mogu da kažem da je tendencija razvoja vršačke lokalne samouprave u narednom periodu takođe u razvoju vinogradarstva, voćarstva, pčelarstva i uopšteno poljoprivrede, i vidimo neki pozitivni primer u ovom zakonu, pa ću ja nešto navesti, kao i nekoliko kritika.
Uopšteno govoreći, ovaj zakon je, u svakom slučaju, bolji od onog koji je postojao i jedan od razloga zašto je bolji je to što postoje neke norme i neki kriterijumi koji se odnose na to da ne može svako da se bavi prodajom sadnica, sadnog materijala, nego samo pravna lica. Mislimo da se konačno uvodi neki red. Propisuje se da je potrebno imati neki uslov i propisuje se mesto gde treba da se proda, da bude obeleženo, planirano i mora postojati na svakom mestu gde se prodaje određena stručna sprema za prodavanje tih materijala; takođe, mora se imati kvalifikovana radna snaga iz struke zaposlenog, što garantuje neku ozbiljnost u daljem radu.
Jedna od bitnih olakšica u ovom zakonu je što je lakše uvesti sadni materijal, jer se više ne gleda rodnost, nego samo zdravstvena zaštita, što bi i trebalo da interesuje državu kao državu.
Primedbe na ovaj zakon najviše se odnose na novčane kazne, jer između fizičkih i pravnih lica postoje velike razlike u korist fizičkih lica, čime se teraju određeni ljudi da izbegavaju status pravnog lica da bi bili što manje kažnjeni. Mislim da bi tu mogla da se napravi neka korekcija.
Navešću i članove 17, 25, 30. itd.; dosta se spominje ministar – bliže propisuje ministar, ministar određuje; redovno se spominje ministar i mislimo da bi trebalo da bude neka institucija koja je više merodavna. To je jedna primedba, nije baš neka suštinska, a mislim da ne bi bilo loše da se ispravi. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Dragan Petrović, a neka se pripremi narodni poslanik Branko Ranković.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, koleginice i kolege poslanici, svi znamo da je Srbija agrarna zemlja i 44% stanovništva živi od poljoprivrede. Agrarnu politiku je nemoguće efikasno sprovoditi bez izdašnog agrarnog budžeta, a on je u prošloj godini iznosio 21 milijardu. Očekujemo da i ovogodišnji agrarni budžet, a koji je tri puta veći nego 2003. godine, opet bude takav da naši poljoprivrednici i naša poljoprivreda idu napred. Ova vlada, po prvi put, hoće da pomogne građanima Srbije i pokušava da ne traži pomoć od njih, već da im svojim finansijskim injekcijama i stimulacijama omogući bolji život.
Ovo se vidi kroz način kreditiranja, a pogotovo u poljoprivredi, koji je jedan od najboljih modela unazad 15 godina. U prošloj godini smo imali dugoročno kreditiranje sa dve milijarde dinara i kratkoročno kreditiranje sa 1,7 milijardi dinara, gde je 28 hiljada poljoprivrednih proizvođača dobilo kreditne stimulacije.
Danas je na dnevnom redu jedan zakon koji je bitan za poljoprivredu i koji je osnova za proizvodnju, zakon o sadnom materijalu voćaka, vinove loze i hmelja. To je osnova za proizvodnju zdravog i kvalitetnog sadnog materijala i nešto što će doneti nešto novo, kvalitetnije i sigurnije u samoj proizvodnji. Sadašnji zakon ne propisuje kategorije sadnog materijala, kao osnovnog uslova za proizvodnju zdravog, testiranog, kontrolisanog i oslobođenog sadnog materijala od bolesti i štetočina. Ovim zakonom uvodimo četiri osnovne kategorije sadnog materijala.
Po sadašnjem zakonu, proizvodnju sadnog materijala mogu da organizuju sva pravna i fizička lica. To je uslovilo pojavu velikog broja proizvođača bez stručnog obrazovanja, a proizvodio se nekvalitetan i zdravstveno neispravan sadni materijal.
Po novom zakonu uvodi se registar proizvođača i oni moraju da zadovolje standarde i strogo propisane uslove proizvodnje.
Imamo problem jer je po sadašnjem zakonu prodaja sadnog materijala mogla da se obavlja na svakom koraku i nije bila zakonski sankcionisana. Novim zakonom prodaja sadnog materijala biće na mestima koja obezbeđuju očuvanje kvaliteta sadnog materijala i uz prisustvo zaposlenog lica odgovarajuće stručne spreme da može kvalitetno da da informaciju svakom kupcu.
Uvođenjem četiri osnovne kategorije sadnog materijala i ovim zakonom bi se regulativa uskladila sa propisanom evropskom zakonskom regulativom i šemom sertifikacije, što bi dovelo do mogućnosti izvoza domaćeg sadnog materijala na svetsko tržište.
Takođe, po novom zakonu u promet može da se stavi samo osnovni, sertifikovani i standardni sadni materijal sorti koje su upisane u registar sorti i koji mora da odgovara propisanom kvalitetu.
Za sprovođenje zakona u ovom trenutku uopšte nisu potrebna nikakva dodatna finansijska sredstva.
Efekat zakona je takav da bi se uvođenjem četiri osnovne kategorije sadnog materijala naša regulativa uskladila sa propisanom evropskom regulativom, što bi dovelo do mogućnosti izvoza našeg domaćeg sadnog materijala na svetsko tržište. Izvozom bi se proizveo efekat koji nije zanemarljiv, kako za one koji bi proizvodili i izvozili sadni materijal, tako i za samu poljoprivrednu granu.
U Srbiji postoje odlični klimatski i zemljišni uslovi za proizvodnju sadnog materijala. Imamo dugu tradiciju i činjenica je da smo nekada bili najveći proizvođači sadnog materijala vinove loze u Evropi, a unazad par godina to više nismo; vratili bismo se na ta tržišta i finansijski efekat bi bio veliki i značajan za našu poljoprivredu.
Pozivam vas da kao i poslanička grupa G17 plus glasate za ovaj zakon, jer rešava probleme u oblasti koja do sada nije bila zakonski adekvatno regulisana. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Branko Ranković, a neka se pripremi narodni poslanik Milica Vojić-Marković.

Dame i gospodo poslanici, pošto prvi put izlazim za ovu govornicu, a isključivo se bavim proizvodnjom sadnog materijala, rekao bih da je ovaj zakon bolji od prethodnog zakona, ali ima nekih malih problema.
Ovde je predviđeno da isključivo pravno lice može da se bavi proizvodnjom sadnica i mislim da je to dobro, jer ipak po ovom zakonu ne može bilo ko da se time bavi.
Do sada mi, legalni proizvođači, koji smo proizvodili sadnice nismo mogli da prodajemo od proizvođača koji rade to nelegalno. Mogli su da prodaju kako hoće, jer im inspekcija bukvalno nije mogla ništa i kazne su im male.
Postoji jedan problem u ovom zakonu – kaznene odredbe su male za fizička lica, a velike za pravna lica. U suštini, pravno lice može neki put nenamerno da pogreši, a da plaća velike kazne, dok fizičko lice po ovim kaznenim odredbama ima račun da plati kaznu, bolje nego da prijavi proizvodnju.
Zakon je dobro regulisan i u članu 9, jer tu se sortira sadni materijal.
Što se tiče prodajnog mesta, mislim da je to solidno rešeno, jer nije realno da svi prodaju sadnice na svakom mestu.
Ima jedan problem u ovom zakonu, gde je za dosta stvari predloženo da ministar predlaže; tako, na primer, i oko ovog prodajnog mesta – nije samo da ministar definiše prodajno mesto, trebalo je unapred da se zna, u Predlogu zakona kako treba da izgleda prodajno mesto, ili ministar može da propiše da sadnice i dalje mogu da se prodaju na kamionu. Malo je to nezgodno za proizvođače koji se bave ozbiljnom proizvodnjom.
Postoji problem oko matičenja stabala. To smo juče na Odboru za poljoprivredu razmatrali, a i tu sam prisustvovao; Institut u Čačku, koji proizvodi mahom sadnice šljiva, prodaje autorska prava za njihove novostvorene sorte. Vidite šta se tu javlja – kao proizvođač sadnog materijala ne mogu da radim matičenja njihovih sadnica; nije problem u plaćanju, problem je u pravu. Tu je problem što možete da kupite sadnice na jednom mestu; može da pobije grad u samom Institutu u Čačku gde mogu da se kupe i više nemate nigde mogućnost da kupite plemke na drugom mestu. Mislim da ćete u ovom zakonu i vi kao ministar insistirati da se to promeni.
Rekao sam vam za ove kaznene odredbe i mislim da to nije realno. Nije realno prema ljudima koji su prijavljeni, jer ipak on plaća i dodatno radnike, a neko ko proizvodi pravi smetnju sa nelojalnom konkurencijom. Toliko od mene.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Milica Vojić-Marković, a neka se pripremi narodni poslanik Radiša Ilić. Izvolite, gospođo Marković.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministre, dame i gospodo poslanici, spremajući ovaj zakon pale su mi u oči dve jako suprotne i različite stvari, a zapravo se radi o istom, a evo o čemu.
Kao prvo, ako pogledamo položaj Srbije i ako pogledamo klimu koju naša Srbija ima, možemo da zaključimo da proizvodnja voća može da bude ono od čega Srbija živi. Sa druge strane, ako pogledamo status i položaj koji Srbija ima na tržištu voća i sadnog materijala voća i vinove loze, videćemo da su ove dve stvari u potpunoj koliziji, zapravo našeg mesta i našeg položaja tamo i nema.
Proizvodnjom sadnog materijala do sada su se bavila i pravna i fizička lica, bez obzira na stručnu spremu, i to se ovde za ovom govornicom već više puta ponovilo kao jako dobro i pozitivno, jer mi se rađamo tako što znamo da se nešto radi. Vrlo je problematično ako slučajno proizvođač sadnog materijala, odnosno voća i povrća, uzme olovku, papir i knjigu pa nešto i pročita i vidi da može da proizvede mnogo kvalitetnije i mnogo više nego što je do tada radio.
Ako hoćemo na evropsko i svetsko tržište, a kažemo da hoćemo, onda je vreme da pogledamo činjenicama u oči i da vidimo šta možemo da uradimo sa ovim na čemu smo sada i da krenemo jedan korak dalje. Predlog ovog zakona upravo doživljavam kao korak dalje, kao jedan od malih, ali vrlo važnih koraka da se oblast poljoprivrede, koja jeste vrlo važna za ovu zemlju, definitivno, konačno uredi i konačno se stavi tačka na ovaj javašluk koji u poslednjih 15 godina kulminira.
Pravni osnov za donošenje ovog zakona nalazi se u Ustavu Srbije u članu 72. stav 1. tačka 5. u kome se precizira da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem zaštite i unapređenja životne sredine, kao i zaštitu i unapređenje biljnog i životinjskog sveta.
Proizvodnja, korišćenje i promet sadnog materijala u dosadašnjem, važećem Zakonu o semenu i sadnom materijalu iz 1993-1994. godine uređeni su na isti način i za seme i sadni materijal šumskog bilja, kao i za seme i sadni materijal voća i vinove loze, odnosno hmelja. Naravno, uz izvesne sličnosti postoje i značajne razlike, a upravo ovako postavljena regulativa predstavlja izuzetno veliki problem da se ova oblast sprovede u praksi.
Sadašnji zakon ne propisuje kategorije sadnog materijala, što je dovelo do proizvodnje isključivo standardnog sortnog materijala koji je uz to, svedoci smo, prodavan na svim mogućim mestima, potpuno neodgovarajućim.
Ustavnom poveljom državne zajednice Srbija i Crna Gora utvrđena je obaveza država članica da donesu nove propise u onim oblastima koje regulativa državne zajednice ne pokriva. Ovaj predlog zakona je upravo rezultat jednog takvog gledišta. Ovim predlogom konstituisani su novi subjekti, dati su novi pojmovi i termini u našem pravnom sistemu, tako da do pravnog usklađivanja, terminološkog, tek treba da dođe.
Predlog zakona o sadnom materijalu voćaka, vinove loze i hmelja usaglašen je i sa regulativom Evropske unije i sa direktivama Evropske unije.
Ovim zakonom uređuju se uslovi i način proizvodnje, prometa i uvoza sadnog materijala voćaka, vinove loze i hmelja, priznavanje novostvorenih sorti, upis sorti voćaka, vinove loze i hmelja i podloga u registar sorti i održavanje sorti koje su upisane u registar, kao i lista preporučenih sorti i podloga.
Takođe je precizno definisano šta se smatra sadnim materijalom, kao i značenje reprodukcionog sadnog materijala, što smatram jako značajnim, jer ako se upustimo u tumačenje nečega što je vrlo stručno dolazimo do strašno velikih problema.
Na osnovu posebnih uslova u pogledu kvaliteta i porekla izdvojene su četiri kategorije koje ću samo da navedem, jer mislim da je jako značajno da se zna o čemu se radi. To je predosnovni, koji služi za proizvodnju osnovnog sadnog materijala i testiran je po najnovijim međunarodnim standardima na prisustvo bolesti i štetočina, ono što imamo uvek problem kasnije. Zatim, osnovni sadni materijal koji služi za proizvodnju sertifikovanog sadnog materijala, a proizvodi se u matičnim zasadima i takođe pod kontrolom ovlašćene organizacije. Zatim, sertifikovani sadni materijal koji je namenjen za proizvodnju standardnog sadnog materijala; i na kraju, standardni sadni materijal koji je namenjen za proizvodnju standardnih sadnica.
Uvođenjem ove četiri kategorije sadnog materijala naša zakonska regulativa se sada usklađuje sa evropskom zakonskom regulativom i šemom sertifikacije, a to daje mogućnost ljudima, za koje zaista mislim da postoje u našoj zemlji, koji su vrsni stručnjaci u ovoj oblasti, da ponovo osvoje evropsko tržište i da konačno uđu na evropsko tržište. Moramo da priznamo, iako nam to nije lako, jer smo svi skloni da verujemo da smo zaista dobri u ovoj oblasti, da naš sadni materijal niti je ko tražio do sada u ovih 15 godina, niti se on na evropskom tržištu bilo gde pojavljivao.
Malopre sam čula da je jedan od govornika pomenuo da se u ovom zakonu ne predviđa mogućnost da se fizička lica bave proizvodnjom sadnog materijala, što naravno ne stoji. U predlogu je jasno definisano da osim pravnih lica mogu da se bave i fizička lica, ali u slučaju ako sklope i potpišu ugovor sa nekim proizvođačima sadnog materijala, što ima mnogo smisla, jer u praksi imamo situaciju da svi možemo, svi i sve umemo; pogotovu je to problem u našoj poljoprivredi, jer mi smo, kako bih rekla, sitničari, svi znamo sve da radimo i svi se bavimo svačim pomalo i zato nemamo te vrhunske rezultate koje drugi postižu.
O proizvođačima se vodi registar čiju sadržinu bliže određuje ministar, a predviđena je mogućnost da se oni proizvođači koji ne poštuju uslove proizvodnje brišu iz registra.
Isto mislim da je jako značajan pomak, zato što moramo konačno da naučimo da poštujemo zakone, jer zakoni nisu izmišljeni zbog toga da otežavaju život, nego da ga olakšavaju i da ga uvode u nekakav red koji treba da doprinese napretku.
Zakon predviđa da se u promet može staviti samo osnovni, sertifikovani i standardni sadni materijal koji je upisan u registar sorti i koji odgovara propisanom kvalitetu i podacima iz deklaracije.
Takođe se precizno određuje šta se i pod kojim uslovima može uvoziti, što je više nego pozitivno, kada se ima u vidu naše načelo da ćemo verovati na reč nekome kako je dobro prošao, pa ćemo i mi uvesti to isto, a ispostaviće se kasnije da smo uvezli neke od biljnih bolesti koje ne možemo da istrebimo, nego se prošire, pa napravimo darmar u poljoprivredi.
Takođe se precizno određuje, samo još jedan komentar da stavim, pa da završim... Pred nama se nalazi Predlog zakona koji u bliskoj budućnosti treba da uvede red u oblast proizvodnje kvalitetnog sadnog materijala voćaka, vinove loze i hmelja, što treba da dovede do povratka naših proizvođača na svetsko tržište. On bi omogućio i lakšu introdukciju stranih visokokvalitetnih sorti, čiji su proizvodi daleko skuplji na tržištu, a čija je proizvodnja rentabilnija.
Poslanička grupa DSS-a će Predlog ovog zakona podržati, kao i svaki zakon koji je kvalitetan i koji doprinosi da ovako značajna oblast kao što je poljoprivreda iskorači jedan korak napred.