Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Narodni poslanik Milovan Radovanović podneo je amandman kojim predlaže da se u članu 11. stav 2. i u svim drugim članovima reč "ministar", u odgovarajućem padežu, zameni rečima "nadležno ministarstvo", u odgovarajućem padežu.
Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milovan Radovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 11. kojim sam tražio da se reč "ministar" u odgovarajućem padežu zameni rečima "nadležno ministarstvo".
Vama je, gospodo narodni poslanici, a i široj javnosti poznato da se mi u SRS u principu ne slažemo sa uvođenjem velikog broja agencija, biroa, centara i tako dalje. Takođe je princip da damo primat odgovarajućim državnim organima u odnosu na odgovarajuće funkcije, da naglasimo značaj.
U ovom slučaju, zakonom je predviđeno u članu 11. stavu 3. da visinu naknade iz stava 1. ovog člana utvrđuje ministar, a radi se o utvrđivanju visine naknade za izdavanje licenci.
S obzirom na to da licencu izdaje direkcija za upravljanje železničkom infrastrukturom, bilo bi možda logično, ako ste već utvrdili postojanje direkcije, umesto nadležnog ministarstva, a to verovatno s obzirom da imamo spoj četiri ministarstva u jednom ministarstvu, u Ministarstvu za kapitalne investicije, da jedno od ministarstava bude ministarstvo za saobraćaj i veze.
S obzirom da nema tog ministarstva, možda ste našli adekvatnu zamenu – da li samostalno, smatrajući da je to potrebno za teritoriju Republike Srbije, kada su u pitanju železnice, ili uz saglasnost i preporuku određenih ljudi koji su vam bili savetodavci kod izrade ovog zakona iz Evropske unije – pa ste odredili direkciju koja će imati određeni značaj i predvideli ste ovim zakonom da postoji.
Možda bi bilo bolje da je ostalo ministarstvo za saobraćaj i veze, jer ono bi se uže odredilo prema mnogim pitanjima i rešenjima iz ove oblasti, jer ako je u ovom slučaju direkcija nadležni organ, kada su u pitanju licence za prevoz, a to je isprava koju nadležni organ izdaje prevozniku, preduzeću, drugom pravnom licu ili preduzetniku o sticanju prava za obavljanje svih ili posebnih vrsta prevoza u železničkom saobraćaju, adekvatno tome trebalo bi da i direkcija, odnosno nadležno ministarstvo utvrđuje visinu cene za izdavanje licence.
Takođe, kada su u pitanju licence i sertifikati za upravljanje železničkom infrastrukturom, prevoz u železničkom saobraćaju, usput bih rekao da ste napravili jedan propust, složićete se sa mnom, iako niste predstavnik Vlade, a čuo sam da ste stručnjak, gospodine, u ovoj oblasti, niste predvideli ko izdaje sertifikat za upravljanje železničkom infrastrukturom.
Predvideli ste u članu 13. da je direkcija za železnicu dužna da izda ako su ispunjeni određeni uslovi, a Predlogom zakona nije određen organ koji je izdaje. Adekvatno ovoj rečenici može da se zaključi da je Direkcija nadležna, ali to nije rečeno.
Drugo, ministar je politička ličnost. Čuli smo već od određenih poslanika SRS, u većini slučajeva ministri nisu odgovarajuće struke za određene oblasti kojima se bave ministarstva na čijem se čelu nalaze.
Dakle, u ovom slučaju, kada bi ministar za kapitalne investicije gospodin Velimir Ilić trebalo da utvrđuje naknadu za licencu u železničkom saobraćaju, možda bi on mogao to da radi, i ne bi tu ništa bilo sporno, ali sumnjam da bi mogao; jer, došlo bi do sukoba interesa da utvrđuje cenu u drumskom saobraćaju, s obzirom da je lično zainteresovan kada je u pitanju drumski prevoz, on je vlasnik ili suvlasnik velikog broja kamiona, šlepera koji krstare drumovima Republike Srbije.
Usput, smatram i ja, kao poslanik SRS, da bi Vlada Republike Srbije trebalo ovaj predlog zakona o železnici da povuče.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Đorđević.

Dakle, kolega iz SRS je podneo amandman na član 11. Predloga zakona. U članu 11. se kaže: "Za izdavanje licenci za upravljanje železničkom infrastrukturom plaća se naknada. Visinu naknade iz stava 1. ovog člana utvrđuje ministar."
Taj član 11. koji ste predložili u ovom zakonu u suprotnosti je, recimo, sa sledećim, a i sa prethodnim članom koji predviđate ovim zakonom i očigledno je ono što sam rekao kada sam govorio u načelu, da ovaj predlog zakona treba da se povuče iz procedure, jer je napravljen na brzinu.
Suština je da zakon obuhvata kompletnu železnicu, vi to niste uradili pa zato ovaj zakon nije dobar. Sa pravne strane gledajući, ako kažemo da se ne slažemo sa koncepcijom koju je Vlada Republike Srbije podnela ovim predlogom zakona Narodnoj skupštini, poslanička grupa SRS je tu bila jasna.
Ministar sada nije tu, ali iskoristiću priliku da kažem da je juče u svom završnom izlaganju rekao kako je neko od poslanika za govornicom rekao neke stvari koje ne stoje, da je jedan od najistaknutijih francuskih stručnjaka učestvovao u pisanju ovog zakona. Možda jeste, to je u redu, treba čuti sve ljude koji se razumeju u ovu oblast, pa napraviti ono što je najbolje i što je nama najbliže kada se gleda ekonomska situacija u kojoj se Srbija danas kao država nalazi.
Suština naše koncepcije je u tome da se sa jednim javnim preduzećem ne povećava administracija na železnici. Na taj način smo to po ugledu na dve najjače zemlje Evropske unije, kao što su Nemačka i Francuska.
Jedan od kolega iz vladajuće koalicije juče je ovde rekao, mislim iz Socijalističke partije, nije sada bitno, da su samo železnice u Francuskoj i Nemačkoj rentabilne 48%, a ostalo dotira država, i to je sasvim jasno.
Ako nema ekonomske opravdanosti za jednu Francusku i Nemačku da postoji više javnih preduzeća, najmanje postoji ekonomska opravdanost da mi donosimo ovde jedan zakon koji će omogućiti formiranje dva javna preduzeća na nivou Vlade Republike Srbije.
Ako ste hteli železnicu da podignete na onaj nivo na koji je trebalo da se podigne, onda je trebalo da formirate ministarstvo železnica. Železnica jeste izuzetno važna za svaku državu, naročito za Srbiju, jer jeste tranzitna i bićemo deo Evrope.
Podići ćemo tu železnicu, ali nećemo na ovakav način, ako zakon donosimo na brzinu, ako on ne obuhvata sve one oblasti železničkog saobraćaja, transporta i svega onoga što železnica čini.
Suština naših amandmana je da se ovaj zakon popravi, da bude precizan i da bude u skladu sa ekonomskim uslovima i vremenom u kojem danas živimo. To je ono što smo moje kolege i ja objašnjavali dosadašnjim predlozima amandmana, koje vi niste prihvatili.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Stamenković.
Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se neko javlja za reč o ovom amandmanu?

Poslanička grupa SRS podnela je amandman na član 18. Predloga zakona o železnici. Smatramo da treba da se briše iz sledećih razloga.
Pročitaću kako glasi član 18: "Upravljač može obustaviti javni prevoz putnika i robe na železničkoj infrastrukturi ili delu železničke infrastrukture na kojoj javni prevoz putnika i robe postane nerentabilan, uz saglasnost Vlade Republike Srbije.
Železničku infrastrukturu ili njen deo na kojoj se zbog nerentabilnosti obustavi javni prevoz putnika i robe upravljač može da preuredi u manipulativnu prugu ili za druge namene i da propiše uslove i način korišćenja.
Upravljač je dužan da odluku o obustavljanju prevoza iz stava 1. ovog člana dostavi prevoznicima i organima lokalne samouprave i objavi u dnevnim listovima i drugim sredstvima javnog informisanja, najkasnije šest meseci pre datuma predviđenog za obustavljanje prevoza".
Prvo, što se tiče nerentabilnosti, nerentabilnost ne pogađa upravljače, već onog ko vrši javni prevoz. To je suština, pa je suvišno da upravljač ima mogućnost da obustavi javni prevoz zbog nerentabilnosti. On bi to mogao da učini samo u slučaju opasnosti po bezbednost.
Kada govorimo o stavu 3. ovog člana Predloga zakona o jedinicama lokalne samouprave, ne postoji nijedna jedinica lokalne samouprave koja može da se bavi poslovima železnice, tako da smo mi potpuno jasno za član 9. rekli da treba da se briše, i koncepcijski ne možemo da se složimo sa ovim delom Predloga zakona koji predviđa član 18.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Stamenković.
Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 24. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se neko javlja za reč o ovom amandmanu?

Dame i gospodo poslanici, poslanici SRS juče i danas su izneli naše stavove vezane za ovaj predlog zakona o železnici. Rečeno je da ovaj zakon nije dobar, da ovo nije najbolje rešenje.
Naravno, svesni smo da u pravnoj državi svaka oblast treba da bude regulisana zakonom, da treba da bude sve što je potrebno za tu oblast propisano u određenom zakonu.
Predlagač je možda imao takvu nameru kada je u pitanju zakon o železnici, ali ovo što nam je prezentovano kao predlog Vlade je više jedan opisni tekst nego što su koncizne zakonske norme.
Ono što su poslanici naše poslaničke grupe naglašavali jeste činjenica da zakonom ne mogu, bez obzira kakav je zakon, da se prevaziđu problemi koji postoje trenutno u srpskoj železnici, u jednom vrlo lošem i negativnom odnosu nadležnih državnih organa prema železnici.
Mi smo uložili jedan broj amandmana sa namerom da ovaj zakonski tekst, koliko je to moguće, poboljšamo i kao uvek nismo iznenađeni, nismo naišli na razumevanje ovlašćenog predstavnike Vlade Srbije, gospodina ministra, koji evo nije tu baš sada kada se priča o amandmanima.
Možda je otišao da pokuša da spreči ovaj štrajk železničara koji je danas najavljen u novinama, kako pišu svi mediji, zbog raznih mahinacija, lopovluka, zloupotreba, povlašćenog položaja određenih sindikalnih funkcionera, nebezbednog saobraćaja u železnici itd.
Sve ono što se danas piše o železnici govori u prilog onome što su poslanici SRS govorili o toj oblasti, o nadležnom ministru, o odnosu Vlade prema ovom segmentu.
Podnela sam amandman na član 24. stav 1. koji kaže: "Dodeljivanje trase upravljač vrši pod jednakim uslovima, utvrđenim ovim zakonom, za sve prevoznike."
Predložila sam da se reč "jednakim" briše, jer jezički, logički i pravnički, kako god hoćete, sasvim je dovoljno da se kaže: "Dodeljivanje trase upravljač vrši pod uslovima utvrđenim ovim zakonom". Ne može biti: "pod jednakim uslovima, utvrđenim ovim zakonom". Uslovi su utvrđeni ovim zakonom i oni su takvi kakvi su.
Dalje, predložila sam da se u stavu 2. ovog člana briše tačka 4) koja kaže: "U postupku po zahtevu za dodelu trase upravljač je dužan da primenjuje sledeće kriterijume", pa između ostalog – poslovni ugled.
Šta je to poslovni ugled, na osnovu kojih kriterijuma i kojom metodologijom se utvrđuje poslovni ugled, pogotovo u ovoj oblasti, pogotovo u ovom političkom i društvenom momentu.
Zaista je vrlo diskutabilno i svakako otvara mogućnost i nekakvih svojevoljnih tumačenja, da ne kažem zloupotreba, dovodi do onoga što je već prisutno u nekim drugim oblastima železnice, a to je kadriranje iz određenih političkih struktura, iz stranaka vladajuće koalicije itd.
Ako ne biste prihvatili ovaj amandman, onda bi se samo još više otvorile mogućnosti i stvorili uslovi za još više zloupotreba u železnici. Verujte da nam to ne treba i da dokle god je stanje ovakvo kakvo je nema ni govora o tome da ćemo, kako reče juče ministar, da se uklopimo u familiju evropskih železnica.
Verujte, sa ovim problemima kakvi su sada u našoj železnici nikad dalje od te evropske familije nismo bili.
Nema ni govora o tome, što je takođe ministar juče rekao, da Evropska unija želi da uvede red u sistem evropskih železnica. Možda, ali ne i u našu železnicu, ne samo zato što mi nismo članica Evropske unije, nego i zato što je stanje u ovoj oblasti takvo da ni svi eksperti Evropske unije ne bi mogli da ga razreše, a najmanje to, verujte, može ovaj zakon.
Bar da donesete zakon, pošto ćete valjda, iako izgleda ni sada nema kvoruma, uspeti da u danu za glasanje obezbedite taj kvorum, ako ne prihvatite bar ove naše amandmane, da koliko-toliko ovaj zakon bude primenjiv, onda ćete doći u situaciju u kakvu ste došli svaki put kada smo vas upozoravali da treba da donosite zakone koji su primenjivi, da uvažavate naše primedbe.
Kad god nas niste poslušali, a uglavnom niste, došli ste u situaciju ili smo došli u situaciju da imamo zakone koji su neprimenjivi. To je manir donošenja zakona u poslednje četiri, evo već peta godina.

Još neko po ovom amandmanu?
Gospodin Marković, po Poslovniku.

Gospodine predsedniče, molim vas da, u skladu sa članom 82. Poslovnika Narodne skupštine, utvrdite da li postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Izražavam sumnju da on u ovom trenutku ne postoji.